Zahvaljujem, predsednice.
Uvažena predsednice, poštovani ministri, kolege poslanici, moj predlog amandmana odnosi se na budžetsku rezervu, tekuću, za izdvajanje sredstava za komunalnu infrastrukturu, projekte koji su namenjeni vodovodu i kanalizaciji. Ono što treba ovde, mislim, da se čuje, sa ove govornice, je da je grad Beograd pokrenuo 2024. godine, u saradnji sa Evropskom investicionom bankom, izgradnju kanalizacione mreže koja se odnosi na levu obalu Dunava, o kojoj toliko priča opozicija. Pa, čisto da ih informišem da projekat je vredan 55 miliona evra, da grad učestvuje sa sredstvima u iznosu od 20 miliona evra, a da 35 miliona učestvuje Evropska investiciona banka. Rok trajanja tog projekta je tri godine. To podrazumeva paralelnu izgradnju crpne stanice, odnosno fabrike za preradu otpadnih voda, pošto naravno ne želimo više da kanalizacija i uopšte te otpadne vode odlaze direktno u Dunav, već se paralelno sa tim gradi fabrika i gradi se prva faza mreže koja se odnosi na Krnjaču. Inače, mreža se prostire u pravcu Krnjača – Kotež – Borča – Ovča i ima 80 kilometar dugačku mrežu.
Znači, nije lako izgraditi 80 kilometara kanalizacione mreže, s jedne strane. S druge strane, prva faza iznosi osam kilometara, koja se odnosi na prvi potez, do Krnjače, i šest kilometar sa 320 priključaka Krnjače.
S druge strane, vi imate i taj benefit, a to je ono što smo dobili kao jedan grant od Evropske investicione banke. Sva domaćinstva će imati gratis revizione šahtove, čija je vrednost od 600 do 800 evra, a sam priključak će građani plaćati u vrednosti od 60.000 dinara na 60 rata. To znači 1.000 dinara mesečno.
E sad, ovde sedi ministarka Pavkov, kojoj zaista treba zahvaliti jer je unapredila ovaj projekat i potpisala praktično proširenje te mreže koja je trebala da obuhvata 86.000 priključaka, odnosno stanovništva na 127.000 stanovnika. Samim tim proširenje mreže je podrazumevalo projekte koji su finansirani iz Evropske investicione banke IPA 3, koji ste potpisali u vrednosti od 85,4 miliona evra, gde 35,5 miliona finansira EU, a onih drugih naše učešće je nekih 14,9 miliona evra.
34/1 JJ/VZ 16.35 – 16.45
Moja je ideja bila da mi odmah uplatimo to učešće iz ove budžetske rezerve, a ne da čekamo tih tri miliona, ali treba reći jednu stvar, ono što građani ne znaju, a mislim da ni moje kolege. Blokaderi su prošle godine, težeći tome i govoreći kako se ništa ne radi po pitanju kanalizacija u Borči, kako se uopšte ne uvodi, kako je jednostavno to jedan od razloga zbog koga ne treba glasati za SNS, išli zajedno sa takozvanim firmama koje su zastupale advokatske kancelarije i tražile od ljudi da potpišu saglasnost da se država tuži za deo placeva koje su dali za potrebe javnog puta, odnosno kretanja koje je država već iz asfaltirala i provukla komunalnu infrastrukturu.
Naravno, to je jedan pokvareni cilj kojim treba da se zaustave ovi projekti praktično implementaciju izgradnje mreže kanalizacione na ovoj obali Dunava, kojim bi se u stvari stavile preko suda privremene mere na te parcele kuda bi išla ova mreža. Sada vi građani vidite lepo kako bi blokaderi vodili svoju politiku kada bi bili u situaciji da jednostavno vladaju republikom, gradom ili bilo kojom opštinom, jer bi zaustavljali infrastrukturne projekte, kao što smo videli da bi smanjili plate i povećali kurs evra u koliko bi se dokopali državne kase.
Treba da zahvalimo da ovaj projekat je jedan od značajnih projekata koji Vlada Republike Srbije sprovodi, a to je sedam hiljada kilometara infrastrukturne mreže za vodovod i kanalizaciju, koja treba da podrazumeva 250 stanica za upravljanje otpadnim vodama. To je jedan dugoročan projekat koji očito očekuje sve lokalne samouprave, ne samo velikih gradova, nego i najmanjih opština, i zbog toga je potreba velika bila da predsednik Vučić, zaista obiđe svako selo u Srbiji, čuje svaki problem, jer će ti problemi sigurno biti na spisku na kojima će Vlada Republike Srbije buduće raditi intenzivno na tome.
Prema tome, ujedinjena Srbija je jedina politička opcija u budućnosti koja može da sprovede rast i razvoj Srbije, po pitanju ekonomije, po pitanju projekata lokalne samouprave, po pitanju projekata takozvanog ravnomerno regionalnog razvoja i pre svega mislim da je nama svima od velikog značaja da ovde podržimo ovakav rebalans budžeta i ove projekte koji će u budućnosti dati rezultate u interesu svih građana Srbije. Hvala.
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministri, kolege poslanici, današnja tema na dnevnom redu, sastavljena od 18 tačaka, govori o sedam zakonskih predloga, dva autentična tumačenja i sedam kadrovskih rešenja koje je Narodna skupština dužna da donese, ali kada pogledate sav ovaj skup zakona, videćete da su u stvari svi vezani za sam proces evropskih integracija iz razloga što svi ovi predlozi su negde sastavni deo pregovora, dogovora sa Evropskom komisijom, ali i prošli su odbore za evropske integracije u pravo da bi pokazali usklađenost sa najnovijim evropskim direktivama.
Znate, kada pričamo o Klasteru 3, s obzirom da smo u pregovorima sa EU otvorili 22 poglavlja, dva zatvorili, pa onda su promenili metodologiju u šest klastera, dva smo znači otvorili, dolazimo do tog famoznog Klastera 3 koji poslednje četiri godine nije otvoren, a svi govore o tome da uslovi zbog kojih u tehničkom smislu ne postoje prepreke, ali u političkom smislu postoje, a to je od 2022. godine, očito odnosi EU sa Ruskom Federacijom i negde pritisak da uvedemo sankcije Ruskoj Federaciji. Druga stvar je da priznamo državu kao što je nezavisno Kosovo, koje samozvano sebi daje za pravo da određene zemlje koje su priznale kao članica EU, jednostavno nas pritisnu i nateraju da donesemo takve političke odluke, suprotno mišljenju većine građana Srbije i to je ono što treba biti realan kada govorimo o evropskim integracijama, a na nama je bilo da vredno radimo u tehničkom smislu i da sva ova poglavlja, kojih ima osam, koji su sastavni deo Klastera 3, u svakom trenutku popravljamo zato što u tehničkom smislu mi smo bili spremni još pre četiri godine i to govori izveštaj od 2023, 2024, 2025. i sada u 2026. godini. Imate u poslednjem izveštaju Evropske komisije za 2025. godinu, na strani 107. koja govori o tome da su svi ovi klasteri u tom tehničkom smislu za nas izvršeni, da smo mi svoje obaveze odradili. Međutim, onaj deo politički koji se stvorio prethodnih godinu i po dana, sa određenim akcijama finansiranih projekata iz inostranstva, a najviše iz regiona su pokazali da protesti koji su bili u protekloj godini su doveli do toga da u saradnji sa ovim opozicionim strankama koje nam ovde spočitavaju o našoj prošlosti i demokratiji su doveli do toga da se donesu određene rezolucije u kojima su traženi novi zahtevi, kao što smo imali priču o REM-u o kojoj ne žele da pričaju zato što smo mi kao većina glasali za njihove kandidate i ne žele da pričaju o tome da smo zaista uradili sve da bi jednostavno uspostavili funkcionisanje ove institucije, a da oni imaju kandidate koji čim budu izabrani, nisu još stupili na dužnost, daju ostavke jer jednostavno žele da blokiraju rad, pokažu nesposobnu Srbiju na tom putu evropskih integracija i prikupe jeftine političke poene za tako nešto.
37/3 GD/IR
Sada mi to imamo i ovde kada je u pitanju ova sednica, kada je u pitanju Zakon roditelj negovatelj i imamo priču koja se odnosi na Poglavlje 19, koja se odnosi na tzv. socijalnu politiku i zapošljavanje, koja je sastavni deo Klastera 3 i jedan od tih zakona koji unapređuje stanovište države u tom pogledu saradnje sa socijalnim kategorijama u društvu je i roditelj negovatelj.
38/1 TĐ/MJ 17.00 – 17.10
Pored toga, mislim da su i ove mere koje je najavio predsednik Srbije, koje govore upravo o određenim davanjima socijalnim kategorijama koje će iz budžeta, jednostavno, pod ovih pet-šest mera, pogoditi tri miliona građana.
Kada govorimo o Zakonu roditelj-negovatelj, mi imamo situaciju u ovom trenutku da nam oni, koji su najviše zbog ličnih sujeta blokirali praktično u prošlom sazivu donošenje ovog zakona, sada spočitavaju da ovaj zakon nije dovoljno adekvatno napravljen, da ga treba proširiti na veći deo, opseg od 37 hiljada ljudi koji imaju decu sa posebnim potrebama. Treba reći da ovaj zakon obuhvata, znači, nezaposlena lica i zbog toga obuhvata 3.270 roditelja, odnosno staratelja, a da plan za sledeću godinu je da će biti 3.400, za 2028. godinu 3.600. Naravno, sredstva u budžetu za ovo sada još uvek nisu opredeljena, ali ona iznose 591,5 miliona koje ćemo verovatno iz budžetske rezerve obezbediti za ta dva meseca, koji se odnose na oktobar i novembar.
Kada govorimo o tome koja su prava, jednostavno, ove razlike od 34.000 roditelja koji imaju, takođe, decu sa posebnim potrebama, treba reći da su oni zaposlena lica, da oni imaju plate i kod poslodavaca u svakom trenutku kada žele da budu sa svojim detetom 24 sata, odlaze kod lekara, otvaraju bolovanje i prvih mesec dana poslodavac jednostavno finansira to bolovanje i sledećih, čak do 18, meseci imaju prava da budu sa svojim detetom 24 sata. Država finansira njihove plate u bruto iznosu. Te plate su sigurno veće od 65.000 dinara zato što je ovo minimalac o kome sada govorimo, i to je ta zagarantovana minimalna plata koju će ovih 3.270 roditelja-negovatelja dobiti.
Znači, ukoliko bi mi sad i prihvatili predloge koje nam daju ovde zarad jeftinih političkih poena, mi bi onda došli u situaciju da država mora po dva osnova da plaća za istu stvar određena davanja. Zašto to govorimo? To jednostavno nije moguće i oni to znaju da nije moguće, ali žele u tih 34.000 građana da nađu određene svoje političke istomišljenike i da na taj način kreiraju jednu novu realnost u kojoj govore, kao što smo imali prilike da čujemo, kako mi nismo dovoljno humani, kako ne pokazujemo dovoljan stepen ljudskosti, kako smo prema tim ljudima surovi i kada dođemo do toga, na čistac, da u stvari svako od ove dece prima tu tuđu negu i pomoć i koja iznosi 41.000 u neto iznosu i ovih 65.000 koje će dobijati kao nezaposleni roditelji, znači kao jedan vid primanja za koji će steći posle uslov da odlaze u penziju, dolazimo blizu cifre koja iznosi prosečni lični dohodak u Republici Srbiji.
Prema tome, pogledajte kada govorimo kakve su to manipulacije kojima se bave oni koji su u prošlom sazivu govorili – a nećemo mi da povlađujemo Aleksandru Vučiću, pa da ispadne da je on zaslužan za donošenje ovakvog zakona. Umesto da su seli lepo i u radne grupe, pokazali svoju političku demokratičnost, pokazali da mogu da se ne vrše podele između ljudi kada su u pitanju ovakvi zakoni, jednostavno mislim da bi im to više poena donelo, s obzirom da oni sve gledaju kroz određene poene, skupljajući svoje glasačko telo, jer su očito u problemu kada su u pitanju blokaderi, sada su isterani na čistac sa ovim zakonom, jer će u trenutku kada budu trebali da stisnu ovaj taster morati da se opredele – ili su za građane Srbije koji imaju pravo da glasaju ili su za građane koji jednostavno ne žele da podrže ovakve predloge zakona.
Prema tome, mislim da je jako važno da su socijalne mere koje su predložene i od predsednika države i od Vlade Republike Srbije, o kojima ćemo mi imati prilike da raspravljamo u Skupštini Srbije kada su u pitanju socijalna davanja za socijalne kategorije, dobiće u neto iznosu jednokratno još 25.000 dinara, mislim da je za nas pokazatelj da Srbija zaista napreduje. Napreduje u ekonomskom smislu, napreduje i u društvenom smislu, određenog društvenog konsenzusa, pogotovo kad su ovakve teme u pitanju. Zato što mi brinemo o ljudima i zato što ne želimo da dolazimo u situaciju da problem političkih neslaganja ide preko građana Srbije. Zato smatram da
38/2 TĐ/MJ
će Srbija pobediti bez obzira kakve budemo imali uslove na sledećim izborima, bez obzira šta bili primorani od izbornih uslova da usvajamo ovde, jer ne možete pobediti Srbiju onim što su laž, prevara i manipulacija. Tako da ćemo u danu za glasanje sigurno podržati ove zakonske predloge. Hvala.
Uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, kolege poslanici, danas raspravljamo o 32 zakonska predloga u kojima očito pre svega u samoj raspravi je bilo pokušaja da se skrene upravo na temu isključivo mišljenja Venecijanske komisije, za šta mislim da je dobro što danas raspravljamo o tome, zato što je to pokazatelj da period i ambijent u Republici Srbiji koji je bio do 2012. godine, ono što je moj kolega Mirković opisao kao jednu reformu pravosuđa u kojoj je Srbija
25/3 MZ/VZ
platila iz budžeta 11 milijardi dinara, jednostavno danas to nije slučaj u Srbiji jer ne postoje takve štete koje su nanesene bilo kakvim zakonskim rešenjima koja su ovde predložena.
Na kraju krajeva, kada pričamo o tom evropskom putu, ne postoje uopšte bilo kakve institucije koje vas na nešto primoravaju, i to moraju građani da shvate, a taj pokušaj opozicionih stranaka da kreiraju neku novu realnost u kojoj će pokazati da postoji neka batina ovde i Srbiji i Aleksandru Vučiću i SNS, jednostavno ne postoji.
Danas se geopolitički odnosi grade na poverenju i grade se na saradnji i na miru pre svega i danas mi imamo promene u svetu i ono što je pokazala i ova diplomatska inicijativa i ofanziva, tako da je nazovem, predsednika Vučića sa posetom i Kini i sada Gruziji i pre toga svi oni razgovori koje je imao sa drugim predstavnicima velikih sila, a pogotovo ovaj sastanak koji je bio u Crnoj Gori i koji se odnosi na Evropsku uniju je pokazatelj, u stvari, da je Srbija izgradila zaista dobre partnere, političke partnere, da bi u budućnosti imala šanse za rast i razvoj i kod velikih promena koje će nastati upravo u ekonomiji, a mi to zovemo ne samo ekonomske promene nego ih zovemo tim lancima snabdevanja pre svega energenata.
I u skladu sa time, današnja sednica treba da bude i taj deo koji ne treba da se sakrije, da je napredak Srbije naša realnost i da će ona ići isključivo u tom pozitivnom smeru, iako smo imali period od godinu i po dana gde je bilo pokušaja da se Srbija zaustavi na tom putu rasta i razvoja.
26/1 JD/MO 15.10 – 15.20
Čuli smo ono što je najvažnije, da se ovi predlozi zakona koji se odnose upravo donore kada su u pitanju transplatacije, jedno od pitanja o kojima su ovde stariji poslanici, više od deset godina imali prilike da raspravljamo, imali različite dileme, potpisivali kartice donorske, mučili se na taj način da se pronađe adekvatno rešenje koje će odgovarati na kraju krajeva svim zainteresovanima.
Mislim da je ova predlog zakona upravo to, da se našao neki među model koji nije ni španski, a nije ni taj isključivo srpski, nego jednostavno se našlo rešenje da na određeni način svi to onako sa stanovišta saglasni podrže tako nešto.
Jako je važno da se apeluje ljudima na savest, da upravo to bude taj princip solidarnosti, jer to spašava živote i to je ono što ne možete nikako da namestite, jer to su okolnosti koje jednostavno vam daju mogućnost da određeni ljudi na listama produže svoj život ili da ga nemaju. Obzirom da smo mi država koja ima problem sa natalitetom, svaki ljudski život je bitan i mislim da je ovo način da se to održi.
Što se tiče ekonomskog rasta i razvoja, jako su važni zakoni koji govore o projektima infrastrukture, pogotovo ovaj koji se odnosi na taj deo, mislim da je sada malo zaboravljena brana „Pambukovica“, znači borba protiv poplava i zaštita pojasa gde god je moguće izvršiti što pre, jer to nam je bilo zamerano godinama kako to nismo radili. To smo davno počeli i upravo ove garancije za takve projekte nam daju šansu da danas, sutra o tome ni ne razmišljamo, da država adekvatno odgovara na klimatske promene.
Što se tiče garancija za izgradnju gasovoda, odnosno kompletno premrežavanje Srbije u pogledu gasifikacije. Mi danas imamo potvrdu garancija koje se odnose na podršku projekta gasifikacije Zlatiborskog okruga, zatim deo koji se odnosi na pravac Leskovac-Vranje, čime se povezuje Pčinjski i Jablanički okrug. Zatim, imate deo koji se odnosi na gasovod Beograd-Valjevo-Loznica i deo koji još treba da zaštiti praktično interkonekciju između Srbije i Bugarske.
To pokazuje da Srbija ide krupnim koracima napred, kada je u pitanju energetska tranzicija, da time povezujemo velike industrijske centre, da ciljevi koji su postavljeni pred nas, borba protiv klimatskih promena, rasterećenje energetske mreže kada je u pitanju i EPS i EMS u stvari nam pomaže ka tome i da svako ko je rekao ovde, a imali smo prilike da čujemo da nije isplativo graditi gasnu elektranu ne shvata kolika je odgovornost prema građanima Srbije da olakšate ovaj život, da privrednicima omogućite bolju komunikaciju između mesta gde se proizvodi određena roba i mesta gde ta roba treba da stigne.
Prema tome, to je sve odraz jedne velike odgovornosti, pre svega političke odgovornosti na kojoj je Aleksandar Vučić insistirao, od trenutka kada je postao premijer 2014. godine, pa i kasnije kada je postao predsednik. Znači, pokazatelj kojim putem treba ići i to je put za koji mi nikada nećemo odustati. Mogu da zaustavljaju Srbiju na ulicama Beograda i drugim gradovima, mi ćemo se i dalje truditi da radimo na poslu u kome će građani imati isključivo korist. Zato ću u danu za glasanje podržati sve ove predloge. Hvala.
Zahvaljujem, predsednice. Moram da priznam da ste veoma demokratični što se tiče sprovođenja Poslovnika. Pre svega je to otišlo, aa, od početka, kada je u pitanju uopšte tema i tačka dnevnog reda, s obzirom, ali sad, pošto ste dozvolili šire kontekste rasprave, onda ćemo o tome i da raspravljamo i da učestvujemo u tome svako od nas. Ono što želim da kažem, gospodine Staroviću, da mi je drago što ste došli s ovim izveštajem koji se odnosio na period 2024. i do 2025.
godine, znači period koji obuhvata upravo blokadu celog sistema i zaustavljanje Srbije, pokušaj zaustavljanja Srbije na jednom ne samo evropskom putu, nego uopšte ekonomskom rastu i razvoju, zato što u to vreme, podsetiću vas, upravo zbog pada nadstrešnice, pokušao da se izvrši jedna promena vlasti koja n-bi bila potpuno d-d-nedemokratska, znači da bez izbora, znači, dobijemo drugu vladu. I svi ovi ovde učesnici opozicionih stranaka su potpisali zahteve da se izglasa jedna prelazna vlada, z-za šta smo trebali mi poslanici vladajuće koalicije da glasamo o tome. I to je vrlo interesantno, da sada slušamo napade na tužilaštvo, medije da postoje od strane države, a tada su pričali da postoji, aa, napadi jednostavno na tužilaštvo i da tužilaštvo i mediji treba u stvari da napadaju vlast. Znači, sve se nekako izokreće onog trenutka kada opozicione stranke žele da preuzmu vlast nad blokaderima, jer očito je sada istina, aa, izašla na videlo. Prema ovim rezultatima sa lokalnih izbora, vi vidite u stvari da tamo gde su išli zajedno postoje određeni, aa, procenti koji su upravo bili procenti kompletne opozicije, tako da je sad taj rat između blokadera i opozicije dovodi do toga da ćemo mi dobiti sve besmislenije i sve agresivnija izlaganja opozicionih stranaka kada su u pitanju, pa čak i evropske integracije.
Prvo, moramo stalno da ponavljamo da Srbija zajedno sa Bosnom i Hercegovinom, Makedonijom, Crnom Gorom, Albanijom su kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, a kad ste kandidati, onda ne možete da vučete fondove koje vuku članice Evropske unije. I da podsetim ove ljubitelje hrvatske politike i njihovih evropskih integracija, Hrvatska je, znači, zemlja koja, da bi ušla u Evropsku uniju, morala da donese jedan zakon koji se odnosi na rešavanje pitanja nacionalnih manjina kad su u pitanju Srbi i srpske žive u Hrvatskoj. I nekako su oni to odradili sve i svaki put na izborima kad su trebali srpski glasovi od tog predsednika Milanovića, oni su se uvek umiljavali A kad dobiju te izbore, sednu u te fotelje, onda su Srbi najveći četniciE, sada smo imali prisustvo na lokalnim izborima i tih hrvatskih predstavnika ovde da jednostavno su bili toliko zainteresovani, da su njihovi mediji pumpali, kako vi kažete, znači, erm, nesomučno od, erm, sedam ujutro do dvadeset i četiri sata, da jednostavno sve ono što ste želeli da čujete šta rade blokaderi, mogli ste da vidite u hrvatskim medijima. I ono što je za mene poražavajuće to je da je sramota velika i veliko licemernje da ovde nam govore neki o tome kako svega četrdeset pet procenata smo se uskladili sa evropskim direktivama i ispunjenosti zahteva, u godini u kojoj su oni trčali u Brisel više nego i sam ministar, što je bio pozivan, u kome su širili sliku, pa i dan danas o tome da je Srbija van demokratije kad su u pitanju evropske vrednosti, a iste te de-de-demokratske vrednosti smo videli na izborima u Albaniji kako izgledaju, a ona je sad jedna od prvih kandidata koji će možda ući u Evropsku uniju i kada vidimo da takvi izbori su bogougodni, jel, za Evropljane, pa i za vas opozicionare, onda vam kažem da Srbija neće dozvoliti da ruši demokratiju i da će sve istrpeti samo, pa čak i ta, to nasilje i to upadanje u kuće i to potezanje pištolja, da ćemo u skladu sa zakonom, erm, jednostavno sprovoditi sve ono što u jednoj demokratskoj državi treba da se sprovede, a to su pre svega poštovanje institucija i rad tih institucija. Ono što nismo radili proteklih godinu dana, što je ministar Starović ovde negde i nije spomenuo, a to je da su institucije bile blagonaklone prema nasilnicima, prema blokaderima i da nismo sprovodili evropske vrednosti kao što se sprovode deblokada fakulteta u jednoj Holandiji.
Zatim, erm, sprovođenje, erm, svih aktivnosti od strane tužilaštva i policije koje se odnosila na same proteste, kao što je u Francuskoj i u Nemačkoj. Ja se stvarno zalažem za te evropske vrednosti da ovde u Srbiji se u punom kapacitetu sprovode. I to đavolje igralište očito se nalazi sada na strani opozicije zato što ne može da se izbori sa popularnošću blokadera. I taj problem sada ovde žele da pre-prenose jednostavno građanima Srbije, a bogami i evropskim svojim kolegama. Zato što kad god dolaze njihovi predstavnici ovde, oni govor-govore o ovim fondovima da treba da se preusmere na nevladin sektor, jer bi tako lakše, jel, sproveli određenu promenu vlasti bez izbora.
Izbora će biti Što se tiče izveštaja, sve vreme sam zapisivala. Očito postoji, erm, želja da se minimizira, erm, erm, rezultati koji su u o-, u toj teškoj godini sprovedeni, tih četrdeset pet procenata usklađenosti zakona i taj sto trideset i jedno, erm, zakonsko i podzakonsko rešenje od dvesta devedeset i jedno. I to je ono što mi ovde imamo kao priliku da svaki put tražimo ta sistemska rešenja, a ta sistemska rešenja zaista treba da budu u skladu sa, znači, evropskim standardima. Za nas, ono što je najbitnije, to je da jednostavno proces i-erm, integracija nije zaustavljen, da se on kreće i da ta, ta dinamika kretanja, upravo kao što vidite, se menja. Zavisi od elita političkih koji su-se nalaze u Evropskoj uniji, od određenih promena, naravno, od stvaranje novih geopolitičkih, erm, savezništava i mi smo svedoci toga da će mnogo toga doći u budućnosti do promena, jer ćete vi imati preko noći zemlje koje će tražiti članstvo, a očito Evropljane će biti spremni da otvore vrata i onima koji su potpuno nespremni kad su u pitanju pravo i pravda, kad je u pitanju i pravosuđe i kad je u pitanju i stanje medija i situacija i da će tu doći do različitih mišljenja unutar same Evropske unije Erm, što se tiče lokalnih izbora i stvaranja ambijenta ratnog stanja, taj ambijent su kreatori ljudi koji su dolazili bili plaćeni od strane onih koji sada sede u Hrvatskoj, a koji su očito imali prostorije ovde nekih predstavnika opozicionih stranaka.
Mi nismo dobili odgovore na ta pitanja u parlamentu, šta se desilo sa tim ljudima, kako su mogli da koriste prostorije nekih opozicionih stranaka. Odgovornost ljudi koji su bacali, znači, erm, šok bombe i povređivali naše koleginice i PP, erm, korišćenje PP aparata, to su glavni očito sistemi demokratije i najveći standardi Evropske unije, jer vi to podržavate. Ni u jednom trenutku niko od vas se nije, znači, ogradio od toga, niti se ogradio od postupanja bilo koga od blokaderske politike, a očito je za vas vrhunac evropskih integracija priznavanje Kosova i Metohije, uvođenje sankcija Ruskoj Federacije, kao i mnoge separatističke, erm, politike koje očito sada zastupate sve više u parlamentu i podržavate one koji su sa tim izašli proteklih godinu dana Zato je za mene sledeće pitanje što se tiče uopšte ministarstva da li će biti određenih promena metodologije, s obzirom kad imate određene promene. Mi smo već doživeli promene metodologija kada su u pitanju evropske integracije za ove kandidate. Čestitam vam uopšte u ovakvom ambijentu rad u proteklih godinu i po dana, erm, s obzirom da znamo da su, erm, pripadnici opozicije više gostovali u Briselu nego vi kao ministar.
I to je to što ustvari ovde je priznanje jedno da to, erm, rušenje, erm, politike Srbije, kada je u pitanju uopšte pos-sam proces evropskih integracija dolazi sa te straneMolim vas, ako vi imate određena saznanja da postoji određeno zaustavljanje i poglavlja i pregovora zahvaljujući svim aktivnostima opozicionih stranaka, da to onda otvoreno ovde i kažemo. Čisto zbog građana Srbije, da znamo o čemu se ovde radi, jer ipak mislim da istina je najvažnije oružje sa kojim Srbija može da ide napred. Hvala vam.
Predsedavajuća, zahvaljujem se po prvom nastupu i dobro je što ste neke teme sad otvorili, koje su zaista konstruktivne u odnosu na i šefa operativnog tima i člana tog tima ministra, uhm, Starovića. Uhm, prvo najvažnije mislim da je odavde izlazi jedna vaša poruka gospodinu Apostoloviću, a to je to što je promenjena dinamika odnosa, uhm, pre svega pregovora kad govorimo o Srbiji i o Evropskoj uniji upravo pokazuje da smo mi promenili način funkcionisanja kako je bio do sada. S obzirom da mislim da članovi opozicionih stranaka nisu uopšte svesni toga kako je taj proces tek-tekao od 2012. do danas. To je pod jedan.
Pod dva, ta promena dinamike i stvaranje jednog efikasnog tima koji treba sada u novo nastalim okolnostima da izvede neki posao do kraja, koji očito staje četiri godine, ustvari treba u svakom trenutku reći da je iz političkih razloga, jel u svakom izveštaju je stajalo da Klaster tri je spreman tehnički za usvajanje, ali da postoje određeni politički problemi i mi znamo da su ti problemi neuvođenje sankcija, uhm, dijalog Beograda i Prištine, uhm, ta vladavina prava o kojoj se toliko priča, sada je, znači na neki način, uhm, pomognuta u-u donošenjem poslaničkih zakona ovde u Skupštini Srbije. Sa druge strane, uhm, reći ću vam da ta vladavina prava znači očigledno ne važi za neke druge kandidate, jer kako je na volšeban način Albanija otvorila sva poglavlja, a imamo snimke da sam izborni proces se krši na svakom koraku na osnovu snimaka prosti, koji jednostavno svi građani celog regiona, pa i Evropske unije mogu da vide Kako je moguće da vladavina prava jednostavno se krši kada vi dolazite u situaciju da recimo, Ministarstvo unutrašnjih poslova ne reaguje uopšte na nasilje na ulicama u Beogradu, a isto tako reaguje u svim ostalim državama članica, i pričamo o vladavini prava. I sad postavlja se jedno osnovno pitanje. Znači, ako smo mi sve uradili kad pričamo o zakonodavnom okviru što se tiče izbornog zakona, što se tiče REM-a, inače da kažem da su poslanici Srpske napredne stranke glasali za kandidate koje je opozicija dala za članove REM-a, jer to su sve bivši političari koji su o-o-iskoristili jednu godinu dve dana tri kao nezavisni kandidati i kandidovali se za članove REM-a. Znači, to je ono što negde kao sad to ne postoji nigde, niko o tome ne priča.
Ne, mi moramo stalno o tome da govorimo, da mi možemo da rešimo pitanje REM-a. Mi možemo, imamo skupštinsku većinu da izglasamo svih devet članova, ali mi imamo taj demokratski proces, pregovaramo o tome da jednostavno to telo, tu instituciju, uhm, dovedemo na jedan viši nivo u kome želi opozicija da ima svoje kandidate I na kraju krajeva, taj deveti član je predstavnik, ahm, manjinskih stranaka koji ustvari treba da budu donesene odluke na jedan demokratski način. Taj demokratski način je upravo većina. Ako od dvadeset četiri, uhm, člana nacionalnih manjina osamnaest se iz-izglasaju, znači i opredele za jednog kandidata on treba da bude izglasan. To tim marifetlucima pravnim, pa se dođe do nekog drugog kandidata, koji opozicija podržava, pa se onda to plasira kroz određene akcije Đilasa, Marinike i ostalih opozicionih stranaka, pritiska u parlamentu, Evropskom parlamentu, poslanicima da je to nedemokratski, da mi nismo demokratska zemlja zato što to radimo, pa to ne prolazi više.
Danas se sve zna. Jednostavno, svako sve zna. Istina uvek mora da izađe na videlo, kako god mi hteli to da predstavimo. Uhm, znači, ono što je za nas jako važno, Venecijanska komisija čekamo da da svoje mišljenje na osnovu ovih zakona koji su, uhm, sporni, koji, naravno, opozicioni poslanici pokušavaju da prikažu na najgori mogući način ovde, upravo da bi pokazali Evropi da ovde ne vlada vladavina prava, jel, i nema demokratije, neg-da, negda smo tu reč demokratiju izgubili ovde usput, jel, pošto više se ne govori o tome, a da institucije nisu radile ceo svoj posao, a kako nisu radile kad su jednostavno se bavile politikom i hapsile koga su htele i bez ikakve materijala da se pokrenu određene optužnice, kako institucije to nisu radile, oni koji su zastupali institucije da se blokiraju fakulteti i kompletno školstvo, da se na određeni način dođe do smene vlasti koja uopšte nije zahvaljujući volji građana, nego na jedan, uhm, način koji je karakterističan takozvanim obojenim revolucijama, za koje, naravno, mnoge države znaju, pa čak i članice Evropske unije su svesne toga da to postoji Samo se jednostavno kriju iza svega toga i ćute. I ono što je sad za nas najvažnije.
Crna Gora, Albanija i pitanje budućeg članstva Ukrajine, za nas otvara potpuno jednu novu dimenzijuDakle, moje lično mišljenje je da će verovatno Evropa razmišljati o tome ako Ukrajina bude tako preko noći otvorila svoja poglavlja, kao što je i Crna Gora otvorila i Albanija. Da će verovatno onda gledati da negde ovaj zapadni Balkan podrži jednostavno u tim svojim evropskim integracijama. Na koji način, to ćemo tek vidjeti. Jako je dobro i jako je važno što ste vi, kao predsjednik ovog operativnog tijela, taj koji će jednostavno pripremiti i tehnički sva poglavlja, sve klastere da mi budemo spremni kad se bude otvorili politička vrata za ovako nešto. Ja sam sigurna da će do toga doći i sigurna sam da je Europi jedna Srbija jako važna, pogotovo kad govorimo o poziciji, ekonomskoj poziciji Srbije koja obuhvata pedeset tri posto cele ekonomije zapadnog Balkana i šezdeset posto stranih direktnih investicija.
Nijedna evropska država neće da se odrekne jakog ekonomskog partnera, pogotovo sa zapadnog Balkana. Mislim da o tome treba da razmišljamo, da mi ostanemo na tu, tom putu ekonomskog razvoja. Zato nam je važna ta reformska agenda i taj plan rasta. Za mene samo pitanje da li vidite možda tu dinamiku tih procesa u budućnosti kakvi će biti, što se tiče ovoga članstva bez prava glasa i to će se verovatno postaviti pitanje od strane Evropske unije. O tome nećemo moći mi da odlučujemo.
Mi smo ti koji predlažemo određene modele. Mi smo ti koji smo proaktivni i to ne treba uopšte kritikovati na ovom putu, jer od dvijehiljadidvaneste do danas mnogo toga smo prošli, mnogo toga smo predlagali, mnogo toga je prošlo ocenjivano na ovaj ili onaj način. Najvažnije su ustvari političke prepreke sa kojima se mi suočavamo. I to je ono gde mislim da kada se stvore politički uslovi u određenom trenutku, pošto mi smo sad svesni da se menjaju politički odnosi, da jednostavno u tom trenutku budemo spremni da možemo da postanemo deo neke velike zajednice koja je praktično Evropska unija, samo se plašim da odnosi unutar Evropske unije se ne budu mijenjali upravo zbog ovih novonastalih okolnosti. Pa sam htjela da pitam kako je vaše mišljenje po tom pitanju, da li ćemo mi ovaj put koji je naša priprema za postanak te velike evropske porodice, uhm, moći da dinamički, uhm, o-uradimo i ostvarimo upravo zbog toga što vidimo da do te dvadeset i sedme godine mi imamo mnogo toga da završimo, a da oni imaju taj financijski plan koji su napravili Evropska unija od dvijehiljade dvadeset osme do trideset četvrte i po tom planu očito oni nas vide kao jedan region koji treba da postigne visoke stope rasta i u oblasti infrastrukture i zelene energije i digitalizacije.
I eto, to su moja pitanja koja mislim da su jako bitna za budućnost građana Srbije koju ustvari oni žele da nas odgajaju. Hvala
Zahvaljujem predsedavajuća, ali mislim da se primenjuje Poslovnik koji važi za plenum i na sastanke Odbora. Znači, imala sam pravo na repliku dva minuta pri pominjanju direktnog obraćanja eh, bilo kog kolege plus ovih dva minuta koje su mi preostala i trebali ste da mi date tada odmah reč upravo da bi odgovorila na ono što je bila konstatacija eh, kolege iz opozicije koji je tvrdio: Ja sam se nadao da će gospođa Tomić da bude eh, u određenom trenutku kao na našoj strani maltene, ali je morala da počne da odrađuje nešto što je zadatak. Pa valjda treba očekujete da tapšemo kad govorimo o vladavini prava- A da u plenu Ne, ne pustite me da završim Znači vi očekujete da mislim ovde mi ćutimo, a da vi govorite o tome da se ukidaju evropski fondovi za građane Srbije i da se preusmere na nevladin sektor, a onda očekujete da tvrdimo ovde i da tapšemo kad govorite da je veliki stepen korupcije kad su u pitanju eh, finansije Evropske unije, pa da su je toliki stepen korupcije, pa odavno bi oni ukinuli ta sredstva Evropske unije. Zašto smo sada dobili u ovoj godini pedeset šest stoped sto pet zapres pet miliona? Zašto smo prošle godine?
Pa zato što ste vi odlazili tamo svi do jednog i govorili o tome da treba ukinuti skroz eh, evro, eh, fondove Evropske unije. Znači i ovde vi to ne krijete. Vi smatrate da je politika što gore Srbiji, to bolje vama da ćete na taj način skinuti Aleksandra Vučića i Srpsku naprednu stranku sa vlasti. To je vaš program. Al' ste zaboravili građane na svemu tome.
Znači, zaboravili ste izbore na kojima treba građani da se izjasne o tome koga i kakvu politiku će podržavati. I mi u susret tome idemo. Ako Evropska unija pravi jedan novi finansijski okvir do 2034. godine, mi ćemo do desetog marta na inicijativu predsednika imati novi investicioni eh, zamajac i novi investicioni program koji se odnosi na dve-- do 2035. godine, jer mi želimo da idemo napred A to što vi mislite da jednostavno treba da ćutimo kad vi ovde govorite o nekim stvarima koje uopšte ne postoje, a želite da kreirate određenu kampanju na tim vašim medijima da biste prikupili što veći broj glasova u nekim budućim kampanjama.
To jednostavno nas ne zanima. Mi idemo napred. Mi idemo putem kohezionih politika. U dogovoru s Evropskom komisijom radimo određene predloge i planove zakona koji jednostavno ovde u Skupštini usvajamo, koji imamo i na javnom slušanju obuhvatamo i mišljenja i civilnog društva i regionalnih agencija i razvojnih agencija. I nemojte da mislite da taj regionalni razvoj nije eh, jednostavno eh, problem i u Evropskoj uniji i tamo je neujednačen.
Imate na zapadu razvijene ekonomije, imate na i eh, severu, odnosno na jugu Evrope oni koji manje zarađuju i gde su proseci kad se odnosi na sam lični dohodak mnogo velika razlika. I oni jednostavno imaju probleme i dolaze do toga da eh, eh, prave te skupove na kojima ih žele da ujednače tu svoju politiku. I kad su u pitanju regionalni planovi, znači, za nas je vrlo važno da mi imamo spremne naš nacionalni plan i program upravo da bi postali deo evropskih nacionalnih programa upravo kroz ove kohezivne fondove I mislim da je pre svega način na koji je ministarstvo ovde izložilo sav svoj plan i program kroz ovaj zakon, mislim da treba da podržite ukoliko stvarno želite dobro ovoj Srbiji i to je evropskim integracijama i da ono što predlažete kao određene modele kako treba vršiti kontrolu sve to stoji, al' ne treba ubacivati deo koji vama odgovara da biste vi dobili određeni broj glasova kroz priče o korupciji, jer eh, korupcija ne postoji kad su u pitanju evropski fondovi. Zašto? Zato što To udeljenje, odeljenje u Ministarstvu finansija direktno odgovara Evropskoj koj-komisiji i njihovim revizorskim institucijama.
Prema tome, tu nema igranja ili obustave sredstva ili ih puste. Kada ih puštaju znači da su besprekorno urađeni po standardima EU. Hvala
(Beograd, 30.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 132000.00 | RSD | 03.08.2020 - 01.08.2022. |
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 141451.00 | RSD | 01.08.2022 - |