Naravno, samo da se ovo ovlašćeno lice kanabisa i apaurina pokrene.

Dakle, dame i gospodo narodni poslanici, Međunarodna konvencija o nadzoru i upravljanju brodskim balastnim vodama i talozima.

Ovi što su opljačkali državu uzduž i popreko, što su ljudima pokrali oči iz glave, koji su celokupnu našu privredu prodali za 6,7 milijardi, ovi što su se bogatili dok je narod siromašio i danas se pitaju zašto je narod siromašan. Pa, zato što su oni kapital koji ne mogu ni da stave u promet, ni da pojedine popiju, izneli van ove zemlje, jahte su registrovali na te strane zemlje, nemaju nikakvu potrošnju i moj predlog je da mi konačno tu vrstu kapitala njima oduzmemo i da vratimo u zemlju. Novac treba lepo i pravilno rasporediti u korist siromašnih, jer siromašni, koje su oni napravili, koriste taj novac kupujući robu ovde, ne kupuju jahte, od kojih nama ostane samo balast i talog, jer oni obično te jahte registruju na belosvetske zemlje.

Među njima su oni koji su bili direktori stranke bivšeg režima, finansijski, koji su kupovali jedan hektar zemlje za 20 evrocenti, koji su 300.000 hektara kupili za 53 miliona evra, koji danas prigovaraju na investicionim programima. To su oni koji su izdavali zemljište za vinograde, čija je zakupnina bila 50 evra godišnje. To su oni koji su izdavali zemljište Živkoviću na 40 godina, bez ikakvih obaveza. To su oni koji su dopustili da on taj vinograd proda. To su oni koji su dopustili da moramo da platimo, pošto je zemljište predmet restitucije, još 500.000 evra. To su oni koji su dopustili da cena zakupnine bude 400 evra po hektaru niža i na takav način oštete državu još za 700.000 evra. To su oni koji su dopustili da proćerdaju 4,5 milijarde donatorske podrške, 4,7 milijardi oproštaja duga. To su oni koji su unakazili zemlju. To su oni koji su ljude sa prihodovne strane prebacili na rashodovnu stranu, koji su ih izbacili iz privrednog lanca. To su oni koji su otpustili 400.000 ljudi, 300.000 iz proizvodnje, 100.000 iz usluga, to su oni koji su u Beogradu od 230.000 proizvodnih radnika industrijskog prstena napravili 23.000. To su oni koji na Maldivima grickaju jastoge i kavijare, putuju po jahtama, dok narod siromašan pati. To su oni koji ne znaju ni koliko kifla košta, koji se i u običnu kiflu ugrade.

Molim vas, gospodine, budite mirni. Ja verujem da Srba Sisavac gleda ovaj prenos. Budite malo kulturni.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova.

Ovaj zakon je kao stvoren za „hajnekenu“. Recimo da bi vrlo lako mogli da dođemo do podataka na koji način je FK Jasenica, tamo neki seoski klub, dobio 72 miliona dinara, FK Vodice 21 milion, FK Glibovac 16 miliona dinara. Znači, svi ti fudbalski klubovi su dobili preko milion i po evra, u to vreme, a ja mislim da su oni igrali ili Ligu šampiona, a cela naša Super liga nema toliki budžet koliki je budžet imao Glibovac, Vodice, Jasenica itd. Mislim da je idealno da se ti podaci ispitaju.

Takođe, ovaj od vuka potoka što je otišao, hajde da vidimo kako je onaj fond za unapređenje ljudskih resursa u Trsteniku potrošio 55 miliona dinara koje je dobio od Dinkića i od tasta, koji je tamo neki LJubiša Knežević, koji je takođe bio član tog udruženja, on, tast, žena i tašta su ujedno bili u „Prvoj petoletki“, koju su upropastili, pa su onda kroz fond za unapređenje ljudskih resursa, ko bajagi za negu starog lica, još nijedno nije pronađeno, za tri godine potrošili 55 miliona dinara, to je negde oko 2.500 penzija.

Kada ovaj Aleksić ustane da priča o nesrećnim penzionerima, treba da kaže da je on proćerdao nekoliko hiljada njihovih penzija za tri godine, zajedno sa svojim starcem, zajedno sa svojom taštom. Takođe treba da kaže da je upropastio „Prvu petoletku“. Takođe treba da kaže da je zajedno sa ovim udruženim zločinačkim poduhvatom, tako ih ja zovem, to ti je ono, kako naš narod kaže – sa pašnjaka i Vračara zgrabinovac progovara, al će i da odgovara. Bilo je i ono – što propusti mulac zgrabinovac, to dočeka deli-kradivoje, u narodu poznatiji kao deli-stečajni, stečajni upravnik.

Dakle, to je ono kada su jedni otpustili radnike, najurili ih iz fabrika, ostavili fondove prazne, a onda su stečajni upravnici uzeli ostatak. Mene apsolutno ne čudi zašto jedni druge brane i zašto jedni druge podržavaju. Jedina okolnost u šta se oni uzdaju je to što su reformom i deformom pravosuđa 2008. i 2009. godine postavili svoje sudije i na takav način dobili sudstvo od svoje stranke i na politički način pokušavaju da budu amnestirani, ali to, gospodine Sisavac iz Glibovac, sa cugom od 320 piva, neće još dugo proći.

Dame i gospodo narodni poslanici, mi kao regionalni lideri mira i stabilnosti treba da negujemo dobre odnose sa svima, čak i sa onima koji nas ne vole, čak i u situaciji kada nam, recimo, jedan Bakir Izetbegović, jedan od lidera u Bosni i Hercegovini, naruši suverenitet, poigra se našim suverenitetom. Naša je obaveza da i tada držimo dobre komšijske odnose, iako ta država potiče na više entiteta, na više naroda i na više grupa. Mi moramo ceniti to iz razloga što je bolje imati dobre komšije, dobre odnose, nego imati visoku ogradu i ne daj Bože neke sukobe.

Ovaj sporazum podržavam, jer prirodne katastrofe su takve da treba priteći u pomoć i uvek komšija može prvi da ti pritekne i zato sve te odnose sa susedima, bez obzira koliko nas vole ili ne vole, mi treba da negujemo i da pokažemo dobru volju. Ako nismo mogli da pomirimo mrtve pretke, da ne svađamo žive potomke.

A u vezi katastrofe, mi smo imali jednu katastrofu u kojoj oni nisu mogli da nam pomognu, već su nam pomogli građani Srbije. To je Vlada stranke bivšeg režima, vlada opštenarodne propasti. To je bila takva vrsta elementarne nepogode, njima je to smešno, koja je odnela i oduvala 400.000 radnih mesta. Mi sada moramo pregaziti sve te duboke vode, duboke probleme i plitke ljude koji su napravili te probleme, te prirodne katastrofe koje se nekad dese dođu i prođu dan-dva, sedam dana, mesec dana, ali ona katastrofa, koja je bila stranka bivšeg režima, to je trajalo i trajalo 12 godina, a u Vojvodini, Boga mi, 16 godina.

Posledice su nesagledive. Dok su se oni bogatili, dok su uzeli sve sebi, što je bilo nekad naše, dok su ostavili ljude bez hleba i posla da tumaraju po siromašnim predgrađima, dok su pravili otpuštene, siromašne i slabo plaćene, njihovi računi su rasli. Oni danas pričaju o rušenju tri nezakonite udžerice ili dve, oni koji su sebi sagradili palate i dvorce, koji su sebi kupili stanove u Beču, oni koji podržavaju „zgrabinovca“ koji je napravio odjednom stančugu od 320 kvadrata, oni podržavaju čoveka koji ima 300.000 evra na računu i ne zna da objasni odakle mu i onda oni govore o ispitivanju porekla imovine. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovo je dobar zakon o DNK registru. Da se utvrde sve okolnosti, a Olivera Jovićević je još jednom obmanula građane, ja sam četiri puta davao izjave u policiji i u Narodnoj skupštini kao građanin, u svojstvu, recimo, svedoka o raznim nepravilnostima koja je napravila ona štetočinska vlada opštenarodne propasti koju je vodila Demokratska stranka.

Bilo bi dobro, jer bi se lako utvrdilo ko je pisao zakone o izbornim propisima. Verovatno bi tu bilo Konstantinovića, koji sad kaže da mu ne odgovaraju propisi koje su oni doneli. Takođe, bi se lako utvrdilo ko je zavrtao ruke u RIK, ko je prebijao predsednicu Narodne skupštine, ko je bio mišobacač, ko je bio kamenonosac, vrlo lako bismo mi to utvrdili, ali pomoću ove DNK analize i ovog registra, treba da utvrdimo jedan najveći prekršaj koji jedna zemlja može da ima, to je ona paralelna služba bezbednosti, o kojoj stranka bivšeg režima, DS, ovi ovde što su nas vređali, žuti teletabisi, ćute kao bubice, da vidimo kako su dvojica Saša, Saša Janković i Saša Radulović, ta pojava je meni onako opisana, kao ono „Kradulović Del Boj kompani“. Dakle, da vidimo kako su oni pravili tu paralelnu službu bezbednosti i da na osnovu DNK analize utvrdimo da li je taj sastanak bio u Kabinetu u Vladi Republike Srbije i da odgovaraju. Da odgovaraju iz prostog razloga što, ako je ta paralelna služba bezbednosti postojala, Saša Janković mora da odgovara kao pripadnik te službe, onaj, kako se zove, „zgrabinovac“ kao neko ko je organizovao takvu vrstu službe. To je jedan od najvećih prekršaja koji jedna država može da doživi i da vidimo zašto Saša Radulović na dojavu 2014. godine kao državni funkcioner, zajedno sa svojim timom – Pavlovićem, Stevanovićem i onim Miroslavom Milenović, taj slučaj nije prijavio državnim organima Republike Srbije, nego su ćutali i sve vreme prisluškivali političke protivnike, uključujući i moju malenkost, moje kolege.

Tu treba definitivno utvrditi kako su ovi iz izborne kampanje, ovi kamenonosci, ovi „dverići kupusići“ ispumpali 25 miliona dinara, stavili u privatne džepove, opljačkali svoju stranku. Novac koji je trebalo da bude vraćen u budžet Republike Srbije, nije vraćen nego je završio u džepovima Boška Obradovića…

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, stigla je po pitanju pošta, stigla je čudna depeša, čudno pismo iz Nigerije. Tamo se pojavio lažni Šutanovac. Pišu oni, pojavio se lažni Šutanovac i prevario ih. Ja se nosim mišlju da im pošta odgovori, da im u paketu pošaljemo pravog Šutanovca pod uslovom da imaju neki pašnjak i livadu, pa će onda da vide da je pravi Šutanovac daleko i njegova stranka, po državu daleko opasnija od tog lažnog koji se pojavio i prevario nekoliko građanina u Nigeriji. A ovaj je prevario nekoliko miliona, pretapao tenkove, pretapao oklopne transportere, prodavao čamce za sto evra. Verovatno se od tih čamaca, pošto je to lake legure, verovatno se pravili u Keniji one za 320 piva konzerve i tako dalje.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju.)

Dame i gospodo narodni poslanici naši poštari će se žaliti toj organizaciji jer imaju puno muke. Kada treba da im donesu pozive, toliko imaju nekretnina da ne znaju na kojoj adresi da ih traže. Od sada u poštama, a ovaj sporazum treba pozdraviti da se izdaju poštarima diplomatski pasoši, vize svih zemalja, pa recimo kada Ješića traže da mogu da skoknu do Beča, kada traže Balšu da mogu da skoknu do Maldiva, jer ne mogu da ih pronađu ovde.
Ovu poslaničku grupu kao da je sudski pozivar sastavljao. Uglavnom njima, a oni su eksperti za poštu.
Oni zaposle direktora pošte, tri meseca bude direktor i u Takovskoj na dva pedlja od pošte kupi stan od 200 kvadrata, vrednosti 500.000 evra. I dan danas taj sisa poštu, a na posao je dolazio u papučama, osilio se. Ali, bez obzira što je to bilo nekoliko desetina metara vozač je morao da ga vozi i on do tog crvenog tepiha u pošti mora malo da ga ponese da ovaj ne isprlja papuče.
I dan danas pripadnik stranke bivšeg režima, ne znam zašto se koleginica ovako smeje, meni baš nije do smeha kada je neko opljačkao državu, ali ja tvrdim da je vaš čovek bio tri meseca direktor pošte i kupio stan, došao iz Niša, i kupio stan od 200 kvadrata i to znate.
Znate da je Živković došao na Vračar, da je kupio od Koromana stan za 500.000 evra. Ja pitam odakle vam pare? To su pare opljačkanih građana.
A vi gospodine Balša, možete da podrigujete pred gladnima, možete da grickate jastoge, možete da jedete kavijar, možete da letujete u zimu sa 25.000 evra, možete. Sve je to sirotinja, raja platila. Možete da se cerite i smejete. Sve će to doći jednom na naplatu gospodine Balša Božoviću, vojvodo, šerifu od Maldiva.

Dame i gospodo narodni poslanici, član 103. Naravno gospodine Mirčiću, ja jesam svedok i tog vremena, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine, zloupotrebljena je povreda Poslovnika. Kao neko ko je bio politički aktivan u tom periodu, svakako da se sećam Mauzera, sećam se i koalicionih vlada u kome je stranka bivšeg režima imala dva predstavnika, gospodina Perišića, gospodina Grubača, itd. Ta vlada je bila Vlada Slobodana Miloševića. To su bile te zloglasne 90-te, a u Republičkoj vladi imali su gospodina Radulovića – C market.

Kao neko ko je bio na Jahorini, svojevremeno, o tome nikada nisam pričao, tamo sam susreo celo rukovodstvo stranke bivšeg režima, tadašnje stranke koja je nešto vredela. Ideja predsednika te stranke, gde nema ni jednog osnivača ovde, čak ni Dragoljub Mićunović nije osnivač on je napuštao stranku, nemaju ni jednog iz 90-te godine. Kao neko ko je bio saradnik DS, mogu da potvrdim da je celo rukovodstvo boravilo na Jahorini na Palama, i svakako Mićović koji je u upravi za veterinu to može da posvedoči, da su bili, da je gospodin Perišić bio i te kako naklonjen Republici Srpskoj, da su se rado susretali. Tu politiku koja je vodila DS, tadašnja DS, ja pozdravljam.

Danas, ja nemam ništa protiv DS, ja imam protiv onog što je ona postala i od DS ostalo je samo ime. Ona se još samo tako zove. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, članovi 103, 107, 108. i 109. Ja cenim, gospodine Arsiću, što niste primenili te mere da se razjasne neke stvari. Dužan sam da govorim istinu, pošto nisam bio u ovim velikim strankama.

Što se tiče tog nesretnog pištolja ispred Narodne skupštine, mi smo vojvodu gađali određenim predmetima, a on jeste izvukao taj pištolj. Da li je trebalo ili nije, da li akcija izvela reakciju, ne znam. Ali, znam da 1993. godine bila koalicija pre izbora, kolega Mirčiću, jel tako, koalicija koja je trebala da spreči izbor Tomića za predsednika Narodne skupštine. Demokratska stranka nije bila gadljiva na koaliciju sa SRS, niti sa DSS, odnosno Vojislavom Koštunicom.

Takođe, istine radi, moram reći da je neko govorio – ako drugi određuje šta je naš nacionalni interes, onda to i nije naš nacionalni interes. Taj isti čovek, sa kojim, naravno, „hajnekena“ nema veze, rekao je – ako naš međunarodni ugled zavisi od toga da mi žrtvujemo svoje nacionalne interese, onda nam takav međunarodni ugled i ne treba. Taj isti čovek je izgubio glavu, po meni, zato što je rekao da nezavisnost Kosova nije tabu tema, ali će on postaviti pitanje Republike Srpske. Verujem da Zoran Đinđić ceni onih 40 hiljada ljudi, Srba, koji su izginuli u građanskom i verskom ratu u BiH i pri tome su stvorili Republiku Srpsku, on ih je cenio verujući da oni nisu umrli od trovanja hranom, a među njima je i devet mojih rođaka, koje nikad nisam pominjao, koji su ostavili kosti braneći svoj narod i zalažući svoje kosti za Republiku Srpsku.

S tim u vezi, ja sam u obavezi da se setim svega toga i moram da kažem da, za razliku od „hajnekene“, ja ne mislim da je dobro što sam rušio Miloševića, ja ne mislim da je uranijum bio vitamin. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam se javio i po povredi Poslovnika i kao ovlašćeni. Prvo po povredi Poslovnika, povređeno je dostojanstvo Narodne skupštine, član 106. i član 107. Bio je u obavezi da se drži dnevnog reda i da poštuje dostojanstvo Narodne skupštine.

Ovde je rečena jedna gruba neistina o kosovskoj nezavisnosti i to je došlo od pripadnika stranke bivšeg režima čije su vođe, a po depešama „Vikiliksa“ tražili od SAD da Albanci ne proglašavaju nezavisnost pre nego što Boris Tadić bude izabran za predsednika, da ne usvajaju tu deklaraciju.

Danas nešto što je uradila stranka bivšeg režima i čime je otežala položaj države Srbije je ovde neko pokušao da privali nama. Naime, pitanje međunarodnom sudu pravde nije glasilo da li Albanci imaju pravo da proglase secesiju Prištini nego je pitanje bilo da li imaju pravo da donesu deklaraciju. To pitanje je naručeno u dogovoru sa SAD da bi se učestvovalo u izgradnji, a to je radila stranka bivšeg režima, na čijoj je listi on izabran više puta. Dakle, oni su naručili u dogovoru sa SAD to pitanje da bi dobili odgovor kakav su dobili i na takav način su učestvovali u izgradnji divlje države Kosovo i Metohija i danas oni koji pokušavaju to da spreče, da spreče međunarodno priznanje, da spreče učlanjenje u UN. Dakle, danas neko vadi njihove fleke i oni pokušavaju da njihov greh pripišu nama, što ja smatram da je povreda dostojanstva i da ste bili u obavezi da prethodnog govornika opomenete. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad smo već kod puteva, postoji više puteva i načina da se čovek obogati, ali uglavnom su ružni.

Moj kolega poljoprivrednik je živi dokaz za to. LJudi, on se seća prvog voza i prve pruge u Nišu 1874. godine, verovali ili ne. Da li sam se ja prevario, gospodine predsedavajući, evo gospodin Orlić tamo sluša, ja mislim da je rekao da se seća prvog voza i prve pruge u Nišu 1874. godine. Sve sam mislio da je Mićun stariji, a ispostavilo se da ovaj stariji od Mićuna. Možda je i vremenska mašina, a možda je to bio prvi šverc bundi 1874. godine. Molim da se to obeleži. Ja sam sve mislio da je Sanda svoju bundu ulovila, izgleda da ju je kupila.

Put vina. Možda je taj voz imao put vina od Niša, preko Fruške gore, Jadranskog mora, okeana pa na Devičanska ostrva. Znači, put vina je vodio, vinarija, da ne spominjem prezime, vinarija Z.Ž, put vina je vodio, mora da je ta pruga bila čudna, možda je išla kao i oni nekim podzemnim, podvodnim putem i stigla je do Devičanskih ostrva.

Specijalista za pruge iz 1874. godine, to se živo seća, dakle, a možda je to bilo preko u kafiću, ko zna, nego specijalista za pruge po izjavama njegovih članova, dakle, on je specijalista za pruge, zovu se Ištvan Kajić i Marko Matić „Vreme“, časopis, da ne bude „Informer“ ili „Pink“, on bi to onda osporavao. Kažu oni ovako da se u prvobitnom sedištu u Hilandarskoj ulici, u toku februara 2013. godine, otvoreno hvalio kako je u svojoj ranoj mladosti, prilikom jednog putovanja vozom od Niša do Beograda, zajedno sa svojim društvom iz voza, u punoj brzini izbacio stranog državljanina, i to samo zato što je govorio engleskim jezikom. Na pitanje njegovih šokiranih stranačkih prijatelja da li je nesrećni čovek preživeo izbacivanje Z.Ž. je lakonski odgovorio – da, najverovatnije jeste, pošto o tome ništa nije pisalo u novinama narednih dana. Dakle, zato se on seća, živo se seća 1894. godine.

Ja se sećam 2001. godine i tih godina Aljbin Kurti, braća Mazreku, moj kolega poljoprivrednik je bio član Savezne Vlade, zajedno sa 104 pripadnika terorističke organizacije su pušteni da navodno kaznu izdržavaju kod svoje braće Albanaca ili, kako ih mi zovemo, Šiptara na KiM i, naravno, oni ih pustili i svi su otišli u Švajcarsku.

Ne znam koji je to voz bio, ali kad smo već kod vozova, možda bi se on setio i Luleta koji je, gle čuda, 2001. godine, verovatno je bio poslovno u suprotnosti sa mojim kolegom poljoprivrednikom, nestao, ali su zato Albanci pušteni.

Da vidimo koji je to put vina i koja je železnica vodila kada je iz firme „Empresa“, čiji je on bio direktor, nesumnjivo, tvrdio ovde da nije, ali po ovim dokumentima jeste, nestalo 189.000 flaša vina, kao otišle na konsignacionu prodaju, mada domaće firme na to nemaju pravo. Evo, ovde vodi se postupak. Pazite, Agencija za borbu protiv korupcije ga kaznila opomenom, tek toliko, mogli su ga odlikovati. Toliko o agenciji. To ovi što kažu – stranka bivšeg režima osnovala agenciju, vidim da je stranka bivšeg režima osnovala agenciju.

Sto osamdeset devet hiljada flaša vina staje u 720 kubika, treba vam negde 36 vagona ili 36 šlepera. To je kolona dugačka kilometar. To je nestalo i, naravno, desila se poreska utaja. Možda nam krediti ne bi bili potrebni, ali koliko je Poreska uprava pronašla, filijala Niš, utvrđuje se ne prijavljena obaveza poreza na dodatu vrednost u iznosu od 17.948.952 dinara i kamata na ne prijavljenu obavezu itd, pa onda ima još jedan prekršaj. Možda nam ovi krediti ne bi trebali da je taj put vina i ta železnička pruga iz 1894. godine bila postojanija, evo ovde još, „Empresa“ itd, još 894.000 sa pripadajućim kamatama. Ne znam, možda bi se jedan voz mogao napraviti.

Ima ona izreka da nadničar može da ukrade jedan grozd, ali Boga mi bivši premijeri mogu da ukradu ceo vinograd, pola Fruške gore itd, i onda mogu vozom preko Fruške gore da idu ovim putem vina.

Dame i gospodo narodni poslanici, naravno da ću ja podržati sve ove zakone, bez obzira što se moj kolega poljoprivrednik izjasnio protiv. Sad vidite zašto. Dakle, specijalista za razne puteve, uglavnom loše, uglavnom puteve koji vode do bogatstva, a svi ti putevi su uglavnom ružni.

Taj zločinački poduhvat koji su zajedno izvršili stranka bivšeg režima i stečajni upravnici, gde su oni sebe smestili u dvorce i bajke, a narod ostavili na ulici, sa tom praksom treba prekinuti i naši građani treba da znaju da veliku nesreću i siromaštvo, koje je bilo neizdrživo za gledanje, su proizveli upravo ovi koji su danas najglasniji, nisu kućicu za psa napravili, kućicu za papagaja, a kamoli neki ozbiljniji autoput itd.

Oni su svakako stručnjaci i za kredite. Dakle, samo trenutak, imamo i te dokaze gde je moj kolega Z.Ž. kreditirao sam sebe. To inicijali Z. Ž, to je u postupku… Ovako, 21. juna 2012. godine Z.Ž. pozajmljuje pare Z.Ž, zajmodavac i zajmoprimac. Zamislite kakvi su njihovi zajmovi bili. Tek da znate, uvek sa visokom kamatom, ali sam sebi pozajmljuje 41.000 evra. Evo potpisa mog kolege poljoprivrednika. Zato oni ne podržavaju zajmove, jer su oni imali specijalne zajmove, sami sebi su pozajmljivali novac, i to uz kamatu. Pazite, zelenašili sami sebe. Verovatno da bi opravdali odakle im novac, pa kažu ovako - zajmoprimac Z.Ž. je dužan platiti kamatu obračunatu po stopi zajmodavcu Z.Ž, koji će se obračunati i platiti o roku dospeća ili prilikom vraćanja pozajmice. Nema laži, nema prevare. Dakle, ja se uvek koristim dokumentima.

(Narodni poslanici negoduju.)

Evo čujem glasove negodovanja. Prethodni govornik je govorio o svemu. Ja govorim o zajmovima. Ja govorim kakve su zajmove oni davali sami sebi takve su zajmove uzimali državi.

Ovi zajmovi i krediti su sa vrlo niskom kamatom i mi uglavnom pokušavamo da te njihove kredite koji su bili po astronomskoj kamati..

(Narodni poslanici negoduju.)

Ovi krikovi mene ne uzbuđuju, gde je uglavnom je bio „imt“ (ima li mene tu), gde su se u tu kamatu ugrađivali kao u onu kiflu od 150 dinara, kao u ona „Tuborg“ piva, itd. Ko je šta stigao u to se ugrađivao i otuda ovi glasovi nezadovoljstva, a ja iznosim čistu stvar.

Dakle, oni su uzimali pozamašne kredite sa pozamašnom kamatom, a kad oni uzmu kredite narod piše menicu. Oni su krivi za siromaštvo. Otpustili su 400 hiljada ljudi. NJima nisu trebale železnice i putevi, zato sada negiraju sve ovo, jer nisu imali radnike koji bi trebali da putuju tim putevima, nisu imali proizvodnju. Totalno su uništili. Oni su živeli od kredita i zajmova. To je imalo svoje limite. Otišli su sa vlasti za njih u dobro vreme i nama je ostalo da ispravljamo sve njihove greške.

Otuda to nezadovoljstvo. Otuda nezadvoljstvo zajmodavca, zajmoprimca ZŽ, koji je uspevao sam sebi da daje kredite sa 10% kamate. Odatle sve te njihove čuvene kombinacije. Odatle njihovi penthausi. Odatle stan od onog sportiste Koromana od 500 hiljada evra, uz platu, ne znam koliko. Otuda tamo neka kuća koja je kupljena u Nišu. Otuda tamo neki pašnjaci, zgrade izgrađene, itd. Otuda detelina sa četiri lista na svim tim pašnjacima. Sve će to narod platiti, sve te njihove greške, ali se nadam da će narod umeti to i da kazni.

To što nisu procesuirani nije krivica do Vlade, nije krivica do Skupštine. Nismo mi treća grana vlasti. Nismo mi sudska vlast, Tužilaštvo je samostalno. Sudstvo je nezavisno, selektirano čuvenom reformom 2009. godine i otuda oni crpe odatle neku vrstu amnestije i neodgovaraju za sva zlodela koja su počinili.

Po pitanju kanalizacije i vodovoda ja savetujem ovu Vladu, savetujem i pravosuđe da dođe do sebe, da pravosudnom snagom povuče vodu da žuti lopovi odu. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, kad vam je kugla medicinsko sredstvo, onda imate pravo da pričate kao prethodni govornik.

Dakle, ja ne pripadam vladajućoj koaliciji, ja podržavam vladajuću koaliciju, nisam potpisao nikakav koalicioni sporazum, a podneo sam oko 140 amandmana na ove zakone. Ja priznajem, oni su gotovo identični kao rešenja koja je ponudila Vlada. Cilj podnošenja ovih amandmana je da se osnaži predlog Vlade i da na takav način damo dodatnu snagu da se ove reforme sprovedu. To je neka kozmetička izmena.

Drugi cilj ne malo važniji je sledeće prirode – svi ste svedoci da smo prilikom utvrđivanja dnevnog reda gotovo sedam sati bili maltretirani i da smo morali samo da slušamo šta ova gospoda preko mogu da kažu i šta moraju da kažu. Ta negde spolja kreirana opozicija je navikla da mi ćutimo, a da oni govore. Smisao podnošenja ovih amandmana je da i mi u tih 10 sati možemo da učestvujemo, da podržim predloge Vlade, iako ne pripadam vladajućoj koaliciji, zato što ja smatram da i ovim zakonom se ova država uređuje, unapređuje, a očigledno da oni koji su navikli da čerupaju državu i da njome vladaju putem stečajnih upravnika ne mogu nikako da shvate kako to neko može da predloži amandman kome će da podrži jedan predlog Vlade, predlog člana, odnosno predlog celog zakona, njima je smisao samo da budu protiv predloga koji su dobri. Razumem da neko želi da popravi zakon, međutim, oni su često i protiv samih sebe.

Iz tih razloga podneo sam ove amandmane i shodno tome koliko oni budu učestvovali u raspravi, toliko ću ja pokušavati da na ovakav način odgovorim onima koji su očigledno navikli da govore sami, a da svi drugi moraju da slušaju njihove uvrede, laži itd. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja sam zahvalan što ovde imamo i advokata Hrvatskog sabora i hrvatske države. S tim u vezi, ja se dugo nisam slagao sa onima koji su govorili da su Hrvati najgori deo srpskog naroda. Dugo se nisam slagao, ne slažem se ni sada, počinjem da razmišljam. Ali, dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira kako se oni ponašaju, bez obzira ovde je bio govor o jeziku, bez obzira što proterujući ćirilična slova, bez obzira što jurišaju čekićima i raznim drugim alatima i napravama, na sve što je ćirilično i sve što miriše na srpsko, ja predlažem da se mi ne ugledamo na njih, ne samo da ne prepisujemo zakone i zakonske predloge na način na koji su to radili Hrvati, nego se nikada ne treba ugledati na gore od sebe, uvek treba gledati šta postižu bolji od tebe.

Kao neko ko potiče sa sela, a vidim da Vlada to želi, kao neko ko podržava Vladu, ja želim da ono što dobar domaćin želi za svoju čeljad, za svoje ukućane, ja želim da po kvalitetu život naših građana, ovog puta i pacijenti, preventivno budu zaštićeni i da po kvalitetu zdravlja budu sve bliže razvijenim zemljama, a koliko vidim u oblasti zdravstva je napravljen ogroman napredak u odnosu na ono što je bilo zatečeno i mislim da će svake godine, srazmerno rastu ekonomije, rasti i prihodi zdravstva i da će doći vreme da mi stičemo znatno veća sredstva nego sada, i prihodi iz inostranstva u oblasti zdravstva. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja poštujem što moj kolega poljoprivrednik štiti srpski jezik. On je, naime, poznat kao dugogodišnji borac za zaštitu srpskog jezika. U svojoj mladosti, a po svedočenju članova njegove stranke…

Kolega Marinkoviću, lako je mene prekinuti, ali ja govorim o onome o čemu su oni govorili, ili ja nisam bio na ovoj sednici ili vi niste dobro slušali. Ali, ja pozdravljam, on je poznat po tome što je ljude izbacivao iz voza samo zato što su govorili engleski. Iz tog razloga želi da izbaci engleske reči iz ovog člana, a ovaj član se bavi, vrši registraciju medicinskih sredstava.
(Narodni poslanik Zoran Krasić dobacuje s mesta.)
Gospodine Krasiću, nemojte galamiti. Vi to ne radite kada govore ovi predstavnici stranke bivšeg režima, ne radite to kada govori predsednik vaše stranke, radite to kada govorim ja, predsedavajući to trpi, ja trpim. Vi mene ne možete omesti, ja spadam među one mudrije poslanike koji svojim opažanjem stvaraju zaključke itd, i takvu vrstu poslanika je teško omesti.
Dakle, govorim o medicinskim sredstvima koji su oni primenjivali i ne želim da se u registraciji nađu ta medicinska sredstva. Naime, Dom zdravlja u Inđiji je u dugu 300 miliona dinara, to ministar svakako zna, zbog medicinskih sredstava sledećeg tipa, kaže, ovo je datum 6. oktobar 2015. godine, kaže – medicinsko sredstvo, šifra 01601, bečka šnicla 60, 52.200, karađorđeva šnicla, izvinjavam se nastaviću po sledećem amandmanu.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, znanja i zdravlja nikad nije dosta. Dakle, kada neko svoju državu nazove „repu Republika Srbija“, a ovde meni drži predavanja o gramatičkim greškama, onda to govori o kvalitetu osobe koja mi zamera na podnetim amandmanima.

U članu 4. govori se o agenciji, kako se uređuju lekovi itd. Kako su oni uređivali lekove i ostavili 300 miliona dinara duga? Lekove nisu plaćali jer su mislili da je lek bečka šnicla – 870 dinara, šifra 1601, čudan lek, Karađorđeva

šnicla, sve se dešava 6. oktobra, još 60 komada, šifra 602, punjena vešalica, šifra 603. Pazi, ovo je račun doma zdravlja u Inđiji. Neki čudni lekovi. Nisu ih pacijenti dobili. Pacijenti su dobili neki čorbuljak onako postan, ali ovo su funkcioneri stranke bivšeg režima. Kaže – pečena piletina, porcija, šifra 604, pljeskavica – šifra 605, sve po 870 dinara, dva puta iznad cene, kao ona Kenina kifla što je koštala 150 dinara, štrudla sa orasima, štrudla sa makom, koka-kola, Rosa voda, krempita itd. To su bila medicinska sredstva koja su oni plaćali dok su pacijenti umirali. Hvala.