Dame i gospodo narodni poslanici, možda u tuzi i bolu za izgubljenim izborima gospođa ne zna da mi je rekla da sam ja poslanike nazvao fekalijama. To je rekla i to ste svi mogli da čujete. Bilo je obrnuto. Zoran Živković, a ja ni malo ne ličim na njega, ni fizički ni karakterno, srećom, je svima nama uputio dva puta reč – koprofagija, što znači da jedemo izmet. Ja sam na to reagovao i rekao da to nije lepo od njega.

Ja ne štipam ljude, ne pljujem rude, ne psujem nepokretne majke. Sve se to meni desilo upravo od grupe čiji je predstavnik ovde govorio.

Imam ja razumevanja zbog teškog poraza ovih što će verovatno otići a da se više nikada ne vrate.

Ako se gospođi prividelo nešto u natalnim kartama i staklenoj kugli, ja joj opraštam, ali da se Griša pojavi. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega poljoprivrednik je ovde nastupio zanimljivo. Predmet njegovog interesovanja su bili Rusi, sporazum sa Rusima.

Dejvid Blek, Entoni Monkton, njih šest CIA. Verovatno nije hteo o njima da govori, iz prostog razloga što postoji opravdana sumnja da su mu pomogli, da sa mesta vinogradara na privremenom radu kao savezni ministar policije postane premijer Republike Srbije.

Dakle, radi se o dva lica koja su bezbednosno interesantna zbog ubistva premijera Đinđića.

Takođe, nikada nije razjašnjeno na koji način je savezni ministar policije od 2000. godine do 2003. godine pomogao u čuvanju Zorana Đinđića, bez obzira što je bio savezni ministar. Imao je odgovarajuće obaveze i ovlašćenja da štiti obe federalne jedinice, rukovodstvo savezne države, ali i rukovodstvo republika.

Veoma je zanimljivo što savezni ministar koji utiče na bezbednost dođe na mesto ubijenog premijera, veoma je zanimljivo što u međuvremenu savezni ministar nikada nije pokušao da razjasni ubistvo Momira Gavrilovića koji je bio pomoćnik u Centru za bezbednost, koliko se ja sećam, ne znam da li sam upotrebio pravilan izraz, bio radnik DB.

Takođe, nikada u vreme njegovog mandata nije razjašnjeno kako je ubijen Boško Buha ispred hotela Jugoslavija, i nisam video taj nivo panike kod njega, s obzirom da se to desilo u vreme njegovog mandata.

Takođe, nikada po meni do kraja nije razjašnjeno uloga ove dvojice koje sam pomenuo koji nisu tada došli iz baze Bonstil sa neke druge strane. Ubistvo premijera Đinđića, na čije mesto, gle čuda je upravo došao moj kolega poljoprivrednik.

Tom prilikom da zamaskira sve to, uhapsio je 12.000 ljudi, kao da je 12.000 ljudi učestvovalo u ubistvu premijera. Kada se vanredno stanje uvelo, da bi se otkrili nalogodavci, počinioci i eventualni saradnici u ubistvu premijera Đinđića.

To svakako nije moglo uraditi 12.000 ljudi, od kojih 9.000 ljudi nije dobilo nikakvu krivičnu prijavu, osim što su im nogom razvaljena vrata, osramoćeni pred komšijama, susedima, itd.

Nikada nije objašnjeno zašto je posle ne rekonstrukcije, već novog izbora Vlade, novi premijer koji je došao na mesto ubijenog premijera, ostavio republičkog ministra policije da bude i dalje republički ministar policije, iako je radnik njegove službe, navodno, a ja verujem pošto je presuda doneta, ubio premijera.

Dakle ako je oficir policije ubio premijera, normalno je da novi premijer prvo otkaže posao republičkom ministru policije, a možda i samom sebi, jer je u to vreme bio savezni ministar policije.

Da bi stvar bila još čudnija, izvršena je privatizacija u korist američkih firmi nekoliko ključnih fabrika na teritoriji Republike Srbije. Priča se, a postoje dokazi da je moj kolega poljoprivrednik u vezi privatizacije DIN-a i DIV-a uzeo pozamašnu proviziju, ali je privatizaciju započeo za vreme „Sablje“, u vreme kad su drugi učesnici morali da se plaše i da paze da li će konkurisati u takvim privatizacijama, s obzirom da je premijer bio moj kolega poljoprivrednik, koji je očigledno bio veoma osvetoljubiv. Sve to ukazuje da opravdano se ovde može postaviti kletva koju je naš narod izgovorio: „Dabogda ti moj kolega poljoprivrednik bio savezni ministar ili ministar policije“. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja žalim što njegov lični snimatelj danas nije tu, što ga je policija lišila slobode, pa je mogao da ovekoveči mog kolegu poljoprivrednika.

Zoran Živković je dobio repliku, po meni, sasvim neosnovano, ali nemam ništa protiv. U toj replici nije demantovao ništa od onoga što sam ja rekao.

Dakle, ja sam decidno tvrdio da je on bio savezni ministar policije u vreme kada je ubijen republički premijer Zoran Đinđić.

Ja sam takođe tvrdio da je moj kolega poljoprivrednik došao na mesto premijera Srbije umesto ubijenog Zorana Đinđića.

Ja sam takođe tvrdio da moj kolega poljoprivrednik, kada je postao premijer, nijednom nije pokušao, čak je ponovo imenovao istog ministra policije, republičkog, koji je dopustio da njegov oficir liši života premijera Zorana Đinđića.

Dakle, ja sam opravdano sumnjao da se to nije moglo desiti slučajno, da neko avanzuje, postane premijer, a tom prilikom, prilikom novog izbora Vlade Republike Srbije ostavi starog ministra policije kome su ubili premijera kao invalida u dvorištu Vlade.

Na kraju da kažem da je moj kolega poljoprivrednik posle ubistva premijera Đinđića došao na bestidnu ideju da mu digne spomenik od kašika i viljuška. Imamo sreće što mu nije podigao od vadičepova. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da su gospoda iz policije tu, a da imamo poznatu agenciju Dveriliks, čestitu, poštenu, onu sa Hilandara, uzmeš 5.000 evra, zakuneš se da nećeš praviti stranku, zakuneš se na ikonu Trojeručice, onda uzmeš 5.000 evra, pa osnuješ stranku i tako nastane „sveti boškić levoručica“.

Dame i gospodo, s obzirom da su oni čestiti i pošteni, a mi svi nepošteni, uključujući i porodice, decu, itd, pošto je policija tu, ja moram da pitam, Vojislav Šešelj je iznosio neke podatke u izbornoj kampanji o nekom novcu koji je proneveren navodnoj stranci. Ja sam se malo raspitao, nisam hteo u kampanji o ovome da govorim, ali mogu da potvrdim nalaze Vojislava Šešelja, jer sam to proveravao peške.

Naime, novac iz izborne kampanje ukoliko ne upotrebite kao politička partija, kao lista, vraća se u državni budžet, znači, nije samo oštećena politička stranka ukoliko se taj novac proneveri, nego i država. Ukoliko je ta pronevera na fiktivnim poslovima, onda se radi, gospodo policajci, o pranju para, utaji poreza, oštećenju budžeta.

Da ne bi bilo da ja izmišljam, da krenemo redom. Postoji u Borči njihova organizacija. Kaže, Branislav Simidžija – Elektro radovi, njima je to svakako poznato. Da bi to uspešno uradili, oni su na svoje kandidate, ovde je ta lista iz 2016. godine, otvorili preduzetničke radnje koje su služile samo za te poslove. Novac je prebacivan za fiktivne poslove, podizan u kešu i tako opran, verovatno završio kod Boška levoručice. Sad imamo pojavu, nema onog stečajnog upravnika, imamo tu zajedničku listu koju možemo nazvati „kradulović, rasulović, del boškić kompani“, sa onako malo „de LJotić kompani“.

Željko Cvijanović, Ivan Cvijanović, Verica Cvijanović, svi sa iste adrese u Borči, 9.698.496,22 dinara, svrha – popravka IT računara. Ne znam da li Borča ima prugu. Jel ima Borča prugu? Ne znam gde je prošla ova kompozicija računara, ali znam da je Nenad Cvijanović brat i drugi sin gospođe bio odbornik Dveri, opština Palilula. Branislav Simidžija im je komšija, Elektro radovi MK-TEL, pa su to podelili na dva naziva radnje, iako se radi o istoj radnji, 5.665.000 dinara. Vi koji ste glasali za tu pojavu „kradulović del boškić kompani“, da znate su možda i mogli preći cenzus da su novac upotrebili za političke svrhe, u političkoj kampanji, da ga nije proneverio, možda bi i bilo cenzusa. Ovako vi, članovi, dok ste davali taj novac, oni su novac koji im je država davala za kampanju preko preduzetničkih radnji stavljali u privatne džepove.

Idemo dalje. Advokatske kancelarije Đurić, Đurić, Đurić, Lažetić, 17. na listi Dveri, demokratskih, časnih, Dveri i DSS, Sanda Rašković Ivić, Boško Obradović, 19. na listi. Dakle, ukupno za advokatske usluge 3.260.000. Kao da su ih branili u Hagu. Onda neke firme koje se zovu dizajn Jefimija, Katarina i Kostadin Mihailović, takođe na listi, 3.900.000. Jelena Manić, opet neki dizajn. Takođe na listi Dragan Manić, iz Kovačice, Crepaja, 91. na listi. Kostadin Mihailović je 139, Katarina 161. Idemo dalje. Nevena Tomić, Borča, takođe, 3.400.000. Sve ukupno na preduzetničkim radnjama. Zašto preduzetničke radnje? Zato što nisu u sistemu PDV-a i Poreska uprava ih retko kontroliše. Sve ukupno 28.000.000 ili 200 i nešto hiljada evra. Dakle, to je novac koji je država izdvojila za fer i poštenu kampanju koju su ovi kamenonosci i mišobacači strpali u svoje džepove, osnovali Dveriliks i glavni izvor im je Aca Stefanović.

Gospodine ministre, o ovoj policijskoj razmeni podataka međunarodnoj, međudržavnoj, a oni su dopustili da Crna Gora bude samostalna, pa je to sad međudržavna saradnja, nisam ja to dopustio, da lepo pitate da li je tačno da je taj njihov izvor zbog privrednog prekršaja uhapšen u Crnoj Gori pre nekoliko godina. Da li je tačno da je potražnja za tim njihovim izvorom bila velika, pa je izručen zbog privrednog prekršaja u Bosni i Hercegovini? Da li je tačno da je taj njihov izvor dobio dva koma nešto miliona evra kredita, ali čak ne ni od DS-a, već od Metals banke, dok još nije bila pod kontrolom DS-a, već Ananija Pavićevića? Da je dobio i da je u privatizaciji kupio voće u Smederevskoj Palanci i veterinarsku stanicu u Smederevskoj Palanci? Proverite to.

Da li je tačno da je raskućio obe te firme i prodao? Da nije vratio kredit? Da ništa nije bilo ni od vraćenog kredita, da ništa nije bilo ni od „Voćara“, a da ne nabrajam da je „Voćar“ nekako razdeljen - „Voćar“, pa „Voćar Stefko“, pa „Voćar Komerc“ itd. Sve te kombinacije i svi ti prekršaji su njih doveli da sad imaju verodostojan izvor, koji je, eto hapšen nekoliko puta, ali ovog puta treba da im verujemo na časnu reč da je to tako.

Dame i gospodo narodni poslanici, politika ne može biti amnestija. Ovih dana su me optužili, a tražim i to da se proveri, za teško kriminalno delo, jer je moje poljoprivredno gazdinstvo se usudilo da u maju mesecu kupi traktor i da podsticaje ostvari u decembru mesecu, na navodnom konkursu koji sam ja namestio kupio sam traktor u maju, ali sam konkurs namestio u decembru, toliko sam bio onako vidovit i to u pokrajini. Da se ta okolnost proveri, tim pre što sam u Republici mogao da ostvarim 65% podsticaja, ali s obzirom da je traktor kupljen na kredit od Pokrajinskog fonda za razvoj poljoprivrede, moja obaveza je bila da tih 40% uplatim u Fond za razvoj poljoprivrede, što sam i učinio 29. Decembra, da se proveri i ta okolnost da li sam to pravo ostvario i da li sam novac prosledio po Ugovoru o kreditu Pokrajinskom fondu.

Težak sam ti ja kriminalac, pa ja njima, posebno ovima iz stranke bivšeg režima koji po selima imaju običaj da obilaze ona biračka mesta po Popincima, Pećincima itd, sam voljom da ustupim taj traktor, a i da preuzmu mi kredit od 31.000 evra i da mi vrate 10.000 učešća i evo im traktor sa svim privilegijama.

Onda, takođe da se proveri, optužen da sam da kao i poljoprivredno gazdinstvo, moje i očevo porodično, majka je umrla, 60 godina trajemo na istom mestu, na istoj adresi, optuženi smo da smo kupili traktor i imamo nameru da zakupimo zemlju, 200 hektara. Sad zamislite velikog kriminala – seljak je kupio traktor i ima nameru da ore zemlju. Možda da sam kupio jahtu i otišao na Maldive, možda bi onda bio manji kriminalac. Možda da sam kupio stan u Beču, kao njihov pokrajinski sekretar za poljoprivredu, koji je transferisao novac i prethodnom govorniku na organizaciju „Moja Inđija“ za 2008. godinu. Možda bih i ja bio manji kriminalac da sam kupio jahtu…

Hvala.
… da sam kupio jahtu i otišao na Maldive i kupio devet stambenih jedinica uključujući i stan u Beču. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103, 106, 107, od povrede dostojanstva, do prilike da oduzmete vreme gospodi koja su zloupotrebljavala Poslovnik.

Naime, dostojanstvo je povređeno. Ovde se pričalo o fašizmu, onda su nam poslanici govorili o ubistvima, itd.

Kao neko ko je prebijen 2008. godine kao protivkandidat Borisu Tadiću, to ne mogu da nazovem fašizmom, već revanšizmom. Kao neko ko je dobio batine pred suprugom 2007. na 2008. godinu, zajedno sa novinarom, poznatim novinarom koji je takođe prebijen samo zato što posle jedne kontakt emisije Borisu Tadiću i njegovoj pratnji nije odgovaralo ono što sam rekao.

Kao neko ko pamti ubistvo onih vojnika i ulogu Vuka Jeremića u svemu tome, za mene je nedopustivo da nam neko prišiva neki fašizam, da nam prišiva neki ekstremni nacionalizam i zato gospodine predsedavajući tražim da ubuduće, kada gospoda to pomenu, da ih opomenete tim pre što oni imaju najmanje prava da govore o fašizmu, o batinanju, prebijanju, ubistvima, da ne govorim i o tome ko je avanzovao posle ubistva premijera Đinđića, ja sigurno nisam, a oni neka razmisle ko je došao na njegovu poziciju. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo da čestitam strankama bivšeg režima na izuzetno dobrom rezultatu, očekujem da proglase pobedu. Moje pitanje se odnosi na tzv. njihove pobednike.

Da li je tačno, a pitam Ministarstvo finansija, odnosno Upravu za pranje para, koliko sam ja demokratski orijentisan, sada ću i pokazati. Ovo moje saznanje je došlo u vreme izborne kampanje, ali nisam želeo da ga upotrebim i da na takav način neko dođe u poziciju da kaže da to radim u predizborne svrhe.

Podatak je sledeći, da li je tačno da je Aleksandar Šapić, krajem novembra meseca i u januaru mesecu ove godine i krajem novembra meseca 2017. godine, u kešu u jednu našu banku doneo i uplatio, prvo 685 hiljada evra, a potom u januaru mesecu ove godine još 115 hiljada evra? Dakle, ukupno 800 hiljada evra, govoreći da je to njegova lična štednja iz slamarice, i da je taj novac preneo u inostranstvo, odnosno u Italiju, u banku Inteza Saopaolo. Da li je tačan taj podatak i ako je tačan u koju svrhu je Aleksandar Šapić, poznati humanista izneo taj novac?

Takođe, moje pitanje se odnosi i na kredite koje je povukao za svoju fondaciju, privatnu. Da li je tačno da je u isto vreme kada je svoj novac iznosio u belosvetske banke, je kod domaće banke podigao kredit na fondaciju od 400 hiljada evra, time je naravno, sebe izložio, odnosno fondaciju izložio kamati. Meni nije jasno, kako tako human čovek, s jedne strane svoj privatni novac iznosi napolje, a naš donirani novac okamaćuje kod neke banke, odnosno povlači kredit? Da li je taj povučeni kredit možda u humane svrhe završio u izbornoj kampanji? Tim pre, što Aleksandar Šapić poznat kao lični prijatelj i pomoćnik Dragana Đilasa, drugog tzv. dobitnika, u stvari gubitnika, koji zajedno sa svojim koalicionim partnerima dobio 12% manje glasova nego što su oni dobili na predsedničkim izborima.

U vezi Šapića, kako misli da on ima legitimitet koji nama uvek osporava, kada je na izborima na Novom Beogradu izgubio, da li planira da podnese ostavku? U vezi Šapića i Đilasa, poznato je da njihovo bogatstva potiču, posebno Đilasovo, iz studentskog doba, kada je Dragan Đilas imao jedne pocepane patike, pre nego što je počeo kod Slobodana Miloševića 1999. i 2000. godine, da trguje sekundama u RTS-u, i pre nego što je valjda, kažu od dede iz Bosne i Hercegovine nasledio zlatan rudnik i otuda potiče bogatstvo Dragana Đilasa, koje je delimično, zajedno sa Šolakom, koji je prijatelj Soroš fondacije, koga je Soroš ovde poslao 2001. godine da razvija tzv. kablovsku televiziju. Dakle, taj njihov novac, koji navodno potiče spolja, u stvari opljačkan novac od građana Republike Srbije, izgradnjom raznih mostova koji su koštali pet puta više nego što su koštali najskuplji mostovi u svetu.

S tim u vezi, očekujem da mi se odgovori, da li je Dragan Đilas zajedno sa Aleksandrom Šapićem, za vreme dok su vladali Beogradom, privatizovali jednu javnu površinu, ulicu i prebacili je u korist Aleksandra Šapića? Da li su u Pionirskom parku uradili ono što će sledeći moj kolega verovatno pitati, da li su odatle neki objekat koji je namenjen deci privatizovati u privatne svrhe, radi ličnog bogaćenja Dragana Đilasa koji je, eto u Bosni i Hercegovini, nasledio zlatni rudnik svoga dede i tako se obogatio za vreme Slobodana Miloševića, a za vreme Đinđića pokušao da uceni PKB zbog čega je i sam Zoran Đinđić protiv njega podneo krivičnu prijavu. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je bilo gotovo dirljivo slušajući prethodnog govornika i njegovu zabrinutost za socijalna prava običnog stanovnika, običnog građanina. Uvek treba planirati. On je očigledno dobro planirao.

Ja sam predložio zakon o …

Evo ga sad ustaje. Dakle, on je pažljivo planirao, zadužio je Smederevsku Palanku za 4.000.000.000, što je 4,5 ukupna budžeta. Za jedno veče popio je 343 piva i zato je dobio nadimak Hajnekena. Tih 343 piva u kafiću „Atrijum“ su koštala 459.110 dinara. O poštenju je govorio Hajnekena. Ovo su tri krivične prijave koje se u Višem tužilaštvu vode protiv Milojičića, koga narod od milošte zove Hajnekena, je uspeo da popije 343 piva za veče, a pivo je bilo skupo, em ga pio, em se kup'o.

Dakle, radi se o osobi koja je sklapala ugovore na 25 i 50 godina. Za bazen gradski je sklopio ugovor zajedno sa Srbom Simonovićem, zvani Srba Sisavac, to je prvi Isisovac u Srbiji, zato što je isisavao novac iz budžeta Smederevske Palanke, i tako je samo u Inteza banci došlo na naplatu 290.000.000 od one 4.000.000.000 koliko su ukupno zadužili Smederevsku Palanku. Na 50 godina je čovek sklopio ugovor za 2.000 evra godišnje.

Tu je i drugi dokument iz Opštine Inđija. Mi za godinu dana izdamo zemljište za sladoled, za put za sladoled izdamo za 5.000 evra, a on izdao ceo bazen na godišnjem nivou za 2.000 evra na 50 godina, još usput, neovlašćeno, izdao toplu vodu. Dakle, svojim prijateljima izdao toplu vodu.

Niskogradnja, uništio je JKP i sklopio ugovor na 25 godina.

Fudbalskom klubu „Glibovac“ 14.918.000 dinara. To je njegovo rodno selo. Fudbaleri dobijali 4.000 evra, kao da su igrali u „Mančesteru“.

Najbolji je ovaj „Šarplaninac“. Udruženje „Šarplaninac“ za godinu dana dobilo dva miliona i šestod…

Dame i gospodo narodni poslanici, o onom poljoprivrednom zemljištu, posebno uzurpiranom ću razgovarati po nekom drugom zakonu. Sada o saradnji sa Izraelom.

Izrael je ozbiljna država, veoma ozbiljna i po pitanju vojske i po pitanju obrazovanja. Kod njih je gotovo obrazovanje i vojska spojeno. Svako od njih je obrazovan da bude patriota, da ne bude izdajnik. Kod njih nije uslov da mladi naučnik dobije stipendiju samo ako će se rukovati sa premijerom.

Mi smo imali u Vojvodini tamo nekog premijera koji je reklamirao trbušnjake ovako, zvao se Pajtić, zaboravio sam. Ali nisam zaboravio njegova nedela. Marija Bivot, prof. francuskog jezika, naučnica, kaže, program se zvao „pravo na prvu šansu“. U Izraelu ovo ne može da se dogodi, da rukovanje sa Bojanom Pajtićem bude uslov za dobijanje te šanse, odnosno stipendije. To govori ko je fašista. Fašista je onaj ko insistira da svako mora da se rukuje sa njim, da bi ostvario neko svoje pravo. Rukovanje je sa njim veoma rizično. Lično, ja kada bi pružio njemu ruku, posle tog rukovanja bi pogledao da li su mi svi prsti na ruci. Verovatno je mlada profesorica ne želeći da rizikuje da ostane bez prstiju, jer ovaj nešto mora da uzme, odbila da se rukuje i danas predstavnici Bojana Pajtića pričaju o obrazovanju, o fašistima.

Idemo dalje. Izrael je jaka država. Mi smo vojni neutralni. Ovi pre mene što su govorili su pobrkali. Oni su mislili da kada Srbija bude vojno neutralisana, onda je vojno neutralna. Nije tačno. Velika je razlika između vojne neutralnosti i onog što ste vi Srbiju vojno neutralisali, prodajući tenkove i raku za 5.000 dolara. Prodali ste tenkova i oklopnih transportera, to u Izraelu ne može da se desi. Ova saradnja sa njima oko vojne opreme, obuke, to je dragoceno za našu zemlju. Oni su vojno jaki. Oni neće dozvoliti da neko proda tenkove za 5.000 dolara, da pravi zgradu na pašnjaku i da ubira valjda pašnjarinu. To kod njih ne može da se desi. Mi i dalje sa Izraelcima treba da sarađujemo. Treba da naučimo kako da budemo hrabri, ali i mudri. Dosta smo ratovali za druge, vreme je da živimo za sebe.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam pažljivo čekao da nam se poslanik Saša Radulović obrati sa svojim dopunama. Očigledno je otišao, pa zaboravio da se vrati.

Predlogom zakona koji sam ja predložio, a za koji ne insistiram da baš danas bude na dnevnom redu, želeo sam da napomenem narodnim poslanicima da se pripreme za ovaj zakon. Mislim da je saradnja sa Bosnom i Hercegovinom dragocena, posebno po pitanju drumskog saobraćaja, puteva, itd.

Pozdravljam nameru, gospodine Omeroviću, izgradnju auto-puteva koji će ići ne samo kroz Srbiju, ne samo prema Sarajevu, već će se vraćati preko Bjeljine, ponovo u Republiku Srbiju i da na takav način umrežimo ne samo Republiku Srpsku, već i Federaciju, za koju verujem da će nam vremenom biti sve naklonjenija. Auto-putevi su neophodni, a to ovi nesrećnici pre nas nisu shvatili, ne samo za povezivanje naroda i putnika, radnika koji rade na obe strane Drine, jer njima nije bilo stalo do radnika – zašto bi neradnici vodili računa o radnicima, o njihovim pravima, oni su otpustili 400 hiljada ljudi, tako da im prevoz radnika nije ni trebao. Nije im trebao ni prevoz roba, imali su samo uvoz. Čak se i taj transport vršio stranim vozilima. Pozajmljivali su novac, prodali su celu našu privredu i za taj novac, pozajmljeni, i od prodate privrede kupovali su stranu robu. Nisu imali ni potrebe da grade auto-puteve, jedan su napravili iz njive u njivu, to je njihov najveći uspeh, i most koji je spojio za 500 miliona dve mesne zajednice u Beogradu. To je bio veliki uspeh udruženog zločinačkog poduhvata stranke bivšeg režima i stečajnih upravnika.

Zato mi je žao što je onaj stečajni upravnik otišao i zaboravio da se vrati. Mora da traži svog koalicionog partnera koji je otišao na tv duel sa njim.

Auto-putevi nose razvoj. Ova vlast to radi. Gradi auto-puteve. Infrastruktura je preduslov da strane investicije i domaće investicije podignu privrednu moć ove zemlje, da je podignu na preradi, na proizvodnji i bruto domaći proizvod, kao što vidite, prošlog meseca je rastao za 4,2%.

Verujem da će auto-putevi prema Bosni i od Bosne, i prevoz putnika, doprineti ekonomskom razvoju obe države, Republike Srbije i meni drage Republike Srpske, pa i Bosne i Hercegovine, odnosno Federacije.

Dame i gospodo narodni poslanici, Sporazum o trgovinskoj saradnji je za nas veoma bitan. Zahvaljujući naporu ove Vlade, a molim mog kolegu poljoprivrednika da se smiri, a ja shvatam da on i gospođa „vinodelić“ imaju pravo na svoju tugu zbog izgubljenih izbora, svaki trgovinski sporazum za nas je veoma bitan.

Strani investitori, sem što donesu novac u ovu zemlju, donesu i nova tržišta, ma odakle dolazili, gde se ta roba plasira. Zahvaljujući tome, obrnuli smo jedan negativan proces koji je bivša stranka režima, kada je bila na vlasti u zločinačkom poduhvatu zajedno sa stečajnim upravnicima imala u praksi i taj proces smo obrnuli i naša pokrivenost uvoza i izvoza je sa 50 i nešto posto narasla na gotovo 80%. Ostalih 20% nam nadoknađuje strane investicije i na takav način, plus srpska dijaspora koja daje svoj nemerljiv doprinos, na takav način imamo stabilnost kursa za šest godina, kurs evra je porastao svega za jedan dinar ili za manje od 1%.

U njihovo vreme, samo za tri godine njihove vlasti, vlade koje su oni vodili, i koja je bila Vlada opštenarodne propasti, kurs je samo za tri godine rastao za 50%.

Danas oni, koji nemaju nikakav program, nikakvu ideju žestoko se bore protiv stranih investicija. Poslednji njihov pokušaj i aplauz, nažalost, i mog kolege poljoprivrednika u pokušaju i ovi koje je narod kaznio, i to žestoko na izborima, kada su aplaudirali požaru na jednoj od stranih investicija, koja se realizuje u Republici Srbiji.

Za mene je neverovatno da neko ko želi da uposli svoj narod, a oni to izgleda ne žele, jer su ga dobro opljačkali, da ne može lako da se povrati, za mene je aplauz tih nesrećnika bio vrhunac beščašća i ima ona izreka koju je Sokrat rekao „bitange i prevaranti će poželeti vlast i demokratija će im to dati“.

Nažalost, od 2000. do 2013. godine, upravo takvi su vladali.

Dame i gospodo narodni poslanici, brodskim vodama i talozima. Veoma je bitno zbog zaštite životne sredine imati ovaj sporazum. Mi u Inđiji to najbolje to znamo. Nama je bivši režim na bunarima, na vodozahvatu, naravno moja koleginica koja je iz Inđije o tome ne želi da priča, zato što su čvrsto povezani sa strankom bivšeg režima, nama su sagradili na vodozahvatu fabriku za reciklažu olovnih akumulatora, sa upojenim kanalom koji se nalazi iznad vodozahvata.

Razne zagađivače su doveli. Doveli su „Energo zeleno“ i obećali 170.000 životinjskog otpada i taloga, ali pošto toga nema da pokoljemo ceo stočni fond, odštetni zahtev prema Republici Srbiji, zbog brljotine stranke bivšeg režima je 130 miliona evra.

Postoje razne vrste taloga, posebno ovi koji se voze jahtama, a to ću kasnije govoriti, trebali bi o tome da vode računa. Postoje izborni talozi. Postoje neki koji žele anketni odbor za 2016. godinu. Evo, želim i anketni odbor, da utvrdimo ko je to uguran u Skupštinu.

Sada smo gledali jednog ambasadora koji više nije mogao da pomogne. Sada vidimo tu pojavu koja se zove „rasulović del boškić kompani“ koja se grčevito bori da iz taloga koji je dobila, nekako se plasira u drugi krug.

Ma ne pomaže Skot nano više, ni ljekari ni travari. Jedan je otišao, drugi je zaboravio da se vrati. Danas slušamo njihove predstavnike koji su ovde krljali mikrofone, lomili i narod ih je žestoko kaznio.

Ne može neko ko je bio anketar USAID, koja je dobijala novac odatle da govori o porodičnim vrednostima, o tome kako su oni protiv EU, SAD. NJihovo licemerje je narod kaznio na ovim izborima i glas naroda je glas Boga.

Ovde nema ni jedna opoziciona stranka a da joj nije ostao samo talog, ni jedna opoziciona stranka koja je pod svojim imenom ušla 2016. godine, više nema cenzus. DŽabe se oni trude, možda bi im Sanda mogla to da objasni, džabe se oni trude da broje glasove hiljadu puta. Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj Sporazum je veoma bitan. Međutim, pažljivo sam pratio i prethodnog govornika koji svojim nastupom upravo ruši sve pokušaje investicija, pa i ove kineske. On kaže da smo neobrazovani, da smo kupili diplome. Hajde neka Balša, Šule i oni drugi donesu svoje indekse. Znate šta će biti ako ni donesu svoje indekse ovde? Biće „Indeksovo pozorište“, biće smešno.

Nije narod njima džabe uskratio poverenje. Oni su protiv kineskih investicija. Oni su protiv toga da obnovimo sve pruge i puteve, da vozimo svoje radnike, da izvozimo svoju robu. Oni aplaudiraju svakoj nesreći koju ovu državu ili narod zadesi. Ako je poplava, oni aplaudiraju. Ako je požar, oni aplaudiraju. Ako, ne daj Bože, nekog ubiju, oni aplaudiraju. Nema šta nisu politički zloupotrebili.

Demokratska stranka je izgubila zato što ona više odavno nije demokratska. Ona se samo tako zove. Demokratska stranka, a to ću Balši objasniti, je samo ambalaža, unutra nema sadržaja. Postoje neki ustajali otpaci koji nisu Demokratska stranka, koji nisu nikad ni bili.

Ceo dan je Balša želeo, rušeći izbore, da srušio ovakvu investiciju. Jurio je bugarski voz po Beogradu. Nije on našao bugarski voz po Beogradu, da bi srušio kinesku prugu koju grade u Srbiji. Dok je on jurio bugarski voz narod ih je razbio kao bugarsku Skupštinu. Pozajmili su ga Saši Jankoviću, pre toga Dverima, Slovake nazvali četnicima i oni očekuju da im se ti ljudi posle se vrate. To su njihove greške. Oni imaju pravo na svoj bol i tugu. Mogu da leče pištaljkama i šetnjom od boljeg. Mi ćemo to tolerisati, ali kada oni pričaju o radnicima, onda me nekako spopadne muka. O radnicima i radničkim pravima pričaju ovi Maldivci. Ekser u zid nisu zakucali da makar imamo ne čemu svoju znojavu košulju da okačimo. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je žao što ovi koji se razumeju u plovila su upravo izašli. Verovatno su otplovili jahtama na Maldive. Ovo je veoma značajno zato što se brodskim posadama podižu prava. Međutim, malopre je, najverovatnije u nedostatku šećera i vode, mom prethodnom kolegi pozlilo, jer je ovde govorio neistine.

Zbog jahti, zbog plovila prodati su i interesi građana države Srbije. Surovo je istrgnuta država iz ruku njenih građana i na određen način funkcioneri su svoje javne funkcije podredili svojim privatnim poslovima, želeći upravo da kupe plovila. Danas oni govore o „žutoj kući“. Zbog čijih jahti su pustili 2.108 albanskih terorista 2001. i 2002. godine? Da vas podsetim da su ti albanski teroristi koji su pušteni, koje su oni pustili, izašao je ovaj Maldivac, da su 16. februara 2001. godine digli u vazduh vernike koji su išli na grobove za zadušnice u Podujevu. Ti isti teroristi koje su oni pustili su podigli u vazduh putnike koji su išli da odaju počast svojim pokojnicima. Četrnaest ljudi je poginulo, a 30 ranjeno. Ti isti albanski teroristi su prebacili nekoliko stotina u tu „žutu kuću“. Ta žuta boja, koliko vidim, Balša, Šule, Kena središe stranku za sva vremena, ostaju samo žuti dugmići.

Dakle, ti isti teroristi koje su oni pustili zbog plovila i jahti su 17. marta 2004. godine izvršili martovski pogrom, a 14. februara tri godine ranije su diverzijom uništili autobus sa 14 ljudi i 30 ranjenih. Ti isti ljudi su upleteni u ubistvo na Goraždevcu. I danas oni pričaju o terorizmu, a zbog svojih blagougodnosti su pustili osuđenike koji su napravili toliko zla.

Treba da znaju, izgubili su izbore, što radom zalužiš, ako radom ne zaslužite, nema niko da vas zaokruži. Prema tome, zbog takvog ponašanja ste izgubili izbore.

Dame i gospodo narodni poslanici, moj kolega poljoprivrednik svakako zna koliko je ovaj zakon značajan. S obzirom da se bavi vinogradarstvom, on vrlo dobro zna koliko su slepi miševi pozitivni za poljoprivredu.

Naime, jedan slepi miš za jednu noć pojede tri hiljade insekata. Tri hiljade insekata. Danju ih tamane ptice, a noću insekti. Stoga iz zaštite bilja je veoma bitno naći stanište za slepe miševe. Moj kolega poljoprivrednik to očigledno nije znao. On je više naklonjen belim miševima, ako slepe nije video. Ovoj „hik“ koaliciji, da je oslobodio Beograd samog sebe, bele miševe verovatno bi i te kako video sa gospođom „vinodelić“.

Dame i gospodo narodni poslanici, slepi miševi su poređeni sa vampirima, vampiri sa fašizmom, šta je fašizam? Ideologija krvi i tla. To u Srbiji ne postoji. Postoje možda neki oblici nacionalizma. Nije dobro, ali nije fašizam kad njen lider, ovaj novi, ne Čanak, izbaci čoveka iz voza, Zoran Živković, moj kolega poljoprivrednik, samo zato dok je putovao u švercu bundi, u švercerskim poduhvatima kada je osvajao strana tržišta, dakle, izbacio je čoveka iz voza samo zato što je ovaj govorio engleski, čak ni to nije fašizam. Nije ni fašizam dok je ginula mala Milica Rakić, da je moj kolega poljoprivrednik, ovaj što je oslobodio Beograd od samog sebe, uzeo od YU garant banke vojnih sredstava milion 250.000, to će gospodin Lazanski sigurno znati, maraka tadašnjih i 100.000 dolara za nabavku tenkovske municije zbog mogućeg kopnenog napada i taj novac nestane u rejonu Dimitrovgrada, jer ga je on navodno predao nekom Rusu koga su ubili. Uglavnom, ja verujem da je to bio novac za malo veći kontigent bundi.

Znači, nije to sve fašizam. Nije fašizam ni kada neko novac od banatskih šora pretvori u stan u Novom Sadu, kao gospođa Tepić, od 160 kvadrata, pa u Pančevu 99 kvadrata, pa kada omiljenom bodibilderu da milion dinara iz Pančeva. Nije to fašizam. To je lopovluk, nije fašizam. Hvala.