Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici i svi građani Republike Srbije, danas govorimo o ljudima o kojima se retko ili nikada ne govori niti u Skupštini, a ni u javnosti, a na kojima počiva svaki deo našeg društva, a samim tim i svaki kutak pozorišnog sistema.

Danas predstavljam glas svih onih koji se ne vide, a to su električari, obućari, garderoberi, scenski radnici, šminkeri, vlasuljari, kafe kuvarice, svi oni koji čine matice pozorišnog sistema, života bez koga mi na scenu ne možemo da izađemo. Oni su razlog za moj amandman kojim bi se mogao makar minimalno poboljšati iznos plate i ispoštovati njihovo majstorstvo, jer oni zaista jesu majstori svog zanta.

Dav najveća pozorišta u Srbiji čine tri plus jedan ansambl, a to su opera, balet, drama plus tehnika. Operu i balet sačinjavaju hor i orkestar sa solistima i dirigentima i korepetitorima, kao i statistima. Mi imamo manjak tehnike, te jedna ili dve na primer šminkerke ne mogu da urade, to jest da šminkaju 200 ljudi na sceni. Tu spadaju garderoberi, obućari, scenski radnici, svi oni koji moraju da pripreme ovako veliki ansambl da bi bio spreman za izlazak.

Ja veoma dobro znam da Vlada Republike Srbije nije ostavila svoje umetnike na cedilu kao većina zemalja za vreme kovida, koji nisu mogli da rade zbog pandemije i zatvaranja, već im je pomagala, pa se nadam da će tako biti i dalje i da će plate biti povećane u skladu sa ekonomskim mogućnostima Srbije u ovom trenutku.

Ali, moram da naglasim da je Srpsko narodno pozorište zbog ovako teške situacije ostalo bez radnika, pa sad imamo jednog korepetitora već godinama i trenutno jednog dirigenta zaposlenog za stalno. Kako je ko odlazio u penziju ili, ne daj bože, preminuo, ta mesta su gašena, a mnogi su davali otkaze, što je alarmantno, jer je u pitanju najstarije pozorište u regionu, ali i jedno od najstarijih u Evropi.

Takođe, moram da se zahvalim upravama Srpskom narodnom pozorištu Željku Andrić i Sonji Damnjanović i Narodnom pozorištu Buletu Gonciću, kao i pokrajinskim i republičkim institucijama koje su imale razumevanja za ova dva pozorišta i u poslednjih šest meseci od smene bivše uprave, pokušavali da nađu rešenje ne samo za ekonomsko osnaživanje, već i za jačanje tehnike i umetničkog ansambla.

Ja iskreno verujem u politiku Vlade Republike Srbije, kao što verujem maticama bez kojih ni jedna konstrukcija ne može stajati čvrsto, te se nadam da ćemo naći adekvatna rešenja za ova dva najveća teatra u Republici Srbiji, kako bi se ekonomski i umetnički osnažila i svi ljudi u tim pozorištima. Hvala.

Poštovani predsedniče, poštovani narodni poslanici, članovi Vlade i građani Srbije, želela bih da govorim vezano za amandman koji je prihvaćen i predložen, a tiče se kulturnih dobara nacionalnih manjina, i to iz nekoliko razloga.

Svaki zakon koji je vezan za zaštitu i očuvanje nacionalnih manjina, tj. pokretnih i nepokretnih kulturnih dobara je pomak za sve građane i građanke Republike Srbije.

Vezano za nacionalnu manjinu kojoj ja pripadam, jedan od načina da se pomerimo unapred je da se kroz kulturu smanji netrpeljivost prema svima nama i da se uključimo ravnomerno i ravnopravno, tako da želimo u saradnji sa Vladom Republike Srbije, Romskim nacionalnim savetom i civilnim sektorom da napravimo svojevrsni katalog pokretnih i nepokretnih dobara koji su plod postojanja Romske nacionalne manjine da bi ovim zakonom jasno rekli - sve nacionalne manjine imaju ista prava.

Kao dokaz koliko je dobro za većinu kada se vodi računa o kulturnim dobrima i kulturnom nasleđu nacionalnih manjina, daću vam primer dva nedavno dobro rešena problema. Jedan je oko imovine za izdavaštvo rumunske nacionalne manjine, koji je rešio ministar Selaković, kao ministar spoljnih poslova tada i sada je na Vladi Republike Srbije u martu mesecu 2023. godine mesto spomenika Tetkice Bibije i spomen obeležja Roma u ulici Gospodara Vučića ušlo u prostornu, kulturnu celinu Beograda, a sam Beograd je na taj način dobio 446. kulturno nepokretno dobro. Ono je sadržano od stare kapele i kapelice spomen obeležje stradalim Romima tokom Balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, kao i spomen-ploča stradalim Romima tokom Drugog svetskog rata.

Tetkica Bibija je jedan od najznačajnijih romskih praznika i njeno obeležavanje započeto na prostoru beogradske Čubure 1888. godine. Sami Romi učesnici oslobodilačkih ratova su svojim novcem kupili taj plac i još tada podigli ovo spomen obeležje.

Ja moram da se zahvalim ministru Vesiću, koji je u to vreme bio zamenik gradonačelnika, koji je shvatio izuzetnu važnost ovog kulturnog dobra i pomogao je da se na mestu koje su investitori tada zakupili zaustavi rušenje tog kulturnog dobra i da se ono uključi u kulturno dobro grada Beograda.

Kao narodna poslanica uradiću sve što mogu da podržim ovaj zakon, jer se rečenica koja se često čuje među ljudima šta hoće sve te nacionalne manjine kojima pripadaju Romi, te da imamo više privilegija, da će ona nestati, a svima koji govore tako želim da kažem, uzmite sve te privilegije, ali onda prihvatite i sve uslove života koje imaju Romi. Romi su oduvek bili na strani Srbije i zajedno su stradali tokom svih ratova koji su vođeni na našem tlu, pa su samim tim bili izbeglice tokom devedesetih i sa KiM. Zamolila bih vas da imate u vidu i legalizaciju neformalnih naselja i mogućnost priključka na električnu energiju.

Takođe bih želela da čestitam novoizabranoj ministarki prosvete mandat zato što je to izuzetno bitno za dalje napredovanje i za obrazovanje. Nadam se da će imati u vidu i stipendiranje studenata romske nacionalnosti, ali i svih socijalno ugroženih kategorija, od prve godine studija, jer je ona prekretnica ka daljem obrazovanju i napretku svih nas. Hvala puno i želim da prihvatimo ovaj amandman zato što je on jako bitan za sve nacionalne manjine u Republici Srbiji i prepoznat je i od strane Vlade Republike Srbije, civilnog sektora, ali i građanstva. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani članovi Vlade, narodni poslanici i građani, Predlog zakona o registru majki i drugih lica kojima će se uplaćivati novčana pomoć je imao u vidu da će ovakva pomoć biti neophodna kako bi se ublažile ekonomske posledice nastale usled kovid krize, kao i krize izazvane poremećajem na svetskom tržištu.

Predlogom ovog zakona predviđa se ciljana novčana pomoć, pre svega, majkama dece predškolskog i školskog uzrasta. Jednokratno će biti isplaćeno 10.000 dinara za svako dete na koje se odnosi Predlog zakona, i to u septembru mesecu. Sredstva se mogu uplatiti na račun majke, oca, staratelja ili hranitelja, ukoliko gore pomenuti nemaju svoj račun. Članom 6. je predviđeno otvaranje posebnih namenskih računa licima kojima se novac uplaćuje, te smatram da je izuzetno bitno da se ovaj zakon primeni. Zamolila bih sve građane Srbije da apliciraju za ovaj vid pomoći.

Drugi izuzetno bitan zakon o izmenama i dopunama Zakona o finansijskoj podršci porodicama sa decom kojima se iz budžeta izdvaja 87 milijardi dinara. Predložene izmene i dopune zakona prvenstveno treba da poboljšaju materijalni status preduzetnica na osnovu fleksibilnih oblika rada. On ima za cilj uklanjanje institucionalnih uslova rada kojima se ograničava žensko preduzetništvo.

Želim da istaknem da je ova mera od izuzetnog značaja za sve preduzetnice, a posebno za one koje pripadaju romskoj nacionalnoj manjini, jer pomažu da se one dodatno osnaže i osamostale.

Takođe, jedan od važnijih razloga zašto je ovaj zakon bitan je činjenica da Vlada Republike Srbije zajedno sa civilnim sektorom, jedan od njih su „Mame su zakon“, uspeli da doprinesu da preduzetnice budu vidljive i pomognute ovim merama, što nas dovodi do zaključka da je saradnja neophodna i plodonosna, kada su ovakvi zakoni u pitanju.

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je u čl. 63. do 66. i članu 69. kojim je utvrđeno pravo na slobodu odlučivanja o rađanju, pravo deteta, pravima i dužnostima roditelja, posebna zaštita deci, porodici, majke, samohranog roditelja i deteta, kao i socijalna zaštita građana i porodice. Korekcijom, izmenama je omogućena izmena i utvrđivanje ukupnog iznosa i načina isplate naknade po osnovu rođenja deteta, kao i posebne nege deteta.

Prepoznavanje petog i šestog deteta koje je predsednik Republike Srbije najavio želim da pohvalim i nadam se da će se i on uskoro naći pred skupštinskom procedurom, jer se one odnose i na najugroženije članove našeg društva kod nas, pa ste samim tim poslali jasnu poruku da Vlada Republike Srbije ne isključuje romsku nacionalnu manjinu i da merama podrške želi da podrži sve porodice.

Dosadašnjim mamama je na raspolaganju je još jedan vid podrške države, a to su subvencije za kupovinu prve nekretnine. Na inicijativu predsednika Republike Srbije, Vlada Republike Srbije dodeljuje subvencije majkama za kupovinu te nekretnine. Dodela ovih subvencija deo je pronatalitetnih mera koje sprovodi država Srbija u cilju podsticanja rađanja i podrške roditeljstvu. Ovo pravo može ostvariti majka novorođenog deteta pod uslovom da prvi put stiče u svojinu kuću ili stan na teritoriji Republike Srbije. Do sada je 331 majka ostvarila ovo pravo, čime su svojim porodicama i deci obezbedile mesto za život i bolje uslove života. Maksimalni iznos sredstava koji se može odobriti za ove namene je 20 hiljada evra.

Imamo jedan amandman koji je jako bitan, a tiče se nacionalnih manjina, a koji želim da podržim. Vezan je za očuvanje i zaštitu pokretnih i nepokretnih dobara nacionalnih manjina tj. Roma u ovom mom slučaju. O njemu želim da pričam, jer znam da svaki pomak unapred za kvalitet života Roma i njihovo potpuno uključivanje ravnopravno i ravnomerno u naše društvo ide sporo, teško i uz dosta prepreka. Međutim, to ne znači da treba da stagniramo i da ne idemo napred, već treba da se trudimo da učinimo boljim mestom za život za sve nas.

Za dokaz koliko je teško primeniti promene za bolje na Rome, čak i kada postoje propisi, podsetiću vas na temu legalizacija neformalnih naselja i sporosti i sve teškoće da se obezbede priključci za struju. U romskim naseljima se koristi struja slabog napona i zimi često dolazi do požara baš u tim naseljima zato što, kada se uključi jedan aparat, on napravi kratak spoj i na taj način, usled požara, dolazi do stradanja, pogotovo dece i starijih.

Za dokaz koliko je dobar ovaj amandman i koliko je dobar ovaj zakon, a da je vezan za kulturu, reći ću vam…

Može, nije nikakav problem. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani narodni poslanici, poštovani građani Srbije, što se tiče Ministarstva informisanja i telekomunikacija, razvijanjem e-Uprave doprinosi se olakšavanju svakodnevnih aktivnosti, od upisa u škole, vrtiće, praćenja napredovanja deteta kroz e-dnevnik, ali i u medicini. Korišćenjem e-Uprave mogli smo da vidimo kako je moguće za vreme kovida izabrati željenu vakcinu i prijaviti se za vakcinaciju. Kroz e-recepte se digitalnim putem može podići terapija i na taj način se olakšava život hroničnim bolesnicima, ali i rad medicinskog osoblja.

Želela bih da pohvalim i da se osvrnem na Zakon o elektronskim komunikacijama koji je doneo novine koje su neophodne našoj privredi, zdravstvu, školstvu, ali i društvu sveobuhvatno. Ciljevi koji se žele postići novim Zakonom o elektronskim komunikacijama proizilaze iz evropskog regulatornog okvira i odnose se na podsticanje, ulaganje, dalji razvoj, povezanost, "end tu end konektiviti" i uspostavljanje elektronskih komunikacionih mreža vrlo visokog kapaciteta, kao i stvaranje preduslova za razvoj i uvođenje 5G mreže.

Jačanje tržišne konkurencije uz zadržavanje postojećeg mehanizma regulacije tržišta od strane nezavisnog regulatornog tela uz ograničavanje prethodne regulacije na isključivo neophodna područja uz analizu razvoja tržišta, sveobuhvatno, i u budućnosti. To su bili samo neki delovi koji su jako bitni za naše društvo.

Kao neko ko aktivno učestvuje i dugo radi u polju kulture, pozdravljam i sporazume koje je Vlada Republike Srbije uspostavila sa Nemačkom, Rumunijom i Severnom Makedonijom, imajući najpre u vidu bogatstvo i veliki potencijal naše umetničke scene, ali i nedovoljnu vidljivost našu na međunarodnom planu.

Ovi sporazumi su stoga jako važni za regulisanje bilateralnih odnosa naših zemalja, tako možda još više za naše umetnike, ustanove kulture i druge organizacije koje se profesionalno bave kulturom i umetnošću u cilju intenziviranja saradnje, razmena, ali i daljeg napredovanja naših učesnika, usvajanje dobrih praksi i deljenja profesionalnih iskustava sa relevantnim partnerima iz ovih zemalja.

Mi smo imali skoro, to je i moja koleginica, gospođa Jadranka Jovanović, rekla „Open Balkan Theatre“, koji je pokrenut baš na inicijativu Narodnog pozorišta u Beogradu sa zemljama koje pripadaju toj inicijativi „Open Balkan“, ali isto tako Srpsko narodno pozorište, jedna od najstarijih institucija kulture u Republici Srbiji, ali i u regionu, pokrenula je saradnju sa Temišvarskom operom i Vladom Republike Rumunije.

U okviru Sporazuma sa Nemačkom i Severnom Makedonijom i Rumunijom, podrazumeva se „jedan na jedan“, korišćenje i uspostavljanje kulturnih centara. Kod nas, mi imamo to „Goethe – Institut“, sada ćemo uspostaviti i druge kulturne centre.

Podrška osnivanja novih kulturnih centara u inostranstvu, veoma je važna za sprovođenje javne i kulturne diplomatije Republike Srbije, posredstvom kulture i umetnosti, čime se dodatno utiče na pozitivnu promenu slike naše zemlje u inostranstvu, kao i jačanje dijaloga, podsticaja za saradnju u drugim oblastima i posebno za kontinuirano unapređenje prijateljskih odnosa naših zemalja.

Bez digitalizacije i informacionih tehnologija, mi sve ovo danas ne bi smo mogli da ostvarimo. Hvala vam.

Poštovani, sporazum o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Gabon i Vlade Kraljevine Esvatini omogućavaju ne samo razmenu vezanu za oblast kulture, obrazovanja i nauke, već i jačanju veza među nama bliskih naroda. Svaki narod koji ne prizna i svaka država koja ne prizna Kosovo ili otprizna Kosovo je nama prijatelj. Na taj način se omogućava i bolje pozicioniranje Srbije u međunarodnim kulturnim, naučnim, ali i političkim krugovima.

Srbija je zemlja koja ima odlične zakone vezane za zaštitu žena, dece, a samim tim i manjinski ugroženih grupa, pa opet i pored svega toga svedoci smo kršenja svih pomenutih kako u medijskom prostoru tako i u društvenom životu.

Poslednji slučaj ubistva dvogodišnje devojčice je primer da naša rečenica – ćuti, ne mešaj se, često dovodi do smrtnih slučajeva žena i dece, ali i starih osoba jer se nasilje u porodici ne prijavljuje.

Naša posla jesu prijavljivanje nasilja ukoliko imamo saznanja da se to nasilje dešava, ali to je i naša dužnost.

Poverenica sve češće reaguje na kršenje svih prava zakonom zagarantovanih i ukazuje na propust i predlaže rešenja, što se može iz njenog izveštaja videti. Posebno su ugroženi pored nacionalnih manjina i osobe sa posebnim potrebama i osobe sa invaliditetom. Medijsko izveštavanje o žrtvama nasilja je često diskutabilno, poražavajuće i senzacionalističko po žrtve nasilja i njihove porodice jer se iznošenjem detalja svaki put iznova i iznova proživljava nasilna situacija. Neka se stave u cipele svi onih koji su prošli ovo da vide kako je to kada neko prolazi ovakvu vrstu medijske torture i nikada više to ne bi radili.

Nadovezaću se na Poverenicu gospođu Brankicu Janković koja je rekla da se nacionalno i seksualno opredeljenje koristi u prljave političke kampanje, a to je nehumano i apsolutno nedopustivo.

Još jedna jako bitna stvar koja je danas pomenuta u plenumu, a tiče se požara koji se desio na Čukarici, ja moram da kažem da je Brankica Janković zajedno sa „Opre Roma“ pokretom uradila sve što je neophodno ne bi li se pomoglo Romima koji su stradali i čije su kuće stradale u tom požaru. Grad Beograd je tom prilikom izašao u susret i pružio svu pomoć koja je bila neophodna.

Uvođenjem rodno ravnopravnih odnosa u Vojsku Republike Srbije menjamo usađen stav da je ženama mesto za šporetom, ali i jačamo sigurnost devojčica i žena kod nas.

Ovim putem bih pozvala sve pripadnice nacionalnih manjina da se prijave i uzmu učešće u odbrambenim snagama Republike Srbije, jer jačaju, ne samo svoj identitet, već razbijaju teške umrežene stereotipe, kako u okviru svojih zajednica, tako i van njih. Možda to bude jedan od načina da se termin romska škola koja je ovde spomenuta da idu isključivo pripadnici romske nacionalne manjine zauvek izbaci iz govora, i da se sva deca na isti način tretiraju.

Istina je da u Srbiji postoje isključivo romske škole, a ima ih i u Beogradu. Jedna od njih je „Sutjeska“. Molim vas nasilje nad ženama i nad decom nemojte prećutkivati, jer na taj način pružate podršku baš onima koji su zauvek ućutkali svoje žrtve. Hvala.

Hvala.

Poštovani predsedniče Narodne Republike Srbije, potpredsednici, kolege narodni poslanici, poštovana predsednice Vlade Republike Srbije, budući ministri i moj narode Srbije, želim da vam se obratim povodom vašeg ekspozea koji je predstavljen na ovoj sednici Narodne Republike Srbije.

Želim da izrazim nadu da će se Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog držati pozitivnog pravca koji je do sada trasiran i da će kultura dijaloga koja je uspostavljena od strane odlazeće ministarke gospođe Gordane Čomić biti nastavljena. Instrument – niko izostavljen, niko zaboravljen, koji je Ministarstvo u saradnji sa Kancelarijom UN u Srbiji pripremio, predstavlja najbolji način da se svaki čovek u ovom društvu prepozna i uključi u sve društvene tokove. Nadam se da će budući ministar, gospodin Žigmanov, učiniti da Akcioni plan koji prati novu Strategiju i koji je prepoznat u Izveštaju o napretku Republike Srbije u pridruživanju EU bude aktivno implementiran.

Kada je u pitanju Ministarstvo kulture, mnogo je urađeno. Ministarka Gojković je učinila da kultura bude vidljiva. Želim da kažem da je do sada uloženo dosta u kulturnu infrastrukturu i da se nadam da će se taj trend ulaganja nastaviti, ne samo kroz infrastrukturu, već i kroz programske sadržaje, što će dovesti do jačanja umetničkog kadra za koji mi imamo i te kako kapaciteta.

Jedan od najvažnijih primera vezan za muzičko-baletsko izvođaštvo, odakle i ja sama dolazim, je koncertna i baletska dvorana koja je napravljena u Novom Sadu. Na nivou AP Vojvodine je samo za ovu godinu za obnovu domova kulture izdvojeno 700 miliona dinara, što znači da će se svi kulturni centri i domovi kulture urediti do onog nivoa gde će svi sadržaji biti predstavljeni na kvalitetan način. Srpsko narodno pozorište je rekonstruisano, a 270 miliona dinara je odobreno za subotičko Narodno pozorište. Moram da se zahvalim za otvaranje treće operske scene u Nišu, što znači jačanje juga, za završetak Akademije umetnosti, za izgradnju velike koncertne dvorane u Beogradu.

To daje vetar u leđa mojim kolegama, jer se jača umetnički kadar Srbije, a ne pojedinaca. Mi stvaramo jednu kulturu, a ta kultura nam daje društvo jednakih šansi, kome težimo svi mi, a naročito oni koji dolaze iz socijalno ugroženih i teže zapošljivih grupa.

Ministarstvo kulture sa ministarkom Gojković je uradilo dosta toga na nivou cele Srbije, a samim tim da kod nas kultura nije stala unatoč pandemiji, govori o tome da se uprkos svim teškoćama brinulo o umetnicima i umetnosti u Srbiji.

Jedan od dobrih primera koji je Ministarstvo pokrenulo je e-mobilnost umetnika u kulturi, što je doprinelo da se kroz digitalizaciju naši umetnici prepoznaju u svetu.

Sada imam veliku odgovornost da prenesem poruku mojih kolega, a to je da se najbolji među nama zadrže u Srbiji i da se za njih otvore radna mesta u kulturi i obrazovanju, kao i da se status baletskih umetnika napokon reši.

Volela bih samo da se zahvalim svima vama, jer ja verujem da smo mi društvo jednakih šansi. Verujem da svi mi koji zaista volimo Srbiju, volimo sve ljude u ovoj Srbiji, bez obzira na versku, nacionalnu ili bilo koju drugu različitost i pripadnost, zaista verujem da smo svi mi ovde, da se svi ovde delimo isključivo samo na dobre i loše ljude i da ćemo svi mi raditi za dobrobit Srbije.

Hvala vam puno i podržavam Vladu Republike Srbije.