Zahvaljujem. Da ne bi ostala nedorečena kada govorim o vraćanju, govorila sam o vraćanju investicije, ne verujem da AP Vojvodina, ima 943 miliona evra da investira u deo pruge Beograd – Budimpešta.

Znači, garancije za takve infrastrukturne projekte daje Republika Srbija, ne verujem da AP ima dovoljno sredstava da može da da garancije za izgradnju recimo deo praktično gasifikacije projekta Turski tok.

Znači, ne verujemo da na taj način uopšte na ovaj koncept možemo da razgovaramo o zakonu o finansiranju AP Vojvodine.

Zbog toga smatrali smo i na samom odboru, da radne grupe i Ministarstvo finansija, i nadležnih sekretarijata AP Vojvodine, zaista treba da nađu način jer ideja jeste vaša da imate veće transfere, veće dotacije, veće investicije.

I nemojte da zaboravite, otvaranje svake fabrike na teritoriji AP Vojvodine išla je kroz subvencije Ministarstva privrede Vlade Republike Srbije.

Znači, taj regionalni razvoj, ta podrška AP Vojvodini od strane Vlade Republike Srbije, mnogo je veća značajnija, nego što je ono što stoji u Ustavu Republike Srbije.

Budžet Republike Srbije je takođe ustavna kategorija. Znači, nećemo doći u situaciju da usvajanjem ovakvih zakona koji su bili na vaš predlog, dolazimo do toga da bi urušavali sve ustavne kategorije.

Ono što je nama ostalo ovde posle 10 godina priče o ovoj temi što smo ipak kao skupštinska većina otvorili ovu temu u javnosti i zaista, gospođa Maja Gojković je imala dovoljno sluha da stavi ovu temu na dnevni red, o tome treba da razgovaramo, ali na ovaj način, zaista je neprihvatljiv, ne samo za Vladu Republike Srbije, nego i za nas i za SNS, koja vodi ovako odgovornu državu.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, Odbor za finansije, republički budžet i trošenje javnih sredstava je na 62. sednici, održane 18. decembra 2018. godine u skladu sa članom 22. stav 1. i stav 2. Zakona o Narodnoj banci i u skladu sa članom 203. Poslovnika Narodne skupštine, obavio razgovor i razmotrio predlog poslaničke grupe SNS da gospodin dr Ivan Nikolić bude kandidat za člana Saveta guvernera Narodne banke.

S obzirom da je deset dana pre toga, na prethodnoj sednici upućen poziv svim poslaničkim grupama da daju predloge za članove Saveta guvernera Narodne banke Srbije i s obzirom da je samo jedna poslanička grupa dala taj predlog, a predlog gospodin dr Ivan Nikolić je inače i imao prethodni mandat od pet godina na istoj ovoj funkciji, te smo smatrali za potrebno nakon obavljenog razgovora sa kandidatom da isti ovaj predlog uputimo Narodnoj skupštini Republike Srbije, da danas bude i sastavni deo ovog dnevnog reda.

Gospodin Ivan Nikolić je inače obavljao ovu funkciju člana Saveta. On je zaposlen u Ekonomskom institutu u Beogradu od 2004. godine. Rođen je 1975. godine. Inače je u zvanju naučnog saradnika i pozicije direktora i naučno-istraživačkog razvoja. Urednik je i koautor mesečnog biltena „Makroekonomska analiza i trendovi“ tzv. MAT i najuticajniji domaći stručni časopis, kada govorimo za oblast makroekonomskih istraživanja.

Inače je na Ekonomskog fakultetu u Beogradu diplomirao, magistrirao i doktorirao. Njegova polja i ekspertize za kretanje Republike Srbije su i sastavni deo mnogih strategija i projekata koji su i sastavni deo dokumenata Vlade Republike Srbije, kao i Vlade Republike Srpske. Objavio je i veći broj naučnih i stručnih radova, te je učestvovao u radu više naučnih skupova od nacionalnog i međunarodnog značaja. Član je Naučnog društva Ekonomista Srbije.

Smatrali smo za potrebno da sa ovakvom biografijom i onim rezultatima koje je već NBS postigla, da članove koji su deo tima koji daje dobre rezultate ne treba menjati, stoga smo i ovakav predlog koncipirali.

Na istoj sednici Odbora imali smo prilike da usvojimo ostavku profesora Dedejića, predsednika Komisije za hartije od vrednosti iz ličnih razloga. Profesor Dedejić se inače bavi naučno-istraživačkim radom i mnogo toga, kada govorimo uopšte o onome što je postignuto za rad Komisije u prethodnom periodu od kada je konstituisan novi sastav Komisije za hartije od vrednosti, daje dobre rezultate. Sam rad može se pokazati da je zaista ova komisija napravila jedan veliki iskorak kada je u pitanju tržište kapitala, a samim tim treba reći da je ova komisija bila sastavni deo četiri važna poglavlja kada govorimo uopšte o tržištu hartija od vrednosti. Aktivno su učestvovali u pregovorima sa EU kada su u pitanju Poglavlje 4, kretanje kapitala - 6, pravo privrednih društava, 9 – finansijske usluge i 17 – ekonomija i monetarna politika.

S obzirom da je uloga profesora, odnosno zvanje koje nosi gospodin Dedejić i funkcija predsednika Komisije, nespojiva po mišljenju Agencije za borbu protiv korupcije, a i uopšte jednostavno obavljanje ove funkcije ne dozvoljava izdavaštvo, odnosno bavljenje izdavaštvo i naučno-istraživačkim radom na fakultetu, profesor Dedejić je jednostavno smatrao da je dao svoj veliki doprinos da se pokrene rad ove komisije na jedan potpuno nov način. Ali, smatra da svoj rada zaista ne može da zaustavi time što bi obavljao ovu funkciju do kraja mandata.

Tako da je zbog toga, iz ličnih razloga je tako naveo, dao ostavku na ovo mesto. Smatramo da će od velikog značaja, bez obzira gde se nalazi, na kom mestu kao profesor, zaista uvek dati pomoć da u ovoj oblasti Komisija radi na jedan kvalitetniji i bolji način.

Stoga smatram, kada su u pitanju ove tačke dnevnog reda, a nadležnosti su Odbora za budžet, finansije i kontrolu trošenja javnih sredstava, molim Skupštinu i narodne poslanike da usvoje ove predloge. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministre i kolege poslanici, danas smo imali prilike da čujemo i od gospodina ministra o čemu govori i Vlada Republike Srbije i skupštinska većina i SNS, a to je da rezultati reformskih zakona u poslednjih pet godina daju velike rezultate, s obzirom da je otvoreno preko 180 fabrika, ali je i potreba da se društvo menja, pogotovo kada je u pitanju obrazovanje, zbog toga što one zakone koje smo doneli treba unaprediti.

To unapređenje upravo pokazuju ovi delovi zakona, kada je u pitanju samo predškolsko obrazovanje i osnovno obrazovanje, ali i kada je u pitanju izdavačka delatnost, za koju se svi ovde slažemo da treba da se pojača i samim tim što i ministarstvo i Vlada uzimaju u svoje okrilje srpsku kuću koja je jedna od najvažnijih kada je u pitanju srpska tradicija, kao što smo imali prilike da čujemo od naših kolega iz opozicije koji govore o tome da jednostavno ovakav vid rada Ministarstva obrazovanja odnosno prosvete govori o tome da je napravljen jedan napredak u tom delu kada je u pitanju uopšte obrazovanje.

Ono što je najvažnije reći, da Vlada Republike Srbije, kada je govorila o unapređenju ne samo obrazovanja već svih segmenata u društvu, a to je digitalizacija društva, ne isključuje praktično očuvanje srpske tradicije. I ovim danas, u stvari, predlozima to i pokazuje.

Znači, mi jesmo za to da moramo da pratimo informatičku ekspanziju u svetu, jer jedino tako možemo da hvatamo korak, kada je u pitanju ne samo obrazovanje nego i ekonomski rast i razvoj i time suštinski mi dovodimo do toga da Srbija zaista može da se nosi sa najboljima, najpametnijima ali i najrazvijenijim ekonomijama. I nije slučajno što pojedine obrazovne institucije, dajemo im poseban status, jer nije ni slučajno što Matematička gimnazija i Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ su upravo one koje stavljamo pod okrilje države i dajemo veliku podršku, jer sami rezultati pokazuju tako nešto.

Srbija je uvek imala jako pametnu decu. Znači, to negovanje njihove pameti, kroz odgovornost države, sada pokazujemo u stvari i na delu.

Sve ono za šta nas pojedini napadaju, koji sebe nazivaju opozicijom, a reći ću vam da ako pogledate opoziciju koja želi da ima određene proteste jednom nedeljno ovde u Beogradu, nemaju političke stranke, postoje samo jedna ili dve, sve ostalo je u domenu određenih pokreta, koji žele u društvu da podignu svetlo, odnosno javnost na tome da Srbija mora da čuva svoje kadrove. E, pa ona to i radi, ne samo na osnovu donesenih zakona i strategija koje smo imali i koje je Ministarstvo zaista uspešno uradilo u proteklih pet godina, sprovodeći ekonomske reforme, gde je jako teško u društvu kada sprovodite ekonomske reforme istovremeno da idete u rast i razvoj, pogotovo kada su u pitanju oni neprofitni delovi u društvu kao što je obrazovanje, kao što je zdravstvo, kao što je kultura.

Znači, ovim je Ministarstvo prosvete pokazalo da je definisalo mnoge svoje ciljeve, ostvarilo svoje ciljeve i kada je u pitanju IT sektor i informatička podrška društvu, ali i kada je u pitanju podrška onim zanimanjima koja do sada nigde nisu postojala kada je u pitanju nomenklatura zanimanja, pogotovo kada pričamo o Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

Zbog toga treba zaista danas reći da je Ministarstvo ovim predlozima zakona i Vlada Republike Srbije zaista napravila jedan veliki iskorak u društvu, odnosno razmišlja o budućnosti Srbije. Svi oni statistički podaci koji govore o tome da naši mladi ljudi kada završe fakultete žele da nađu podršku, odnosno svoj posao u nekim drugim zemljama, mislim da idu u prilog tome da će takva atmosfera u društvu da se menja. Ovo su koraci kojima želimo mnogo toga da menjamo.

Trendove koje ne može ne samo naša zemlja, nego zemlje u regionu, pa i zemlje EU da sputaju, a to su te migracije izazvane ekonomskim mogućnostima u državama kao što je Nemačka, kao što je Austrija, koje su donele jedan set pozitivnih zakona kojim žele da usisaju preko 30.000 inženjera, 30.000 lekara, a to je njihov strateški cilj koji su oni napravili pre 10 godina, jer su svesni toga da je njihovo stanovništvo staro i da prirodnim odlivom kadrova iz njihovog sistema oni moraju da integrišu veliki broj stručnjaka i oni donose takve zakone.

Srbija je pokazala da ovakvim zakonskim predlozima i ono što je priključenje Srbije u članstvo CERN-a ima pametne ljude, ima inženjere, ima naučne istraživače koji učestvuju u svetskim projektima, koji danas menjaju svet.

Reći ću vam jednu činjenicu koja pokazuje da mnogo puta u društvu mnoge stvari nisu prepoznate na adekvatan način. Godine 1937. bio je jedan članak u Beogradu i u Srbiji koji je, inače, Teslu okarakterisao kao jednog ludog električara i gde, jednostavno, tadašnja država nije prepoznala takve ljude kao velike istraživače. Zbog toga je bilo jednostavnije da neke razvijene ekonomije, kao što je Amerika, uzmu takve stručnjake i zaista naprave budućnost sveta, odnosno mi očuvanjem naših kadrova kroz sistem funkcionisanja naših institucija, naučnih instituta, pa čak i rada na međunarodnim projektima koje će se Srbija potpisati zajedno sa svim svetskim institucijama i institucijama EU, pokazuje da želimo da očuvamo naš kadar ovde u Srbiji.

Mislim da je taj vid uopšte unapređenja ovakvog sistema obrazovanja, pa na kraju krajeva i povećanja standarda samih učenika i studenata u Srbiji, koji ste dali ovim Predlogom zakona, suština koja daje zaista budućnost života i rada tih mladih ljudi u Srbiji po najvišim standardima, na onaj način na koji to mogu da dobiju i u drugim državama razvijenih privreda. Ono uvođenje dualnog obrazovanja, za šta smo dobili najveće kritike, sad se pokazuje da daje rezultate.

Ali, ja bih se osvrnula na nešto što od 2012. godine, negde ne smemo da zaboravimo. To je zatečeno stanje kada govorimo, ne samo o ekonomiji, pošto smo mnogo toga videli i čuli, i kada je u pitanju ekonomske reforme i te rezultate koje sada imamo veliki broj fabrika preko 180 fabrika za pet godina.

Osvrnula bih se na to, da znači i naša je obaveza kao društva da školujemo kadrove koji treba da rade u tim fabrikama, jer i te fabrike koje će biti otvarane i koje su već otvorene uvek će ići ka tome da podižu lestvicu njihovog funkcionisanja sa primenom tih najmodernijih IT tehnologija i samim tim, znači, obrazovanje tih kadrova unutar tih sistema će svake godine povećavati tu lestvicu koja će morati da dostižu.

I, dobra je ideja, primera radi, kao što su Sremski Karlovci se naprave jedan centar za obrazovanje uopšte naših kadrova, kao što je primer Frajburga u jednoj Nemačkoj, gde će biti jedan mali univerzitetski grad, ali naš problem je što su veliki centri kao što je Beograd, Niš, Kragujevac, Novi Sad, jednostavno napravili te tehnološko-naučne parkove, gde će studenti radije živeti i raditi i studirati u tim gradovima, nego što će biti školovani u malim univerzitetskim centrima kao što su Sremski Karlovci.

To je taj problem gde mi moramo da nađemo način kao država kako da ga prevaziđemo i mislim da, Ministarstvo sigurno radi na tome da pokuša da nađe takva rešenja. Ono što je sada nama u društvu, negde osvetljeno kao problem to je da imamo predstavnike tzv. opozicije koja želi putem nasilja u svakodnevnom životu, kroz verbalnu komunikaciju, a boga mi i kroz konkretne svoje slučajeve, fizičkog nasilja nad ženama i nad svim onima koji ne misle isto, žele i pokušavaju da formiraju jednu političku sliku o Srbiji, gde ne postoji demokratija.

Demokratija u društvu se pokazuje na različite načine, a pre svega, ono što su insistirali mnogi to su ta kritička mišljenja o kojima treba da razgovaramo kao o problemima u društvu i mi razgovaramo.

Mi kao odgovorni kreatori politike Republike Srbije i u parlamentu i u društvu, Ministarstva, otvaraju jednostavno mnoga pitanja koja oni do 2012. godine nisu smeli da potegnu.

Znači, zbog toga nisu ni statistiku koja je govorila o tome koliko su žene zaista ugrožene, kada govorimo o nasilju nad ženama. Ali, čudi me taj vokabular koji se koristi danas u društvu za napad, pokazuje, pre svega, nedostatak kućnog vaspitanja, a i određene poremećaje u ponašanju. Čudi me da određeni pojedinci koji su profesori na fakultetu, koji su dali takvu podršku, jednostavno ne osuđuju ovakav način izražavanja u društvu. Ne postoji politika, odnosno politička platforma, sa kojima oni koji mitinguju svake nedelje i pokušavaju da pokažu kako ih ima sve više i više i kako se nalaze u svakakvim gradovima u određenom broju, a taj je broj više puta i dvocifren, ne pokazuju jednostavno da žele uopšte da komuniciraju sa bilo kim u srpskom društvu.

To je ono što pokazuje jednostavno da je to jednostavno sve jedan projekat, projekat koji je finansiran verovatno od nekih vlada koje nisu Vlada Republike Srbije i pokazuju da su oni na tom svom zadatku i dokle god to traje finansiranje, taj zadatak će trajati.

Srbija ne veruje onima koji politikom vešala, nasilja, verbalnog, fizičkog, ne samo prema ženama, novinarima i onima koji ne misle isto, može da pobedi u Srbiji, jer Srbija jednostavno pokazuje da građani Srbije uvek misle na svoju budućnost i samo takva politika može da dobije u Srbiji, ne samo na izborima, ne samo u debatama, ne samo u mišljenjima građana koji misle dobro sebi i svojoj deci, svojim porodicama, već svuda na svakom mestu gde pitate građane o tome šta misle o tome kako vide Srbiju u 2030. godini?

Upravo ovakav set zakona pokazuje da smo mi zaista neko ko misli na budućnost, ko misli da otvara nova radna mesta i ko misli da zadrži decu ovde u Republici Srbiji da imaju svoje porodice i svoj posao.

Zbog toga u danu za glasanje, ovaj set zakona ćemo podržati i kao SNS i kao njeni poslanici. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi ministre i kolege poslanici, na osnovu diskusija mojih kolega, imamo prilike da građanima Srbije damo i dokaze za to da svi oni koji zarađuje pare na međunarodnom kriminalu i korupciji, a želeći da te pare ovde unesu, da bi destabilizovali državu i da bi došli na vlast preko ulice, a ne preko svojih programa i na kraju krajeva, diskusija koje bi dovele do napretka Srbije, jednostavno, ne mogu da prođu, zato što građani Srbije uvek prepoznaju ovakve igrače.

Najbitnije je da budu jako dobro informisani. Ono što je vest ovih dana, a sutra će biti usvojen budžet Republike Srbije za 2019. godinu, penzioneri će primiti svoje penzije, zaposleni u državnim institucijama takođe, profesori, nastavnici, zdravstveni radnici, imaće veće plate, nego što su imali prošle godine, imaće mogućnosti da rade u boljim institucijama, boljim objektima, jer Vlada Republike Srbije ulaže u unapređenje tih objekata.

Ono što je važno reći, da plata prosečna u januaru mesecu će iznositi 465 evra, za razliku od onih koji su nam ostavili u zalog 2012. godine velike dugove i platu od 330 evra mesečnu.

Prema tome, ako govorimo o razlici između onih koji su vodili državu, koji bi sada želeli u subotu da pokažu neki pariski, ukrajinski scenario, sada imamo jednu stabilnost, odgovornu politiku i imamo na pomolu otvaranje novih radnih mesta, jer je fabrika koje će sutra biti otvorena u Kragujevcu samo prva od tri fabrike koje se najavljuju, koja je, zajedno u saradnji sa „Simensom“, otvorena upravo zbog toga, a imali smo prilike i u Zrenjaninu da vidimo da dolaze fabrike sa unapređenjem novih tehnologija vezanih za IT sektor.

Tako da u Danu za glasanje treba podržati ovakav zakon, pogotovo kada govorimo o Centralnom registru, jer, podržavajući ovakav zakon, ne borimo se samo za ekonomske reforme, već za digitalizaciju Srbije, za borbu protiv sive ekonomije i za otvaranje novih radnih mesta. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, moj amandman se odnosi na dodavanje stava u članu 2. Zakona koji se odnosi na Agendu 2030, da uopšte treba posvetiti veliku pažnju toj agendi, koja podrazumeva jedan strateški akt UN i svih članica UN koje treba da sprovedu ciljeve održivog razvoja, koji se odnose na smanjenje siromaštva, na unapređenje obrazovanja, uključujući ekonomski rast i klimatske promene. Upravo mislim da je budžet za 2019. godinu nekako dizajniran način i kada govorimo o uravnoteženosti, pošto se stiče utisak da mnogi nisu razumeli šta znači uravnotežen ne samo po pitanju prihoda i rashoda, već po pitanju rashoda koji se odnose podjednako na onaj deo koji podrazumeva proizvodni, odnosno razvojni deo, odnosno investicije u Srbiji i onaj deo troškova koji se odnosi na obrazovanje, zdravstvo i kulturu.

Ono na šta sam htela da skrenem pažnju, s obzirom da znamo da je Centralni registar elektronska baza podataka i elektronski servis koji svi treba da koriste, treba reći nešto što se malo ovde zna, a to je da Srbija zaista ide krupnim koracima kada je u pitanju digitalna ekonomija, uopšte digitalizacija Srbije, da je ona na 41. mestu članica EU po otvorenosti podataka i to su podaci iz juna 2018. godine koje je objavilo 24 državne institucije sa ukupno 105 skupova podataka i 354 datoteke.

Ono što treba reći da ovakvim postupkom, odnosno sprovođenjem ciljeva Vlade Republike Srbije i onim što smo imali prilike da čujemo od premijerke Ane Brnabić, a koje je naravno podržao gospodin Aleksandar Vučić onoga trenutka kada je i predložio premijerku, je u stvari da strateški prioriteti Srbije treba da idu ka podršci u IT preduzetništvu, startapovima, poreskoj politici, stranim tržištima, kao i ojačavanju kadrovskih potencijala i promociju uopšte srpske industrije iz oblasti IT.

Zato smatram da je ovakav zakon i ovakav predlog zaista u skladu sa politikom Vlade koja nam daje mogućnosti da zaista unapredimo i svoju privredu, ekonomiju, ali i društvo uopšte. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, dopunila bih samo izlaganje prethodnog govornika, mog kolege Martinovića da kažem da su se upravo opozicioni poslanici pozivali na te zvanične podatke o kojima sada govorimo, isto kao što su se pozivali na određene podatke i ocenu fiskalnog saveta da se veliki deo budžeta Srbije troši na vojsku i policiju i na njihovo opremanje. Ne žele da kažu da i takav vid podrške države, upravo namenskoj industriji i proizvođačima koji su domaće kompanije koje godinama rade, kao što su oprema, kada govorimo o uniformama na jugu Srbije, koje su fabrike koje zapošljavaju veliki broj radnika.

Upravo ne govore o tome da je to jedna podrška države namenskoj industriji kojoj su izvozno orijentisane, čime u suštini privreda Srbije zaista povećava svoj izvoz, ali i povećava priliv stranih direktnih investicija, jer povećanjem konkurentnosti, mi imamo povećanje stranih direktnih investicija, pa tako imamo izveštaj u avgustu 2017. godine, da je Srbija na međunarodnom nivou jedna od najbolje kotiranih država koja je sa indeksom efikasnosti za grinfild investicije u svetu.

To znači da je ona reprezentativna država kada su u pitanju investitori koji žele da otvore nova radna mesta, fabrike. Mi smo imali prilike to da vidimo u Zrenjaninu, da sada dolaze fabrike sa visokom tehnologijom, pogotovu kada je IT sektor. Stoga i ovaj predlog amandmana o kome govorim i kada govorimo o Centralnom registru za obavezno socijalno osiguranje, upravo govori o primeni najsavremenijih softvera za objedinjavanje više baza iz više sektora u državi koji treba da, jednostavno, rasterete državu kada su u pitanju troškovi, ali i građane Srbije, kada su u pitanju mnogi kontakti sa državnim organima.

Tako je Republički zavod za statistiku zaista hteo da prikaže koliko je Srbija, u kom je nivou, kada je u pitanju digitalna ekonomija, pa je uradio jedno veliko istraživanje, koje je reklo za preduzeća da 100% preduzeća koristi računar u svom poslovanju, 99,7% ima internet priključke, da bi 80,4% preduzeća posedovalo veb sajt.

Za građane, kada govorimo o istraživanju, treba reći da 90% domaćinstava poseduje mobilni telefon, 68% poseduje računar i preko 1.270.000 lica koristi elektronske servise javne uprave.

Upravo je to jedan od glavnih pokazatelja da država jako mnogo radi kada je u pitanju Strategija razvoja industrije i informacionih tehnologija u periodu od 2017. do 2020. godine i da je Vlada Republike Srbije uradila i prihvatila jedan akcioni plan po kojem želi, jednostavno, da unapredi i poveća sve ove procente, čime bi suštinski zaista povećali zainteresovanost ne samo stranih i domaćih investitora, već svih onih država u regionu koje žele informatički da se povežu.

Agenda 2030 upravo govori o tome da održivi razvoj i da povećanje konkurentnosti ekonomskog razvoja direktno utiče na smanjenje siromaštva, da direktno utiče na otvaranje velikog broja radnih mesta i unapređenje obrazovanja i upravo zbog toga je uopšte ovaj razvoj IT sektora u Srbiji od velikog značaja i zbog toga mislim da i oni predlozi zakona i investicija u obrazovanje u nove naučno-tehnološke parkove, koji će biti i u Beogradu i u Novom Sadu, će doprineti zaista razvoju ovog sektora. Hvala.

Uvaženi predsedavajući, član 103. stav 8. kaže da kada se povreda Poslovnika iskoristi kao replika i napadne da treba da oduzmete vreme poslaničkoj grupi dva minuta zbog toga što je upotreba zloupotrebe. Znači, zloupotreba se ogleda u tome što je gospodin Orlić citirao novine gde piše – gospodin Aleksandar Dikić, predsednik opštinskog odbora DS, izrekao optužbe na račun svojih kolega.

Prema tome, niste vi tu da tumačite, niti oni šta je ko mislio da kaže ili je rekao ako pročitate novinski članak. Molim vas da postupite po Poslovniku. Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Kada već učimo Poslovnik, da ga učimo do kraja. Ministar ima ograničen odgovor na dva minuta po jednom amandmanu, tako da ne bi mogao da govori svaki put, s obzirom da je toliko povreda Poslovnika ovde danas, upravo zbog toga da ne bi imali šta da kažemo o rezultatima Vlade Republike Srbije i sprovedenim reformama ekonomskim od onih koji su nam ostavili bukvalno ambis kada govorimo o budžetu Republike Srbije.

Godine 2008. prodat je „C market“. Ta investicija i ta privatizacija je prikazana kao jedino punjenje budžeta, kao i Telekom Srbije. Imate jedan izveštaj o održivosti razvoja Srbije koju je tada pisao tadašnji predsednik države i naveo da te državne prodaje javne imovine su u stvari jedina podloga za budžet Republike Srbije.

Deficit koji je tada bio 2009. godine je vrtoglavo rastao do 163 milijarde dinara sa 30 milijardi dinara. Godine 2010. iznosio je 167 milijardi dinara. Godine 2011. 135, da bi 2012. godine došao na 195 milijardi dinara. Zato je tadašnja Vlada i predsednik odlučio da MMF, ni jednu međunarodnu finansijsku organizaciju ne primi uopšte u Vladu Republike Srbije, niti da razgovara sa njima, jer je video da jednostavno mora sve ono što su dugovanja van javnog duga – garancije banaka, zaduživanje prema vojnim penzionerima, prema kamatama, 208 kreditnih linija koje su ostavile svoje kamate od 1,5 milijardi evra godišnje, a koje smo tek videli kada smo preuzeli celu ekonomsku situaciju države Srbije… Zbog toga su Vlada i predsednik odlučili da oteraju sve međunarodne institucije i kaže – naš javni dug je 15 milijardi evra, inflacija je 12%, kurs evra je 120 dinara za jedan evro i tu vlada jedna harmonija, jedno blagostanje.

Svesni ste bili toga u kojoj situaciji se država nalazi. Mislili ste da ćete daljim mogućnostima zaduživanja da rehabilitujete ono što se popraviti nije moglo. Građani Srbije su u tom trenutku odlučili da daju poverenje onima koji to mogu da sprovedu, zato što imaju program rešavanja problema.

Vi danas nemate program rešavanja problema. Zato je suština cele ove sednice da pričamo o budžetu. Hajde, kada pričamo o budžetu, kada pričamo o rezultatima, onda kažete – ne, to su laži, to su lažni podaci. Podaci Svetske banke, podaci MMF, to su lažni podaci, ali su samo oni koji vama odgovaraju pravi podaci.

Prema tome, budžetski deficit danas je pretvoren u suficit. Za šest godina uspeli smo da rast, odnosno pad društvenog proizvoda i rast realnih aktivnosti sa minus zarez tri procenta dovedemo do plus zarez četiri procenta, a što priznaju sve međunarodne organizacije, sve evropske institucije i na tome nam čestitaju.

Da li se to vama dopada ili ne, to je na vama da kažete koja je kritika i koji su konkretni predlozi da u budućnosti idemo još boljim i jačim koracima u razvoj Srbije, a ne na ovaj način, pokušajem da samo vi pričate i samo laži pričate, ponavljate svaki dan, da dovedete do toga da se u javnosti stvori neki ambijent kako je imitacija francuske politike, Pariza aktuelna ovde u Beogradu. Nije, gospodo, aktuelna. Svima je jasno. Sve međunarodne institucije su objavile da je Hilari Klintom svoju kandidaturu za predsedničke izbore objavila i da sve demokratske snage treba u svim mogućim zemljama, kao što su balkanske, kao što je Ukrajina, kao što je Amerika, da ističu proteste i da jednostavno dovode do nestabilnosti u svim državama. Mi to prepoznajemo, prepoznajemo šta se ovde dešava.

Zbog čega ste vi baš juče i danas došli u ovu situaciju da nam držite pridike o ljudskim pravima, o medijima, o budžetu. Dozvoljeno vam je da pričate i pričajte, dajte konkretne predloge, ali poenta je što vi nemate politiku, nemate ideje kako možete da izvedete Srbiju iz određenih problema.

Zašto niste rekli na Kosovu da podržavate onaj narod u protestima za uvođenje 100% taksi? Zašto ne kažete da postoji humanitarna katastrofa, da nema kiseonika za bebe i za bolesne u bolnici u Kosovskoj Mitrovici, nego ćutite?

Znači, to je vaša politika. Jednostavno radite u interesu onih sa kojima vi pregovarate, a pregovarate iza leđa ovog naroda, iza leđa javnosti. A želite da napadnete SNS kako je kriva za sve što se dešava u regionu. E, o tome jednostavno nećemo vam dozvoliti da o tome na taj način razgovaramo. Ovde ćemo u svakom trenutku da branimo politiku države Srbije i interese građana Srbije. Hvala.

Zahvaljujem predsedavajući.

Uvaženi ministri, kolege poslanici, moj amandman se odnosi na Centralni registar koji elektronski servis za operativno, pušten za rad, koji podrazumeva da svi poslodavci i građani Srbije mogu u svakom trenutku da znaju da li su prijavljeni ili odjavljeni kod svojih poslodavaca koji mogu tačno da znaju da li je njihov radni status definisan od strane poslodavca.

Ali mi danas jednostavno imamo situaciju u parlamentu da neki poslanici ne žele uopšte da razgovaraju ni o ovom zakonu i mislim da su, predsedavajući, u prilici da daju širu temu tj. da pričamo i o budžetu Srbije i mislim da je ovaj amandman i kao svi amandmani mojih kolega u cilju poboljšanja zakona koji upravo radi na digitalizaciji Srbije.

Kada pričamo o cenama goriva, mislim da ste imali priliku u prisustvu ministra energetike da pitate za cenu goriva, da vidite da je cena goriva manja nego što je prošle godine bila, da cenu goriva definiše cena sirove nafte i cena koja se odnosi na deo akciza uslovljena kursnom razlikom rasta dolara.

(Poslanici opozicije dobacuju.)

Ništa, sada obrazlažem predsedavajuća da čujete koji problemi muče one koji žele ovde da čuju odgovore na pitanja kroz određene povrede Poslovnika, a koji ne žele da kažu da li se slažu sa onima koji uvode takse od 100% Srbima koji žive u Kosovskoj Mitrovici ili se protive tome, jer će budžet Srbije morati da podrži taj narod koji živi na Kosovu i Metohiji i da jednostavno omogući normalan život ljudima tamo. Znači, budžet Republike Srbije definiše i davanje iz budžeta Srbima koji se nalaze na prostoru Kosova i Metohije.

Na poslanicima je ovde svima da se izjasne šta misle o problemima koji su se desili u istom trenutku i od strane Srba koji žive, koji imaju problema u Crnoj Gori i oni koji imaju u Makedoniji i oni koji imaju u Republici Srpskoj i kako to da odjednom preko noći projekat velike Albanije počinje da živi na ovim prostorima, to su sve teme o kojima možemo ovde da pričamo…

(Marko Đurišić: Ne možemo reč da dobijemo, pa zato pričamo. Ko je glasao za Kadrija Veseljija?)

…pa čak i kada je u pitanju budžet Republike Srbije, a pogotovo kada je Centralni registar kao…

Zahvaljujem vam predsedavajuća.

Završila bih na kraju da se vlast osvaja na izborima, a ne na ulici i nikakvi žuti prsluci neće doneti vama, ni građanima Srbije na nešto dobro. Prema tome, plan, program, predlog, rešenja izvolte, dajte neka građani odluče o tome na izborima.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, tajkune smo nasledili kada smo došli 2012. godine kao SNS i naplatili im porez.

Kada pitate odakle suficit, pa suficit od naplate poreza tajkuna koji su plaćali porez vama u džepove do 2012. godine, a nama su plaćali u budžet.

Pričate o tome da je uporedivo Vuk Jeremić i Oliver Ivanović i pričate o tome kako mafija vlada na Kosovu. Treba da vas je sramota. Vi ste postavili granica između Srba i Srba na Jarinju i ni jednu reč nismo čuli u Skupštini Srbije ovde da je na pomolu humanitarna katastrofa na Kosovu, nego pričate o tome da jednostavno politiku podržavate Haradinaja i Tačija, a da su Srbi krivi što žive dole na Kosovu. To je jedna sramota sa kojom vi jednostavno ne možete da ovde u Srbiji i pred građane Srbije izađete uopšte da razgovarate na tu temu, pogotovo kada pričate o policiji i Vojsci.

Vi tvrdite o tome da podržavate povećanje plata policiji i vojsci, a tražite da se smanji budžet i govorite o tome kako podržava vlast, a ne govorite o tome kako jednostavno vode računa o miru i redu u gradovima Beograda, Novog Sada i Niša gde je povećan kriminal bio do 2012. godine i da je MUP po svim statistikama sada uspelo da reši određene slučajeve i da dovede pravdi sve one koji su u vaše vreme radili šta su hteli.

Treba da vas je sramota za ono što ste izjavili sada i treba da se izvinite pre svega ljudima koji rade u toj vojsci i MUP, zato što oni brinu o svim građanima Srbije, radu uopšte svih nas.

Uvaženi predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici, pravda nije za SNS nego za sve građane Srbije. Pravda je ta da smo od 2012. godine morali da vraćamo dugove, one koje ste vi napravili do 2012. godine. Pravda je da za sve ono što ste radili do tada. Mi smo morali da uzmemo taj teret na svoja leđa i da dovedemo zemlju iz minus 3% pada društvenog proizvoda i uopšte svih privrednih aktivnosti do plus 4,2%. To nije tako jednostavno. Zbog toga su građani Srbije i prepoznali SNS da može da izvuče zemlju iz ambisa u koji ste je vi gurnuli.

Što se tiče toga da u budžet treba, kroz raspravu, da se provuku u blato i poslanici koji rade u državnim institucijama, oni nisu zaposleni kao poslanici u visokim školama, nego su zaposleni kao profesori, učili su neke škole, završili državne fakultete, magistrirali, doktorirali i imaju izbor u zvanja.

Prema tome, nemojte to da radite, jer mnogo toga što bi mi mogli da pričamo o vašoj kadrovskoj strukturi, o tome kako ste vi i vaše kolege završavali škole i gde ste sve radili i kako ste budžet Srbije trošili na vaše potrebe, ne bi išlo nikome ovde u korist. Hvala.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani ministre, kolege poslanici, evo, privodimo kraju ovu načelnu raspravu. Ono što moram da kažem, i ono što smo imali prilike da čujemo da neki poslanici smatraju da se mnogo toga nije čulo – čulo se i mislim da je uvek zaista dobro da ministri imaju dovoljno razumevanja da traže najbolja rešenja koja treba da određenim zakonskim predlozima daju, da i čak ona koja su možda negde imala i manjkavosti, da ne treba praviti grešku ponovo dva puta i zbog toga ne treba gledati to sa te strane da neko ne želi ili neće da uradi određene promene u zakonu, kao što smo imali prilike, koleginice, da čujemo kada su mame u pitanju.

Tu ima dosta zakona koji se kose u svojim nadležnostima, a koji su problemi navedeni. Mi znamo da, recimo, postoje različita stanovišta kada su u pitanju mame, pogotovo kada su u pitanju žene poslodavci i kada su u pitanju, recimo, država, kao što je Ministarstvo za rad i socijalna pitanja i mislim da je negde rešenje uvek dobro da se radi, uzimajući u obzir sve relavantne subjekte zainteresovane za određenu temu. Stoga mislim da će sigurno ministarstvo i za finansije i za rad i socijalna pitanja naći određene predloge rešenja koji će zadovoljiti određene ciljne grupe koje sada imaju zaista problema kada su u pitanju finansiranje, recimo, porodiljskih odsustva, žene koje se bave malim biznisom.

To je ono što, recimo, i uz podršku Udruženja poslovnih žena zaista znamo koji su problemi. Mislim da rešenja moraju na određeni, egzaktniji način da se kreiraju.

Da postoji sigurno dobra želja i politička volja da se izađe u susret svima je sigurno i to što smo u diskusiji imali prilike da čujemo da treba veći i jači doprinos dati poljoprivredi. Mi ćemo posle ove načelne rasprave imati sednicu Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, gde ćemo imati i predlog određenih rešenja, kao što su amandmani odbora, za određena viša izdvajanja za poljoprivredu, i to tačno definisano sa kojih pozicija. Ministarstvo finansija je izašlo u susret sa svojim pozicija da izvrši preraspodelu.

Ali, moram da kažem da pored toga postoji želja i da se određeni zakoni, kao što su naknade u svojim predlozima koji su dati zaista daju rasterećenje privrede. I to je ono što danas moramo da kažemo kada određeni poslanici govore o tome kako ne postoji želja uopšte da se privatni sektor podrži.

Prvi put u budžetu Srbije mi imamo podršku privatnog sektora, prvo kroz smanjenje obaveznih poreza i doprinosa od 1%, drugo kod smanjenja naknada. Na taj zakon i izmene i dopune zakona smo čekali jako dugo. Čekali smo četiri godine dok su prošle sve ekonomske reforme i fiskalna konsolidacija. I to rasterećenje privrede, za šta čak ni sami poslodavci nisu znali, nego su saznali od ministra finansija, kada je imao jedan skup, kada je prezentovao svoj budžet, tek onda su suštinski videli koliko će to doprineti tome da se otvori taj jedan bolji investicioni ambijent. Šta to znači za građane Srbije? Znači nova radna mesta, znači novo zapošljavanje.

Upravo ovi rezultati koje danas imamo, koji kažu da od 2014. do 2018. godine je otvoreno 370 hiljada novih radnih mesta, su u stvari rezultati svih ovih napora od četiri godine, pa na kraju krajeva, i ovog parlamenta.

Imali smo tri saziva od 2012. godine. Doneli smo preko 600 zakona i akata i dokumenata, tumačenja i odluka, kojima smo mnogo toga promenili u Srbiji. Možda neki ljudi to ne vide i možda jednostavno ne žele da priznaju naši politički neistomišljenici, ali svakodnevni život pokazuje da se mnogo toga napredovalo od 2012. godine do danas. Ono što ne mogu da razumem, ne samo kao poslanik SNS, nego kao čovek, da jednostavno ne priznate da postoji poboljšanje u svakodnevnom životu i same privrede i samih građana Srbije, koji su i korisnici budžeta Republike Srbije.

Znači, ovaj budžet po prvi put posle šest godina prelazi iz onih okvira u kojima je funkcionisao 2012. godine, a to su velika zaduživanja, veliki budžetski deficit. Čak je 163 milijarde dinara deficit za 2009. godinu bio.

Kada su najveća dugovanja, najveće tranše kredita, kada smo plaćali godišnje samo kamatu na kredite po 1,5% milijarde evra plus glavnica koja je išla, dolazite u situaciju da imate projektovan budžetski deficit sa svega 22,9 milijardi dinara, što je 0,5% BDP, dolazite u situaciju da tri godine uzastopno imate suficit, što znači da ste u prošlosti nešto naplaćivali. Kada su u pitanju prihodi, odnosno porezi pokazuju u stvari veliku odgovornost svih politika vlada koje su bile od 2012. godine do sada i kada je gospodin Vučić bio predsednik Vlade i sada kada je predsednik države i kada je gospođa Ana Brnabić praktično nasledila dobru ekonomsku sliku Republike Srbije i nastavila takvu politiku zajedno sa svojim timom.

Znači, ono što pokazuje u stvari ovaj budžet jeste mi da posle šest godina govorimo o tome kako raspodeliti budžet da zaposleni u državnim institucijama, da penzioneri imaju mnogo veća primanja, znači da imaju povećanja, govorimo o tome da imamo mnogo veće ulaganje, investicije, pogotovo kada je u pitanju infrastruktura, da sada govorimo o tome da je to izbalansirano, uravnoteženo davanje i kada su u pitanju troškovi i kada su u pitanju prihodi i, na kraju, imamo i onaj deo koji je jako važan, taj treći element koji govori upravo o subvencijama, koji govori o podsticaju, povećanju konkurentnosti privrede. Moram reći da onoga trenutka kada vi rasterećujete privredu i kada u razgovoru sa sindikatima podižete taj minimalac sa 24.000 dinara mesečno na 27.000 dinara mesečno, pokazuje zaista da Srbija se kreće u jednom razvojnom svom trendu i da će te privredne aktivnosti biti sve učestalije i sve veće i veće. To je u stvari onda interes države da i ne samo strani, nego i domaći investitori otvaraju nova radna mesta.

Mi imamo ovde izmene i dopune Zakona o ulaganjima. Upravo smo tim zakonom još pre dve godine izjednačili status i domaćih i stranih investitora. Znači, država se i dalje opredelila da preko 100 milijardi dinara daje podršku, odnosno daje subvencije kako privredi za mala i srednja preduzeća 17,75 milijardi dinara, tako i poljoprivredi 41,5 milijardi. Nemojte da zaboravite da je 2012. godine to bilo 19 milijardi. To znači da je dupliran praktično iznos predviđen za buduću podršku poljoprivrednicima. Za turizam 1,27 milijardi dinara. Nemojte da zaboravite da smo uveli 100 hiljada vaučera za turističke usluge svake godine u Srbiji. Za kulturu znači sada imamo izdvojena jako velika sredstva za investiranje u izgradnju kulturnih objekata. Koncertna sala i rekonstrukcija svih objekata koji se odnose na kulturne aktivnosti. Imamo i deo koji se odnosi na železnicu i same puteve koji je nama od velikog značaja.

Po prvi put pričamo o penzijama gde budžet Republike Srbije ne učestvuje sa 54% učešća, kada govorimo o ukupnim iznosima za isplatu penzija, nego govorimo o svega od 27,4%. To znači da je Srbija krenula pre svega racionalizovala svoje troškove, a s druge strane povećala rapidno svoje prihode, i to znači da Srbija zaista ima stabilne finansije.

Da li su dovoljna povećanja za penzionere od 8-13%, za državne institucije od 7-12%? Naravno da nisu. Uvek kada govorite o tome kolika treba da budu povećanja, treba da budu u skladu sa mogućnostima prihoda, odnosno prihodne strane budžeta. To znači da je Srbija u stvari na putu da i dalje napreduje i da taj rast o kome govorimo… Rast je ukupan broj privrednih aktivnosti uvećan u odnosu na prošlu godinu, znači, kada gledamo 12 meseci sa 31. decembrom za prethodnu godinu. Kada govorimo o tom rastu, znači, mi moramo da postavimo pitanje – koje je to početno stanje? Naše početno stanje za projektovani budžet za sledeću godinu je 31. decembar prethodne godine. Znači, ukoliko smo ustanovili da u prethodnoj godini, znači ovoj sada, imamo rast 4,2%, mi smo konzervativno kao država rekli – imaćemo 3,5. Ako se setite, prošle godine smo rekli da će biti 3,5% rast, ali je on došao na 4,2. To znači da smo mi sada krajnje strogo rekli – biće taj rast od 3,5% BDP, on će biti sigurno preko toga.

Vi ste svi primetili onoga trenutka kada su sve međunarodne organizacije, koje se bave finansijama, pa bogami i Fiskalni savet, kada su videli da taj rast prelazi 4%, odmah su krenuli da rade određene ocene kako treba da izgleda metodologija povećanja penzija, kako treba u stvari da se penzije usklađuju. Svako je počeo da traži određene modele kako treba povećavati plate.

Na kraju krajeva, moram da kažem da ona kritika koja se odnosi zbog čega nije donet uopšte zakon o platnim razredima, mislim da je dobar trenutak što se to odložilo za godinu dana, a upravo zbog toga što su mnoge kategorije dale svoje kritike, pogotovo deo koji se odnosi na sindikate obrazovanja koji nisu bili zadovoljni sa ovim Predlogom zakona o platnim razredima. Mislim da očito treba još vremena da bi u društvu se postigao jedan konsenzus kada su u pitanju platni razredi, da bi stvarno na jedan pošten, krajnje korektan način sve institucije sa svojim zaposlenima bili na određeni način pravedno raspoređeni kad su u pitanju plate.

Tako da ovi zakoni koji su dati uz budžet, uz Predlog budžeta Republike Srbije za sledeću godinu, su u stvari sastavni deo politike, razvojne politike, ne samo ekonomske, već i politike koja se odnosi i na obrazovanje i na kulturu i na deo koji se odnosi na zdravstvo, a gde je dat poseban fokus na taj deo koji je potreban svim građanima da se razvije.

Ono što je najvažnije da se kaže je da su i Skupština Srbije i Odbor za finansije razgovarali sa svim institucijama koje su u nadležnosti rada Skupštine, kao što su REM, Komisija za hartije od vrednosti, Agencija za energetiku. Imali smo razgovore i sa onim institucijama koje su, takođe, sastavni deo budžeta, ali podnose izveštaje Odboru za finansije.

Što se tiče budžeta za 2019. godinu, mislim da smo po prvi put otvoreno pričali o tome da li su određene institucije zadovoljne Predlogom budžeta, što se tiče i njihovog finansijskog plana. Mislim da su svi bili na stanovištu da je ovo dobar trenutak kada je Srbija zaista ušla u mirne vode, što se tiče javnih finansija, da politički izazovi koji postoje jednostavno su predvideli sve moguće rizike koji se nalaze u ovom budžetu.

Zbog toga u Danu za glasanje, smatram da i oni koji se možda i politički ne slažu sa SNS i sa njihovim koalicionim partnerima za ovaj budžet, zaista treba da podrže ovakav jedan program Srbije. Hvala.