Dame i gospodo narodni poslanici, čim ja uzmem reč, moj kolega poljoprivrednik pobegne. Bukvalno pobegne.

Ja sam rekao da već podržavam ovaj amandman, vezano za javna preduzeća, ali ovde se nama spočitava samo od dela opozicije da, navodno, koristeći svoja prava, kršimo njihova prava.

Demokratija je zasnovana na jednakosti. Svi građani su jednaki, svi njihovi predstavnici su jednaki sa jednakim pravima, ali trebalo bi da bude i sa jednakim obavezama.

Ja sam, čini mi se, glasao sam za više amandmana gospodina Živkovića nego što je on glasao za svoje amandmane. To je jedno.

Sećam se i njegove intelektualne posluge Vladimira Pavićevića, koji štancao amandmane „briše se“ u hiljadama, hiljadama primeraka i to smo mi uvek sve stojički izdržavali, dok su oni govorili o svemu, osim o svojim amandmanima.

Ovde je govoreno o državnim udarima. Slažem se da je državni udar kada neko uzme više vlasti nego što mu pripada. Slažem se sa kolegom poljoprivrednikom, upravo je on uzeo više vlasti nego što mu pripada.

Svi se sećamo proglašenja vanrednog stanja i zakona koji je tada donet, a to će gospođa Radeta znati, koji je bio kombinacija između ustavnih ovlašćenja ratnog i vanrednog stanja i to je primenjeno marta 2003. godine.

Takođe se sećamo i šta je dovelo do tog zakona, a to je proglašenje vanrednog stanja, koji se, po Ustavu važećem Republike Srbije, mogao proglasiti samo na delu teritorije Republike Srbije.

S obzirom da je Nataša Mićić, a i njegova malenkost to crpela i koristila, uvela vanredno stanje na celoj teritoriji Republike Srbije, što je bilo protivustavno, ja se slažem da su oni tada uradili jedan državni udar, i stoga bi kolega poljoprivrednik trebalo da odgovara. NJemu je to malo teže objasniti, jer se radi o prvorazrednom političaru, koji je jedva završio prvi razred srednje škole. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, u poljoprivrednoj proizvodnji koju treba spojiti sa prerađivačkom industrijom što bliže mestu proizvodnje ima mesto i za proizvodnju obnovljive energije. Samo na zapuštenom poljoprivrednom zemljištu koje je zapušteno za vreme stranke bivšeg režima ili uzurpirano, preko 400.000 hektara mogu se proizvesti značajne količine energenata, koje sa jedne strane bio dizelom mogu da omoguće da zemljište obrađujemo pomoću tog bio dizela, a sa druge strane proizvodnjom obnovljive energije, može se proizvesti električna energija sa kojom poljoprivredne proizvode koji se proizvedu na njivi, možemo što bliže mestu proizvodnje preraditi u gotove proizvode i tako naći posao za seljake i za radnike i na dobrom smo putu.

Danas me je Borko Stefanović, pripadnik bivšeg režima optužio kao poljoprivrednika, generacijski poljoprivrednika, dakle, ja sam to u 60 godina na poljoprivrednom gazdinstvu, optužio me je da imam nameru, kako je on to nazvao, da kao režimski lajavac zakupim 200 hektara poljoprivrednog zemljišta i da ga obrađujem.

To je težak kriminal za pripadnike bivšeg režima, raditi poljoprivredno zemljište, oznojati se, jer oni ni ekser nisu zakucali na zid, na koji bi mogli makar znojavu košulju da zakačimo, ako ništa drugo.

Znači, neko ko je prodao državu zajedno sa Jeremićem, neko ko je učestvovao u prodaji NIS-a, neko ko je promenio ime, neko ko je zbog politike promenio i prebivalište, našao je da zameri poljoprivrednicima, gle čuda, imaju nameru da zakupe poljoprivredno zemljište, ali samo je zaboravio da tu postoji cena zakupa.

U njihovo vreme to nije postojalo. Evo ga dokument, Opština Inđija, uzurpiranog zemljišta je bilo za 154.442 evra godišnje. Dakle, to je bilo ravno 750 penzija i toliko su oni stavljali u svoj džep, a njihov šef je naravno, sem Đilasa, Pajtića, bio i Borko Stefanović.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, mi koji živimo na selu i koji se u praksi bavimo poljoprivredom pravimo veliku razliku između znanja i zvanja. Dakle, do sada imali smo puno ljudi sa zvanjem, ali sa znanjem su, posebno praktičnim sa spojem teorije i prakse, veoma loše stajali.

Navešću primer - Danska, Holandija. Koliko je bitno praktično znanje, a ne samo zvanje najbolje govore primeri Holandije i Danske. Srbija ima 3.200.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, Vojvodina ima 1.680.000. Danska ima 1.700.000 obradivog zemljišta i sa tog zemljišta ima poljoprivrednu proizvodnju, odnosno izvoz poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda vredan 23 milijarde evra. Holandija, njen izvoz vredan u poljoprivredi je sa pola poljoprivrednog zemljišta koliko ima Srbija je vredan je 79 milijardi evra.

Dakle, to su najbitniji razlozi zbog čega praktično znanje, koje naši poljoprivrednici već imaju, mora da budu unapređivano što više da bi rezultat i konkurentnost na svetskom tržištu mogao da bude što bolji, a da bi proizvodnja mogla da bude što veća, a kvalitet tih proizvoda bude u skladu sa standardima Danske i Holandije. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107. – povreda dostojanstva, zbog kelnera.

S obzirom da gospodin Ješić, dugogodišnji konobar, i gospodin Radoslav Milojičić Hajnekena nisu tu, zbog ove kelnerizacije, a s obzirom da je gospodin Ješić studirao 13 godina i da je pri tome jedno tri godine uspešno obavljao taj kelnerski zanat, ja sam u obavezi zbog dualnog obrazovanja i zbog obrazovanja uz rad da ustanem, bez obzira što se radi o političkim protivnicima, u njihovu odbranu.

Dakle, ja pozdravljam to što su oni kao konobari napredovali, što su zauzeli…

Niste obratili pažnju, kad se govorilo o konobarima. Dakle, imaju pravo konobari na svoja prava da, studirajući uz rad, dosegnu najviše obrazovanje, recimo, poljoprivredno obrazovanje, iako su neki od njih poljoprivredne kulture videli samo iz kola. Dakle, gospodin Ješić i gospodin Milojičić su imali pravo da se uz rad iškoluju. Problem prosvete i problem onih koji su ih kontrolisali, problem stranke bivšeg režima je što su možda dozvolili da to bude na veoma čudan način, da to bude uz večeru, uz ručak, uz piće.
Ali, s obzirom da ima i drugih konobara, ja moram da ustanem u zaštitu kelnera i da smatram da je na određeni način povređeno dostojanstvo i da oni imaju pravo, da su na regularan način studirali, da imaju pravo da zauzmu važne državne funkcije. A to što su opljačkali usput državu, to je već neko drugo pitanje. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, postoji izreka da je najbolja školarina ona koja se izruči i najbolja je škola na tuđim greškama, a školarina najjeftiniji i zato govorim, s obzirom da prethodni poslanik koji je govorio nas je ovde obučavao koliko su deca gladna, mi treba da naučimo na njihovim greškama, na greškama ljudi koji su potrošili tri milijarde više nego što im je to budžet dozvoljavao. Potrošili su pet svojih budžeta više opštinskih nego što su na to imali pravo, pa kada uzmemo da neko priča o kiflama, a recimo njegova desna ruka Srboljub Simonović, zvani Srba Sisavac, ja bih rekao isisavac, iz opštinske kase uplati 2.610.000 dinara Udruženju „Šarplaninac“. Navali se Šar planina…

Gospodine predsedavajući, govorimo u načelu, govorimo o školstvu, govorimo o više zakona i ako ja kažem da se školarina ne mora plaćati ovako, da u udžbenicima treba da piše da Udruženje „Šarplaninac“ i „Navali se Šar planina“ ne treba da dobije 26.000 dečijih obroka za godinu dana, onda je to i te kako vezano za udžbenike.
U udžbenicima ne sme da piše da, recimo, izvesni tabadžija, zvani Igor Milenković Mačak, bivši odbornik te razbojničke družine, koji je za fudbalski opštinski klub, ovo mora da uđe u udžbenike, uplatio 21.717.585,00 dinara za godinu dana, znači, preko 200.000 evra. Znači, ovde imate preko 210.000 dečijih obroka i kada vam tako neko ko u svoje selo iz Glibovca, koga predstavlja Saša Stevanović Šaki, kum, bukvalno kum, dobije 15 miliona dinara ili 150.000 dečijih obroka, onda kada takav koji popije za jedno veče 457.710,00 dinara, ovo da se unese u udžbenike, i popije 343 piva - 65 flaša „Lava, 135 flaša „Tuborga“, 143 „Hajnekena“…

Pa u udžbenike mora da uđe. Kada neko popije četiri hiljade i nešto…

Kako nema veze? Hoćete li o komesaciji?

Naravno da možemo da pričamo i o komesaciji, jer je set zakona tu.
Kada neko tako troši dečije obroke i tako spiska javni novac, onda kad on govori treba shvatiti da su to pendžetirani obrazi. Od njihovih obraza možeš vojničke cokule da praviš. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram član 104. u vezi sa članom 107.

Član 104. reguliše replike, a član 107. reguliše dostojanstvo. Ovde je i jedno i drugo povređeno.

Gospodin koji je govorio pre mene, a ja cenim što vi pozitivno diskriminišete nacionalne manjine, dakle, ja cenim to vaše ponašanje prema nacionalnim manjinama, konkretno prema vlaškoj nacionalnoj manjini, ali gospodin pre mene je izvršio repliku, a da pri tome mu vi to niste odobrili.

Dakle, ničim izazvan se pojavio zbog toga što je govornik pre njega govorio o igrama na sreću i što je govorio o promeni nacije, pa zbog dostojanstva ove Narodne skupštine trebao je da govori ono sa jo, po, da li je promenio nacij, odnosno, da li je igrao na sreću ili nije kupovao srećke, a dobio je 2.400.000 od „Lutrije Srbije“. Samo da podsetim da je za njihovo vreme i „Lutrija“ bila u minusu zbog takvih srećnih dobitnika.

S obzirom da je dobio repliku, trebao nam je odgovoriti da li je promenio naciju i da li je dobio od „Lutrije“ 2.400.000. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedavajući, reklamiram član 103. Zapamtite lepo - član 103, zato što do sada nije reklamiran.

Član 103, posebno na stavu 8. ću insistirati, ukoliko ta grupa uopšte ima vremena da im se oduzme, član 103. kaže da se ne može ukazati na povredu Poslovnika na koju je već ukazano.

S obzirom da sam ja ukazao na član 107. pre njega, kolega nije imao pravo da iskaže povredu Poslovnika na osnovu člana 107, ali i pored toga on je govorio o manirima itd, što je ponovo došlo do povrede dostojanstva. Sam je povredio član na koji je ukazao.

Nije nam odgovorio da li je bio na listi vlaške nacionalne manjine i da li je od lutrije Srbije dobio 2.400.000 dinara ili nije.

Dakle, s tim u vezi, ne tražim da se glasa o tome, ali bi bilo dobro da kolega ne govori o manirima ovim, onim itd, kako mi obmanjujemo Skupštinu, nego da jednostavno odgovori da li je dobio 2.400.000 dinara od lutrije ili nije, da li je lutrija bila u minusu ili nije za njihovo vreme i da li je bio na listi vlaške nacionalne manjine i u tom smislu neću tražiti da im oduzmete ono vreme od dva minuta. Zahvaljujem. Ne tražim da se glasa.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo utišajte drugaricu.

(Dijana Vukomanović: Mogli ste da me pitate da li želim da se Narodna skupština izjasni.)

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 103. i član 107. i reklamiram lažno predstavljanje.
Gospodine predsedavajući, praksa je da kada neko reklamira povredu Poslovnika, da to radi zbog toga što nije dobio repliku da makar podigne Poslovnik, makar da ga ponese u Skupštinu. Znači, očigledno sem što je drugarica zloupotrebila Poslovnika, da ga nije ni ponela. Kada ga nije ponela, onda ga je ovako zloupotrebiti.
Sledeći put joj savetujem da uprkos tome što galami, savetujem dragoj drugarici da ponese Poslovnik. Ona je reagovala na konto toga što nije dobila repliku, kao pripadnik opozicije. Koliko ja znam, ona je ovde izabrana na listu SPS, dakle nije izabrana na listi Vuka Jeremića, koga u narodnu zovu Vuk potomak, naslednika naftnog izvora iz Ježevice, koji je zahvaljujući tome kupio stan od milion evra, potrošio tri i po miliona evra na putovanju za pet godina.
Koliko ja znam, taj Vuk potomak ima dva poslanika ovde koji su dve različite poslaničke grupe. Ako nastavimo sa ovom praksom, mi više ne znamo ko će za tog čuvenog Vuka potomka, koji je tražio ono sramotno neobavezujuće mišljenje od Međunarodnog suda pravde i koji je doveo do međunarodnog priznanja KiM, koji je doveo do proglašenja lažne države KiM.
Mi ne znamo više ko će se javiti. Dakle, verujem da je to bila klasična zloupotreba Poslovnika, da je to bila replika, da je bila zloupotreba i ukoliko postoji ono vreme od dva minuta, ja savetujem da oduzmete drugarici, da ubuduće pazite da li se radi o poslanicima Vuka Jeremića, poznatog kao Vuk potomak ili se ne radi, s obzirom da on ima poslanike u dve poslaničke grupe. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje je za Vladu Republike Srbije, za bezbednosne službe da provere i da mi odgovore. Da li je tačno da su u toku 2007. i 2008. godine, po depešama „Vikiliksa“ i saznanjima iz tih depeša, Boris Tadić, Vuk Jeremić, Borko Stefanović, onaj slavni pripadnik levice Srbije iz džipa jednog tajkuna, predstavnicima ambasade, strane države, Sjedinjenih američkih država obećali da neće reagovati na proglašenje nezavisnosti NATO države koju neko zove država Kosovo, lažna država Kosovo, NATO država? Biće država dok je NATO pakt tamo. Kada NATO pakt ode, više neće biti država.

Da li je tačno da su im obećali da neće reagovati 2008. godine ukoliko Albanci proglase nezavisnost, ali uz uslov da Boris Tadić bude izabran za predsednika Republike Srbije, odnosno da predstavnici ambasade SAD i onih koji su vladali SAD ubede Albance da nezavisnost proglase tek posle izbora Borisa Tadića? Tražim da mi se odgovori da li su te „Vikiliks“ depeše tačne i da li naše službe i naša Vlada raspolažu sa istim ili sličnim informacijama. S obzirom da se to i desilo, Boris Tadić, pre nego što je pobegao u Rumuniju, je dao zakletvu 15. februara 2008. godine, a Albanci su po dogovoru, koji su Jeremić i Tadić imali sa SAD, preko njihove ambasade, nezavisnost proglasili 17. februara. Dakle, po samim datumima se vidi da depeše „Vikiliksa“ koje su objavljene i te kako imaju uporište u praksi. To je prvo pitanje.

Drugo pitanje – da li je tačno, a odnosi se na tužilaštvo, da mi tužilaštvo odgovori, po mogućstvu Zagorka Dolovac, da li je tačno da je Biserka Živković 2011. godine primljena na mesto sekretara Tužilaštva za ratne zločine, bez neophodnih uslova i neophodne spreme. Dakle, nije imala pravosudni ispit, što je bio uslov, i nije imala osam godina radnog iskustva u pravosuđu, što je bio takođe uslov. Da li je tačno da je pravosudni ispit stekla tek 2012. godine, pomoću gospođe Malović, ali je primljena posle 2011. godine i nije imala osam godina radnog iskustva u pravosuđu, već je došla iz preduzeća koje se bavilo proizvodnjom grožđa i vina. To je drugo pitanje koje ja postavljam.

Treće pitanje – šta će Vlada i Skupština učiniti povodom političkog procesa koji se vodi protiv mene u Prvom osnovnom sudu, za reči izgovorene za govornicom Narodne skupštine, po privatnoj krivičnoj tužbi Saše Radulovića, koga ja ovde kao pojavu nazivam „Saša kradulović kompani“. Dakle, privatna krivična tužba je za reči izgovorene za govornicom, a član 103. Ustava kaže – narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izneto mišljenje na sednici Narodne skupštine. Pošto sam jedini evropski parlamentarac državni protiv koga se ovakav proces vodi, ja pitam Vladu, pitam Ministarstvo pravde – šta će preduzeti povodom tog slučaja, jer se ne sudi meni, draga gospodo narodni poslanici, sudi se slobodi govora.

I još nešto – šta će biti preduzeto povodom toga što mi je tužba dostavljena na latinici, a na moj zahtev da mi se uredi i dostavi na ćirilici, sudija Prvog osnovnog suda je rekao da on misli da ja nemam pravo na ćirilicu i da to što piše u Ustavu, on misli sasvim drugačije. Hvala.