Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 107, dostojanstvo Narodne skupštine. Dame i gospodo, ovo nije hala za tehničke preglede.

Dakle, ovaj, da li je registrovan poslanik ili nije, to nije pitanje za parlament. Pošto se bavi poljoprivredom, ja bih očekivao da donese registarske tablice za poljoprivredne mašine.

Očigledno da je on seljak po potrebi, s obzirom da nije u narodnoj nošnji, on je danas doneo gradske tablice, tablice koje idu na automobile, ali ja još nisam video narodnog poslanika sa registarskim tablicama. Doduše, sa brojevima ih ima, ali sa one strane brave.

Gospodine predsedavajući, ja tražim da se uklone ove tablice i da opomenete kolegu poslanika.

Kada smo već kod ćirilice, samo da kažem da su oni bili u koaliciji sa američkim savetnikom američke ambasade, savetnikom američke ambasade Sašom Radulovićem, koji je mene tužio za reči izgovorene za govornicom. Toliko o slobodi govora, privatnom krivičnom tužbom. A ta privatna krivična tužba je dostavljena meni na latinici, pa čak mi je sudija osporio pravo na ćirilicu, s obzirom da je on bio njihov koalicioni partner, oni se čas zalažu za latinicu, čas za ćirilicu, čas za poljoprivredu, čas za audije, čas za crkvu, čas protiv crkve, ali morate voditi računa i ovakve pokušaje kazniti. U suprotnom neko će nam ovde sledeći put doneti bilbord. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega poljoprivrednik, domaći investitor, živi dokaz da vlasti u Srbiji nisu podržavali samo strane investitore, podržali su i domaće. On je živi dokaz. To je bio tovni investitor, 525.000 evra.

Petsto dvadeset i pet hiljada evra, plus tri miliona dinara. Toliko je podstaknut taj domaći investitor. Ali, gle čuda, on uzme taj kapital, pa ode na ostrva koja se zovu Devičanska ostrva, u zagradi Britanska i registruje firmu „Vinemont Ventures“, Tortola, Rej Taun, Devičanska ostrva, Britanska, registarski broj da ne čitam. Mi mu dali pare da otvori neka radna mesta, on otišao na Devičanska ostrva i tamo osnovao firmu.

Posle toga je kupio stan od 500.000 evra na Vračaru. Iz Niša prešao u Beograd. A vinogradi su bili u Krčedinu, registrovao ih na osnovu parcela, poljoprivredno gazdinstvo na osnovu parcela iz Merošine, kao Krajkovac, pravi jedan galimatijas. Radnici koji su radili u vinogradu su ostali neisplaćeni. Novac je podeljen između njega i Miodraga Kostića. Znači, 1/3 je išla u „Empresu“ njegovu firmu, druga 1/3 je išla Miodragu Kostiću, takođe velikom investitoru kome je on pomagao dok je bio premijer i ministar unutrašnjih poslova saveznih.

Dame i gospodo narodni poslanici, šta možete da očekujete od takve vrste investitora za koji ne znam da li je domaći ili strani, uglavnom radi se o praznom čoveku punom sebe. Hvala.

Članovi 103, 108. i 109. Moj kolega poljoprivrednik je iskoristio povredu Poslovnika za repliku i pri tome naravno, izrekao niz neistina. Time je povredo Poslovnik zbog čega ste mu trebali izreći mere. Sem člana 103. i član 108. i 109. prvo upozorenje, potom opomenu.

Ja držim registracionu prijavu gde je njegov suvlasnik na Devičanskim ostrvima bio Miloš Pudar, osoba poznata po šećernoj aferi. Takođe, u ovoj fascikli, a on je u svojoj povredi Poslovnika više puta izrekao neistinu, imam svu dokumentaciju koju mogu da dam bilo kome na uvid, da ono što sam govorio je tačno, a ono što je on govorio netačno i da je bilo podložno kaznama iz člana 108. i 109.

Iz njegove firme „Empresa“ nestalo je 138.000 flaša vina. Utaja poreza je bila 17 miliona. Još nešto da vam kažem, iz njegove firme nisu samo nikli stanovi na Vračaru, jedan od zaposlenih je otišla za sekretara u Tužilaštvo za ratne zločine, sa iskustvom u proizvodnji grožđa i vina, bez pravosudnog ispita. To je ta njihova čuvena država, to su te njihove čuvene investicije.

Vi ste gospodine predsedavajući, s obzirom da imam celokupnu dokumentaciju, bili u obavezi makar da ga upozorite da ne koristi povredu Poslovnika za repliku. Budući da ste mu oduzeli to vreme, ne tražim i ne insistiram na tome da se o ovome glasa i da mu izreknete neku meru, jer on je sebe već kaznio. Gde on dođe, tu trava ne raste i zbog njega su u ono izborno veče umesto šampanjca, koji je pripremio iz svoje vinarije, u njegovom štabu služili šećer i vodu. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao narodni poslanik i predsednik Narodne seljačke stranke, moram da izvedem jedno poređenje. Samo u Vojvodini imamo obradivog poljoprivrednog zemljišta 1.680.000 hektara. Holandija ima isto toliko, ali daleko manje kvaliteta. Holandija u ovom trenutku izdvaja 79, odnosno izvozi 79 milijardi evra poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda, Srbija 3,2. Suficit nam je 1,6. Danska koja ima nešto manje poljoprivrednog zemljišta nego Srbija izvozi 23 milijarde. Mi moramo nešto naučiti od njih.

Perspektiva EU kako oni kažu u narednom periodu je malo mešovito poljoprivredno gazdinstvo. Mnoge od Srba, poreklom Srba nemaju naše državljanstvo, zato i amandmani imaju smisla. Možda neko od njih iz administrativnih razloga ne može trenutno da primi naše državljanstvo, a možda bi se bavio preradom i malom poljoprivrednom proizvodnji, možda bi to uradili i Rusi. Evo, ministar zna.

U moje selo koje ima, Nove Karlovce, koje ima 3.200 stanovnika doselilo se nekoliko ruskih porodica. Dobijaju se privremeni boravak, sad su dobili stalni boravak neki od njih, jedna porodica koja ima sedmoro dece se na malom poljoprivrednom gazdinstvu bavi poljoprivrednom proizvodnjom i malom preradom, i od toga živi i zadovoljna je.

Ne razumem kolege iz opozicije, zašto su toliko protiv da se na takav način suzbije siromaštvo. Lako bi mi nahranili glade i siromašne, ali ne možemo da nahranimo one njihove investitore koji su uvek gladni i alavi. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, nisam još čuo za ne nameran amandman. Naravno da sam namerno podneo amandman, bez namere se oni ne mogu ni podneti.

Tražim od vas, predsedavajući, da mi izvučiete statistiku koliko od početka ovog saziva je vremena potrošila vlast u nastupima u Narodnoj skupštini, koliko vremena je potrošila opozicija. Takođe od vas, gospodine predsedavajući, i od predsedništva Skupštine tražim i po broju javljanja da se izračuna koliko puta su se za reč javljali predstavnici vlasti, stranaka koje podržavaju vlast, a koliko puta su se javili predstavnici opozicije i da se to podeli po poslaniku.

Tvrdim odgovorno, podneću ostavku ako nije tačno, dobićete podatak da je opozicija imala daleko veći broj javljanja po poslaniku nego što to imaju partije koje podržavaju Vladu.

Istina, rekao sam da mi je dojadilo da deset sati sedim ovde kao glineni golub i da slušam napade na Vladu i na stranke koje podržavaju Vladu i da stoga poodavno podnosim amandmane, da mogu da na određen način one rezultate koje smo postigle predstavim građanima. Rekao sam da sam te amandmane podneo da bi građani imali šta da čuju, za razliku od njih od kojih ništa pametno ne mogu čuti.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi na selu poodavno znamo šta je rodna ravnopravnost. To je podela muke i žuljevite ruke.

Poljoprivreda jeste naša šansa, ali samo ako uporedo podižemo i prerađivačku industriju i energetiku. Poljoprivreda može da proizvede energiju potrebnu, bio dizel recimo, potrebnu za zasnivanje poljoprivredne proizvodnje primarne, ali takođe poljoprivreda može kroz stočarstvo i bio masu da proizvede električnu energiju, pomoću koje poljoprivredne proizvode, koje prave poljoprivrednici, ovi u preradi mogu da prerade u gotove proizvode.

Da bi povećali subvencije, morali bi imati prerađivačku industriju, da imamo odakle da uzmemo novac da bi ga uputili u primarnu poljoprivrednu proizvodnju.

Građani treba da znaju, a i poljoprivrednici, da naše subvencije koje rastu iz godine u godinu sve više nisu samo u korist poljoprivrednih proizvođača, već u korist potrošača, u korist države, a posebno prerađivača, da budu sigurni pod kojim uslovima mogu da dobiju sirovinu.

Država je sigurna od mogućih vojnih i ekonomskih pritisaka, koji se ne daj Bože mogu ponoviti, a potrošači su uvek sigurni da će biti dobro snabdeveni.

Poljoprivreda može da napravi mnogo toga i 2012. godine bivši režim je izdvajao 19 milijardi, a mi danas izdvajamo 34 milijarde za poljoprivredu i ja se nadam da razvojem prerađivačke industrije, da će ubuduće to biti više.

Mi moramo biti vredni, posvećeni. Treba i da budemo složni, jer bi sloga bila već pola uspeha. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ima stara izreka, bolje je patiti za selom, nego patiti na selu. Nažalost, sa sela u poslednje vreme, po pitanju isprava vode dva puta; jedan put vodi u svet, a drugi put je još gori, vodi na onaj svet. Na nesreću sela, ne vraćaju se ni jedni ni drugi. Sela su postala zbir manjih ili većih staračkih domova.

Za vreme stranke bivšeg režima, zapušteno je oko 400.000 hektara zemlje, poljoprivedno obradivog zemljišta. Bilo bi dobro da se neki od njih vrate, posebno oni koji su otišli u svet, ako već oni koji su otišli na onaj svet ne mogu. Možda trenutno imaju strano državljanstvo, nama to nije bitno, nama je bitno da se oni vrate, da svojim iskustvom iz belog sveta makar doprinesu, ako ne primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, ono preradi.

Samo da vas podsetim da u energetici, a to je praska u Evropi, na ovih 400.000 hektara, to će mi gospođa Tomić pomoći, zapuštenog poljoprivednog zemljišta. Može da se proizvede energetska vrednost biomase od dva miliona tona dizela. Dakle, energetska vrednost od dva miliona tona dizela, koji bez poreza i akciza vredi preko 1,4 milijarde evra. Dakle, oni svojim iskustvom mogu da pomognu, a mi svi treba da razmišljamo kao i oni, ukoliko želimo da imamo više, moramo i mi sami biti nešto viši. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, veliki srpski pisac Dučić je rekao – najgore je biti star, bolestan i siromašan. Nekima je smešno. Nemojte, gospodine Meho, samo vi o Dučiću.

Upravo ta nesreća je zadesila srpsko selo. Mi smo se devedesetih godina, dok smo podnosili na selu teret ekonomskih i vojnih pritisaka na našu zemlju, a samim tim i teret socijalnog mira, nadali, a to smo mi koji smo se borili za promene i obećavali, da će to posle 2000. godine selu i seljacima biti vraćeno. Nažalost, taj ugovor sa narodom, sa selom i sa seljacima nije ispoštovan i snašlo nas je ono što je Dučić rekao – stari, bolesni i siromašni. Umesto nama, „šteta“ je nadoknađena onima koji su se bogatili dok smo za vreme sankcija svi siromašili. Tajkuni su stekli po 30.000 hektara zemlje, samo njih trojica imaju 100.000 hektara zemlje.

Dame i gospodo narodni poslanici, pitanje poljoprivrede više nije samo pitanje poljoprivrede i sela, već i demografije. Hiljadu i 200 naseljenih mesta ima manje od 100 stanovnika i obično su uzduž granice, Srbija se prazni. Zato vredi da se vrate oni koji su izašli iz naše zemlje, iako imaju strano državljanstvo, i da kroz preradu i ulaganje u poljoprivredu probamo da zadržimo postojeće stanovništvo, a poneko i vratimo. Da bi nam bilo bolje, dame i gospodo, mi sami moramo biti bolji. Hvala.

Dame i gospodo, narodni poslanici, političare, one koji vode državu, gradove, pokrajinu, lokalnu samoupravu treba ceniti po onome šta čine za državu, šta čine za društvo, šta čine za druge, a ne po onome šta čine za sebe.

Ovi pre nas su to okrenuli. Prvo su gledali šta mogu da učine za sebe i obično je to bilo i protiv naroda i protiv države. Šta je rezultat toga? Nepoštovanje zakona. Šta je drugi rezultat, recimo na selu? Za 10 godina, onih 10 godina kada su izneli po međunarodnim organizacijama 51 milijardu dolara, izvršena je divlja predatorska privatizacija. Na desetine hiljada hektara postalo je vlasništvo njihovih prijatelja tajkuna. Nestale su zadruge, kapital se više nije investirao na selu i oko sela. Stoku su proterali sa farme, radnike otpustili. Nestalo je 300.000 grla krupne stoke, krava.

Nestao je stočni fond koji je vredeo oko 600 miliona evra godišnje. Tih 600 miliona evra ispraznili su farme, ispraznili su klanice, uvozili su meso sumnjivog kvaliteta i punili onkologiju. Tih 600 miliona evra su gubili naši farmeri godišnje, gubili naši klaničari, gubili radnici.

Mi hoćemo da vidimo Srbiju njiva i šljiva, Srbiju radnika i seljaka, momaka i devojaka. Tu Srbiju mi vidimo, za razliku od one koju su oni upropastili. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad vam poenta ekonomije, dođu iz čačanske biblioteke i kada neko priča o budžetu, investiciji, o proizvodnji, a celu svoju užu familiju zaposlio u javni sektor, onda vam još priča i o partokratiji.

Neko ko je u parlament ušao na listi sa DSS, koja je 2007. godine parafirala čuveni SSP – Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Tim sporazumom je dozvoljena preterana i prerana liberalizacija. Dakle, uvoz. Čovek koji je ušao na listi, sa onima koji su otvorili vrata uvozu širom, danas priča o zaštiti domaće proizvodnje.

Da bi se to nadoknadilo, dame i gospodo narodni poslanici, država mora ofanzivno da neguje proizvodnju radi izvoza. Kapital je stran, ali sva preduzeća u Srbiji su domaća i posluju po domaćim uslovima, domaćim prilikama, sa domaćim računima, itd.

Svaki od tih investitora sa stranim kapitalom, da tako nazovem, je sa sobom doneo i komad tržišta. Time je nadoknađena ona šteta koja je prouzrokovana koalicionim partnerom prethodnog govornika, koji je pokušao tako nadahnuto da govori o zaštiti domaće privrede, a u parlament ušao sa onima koji su ugrozili domaću privredu.

Dame i gospodo narodni poslanici, male zemlje mogu da se izvuku samo ofanzivnim izvozom u takvim prilikama u kojima smo mi danas, ali po pitanju zaštite investitora, ja moram reći da je pomenuti gospodin pokušao u gradski parlament da uđe sa „Sašom Rasulovićem“, koji je izjavio 2014. godine, na početku 2014. godine – Ne ukidamo subvencije za investitore; i pri tome posebno naglasio stranku i potrebu da oni postoje.

Sada ja ne znam da li je to podvojena ličnost koja ovde nastupa, sa jedne strane ulaziš u parlament sa onima koji ugrožavaju domaću proizvodnju, sa druge strane pokušavaš u drugi parlament da uđeš sa onima koji su za strane investitore posebno da se nagrade, a ovde pričaš sasvim drugu priču.

Domaći investitori, ovo su podaci, da kažem, do pre godinu i po dana, 132 puta su dobili subvencije, a oni sa stranim kapitalom, koji takođe ovde osnivaju domaće firme, su dobili 116 puta. Dakle, ipak je Vlada favorizovala investitore sa domaćim kapitalom, barem po ovom broju.

Dame i gospodo narodni poslanici, ova Vlada i ova vlast želi da učini dobro, ali u Srbiji kada želite da učinite dobrom nemojte očekivati od ovakvih da vam sklone neki kamen sa puta. Možete očekivati samo da vam navaljaju neku kamenčinu na put i pokušaju da vas spreče da izvučete zemlju iz nevolje u koju su ih upravo oni gurnuli. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, zbog višestruke povrede od više predsedavajućih člana 103. stavovi 2. i 3 – narodni poslanik koji ukazuje na povredu Poslovnika to može da učini neposredno po učinjenoj povredi.

Slušao sam i kolegu Šarovića i nisam čuo nikakvu uvredu kolegi koji je govorio pre mene. Dakle, ukoliko je želeo da reklamira povredu Poslovnika, to je trebao učiniti neposredno po učinjenoj povredi. Očigledno iz govora koji je on održao ja to nisam zaključio. Možda je on imao neki telefonski poziv za TV duel, pa je otišao tamo, pa se zaboravio vratiti, odnosno otišao je i nije se vratio, propustio je priliku da reklamaciju Poslovnika učini u pravom trenutku.

Ubuduće, s obzirom da se ovo ponavlja od više narodnih poslanika, morate voditi računa da se to čini neposredno po učinjenoj povredi, a ne kada se neko seti, kada se neko priseti. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedavajući, drugi put, član 103. i član 104. Vi morate da pratite diskusije. Član 104. govori o pravu na repliku. Ukoliko ja želim da ostvarim pravo na repliku, moram da budem u sali. Gospodin koji je govorio pre mene nije bio u sali u tom trenutku, ni prilikom izlaganja gospodina Arsića, a ni po završetku izlaganja.

Drugo, član 103, povreda Poslovnika takođe se iskazuje onog trenutka kada je ona učinjena, dakle, posle izlaganja gospodina Arsića. Sve je usledilo sa zakašnjenjem, posle govora nekog drugog poslanika. Zato vam skrećem pažnju na član 103. stav 8, da poslaničkoj grupi koju predstavlja gospodin koji je govorio pre mene oduzmete dva minuta zato što je ovo klasična zloupotreba Poslovnika, gde je on pokušao da izvuče repliku i reklamirao povredu Poslovnika, ne po neposredno učinjenoj povredi i pravu na repliku, već naknadno, zato što je negde bio otišao pa zaboravio da se vrati. Hvala.

Dame i gospodo, ja sam zaprepašćen. Ovde u parlamentu postoji osoba koja nas često optužuje za diktaturu, a dao je sebi za pravo da od Vlade i ministra traži da se smene narodni poslanici. Zamislite tu demokratsko orjentisanu ličnost koji traži da Vlada smeni poslanike? Neverovatno.

Evo, priznaću, podneo sam amandmane da ne bih bio ovde glineni golub. Da ne bih slušao deset sati one od kojih nemam, od većine njih, da ne grešim dušu, nemam šta pametno da čujem. Tih deset sati sam odavno rešio da delim, neke moje kolege, to rade u poslednje vreme i mislim da je pametnije da slušamo sebe, da promovišemo ono što je Vlada uradila, nego da slušamo one od kojih nemam šta pametno da čujem, a recimo, čujem da Vlada treba da smeni poslanike, a kažu oni protiv diktature.

Odmah da mu kažem, pošto on ima veze sa tajkunima, zastupao je onaj njihov stav, naštampati novac pa dati nekim tajkunima i tako razviti privredu. Pitam sve nas, vezano je za amandman, da li je greh upumpati novac u zemlju? Da li je možda veći greh ispumpati novac iz zemlje? Ove prethodne koji podržavaju neki novi „sisavci“ sa njima u koaliciji, oni su izgleda stava da je greh uneti novac i u privredu i u zemlju, a nije bilo greh izneti novac iz privrede i zemlje, ne samo divljom, predatorskom privatizacijom, već iz donatorske podrške, iz kredita, za tuđi novac kupiš tuđu robu, upropastiš zemlju, otpustiš 400 hiljada ljudi. To je ona replika na emociju.

Znači, nema emocije kad se novac iznosi. Iznosio se po podacima međunarodnih organizacija od 2001. godine do 2010. godine izneto je iz zemlje, neopravdano, mimo pravila, finansijskih, 51 milijarda, a od 2004. godine, 40,83 milijardi dolara. NJima nije greh, nije im emocija kada se novac iznosio, kad se otpustilo 400 hiljada ljudi, sada kada treba peglati njihove greške i zaposliti te ljude, sada je njima greh uneti taj novac, zaposliti na stotine hiljada ljudi u privredi, uneti novac i u privredu i proizvodnju. Zato sam odabrao da promovišem rast BDP, rast proizvodnje. NJima je rast BDP bio na uslugama, trgovinom stranom robom za strani novac. Rast pokrivenosti uvoza izvoz, da promoviše stabilnost kursa zahvaljujući dijaspori, a investicijama sa novcem stranog porekla. Stabilnost kursa, stabilnost, nizak procenat inflacije, povećana uposlenost. Zato ja podnosim amandmane jer hoću to da promovišem, jer oni nemaju šta da promovišu. Kažu narod im je malo dao, ovi odavde, moji prijatelji. Ja kažem, njima je narod mnogo dao kakvi su. Hvala vam.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram član 104. i tražim da se o toj povredi glasa.

Naime, gospodine predsedavajući, cenim to što vi imate visok stepen tolerancije, posebno kada ga imate prema pripadnicima nacionalne manjine, ali za repliku moraju da se ispune neki drugi uslovi. Znači, jeste da vi o tome odlučujete, ali tek kada u prethodna dva stava se ispune uslovi da vi o tome odlučite, da je nekome pomenuto ime i prezime, funkcija, politička stranka itd. Ništa od toga se nije desilo. Jeste da je on menjao stranke, on više i ne zna koji je član stranke. Na pitanje gospodina Martinovića – koga predstavlja, on kaže - ja samog sebe predstavljam. Dakle, ne postoji ta politička stranka koju mi možemo ovde pomenuti, zato što on nju i nema. Ime i prezime mu takođe nije pomenuto, ali vi ste dopustili da on ima nagradna dva minuta, a on je poznat da voli nagrade. Nije učestvovao u igrama na sreću, ali je često kod Borisa Tadića dobijao na lutriji. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja se nadam da neće neko baciti kletvu još, posebno se bojim ove vlaške magije.

Evo vidite, neka galama tamo, ali nema problema. Ovde ima nekih stranaka koje zagovaraju dolazak cepelina, umesto metroa cepelina. Dakle, to je ova, ni jedan od ponuđenih odgovora, vlaška stranka.

Niko od njih ne može da spori da smo 2012. godine zatekli potpuno zapuštenu i napuštenu državu, državu koja je istrgnuta iz ruku svojih građana, država u kojoj je deficit bio gotovo dve milijarde, dakle, prikriveni i stvarni, iskazani, bio gotovo dve milijarde, ova ista država u kojoj se skupljalo 824 milijarde javnih prihoda.

Da podsetim, u toj istoj državi mi ćemo ove godine skupiti 1.160 milijardi. Dakle, tri milijarde evra više se skuplja javnih prihoda nego što je to bilo 2012. godine. To znači da je ova vlast vrednija i da je kupovna moć našeg stanovništva porasla.

Niko ne može da spori da smo 2012. godine imali gotovo dvocifrenu inflaciju, da je rast kursa za tri godine gotovo 50%, MMF je pobegao, i niko nije želeo više ni da investira u ovu zemlju.

Većina nas se zalaže, barem sam ja mislio, za slobodan protok ljudi, robe i kapitala. Ispostavilo se da su mnogi od tih svojih programskih načela odustali. Znači, da ukoliko vi kažete da ljudi sa novcem iz inostranstva ovde ne mogu da investiraju, vi ste protiv slobodnog protoka kapitala. Ako ste protiv toga da oni ovde dobiju dokumenta i da rade, vi ste onda protiv slobodnog protoka ljudi. Onda se postavlja pitanje kada ste licemerni.

Po pitanju stranih investitora, imamo mi neke strane investitore koje ste vi zaboravili. Podsetiću stranke bivšeg režima na njihove omiljene biznismene, koji su, gle čuda, biznis napravili samo u našoj zemlji. Da li su oni bili domaći investitori, kontra investitori? Oni nisu ubacivali novac u zemlju, već izbacivali novac iz zemlje. Jedini biznis su napravili sa našom državom.

Da krenemo, MK Grup, ko je vlasnik te firme? Koliko ja znam, firma iz Švajcarske i firma iz Holandije. Verovatno da je registrovana na njihovog omiljenog biznismena, ali kada bi gledali strogo po njihovim pravilima, to bi bio strani investitor, kome je, eto, bilo dopušteno da pelješi ovaj domaći narod.

Drugi njihov omiljeni investitor je tzv. Delta, da li je tako, gospodine Maritnoviću, koji je promet imao 90-ih godina 70 miliona evra, pa onda 2010. godine narastao na 11,5 milijardi evra. Sav taj biznis je napravio sa ovom državom. Da li je on bio domaći investitor? NJegovi osnivači su firme sa Kipra.

Pitam pripadnike stranke bivšeg režima, koji su sada odjednom tako gadljivi na ovu vrstu amandmana, šta se dešava sa tom vrstom investitora? Kada već pričaju o migrantima, kako beše ono, isisovcima, ili šta beše, moram reći da su omiljeni investitori, i ne samo oni, već i oni koji su ih podržavali, sa njima delili, bili isisavci. Znači, radi se o firmama koje su isisavale kapital, i njihovo zadovoljstvo, raj i zadovoljstvo tih investitora i njihovih političkih pomagača, zasnovan je na paklu i siromaštvu siromašnih., na patnjama siromašnih i na njihovom paklu je naraslo bogatstvo i raj predstavnika bivšeg režima.

Oni investiraju napolju. Goran Ješić, stan u Beču, preko 500 hiljada evra. Takvu investiciju mi uvek ovde pozdravimo. On investiraju i na Maldive. Vuk Jeremić investira na Menhetnu. Gospodin Đilas investira u Češku, a onaj gospodin Šapić, za koga nisam dobio odgovor, je nedavno investirao, iz zemlje izneo, navodno svoju ličnu štednju, koju je u kešu položio u banku, izneo je u inostranstvo u vrednosti od 800 hiljada evra. Zato ja kažem da su njihovi investitori bili isisavci, kad već govore o migrantima.

Ova zemlja pripada njenim građanima. Građani su napravili ovu državu. Doduše, tad su ih neki zvali seljacima. Čisto sumnjam da bi ovi iz centra, bilo kog grada, napravili državu. Ali, eto, Karađorđe, Miloš Obrenović, seljaci, kako bi oni rekli, ova druga Srbija, smradovi sa farme, tako bi ih oni nazvali. Oni su napravili ovu državu, da kažem, građani su stvorili ovu državu i država im se mora odužiti, bilo domaćim, bilo stranim investicijama, da mogu da rade pošteno i od svog rada žive dostojanstveno. Hvala.