Uvaženi predsedavajući, poštovane kolege poslanici, na današnjem dnevnom redu imamo finansijske planove institucija čiji je rad u nadležnosti rada Narodne skupštine Republike Srbije, pa tako shodno tome, zakonima koji definišu njihov posao i nadležnosti su i ovi finansijski planovi u nadležnosti rada Odbora za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava i plenuma Skupštine, jer jedino u trenutka kada „Službeni glasnik“ objavi odluku svih narodnih poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije, to je u stvari validan dokument za korišćenje javnih sredstava koji se odnose na ove institucije.
Šta želim da kažem? Želim da kažem da svi ovi planovi o kojima danas razgovaramo nisu deo budžeta Srbije. Oni kroz svoje finansijske planove po posebnim odlukama, zakonskim rešenjima i podzakonskim aktima Vlade Republike Srbije naplaćuju određenu vrstu naknade i troškova na osnovu kojih se izdržavaju i samim tim ulažu mnogo toga u različite vidove politika kojima je obuhvaćen njihov delokrug rada.
Tako imamo Komisiju za hartije od vrednosti, imamo REM i imamo na kraju Agenciju za energetiku koja po svom radu i po svojim nadležnostima predstavljaju tzv. nezavisno telo, u smislu svog rada. To znači da ne zavisi od rada izvršni organa, konkretno od Vlade Republike Srbije niti su deo budžeta o kome mi raspravljamo i zato je važno da u svakoj godini u kojoj imamo ove finansijske planove donesemo, kao Narodna skupština ovaj akt.
Na osnovu tog akta mogu u zakonski regulisanim osnovima da oni koji upravljaju, koji su upravljački deo ovih institucija, a to su saveti i predsednici saveta ovih institucija raspolažu javnim sredstvima. Znači, od potpisivanja plata, odnosno zarada do delova koji se odnose na različiti vid tekućih troškova do kkupovine osnovnih sredstava i unapređenja, kada je u pitanju rad tih institucija.
Zašto ovo govori? Zato što kada imamo Komisiju za hartije od vrednosti nadležnosti koje govore o tome da odobrava određenu vrstu ponuda kada su u pitanju uključivanje finansijskih mehanizama na tržištu kapitala, koji odobravaju fizičkim i pravnim licima status određenih investitora u društvu, znači, dozvole za rad. Kao Komisija za hartije od vrednosti mnogim ekonomskim reformama i fiskalnom konsolidacijom i donošenje novih zakona koje smo u Skupštini Srbije imali, Komisija za hartije od vrednosti ima i neka nova zaduženja. Ta nova zaduženja se odnose kada je u pitanju funkcionisanje akcionarskih društava, otvorenog zatvorenog tipa. Videli ste da smo te zakone usvojili u Skupštini. Oni su zaduženi za nadzor nad radom tih društava.
Drugo, imamo nov Zakon o reviziji koji podrazumeva da dozvole za rad i registar i kao drugostepeni organ, u smislu rada revizija postoji isključivo od strane Komisije za hartije od vrednosti i kada je u pitanju međunarodna saradnja Komisija za hartije od vrednosti je članica međunarodne organizacije koja se odnosi na udruženje komisija za hartije od vrednosti. Ova institucija je dobila na težini kada je u pitanju njihov posao, ali samim tim imaće i određeno proširenje kada je u pitanju broj zaposlenih.
Ona sada ima 38 zaposlenih radnika. Pri tome preko 85% su sa visokom stručnom spremom i prema Zakonu o reviziji koji smo usvoji u Narodnoj skupštini Republike Srbije biće u obavezi da još tri zaposlena preuzme iz Komore ovlašćenih revizora, što znači da u finansijskom planu, kada su u pitanju zarade na određeni način ćete imati povećanje tog obima.
Kada govorimo o prihodima koje ima Komisija za hartije od vrednosti, one su projektovane i prihodi i rashodi na osnovu projekcija, odnosno realizacija koje su bile u 2018. godini i 2019. godini. Kada govorimo o prihodima za 2020. godinu, oni su u iznosu 108,8 miliona dinara, od čega prihodi od Pravilnika o tarifama iznose 107,8 miliona dinara, a milion dinara prihoda iznosi kroz određene takse i naknade koje kod polaganja određenih vrsta ispita, za koje je zadužena Komisija za hartije od vrednosti, izdavanje određenih vrsta licenci, kao što je za brokere, kao što je portfolio menadžere, kao što su investicioni savetnici, takođe prihoduje.
Inače, sva tri ova finansijska plana su usvojena odmah nakon usvajanja budžeta u Republici Srbiji, na Odboru koji je održan 2. decembra 2019. godine i kao takvi planovi su usklađeni sa politikom Vlade Republike Srbije, sa zakonima koji su doneti i u vreme fiskalne konsolidacije, kada govorimo o 10% smanjenja zarada, pa sada kada je ukinut taj deo koji se odnosi na smanjenje zarada, pojavljuje se određeni vid troškova koji su upotrebljeni za povećanje plata, odnosno zarada.
Kada govorimo o ovim komisijama, oni nisu svi išli u tom domenu do 8%, 15% kako je Vlada dala svoje određene predloge, već onoliko koliko su u mogućnosti, s obzirom da sva sredstva koja su ovde uvedena u planu su sopstvena sredstva. To znači da na osnovu određenih akata, pravilnika, uredbi, zakona oni prihoduju na tržištu određena sopstvena sredstva.
Ta sopstvena sredstva, naravno, se preraspodeljuju na osnovu određenih rashoda koje imaju. Troškovi, odnosno rashodi koji obuhvataju rad Komisije za hartije od vrednosti 55% su zarade, u iznosu 57,8 miliona dinara, kad govorimo na teret poslodavca takođe imamo određena povećanja u ovom delu 9,8 miliona, što govori o tome da imamo povećanje i broja zaposlenih i određenog obima. Ali, imamo i određeni deo koji se odnosi na osnovna uvećanja, za obim osnovnih sredstava, to je unapređenje kroz kompletnu digitalizaciju, odnosno kupovinu novih hardvera i softvera, koji inače nije obavljen taj posao u prethodnoj godini, stoga imamo 11,3 miliona dinara predviđeno za osnovna sredstva.
Kada pričamo o ostalim troškovima koja se odnose na određene neproizvodne usluge i na troškove stalnog održavanja, treba reći da Uprava za zajedničke poslove obavlja ovaj posao u ime Komisije za hartije od vrednosti, tako da mi u stvari sada najviše govorimo o tome da je mnogo toga promenjeno kad su u pitanju struktura troškova Komisije za hartije od vrednosti, da su troškovi kada su u pitanju službena putovanja umanjena gotovo za 48%, kada je u pitanju, recimo, 2016. godina. Tako da vidimo da je mnogo toga promenjeno u smislu funkcionisanja ne samo Komisije za hartije od vrednosti nego i drugih institucija.
Kada govorimo o REM-u, mislim da je REM jedna od najinteresantnijih institucija u ovo vreme, zato što nam se nekako približavaju izbori pa se najviše govori o slobodi medija, ali kad pričamo o Regulatornom telu za elektronske medije neophodno je usvojiti Finansijski izveštaj ove institucije za 2020. godinu, pogotovo što ćemo mi imati izbore i što treba da obezbedimo određenu vrstu te stabilnosti, u kojoj niko ne može da kaže da nismo uradili sve kada je u pitanju ova institucija, da bi vršili eventualno bilo kakve moguće pritiske, već sve ono što su predložili kao institucija koja je zadužena za ovu oblast, jednostavno smo uradili.
Odmah posle usvajanja budžeta, 2. decembra 2019. godine, smo na Odboru razmatrali Finansijski plan REM-a za 2020. godinu. Polazno stanovište inače ove institucije u obrazloženju kada je u pitanju budžet govori o tome da je napravljen u skladu sa pripremom predloga Finansijskog plana za 2020. godinu. To je dokument koji inače Ministarstvo finansija šalje svim institucijama, pa je tako to ispoštovala i Komisija za hartije od vrednosti i REM i sve druge institucije i na osnovu fiskalne strategije i Uputstva koje se odnosi za pripremu finansijskog plana, ne samo za ovu godinu, već sa projekcijama za 2021. godinu i 2021. godinu.
To znači da uopšte kad govorimo o finansijskim planovima institucija u nadležnosti rada Skupštine mi govorimo o tome da imamo jedan planski, predvidivo upravljanje javnim finansijama kada su u pitanju ove institucije. A i te institucije znaju tačno kako će u budućnosti na tržištu prihodovati i kako će unaprediti rad u svojim oblastima, na osnovu trošenja i realizacije javnih sredstava.
Moram reći da je zaista REM poslao jedan dobar izveštaj, naravno, svim narodnim poslanicima, to možete da vidite, koji se odnosi na upoređivanje, trošenje i realizaciju sredstava u prethodnim godinama, ali ona govori i o tome da je preko 618 pružalaca medijskih usluga, kao što vidite ovde u obrazloženju, od nacionalnog značaja pokriven, pokrajinskog, grada Beograda, regionalnim pokrivanjem, lokalnim pokrivanjem programa i kablovskim pokrivanjem, suštinski, na osnovu naplate određenih taksi i naknadi projektovao svoje prihode.
Mislim da je detaljno urađena analiza, kao što vidite, u ovom predlogu, koliko novca se prihoduje od televizijskih i radio stanica koje su na nacionalnom nivou, regionalnom, lokalnom, i suštinski da su najveći prihodi kad govorimo o nacionalnom nivou, da su naknade koje govore, recimo, o televizijskim pretplatama 62%, da je od lokalnih 10% a regionalnih 24%.
Prema tome, ono što mislim da je zaista jako dobro prikazano a to je u stvari koliko REM radi u ovoj oblasti, koliko je napredovao. Na kraju krajeva, sve ono što se spočitava i Srpskoj naprednoj stranci da kada je u pitanju REM ne radi dovoljno, mislim da ne stoji, jer sada imaju prilike svi narodni poslanici i javnost da se uvere i na osnovu finansijskih izveštaja koliko je to bilo kada su u pitanju ranije godine, dok je gospodin Đilas kreirao medijsku sliku Srbije, a kako to izgleda danas, kada je jednostavno uspostavljeno, na osnovu svih onih zakona koje smo usvojili, setiću vas, uz saradnju EU, medijski set zakona još pre pet godina, kako sada to izgleda i kako ide unapređenje u ovom sektoru, na jedan potpuno transparentan način.
Na kraju krajeva, i niko ne može da kaže da postoji jednostavno ta medijska blokada o kojoj pokušavaju neki ovde da govore i u javnosti da prikažu, zato što je jednostavno tržište postalo jako diverzifikovano i zaista je borba na tržištu za medijski prostor isključivo na osnovu onoga što je kvalitet informacije, a ne ono što je politički uticaj i pritisak, kako mnogi žele da prikažu, da bi se politički obračunavali sa svojim neistomišljenicima.
Zato je važno reći da kada o REM pričamo, prihodi koji su planirani za 2020. godinu, na osnovu svih ovih dokumenata i na osnovu zaista projekcije koja je urađena u odnosu na prethodne godine, iznose 307,927 miliona dinara, a rashodi koji su planirani iznose, planirani rashodi za zarade samo su 217 miliona dinara, za 80 zaposlenih radnika, što predstavlja i mogućnost koja je odobrena na osnovu odluke Administrativnog odbora, zapošljavanje nova tri zaposlena.
Kada govorimo o određenim naknadama članovima Saveta, onda je taj iznos u obimu 13,8 miliona dinara, stalni troškovi od 25,13 miliona dinara. Inače, i Ugovori o delu 10,85 dinara su u istom nivou na osnovu zaključka Vlade iz 2014. godine, kada smo započeli, praktično, ekonomske reforme i fiskalnu konsolidaciju. Znači, oni nisu išli u povećanje ugovora određenih koji se odnose na povećanje obima. I investicije koje se odnose za tekuće održavanje su u iznosu devet miliona dinara, s tim što ostali troškovi i određene rezerve koje postoje su u iznosu pet miliona dinara.
Moram da kažem da u vreme kada je zaista najviše trebalo budžet Srbije napuniti onoga trenutka kada je javni dug išao čak do 78% BDP, sve ove institucije, bez obzira što mi kažemo da su nezavisne u smislu rada izvršne vlasti Vlade Republike Srbije i što nisu deo budžeta Srbije su sve viškove koji se odnose na njihove prihode i rashode uplaćivali u budžet Republike Srbije i samim tim zaista su pokazali da njihovo poslovanje kada govorimo čisto o rashodima i prihodima, predstavljaju jedan održiv sistem funkcionisanja i to je nešto što smo svi naučili kada su u pitanju ne samo institucije koje možete da kontrolišete direktnom kontrolom od strane Vlade Republike Srbije i Ministarstva finansija, već i od strane Odbora za finansije, odnosno institucija koje su u nadležnosti Narodne skupštine Republike Srbije.
Na kraju, treba reći da svi troškovi koji su u finansijskom planu u odnosu na REM su napravljeni na krajnje ekonomičan, racionalan način, obuhvata sve troškove koje su za redovno poslovanje regulatora, u svakom trenutku su dostupni na sajtu na osnovu Finansijskog plana, kojeg imamo prilike da vidimo, što je od velikog značaja za sve nas.
Mislim da ćemo u raspravi otvoriti pitanje mnogih koji je sastavni deo ovog Izveštaja kad su u pitanju određene takse i naknade. Detaljno je navedeno koliki je iznos taksi za određene vrste kojih medija. Važno je reći da imamo ukupno 618 pružaoca usluga kad su u pitanju medijske usluge.
Na kraju ovog seta imamo finansijske planove kada je u pitanju izmena i dopuna planova za 2019. godinu Agencije za energetiku i Plan za 2020. godinu.
Zašto smo stavili uopšte danas da raspravljamo 2019. godinu zajedno sa 2018. godinom? Zato što zarade, koje su inače projektovane i znate da budžetom, praktično, povećanje zarada je išlo od 1. januara 2020. godine, određeni deo koji se odnosi na stavke reklasifikacije samih stavki zarada koje se odnose na poreze i doprinose na teret poslodavca, u ovom okviru, jednostavno, sada zauzimaju određena druga mesta u samoj reklasifikaciji. Samim tim je ispoštovano povećanje zarada, ali ne u onom obimu koji je Vlada Republike Srbije za određene institucije davala, već na osnovu mogućnosti, prihoda i rashoda same institucije. Tako da je bilo je potrebno izvršiti promenu Plana i kao takav okvir je ostao isti, što je jako važno. Znači, nikakav okvir, niti povećanje, niti smanjenje se nije desilo u okviru Plana koji je projektovan još u januaru 2019. godine.
Finansijski plan za 2020. godinu, kada je u pitanju Agencija za energetiku, praktično, kada govorimo o samim prihodima je usklađen sa nadležnosti same Agencije za energetiku. Takođe, govorimo o tome da je njen nezavistan rad u smislu rada Vlade Republike Srbije, ali je nezavistan u smislu finansiranja prihoda na tržištu zbog toga što se ona finansira iz licenci, iz regulatornih cena, iz naknade, kao i iz određenih vrsta donacija kada je u pitanju međunarodna saradnja sa Energetskom zajednicom, zato što veliki deo međunarodne saradnje finansiraju kroz određene edukacije, troškove za putovanja sama Energetska zajednica upravo zbog toga da bi sastavni deo politike, koja je definisana Zakonom o energetici, a podrazumeva taj treći paket direktiva EU, kojima smo obavezni da se nosimo, jednostavno je finansiran određenim delom i same međunarodne organizacije.
Unapređenje, usmeravanje uopšte tržišta energije na jedan potpuno konkurentan način i definisanje regulatornog okvira, kada je u pitanju održiva energetska politika, koja bi trebala da bude oslonac ekonomske politike kada govorimo o samoj energetici, definiše i politike koje se odnose i na gas i na električnu energiju i na deo nafte, je za nas od velikog značaja zbog toga što u svakom trenutku kada razgovaramo i sa razvijenim zemljama EU, ali i sa istokom i sa zapadom videli ste da kreira mnoge politike i jednostavno težište svih država članica EU, kojoj mi težimo, je da uopšte postoji jedna ovakva institucija koja prema svom radu treba da odgovara najvišem organu zakonodavne vlasti, a to je Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zbog toga sam Finansijski plan, videćete, jednostavno, planira prihode od 223.357.223 dinara, od čega 78% ide od regulatornih naknada, 10% ide, kada govorimo, od određenih potrošača, a to su najveća javna preduzeća i 9% prihoda ide od samih licenci.
Planirani rashodi ovim Planom su zarade od 70%, u iznosu od 156.600.000 dinara, zatim određene neproizvodne usluge, od 12%, to je 27 miliona, određeni nematerijalni troškovi od 6%. Moram reći da tu sad imamo određene troškove koji su nastali i pre ovog saziva Saveta, zato što je Vlada Republike Srbije, odnosno Ministarstvo energetike krenulo da realizuje određeni projekt u okviru sredstava IPA 2014. koji se odnosi na određenu projekciju i definisanje analize isplativosti stranih i direktnih investicija u energetici, kojim bi finansijsko upravljanje i kontrolu uvelo u Agenciju za energetiku. Tim projektom je dužnost same Agencije da učestvuje na tom projektu u određenim iznosima i taj iznos nematerijalnih troškova u narednih pet godina je u određenoj obavezi od 6%.
Mi ovde zaista sada govorimo o nečemu što su evropske integracije, što je postupak sam koji govori o tome da je Srbija sama unapredila svoju politiku u određenim oblastima. Sve ove tri institucije pokazuju da svojim radom mogu da se nose rame uz rame sa razvijenim državama čije su ekonomije zaista na visokom nivou, kada je u pitanju ne samo energetika, nego i tržište kapitala, a, Boga mi, i regulacija, kada su u pitanju sami mediji i medijska politika, u smislu regulisanja, znači, kao regulatorna tela u našoj državi. Zbog toga smatram da je zaista jako dobro da danas pričamo o ovim institucijama na ovaj način, kako one troše javna sredstva, kako prihoduju, a da sredstva iz budžeta, odnosno građana Srbije ne troše direktno. To znači da zaista politike koje smo zastupali ovde kroz donošenje novih predloga, izmena i dopuna zakona za ove institucije daju rezultate.
Predlažem da u Danu za glasanje podržimo sve ove finansijske planove. Hvala.