Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja prvo očekujem izvinjenje Đorđa Vukadinovića zvanog „Đoka Vlah“, zbog današnje izjave gde je zajednicu srpskih opština nazvao „sapunicom“. To za mene nije sapunica, a posebno za one ljude koji dole žive u uslovima u kojima žive, posebno posle martovskog pogroma, koje je on ćutke onako gledao zajedno sa Koštunicom.

Broj 2. Očekujem od njega izvinjenje zato što je pokušao eksploataciju smrti pilota, čijoj porodici izjavljujem saučešće, kao i porodici Krasić.

Nedopuštena je takva vrsta političkog ponašanja, tim pre što je juče recimo pao avion u Alžiru, gde je bilo 246 žrtava, vojni avion i nikome u Alžiru ne pada na pamet da zbog toga proziva Vladu Alžira, niti da eksploatiše takvu vrstu nesreće.

Dalje, moje pitanje Vladi Republike Srbije odnosi se na gospodina Žigmanova, poslanika iz Poslaničkog kluba DS, šta će država preduzeti povodom njegove izjave, a izvinjenje ovog kluba ne očekujem, koju je juče dao, da su državne strukture stajale iza zločina u Hrtkovcima i da u tom periodu 1991, 1992. godine ubijeno 25 Hrvata i proterano 35.000 Hrvata iz Srbije?

Ne ulazeći u osudu pojedincu, pitam i državu – šta će preduzeti povodom ovoga, odnosno da mi se dostavi spisak 25 ubijenih Hrvata? Broj dva, od države tražim da proveri i da mi dostavi odgovor – da li su Hrvati koji su navodno proterani sada u kućama proteranih Srba u Hrvatskoj? Lako je utvrditi da li je bilo zamene kuća, nekretnina ili je bilo progona. Dakle, da mi se dostavi informacija da li Hrvati žive u kući proteranih Srba, odnosno Srbi u kućama koje su zamenili u Vojvodini.

Pošto živim u Sremu, ja tvrdim da je Vojislav Šešelj mogao odgovarati samo za verbalni delikt, koji je ukinut. Dakle, tamo nikakvog zločina nije bilo. Neka mi pokaže gospodin Žigmanov i njegova izborna lista, neka mi pokažu kolonu traktora i zavežljaja proteranih Hrvata iz Vojvodine, odnosno iz Srbije.

Drage moje kolege, posebno vi iz opozicije koji izgleda više mrzite državu Srbiju od vlasti, morate da budete svesni da presude koje su donete izgledaju ovako. Pošto su Gotovina, Markač i Čermak oslobođeni, sad izgleda ovako da su Srbi posle jučerašnje presude proterali Hrvate iz Srbije, a da Hrvati nisu proterali 250 hiljada samo u „Oluji“, ukupno 400 hiljada Srba iz Hrvatske. To tako izgleda. Izgleda da su Srbi proterali sami sebe iz Hrvatske i Hrvate iz Srbije. To je nedopustivo po pitanju države. Koje kasnije reperkusije mogu da budu, ja to ne mogu tačno znati.

Uglavnom hoću da vidim tu kolonu traktora, hoću da vidim taj spisak, jer osim Mijata Štepaneca, koji je u Hrtkovcima stradao u kafanskoj tuči, nema nijednog drugog ubijenog Hrvata. To ja odgovorno tvrdim. Tražim spisak od tih 25 navodno ubijenih Hrvata.

Broj dva, ovde „Oluja“, mogu da vam čitam imena, 1852 ubijena i nestala, samo iz „Oluje“, od toga 543 žene, gospodo iz Demokratske stranke, zato očekujem izvinjenje i od gospodina Žigmanova i vas, starijih 908, gotovo 50%, od 1852.

Na kraju, one koji učestvuju u demonstracijama u Nišu pitam, pošto je država Srbija dala 50 miliona za Klinički centar Srbije, 100 miliona za obilaznicu, 5,5 milijardi je Sporazum Vojske i grada Niša, ja ih pitam pošto država ulaže i pošto država grad Niš tretira kao svoj deo, ja pitam demonstrante…

(Predsedavajući: Hvala.)

Sačekajte da završim.

…uključujući gospodina Ćirića i Živkovića – da li oni doživljavaju Srbiju kao svoj deo? Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104. i član 106. i o tome odmah da vam kažem tražiću da se glasa.

I svaku povredu koju učinite od sada pa ubuduće ću da reklamiram.

Kaže član 104. st. 1. i 2. – ako se narodni poslanik u svom izlaganju na sednici Narodne skupštine uvredljivo izrazi o narodnom poslaniku koji nije član iste poslaničke grupe, navodeći njegovo ime i prezime i funkciju, odnosno itd, ako se uvredljivo izrazi na poslaničku grupu, odnosno političku stranku, to su prva dva stava. O korišćenju prava iz stava 1. i 2. ovog člana odlučuje predsednik Narodne skupštine.

Prvo mora da se ispune prva ova dva stava. Replika ne može da traje duže od dva minuta. Vi ste dopustili repliku tri minuta. Dali ste je neosnovano.

Sledeća stvar, u članu 106. - za vreme govora narodnih poslanika ili drugih učesnika u pretresu nije dozvoljeno dobacivanje, odnosno ometanje govornika na drugi način kao i svaki drugi postupak koji ugrožava slobodu govora.

Vi ste dopustili da gospodin Ćirić dobacuje neprekidno jedan ceo minut. Dakle gospodine predsedavajući, ja cenim što ste vi popustljivi prema opoziciji, ali u toj popustljivosti nemojte preterivati i s tim u vezi tražim da se Skupština u danu za glasanje o ovim povredama izjasni. Hvala.

Nisam počeo da govorim, a već povreda Poslovnika.
Dame i gospodo narodni poslanici, država je zajednica ljudi.
(Radoslav Milojičić: Povreda Poslovnika.)
Mislim da prvo treba ja da završim.

Država treba da štiti ljude, ali ljudi treba da štite državu. Ta zaštita treba da bude uzajamna i ukoliko toga nema, onda smo u riziku da nema ni države. Kada nema države, nema ni zajednice ljudi. Država je rov. Ono što je nekad bio zamak, šanac oko zamka, to je danas država, brani, ali državu treba braniti.

Država smatra da je Niš njen deo, da je Niš njen grad. Deo Nišlija smatra da država nije njihova, samo deo Nišlija. Onaj deo, iskoristiću, pošto je ministar policije prisutan, da mi, ako ne sada, odgovori na nekoj od sledećih sednica, da li su ovi demonstranti, protestanti ili kako se već zovu, da li su oni prijavili te svoje javne skupove u skladu sa zakonom, na vreme, 72 časa pre tih skupova?

Zakon je jednak za sve. Zakon mora da se poštuje. Zakon je zakon, ma koliko opor bio, kaže Valtazar Bogišić. Zato insistiram da mi se odgovori. Da li se ovi javni skupovi u Nišu prijavljuju u skladu sa zakonom ili ne.

Obzirom da određeni državni funkcioneri, poslanici učestvuju u tim protestima, opozicioni lideri kojih ima više nego što imaju glasača me ne interesuju, ali me interesuje da li je specijalni savetnik Pošta Srbije bio na ne prijavljenim ili samim tim na nezakonitim protestima?

Ja sam i te kako u temi.
Propustili ste, gospodine predsedavajući, da o Aerodromu u Nišu pričaju svi. Onoliko sam u temi, koliko su bili i svi drugi prethodni.

Mislim da ćete ga vi poštovati.
Insistiram na tome da mi se da pravo da govorim na isti način o Aerodromu Niš, koliko je to govorio i prethodni kolega koji samo potiče iz Niša.
Govorili su oni koji su Niš pretvorili u dolinu gladi i onda pobegli iz Niša. Zato želim da znam ko su sugrađani, kolege koje ovde brane Niš. Da li su to Nišlije ili su Beograđani?
Ako neko sa svojim sugrađanima brani Aerodrom Niš, a pri tome živi u Beogradu i za nekoliko meseci, koliko je bio direktor Pošte, kupi stan od 111 kvadrata u Beogradu…

Ima veze sa Aerodromom Niš.

Nemojte biti nervozni.
Ako je neko govorio 20 minuta o Aerodromu Niš, a ja sam ćutao sve vreme, vi ga niste prekidali, pravili ste se mrtvi, dakle, nemojte ni vi mene da prekidate, inače ovu sednicu nećete završiti. To vam ja kažem.
(Radoslav Milojičić: Opa!)
Sprečite dobacivanje.

Ja ću vam reklamirati povredu Poslovnika toliko puta da ćete teško završiti ovu sednicu. Molim vas da me ne prekidate.
Pitam vas, pitam sve ovde – da li je neko govorio o Aerodromu Niš na način da ga niko nije ometao 20 minuta?
Prema tome, u skladu sa svim ovim zakonima, prikupljanju prihoda koji su potrošeni na Niš, prikupljanju prihoda PDV, prihoda od akciza, pitam vas – da li je tačno da je država za Klinički centar Niš izdvojila od tih prihoda 50 miliona evra? Dakle, kada vam država pravi klinički centar, onda je to dobra država, to je vaša država. Od prihoda koje je ta država prikupila, samo da vas podsetim, od tih istih akciza i PDV i ostalih javnih prihoda, bivša vlast je skupljala 824 milijarde 2012. godine. Ova godina 1.180 milijardi. To je 356 milijardi više prikupljenih javnih prihoda, PDV, akciza itd, nego što je skupljala bivša vlast. Tako su nikli njihovi stanovi, tako su Živković i kolega koji je govorio postali Beograđani. Tih 356 manje prikupljenih manje ili tri milijarde evra je neko uzimao, neko je to delio, to se desilo pre promena.
Kolega Obradović je bio u pravu kada je govorio da je iz ove zemlje ispumpan novac, ali je pogrešio, ne iz budžeta. To se desilo do 2012. godine kada su vladali oni koji su njega gurnuli u cenzus. Bojan Pajtić, koliko se sećam, i ostali. Skota da ne pominjem. Znači, to je do 2012. godine 51 milijarda dolara, ali izneta preko of-šor kompanija od divljih, predatorskih privatizacija. To je zaboravio da kaže, naravno.
Kada smo već kod prikupljanja sredstava, prihoda, treba da nam odgovore i na to gde su oni trošili prihode od akciza, poreza itd.
(Radoslav Milojičić: Jesu li ovo poslanička pitanja?)
Molim da ne dobacuju.
Ovde je Miroslav Aleksić govorio o raznim nekim našim zloupotrebama. Kada smo već kod toga, da pitamo o Fondu za unapređenje resursa građana Trstenika. Oni su koristili sredstva od PDV, akciza itd. Da li je tačno da su on, supruga, tašta, tast dobili od javnih prihoda iz budžeta Republike Srbije… Gde je iscurelo 356 milijardi? Objasniću. Da li je tačno da su potrošili na Fond za unapređenje ljudskih resursa, za negovanje starih lica 54.726.976 dinara zbog čega su usledile krivične prijave? Da li je zbog toga u budžetu bilo manje 356 milijardi ili tri milijarde evra prikupljenih prihoda. On sada nije tu, verovatno je otišao da vidi trešnjin cvet u Vašingtonu. Lepe su trešnje i u Srbiji i one cvetaju, ne morate ići u Vašington.
Tako su trošili pare od PDV i akciza, a to je na dnevnom redu. Mi pokušavamo da prikupimo što više para, a Vuk Potomak je imao džeparac 25 hiljada evra mesečno. Imao je džeparac. Tako su oni trošili novac. Sledeće, tri i po miliona dolara je potrošio na putovanja za pet godina. Tako su oni trošili pare od PDV i akciza. To treba DRI da utvrdi, kad smo već kod nje.
Kako to da je neko trošio 2000 evra na putovanja dnevno? Kako je neko za jedan let potrošio 70.000 hiljada evra? Tu nam duguju odgovore.
Gospodin Boško Obradović je nadahnut ovde, niko ga nije prekidao, govorio, a gospodin Martinović je rekao da ću ja odgovoriti na sva njegova pitanja i ja ću da pokušam da dokažem da je budžet Republike Srbije, odnosno prihodi od akcize, PDV, itd, o čemu se radi u dnevnom redu, da je elektro radnja iz sredstava za kampanju, a vi svakako znate da sredstva koja se ne utroše u kampanji se vraćaju u budžet Republike Srbije, da ih ne bi vratili na preduzetničke radnje koje nisu u sistemu PDV, znači reč je o PDV, čime se automatski stvara zloupotreba pranja novca i utaja poreza, na elektro radove u preduzetničke radnje 5.665.000,00 dinara, popravka računara 9.698.000,00 dinara, Bože moj, koliko je to brdo računara popravljeno, verovatno veće od Avale, advokatske usluge 3.260.000,00, bože moj, ovo kao da su ga u Hagu branili, to gospodin Atlagić najbolje zna, razne firme, Dizjan pr. preduzetničke radnje, neke gospođe Tomić itd, 3.900.000,00, Jefimija dizajn, 3.400.000,00, Jelena Manić 2.790.000,00, Branislav Simidžija, Ivan, Verica Cvijanović, to su preduzetničke radnje da znate da nisu imena, tako se vode, tako su ispumpani prihodi, odnosno rashodi, odnosno sredstva iz budžeta Republike Srbije koja su trebala da budu vraćena.
Mislićete da to nema veze sa njima. I te kako ima. Ovde je njihova izborna lista, sva pomenuta gospoda i preduzetničke radnje su sa izborne liste, pa recimo Katarina Mihajlović 161, Dragan Manić 91, Kostadin Mihajlović 139, Zvezdana Arsenijević 199, Nevenka Tomić 71, Jelena Lažetić 17. Dakle, radi se o preduzetničkim radnjama, interesantno da se to poklapa sa kandidatima sa izborne liste iz 2016. godine, a sredstva su ispumpavana 27. aprila, 27. maja, 27. marta 2017. godine, 23. marta ponovo, 24. maja, 9. juna, 12. juna, 11. jula, tek da vam pokažem da se radi o sredstvima za izbornu kampanju koja su trebala da budu vraćena u budžet Republike Srbije i da na takav način, kako neki kažu, deca mogu da imaju užinu, da imaju za hleb itd.
Dakle, ima i šema koja pokazuje kako je novac ispumpavan i danas smo slušali celo predavanje od gospodina koji nas je optuživao da smo ispumpali 59 milijardi evra. Međutim, ispostavilo se da 51 milijardu dolara je ispumpala stranka bivšeg režima kroz divlje predatorske privatizacije, u kojima su preko of šor kompanija to prebacili napolje. Ovo nije tvrdnja naša, niti tvrdnja neke naše organizacije nevladine, nego je to tvrdnja Global Financial Integrity, koja je utvrdila da je toliko novca otišlo. Zato aerodrom u Nišu nije završen, zato DRI ne može da utvrdi gde se dao novac, gde je 5,5 milijardi koje su bile namenjene Vojsci.
Pomislio bih da možda oni žele da mi blokiramo grad Niš i na takav način oni povrate vlast u Nišu. Kao – sada ćemo mi da nateramo republičku vlast da aktivira one garancije, nateraćemo ih da potraže svojih 5,5 milijardi, koliko već novca je tamo Vojska potraživala, a onda ako državna vlast zablokira grad Niš, onda ćemo reći da su oni neprijatelji, da oni još više ne vole Niš od njih samih, a koliko su oni voleli Niš to pokazuje ona dolina gladi i bekstvo u stan od 111 kvadrata, a gospodin Živković ima 200 kvadrata na Vračaru, u centru Beograda. Toliko su oni nišlije – nišlije po potrebi. Vidim da onaj što je menjao već jednom, da bi bio odbornik u Gradu Beogradu, Borko Stefanović, koji je promenio i ime i prebivalište da bi bio odbornik u Gradu Beogradu, vidim da će uskoro i on sam biti nišlija i on će sam da brani aerodrom u Nišu.
Kad smo već kod aerodroma i javnih prihoda, moram da vam kažem i sledeće da je KCS koštao 50 miliona evra i da su to građani Srbije platili sa zadovoljstvom, jer smatraju grad Niš svojim gradom, bez obzira da li žive u Novim
32/2JČ/LŽ
Karlovcima, a ja volim moje Nove Karlovce i neću pobeći u Beograd u centar grada, niti ću kao direktor Pošte za nekoliko dana ili nekoliko meseci kupiti stan od 111 kvadrata i neću kupiti stan, kao što je to uradio Živković, od 500 hiljada evra na Vračaru od 200 kvadrata. Dakle, kada neko voli svoju sredinu, onda iz nje ne beži.
Paralelno sa KCS, od javnih prihoda, PDV i akcize, ova država je izmeštala 30-ak pružnih prelaza u Nišu, koliko se ja sećam. Ta investicija zaobilaznica ili obilaznica oko Niša košta negde 100 miliona evra, to u Niš ugrađuju građani Subotice, građani Novog Sada, građani Valjeva itd, sa zadovoljstvom, jer svi vole Niš, a da li deo Niša mrzi Srbiju ili ne, svi građani Republike Srbije i te kako vole grad Niš, odvajaju kroz PDV, kroz akcizu određeni deo novca da bi Niš imao ne samo aerodrom, da ne bi ginulo dva do tri čoveka na onim pružnim prelazima.
Dakle, sa zadovoljstvom, nama je čast da potrošimo 100 miliona evra na grad Niš da on dobije obilaznicu da ljudi više tamo ne ginu. Nama je čast što ste dobili KC Niš, da u njemu mogu svi sa se leče, i iz Niša i iz okoline, pa ako treba i iz Bugarske, koja je ovde pomenuta i nadam se da će to biti naplaćeno.
Na kraju, da zaključim, dame i gospodo narodni poslanici, ljubav države prema Nišu je svakako iskazana, ljubav države sa kojom sam počeo prema građanima Niša, svim građanima Niša i te kako je iskazana i vreme je da građani Niša, oni koji nisu ostali u Nišu u dolini gladi to znaju, da oni iskažu makar 10% ljubavi koju građani Srbije gaje prema Nišu, da toliko i oni ugrade svoje ljubavi prema ostatku Srbije van Niša. Dakle, smatram da je Niš naša teritorija i da u nju vredi ulagati.
Na kraju još da zaključim da je država, kao što sam rekao, zajednica ljudi, da svi treba da delimo hleb i sudbinu, da ne budemo sebični kao ovi koji su opljačkali ne samo Niš, koji su od svakog grada, od svakog mesta u Srbiji bili napravili potencijalnu dolinu gladi.

Dame i gospodo narodni poslanici, vi ste mi svakako svedoci, ja gospodina nisam ni pomenuo, zato što nije ovde. Ja nisam nabrajao imena, nego preduzetničke radnje. Nisam kriv što se preduzetničke radnje vode kao preduzetnička radnja „Ivan Cvijanović“, tako se zvala. Preduzetnička radnja „Ivan Cvijanović“, Borča 4.200.000, 23. marta 2017. godine. Verica Cvijanović PR preduzetnička radnja, 24. maja 2017. godine 3.800.000, još Cvijanović Željko, 19. maja, 849.000, pa 20. aprila, pardon, još 849.000. Ukupno 9.698.000 za popravku IT računara. Da ne bude da sam ja ovo koristio samo u Skupštini, ukoliko ministar policije poznaje ovu problematiku, ja ne znam, ali sam ja ovo u skladu sa svojom obavezom, ukoliko misli da je bilo nekog krivično delo, ja sam u obavezi da o tome obavestim nadležne organe, što sam, naravno, ja i učinio.

Ali, recimo, Branislav Simidžija, Borča PR MK-TEL elektro-radnja, MK-TEL, samostalna elektro-radnja 5.665.000, 27. marta 2017. godine, 24. maja 2017, itd.

Nije mi želja da reklamiram ove pojedince, želja mi je samo da ukažem da oni koji govore da su najpošteniji i najlepši itd, da je njihova nevladina organizacija imala pravo da se finansira iz „Kolubare“. Želja mi je bila da pokažem da „Kolubara“ nije država koja finansira nevladine organizacije, niti ovakvu vrstu organizacije.

Član 103. i 107. dostojanstvo Narodne skupštine.

Gospodine predsedavajući, gospodo iz Vlade, ja sam više puta rekao, makar dva puta, da se ne radi o fizičkim licima kao fizičkim licima, već da se radi o preduzetničkim radnjama, koje nažalost, čitajući njihove nazive, ja moram da pročitam, recimo, „Ivan Cvijanović“ preduzetnička radnja. Tako je registrovano u Borči. Dakle, sve ovo što sam pročitao su preduzetničke radnje, koje su registrovane u APR, što se da proveriti.

Dakle, ja molim i kolegu da uzme lepo i da proveri, uzme snimak proveri sve što sam pročitao kako se zovu preduzetničke radnje i ukoliko nađe da neka nije registrovana u APR pod tim nazivom, evo ja sam voljan da podnesem ostavku, ali bih voleo da i kolega to isto učini, ukoliko nađe da se pod ovim imenima vode preduzetničke radnje koje su dobile novac.

Mislim da suma novca koji je jedna preduzetnčka radnja dobila, pod sumnjom da je to novac iz javnog budžeta, da je trebao da bude vraćen u javne prihode, da tu nema nikakve zloupotrebe ličnih podataka. Nisam još čuo da u lične podatke spada suma koju je preduzetnička radnja dobila na osnovu fiktivnog posla. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici…

Infrastruktura je veoma bitna i ja ću to pokazati na primeru Smederevske Palanke. Dakle, ovde su krivične prijave koje su vezane za infrastrukturu o kojima su govorili i moje kolege prethodnici.

Govorili su o tome kako opštine nemaju dovoljno para. Opština Smederevska Palanka za vreme vlasti bivšeg režima je potrošila preko tri milijarde više nego što je dozvoljeno. Potrošila je četiri svoja budžeta nego što je na to imala pravo. Ovde su krivične prijave zbog kojih se predsednik opštine Smederevska Palanka, gospodin Kena u narodu poznat kao hajnekena, tereti za 459 miliona 110 hiljada dinara. Ako uzmemo da je potrošio tri milijarde više, kada to podelite na opštine u Srbiji, svaka opština je mogla dobiti 20 miliona dodatnih da ne moramo da regulišemo dugove Smederevske Palanke.

Smederevska Palanka za vreme vlasti ovog genija je izdala bazen na 50 godina, zajedno sa toplom vodom, za 2.000 evra godišnje.

Mi u Inđiji za isti bazen, kada izdamo samo mesto za prodaju sladoleda, uzmemo 5.000. Znači, ceo bazen u Smederevskoj Palanci, sva topla voda u Smederevskoj Palanci oko bazena, eksploatacija tople vode, godišnje je vredela dva i po puta manje nego što je vredeo prostor za prodaju sladoleda u Inđiji.

Slučajevi niskogradnje gde je ispumpano 100.116.590, Komesarijat za izbeglice koji je oštećen za 13.813.000 za 365 dana, pokazuje da nisu bile ni izbeglice …

Slučaj Doma vojske Smederevska Palanka 16 miliona, slučaj Opštinskog kluba PK „Jasenice“ 53.449.000, slučaj PK „Vodice“ 21.717.000.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao predsednik Narodne seljačke stranke želim da kažem da smo mi promenom Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koje smo vršili krajem 2015. godine i prošle godine, u avgustu mesecu upristojili.

Evo, ekspert za poljoprivredno zemljište se upravo javlja. Doduše, on je više za vinogradarsko zemljište, ali želim da kažem da smo u sistem ubacili više desetina hiljada hektara koji vrede više od pet miliona evra. Dakle, Skupština je samo promenom zakona doprinela da svake godine ova država dobije pet miliona evra više za zakup poljoprivrednog zemljišta i da u sistem ubaci 73.000 hektara.

Naterali smo lokalne samouprave da donose programe, da na vreme vrše licitacije i želimo da i dalje da unapređujemo ovaj zakon. Imam puno prigovora od pripadnika stranke bivšeg režima i ja se pitam za tih 73.000 hektara sa kim su oni delili onih pet miliona evra, koliko je bila zakupnina koju niko nije plaćao.

Trenutna prosečna zakupnina je negde oko 220 evra, druga klasa oko 200 evra i kada to pomnožite sa onim što je bilo uzurpirano, dobićete gotovo 14 miliona i onda je pitanje još opravdanije – kome i zašto su dopustili da zemljište bude uzurpirano?

Moj predlog je da zavedemo disciplinu i po pitanju prečeg zakupa, koje smo dozvolili stočarima, da oni imaju pravo da po privilegovanoj ceni zakupe zemljište, iz prostog razloga što mislimo da ova država ne treba više da izvozi samo miliona tona žitarica, da izvozi stočnu hranu koja je u težini negde vredna oko četiri miliona tona. Sa tom stočnom hranom mi možemo da utovimo stoke u vrednosti oko dve milijarde, odnosno milijardu kilograma. To ukoliko preradimo u klanicama, ne baš i u finalnim, možemo da ostvarimo prihod od četiri milijarde. Trenutno za sve žitarice i stočnu hranu koju izvozimo dobijamo između 700 i 800 miliona evra. Hoću da kažem da naši stočari gube oko milijardu i 200, da naši prerađivači gube oko dve milijarde i stoga verujem da poboljšanjem i sadašnjeg zakona, koji je pokazao svoje opravdanje, možemo da napravimo još veće prihode, odnosno da stimulišemo stočare koji će stočarskom proizvodnjom obnavljati i kvalitet zemljišta. Hvala.