Zahvaljujem predsedavajući, poštovani predsedavajući, poštovani ministri, kolege poslanici.
Tačkom 22. ovog dnevnog reda imamo predlog odluke o izboru člana Saveta guvernera NBS. Prema osnovnom članu 22. stav 1. Zakona o NBS i članu 203. stav 2. i 3. Poslovnika o radu Skupštine, Skupština je dužna, odnosno u nadležnosti Skupštine je i izbor članova Saveta guvernera i guvernera NBS. Shodno tome, da je jednom od članova Saveta, 14. novembra 2016. godine, istekao mandat od pet godina na koje se biraju, Odbor za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava, je morala da pokrene proceduru za izbor novog člana Saveta i već 15. novembra do 29. novembra, uputila je dopis svim poslaničkim grupama da podnesu svoje predloge.
Imali smo sednicu Odbora 16. decembra 2016. godine, na kojoj smo obavili razgovor sa svim kandidatima koji su podnele poslaničke grupe. S obzirom da je samo jedna poslanička grupa, odnosno grupa SNS, dala svoj predlog, onda smo bili dužni da taj predlog stavimo na dnevni red i da na toj sednici obavimo razgovor sa kandidatom.
Kandidat SNS je gospodin Stojan Stamenković, dosadašnji član Saveta guvernera NBS. Inače, kada govorimo o gospodinu Stamenkoviću, treba reći da je to diplomirani matematičar, doajen praktično srpske makroekonometrije, jer od 1964. godine, praktično se bavi ovom temom.
Od 1971. godine jedan je od saradnika osnivača ekonomskog instituta, od 1982. do 1986. bio je glavni ekonomista u kabinetu tadašnjeg premijera. Od 1983. do 1984. je bio zamenik šefa jugoslovenske delegacije u pregovorima sa MMF, da bi kasnije bio direktor Instituta za spoljnu trgovinu, zatim od 1989. godine vraća se u Saveznu vladu, gde radi na pripremi ekonomskih reformi u timu premijera Ante Markovića, 1992. godine, nakon praktično stvaranja SRJ radi u Saveznoj vladi, na mesto saveznog savetnika za ekonomska kretanja i politiku, da bi kasnije od 2000. godine bio angažovan od strane NBS, odnosno tadašnje Jugoslavije, na izradi projekcije platnog bilansa Jugoslavije za 2001. godinu.
Ovo namerno govorim da bih vam prikazala suštinski, profesionalno kretanje ovog kandidata, za koga treba reći da je od 2001. i 2002. godine, na poziv Narodne banke, učestvovao u svim pregovorima sa međunarodnim institucijama, da bi od 2012. do danas, 2016. godine, bio član Saveta guvernera. Treba reći da je do sada imao niz objavljenih radova i knjiga upravo iz oblasti koje se odnose na makroekonomsku politiku Srbije, pogotovo kada govorimo o dinamici bruto društvenog proizvoda, investicija, stranih direktnih investicija i direktno je bio nosilac i učesnik sedam najvažnijih projekata.
Ono što govori praktično o njegovom radu su i rezultati koje je Narodna banka do sada imala, u ovom prelaznom periodu od 2012. do 2016. godine, kada govorimo o tome, o ekonomskim reformama i fiskalnoj konsolidaciji. Tako da, sama biografija, gospodina Stamenkovića, a i sam rad, koji zaista pokazuje jednu težinu, pogotovo kada su pregovori sa međunarodnim institucijama u pitanju, ga kvalifikuje upravo da ovaj predlog bude i prihvaćen od strane Odbora, koji je bio na sednici 16. decembra 2016. godine.
S toga smo ovaj predlog uputili Narodnoj skupštini Republike Srbije na usvajanje. Nije dobro da to ne uradimo do Nove godine, zbog toga što predstoji određeno izveštavanje Narodne banke Srbije prema međunarodnim institucijama i dobro je da ovakva jedna institucija ima kompletan sastav. Zbog toga je ona i morala da se nađe na ovom dnevnom redu.
Sledeći predlog je tačka 23, izbor dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki. Ona je praktično obaveza Odbora za finansije na osnovu člana 140 stav 2 i 6 Zakona o javnim nabavkama, koja utvrđuje da ovakva Komisija, praktično, bira i razrešava Narodna skupština Republike Srbije, na predlog Odbora za finansije. Izmene i dopune Zakona koje su stupile na snagu, kada govorimo o ovom Zakonu, 12. avgusta 2015. godine, pokazuju da je povećan broj članova ove Komisije sa šest na osam. Zajedno sa predsednikom, znači devet članova, praktično čine ovu Komisiju, podeljena u tri veća i ono što je donesena odluka 18. decembra 2015. godine, to je da je jedan od članova ove Komisije izabrana gospođa Hana Hukić, za predsednika ove Republičke komisije.
S time što je još jednom članu Saveta, praktično, 03. marta 2016. godine istekao mandat, stekli su se uslovi da Odbor za finansije pokrene proceduru izbora dva člana Komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki.
Treba reći da su bili izbori, praktično izborni proces, između pokretanja ovog postupka i završetka i zbog toga je tek 07. marta raspisan konkurs, a 21. jula 2016. godine, s obzirom da je tada i formiran Odbor u ovom sazivu, Odbor za finansije. U ovom sazivu formirana je i Radna grupa za sprovođenje postupka izbora kandidata, odnosno za dva člana ove Komisije.
Tako je Radna grupa imala veliki zadatak, a to je da sve predloge, odnosno kandidate koji su poslali svoju dokumentaciju na objavljeni javni konkurs, a to je 11, jednostavno prekontroliše u smislu dokumentacije da li je u skladu sa zakonom, zatim u skladu sa definisanjem praktično testa kvalifikacije. Tačno je da u zakonu piše da treba obaviti razgovor sa svim kandidatima, ali još u prošlom sazivu ovog Odbora imali smo jedan dobar sistem uvođenja, praktično testiranja samih kandidata, s obzirom da je ovo jedna specifična oblast i s obzirom da je jako teško proceniti šta kandidati suštinski znaju i čime bi mogli da se bave i na koji način treba raditi.
Način i vrsta testiranja se radi uz pomoć službe Uprave za javne nabavke u smislu teksta koji bi trebao da formuliše određena pitanja, da postoji 42 pitanja, da predlog pitanja bude svaki bodovan po jedan bod, da testiranje traje 90 minuta.
Imali smo prilike da vidimo da nije dozvoljena literatura na samom testu. Povlačenje pitanja bi bilo od 1 do 80, na odboru praktično tipovanjem broja, dok se nisu izvukla 42 broja, tako da ni jedan kandidat nije mogao unapred da zna kako izgleda test. To se dešavalo na odboru, a onda nakon toga je izvučena ta kombinacija pitanja koja su kandidati polagali.
Deset kandidata je polagalo ovaj test. Ono što je bio kriterijum radne grupe to je da 80% od ovih 42 boda praktično mora da bude nivo znanja koje moraju kandidati da poseduju. To znači da je 34 boda bio minimum sa kojim su kandidati mogli da uđu u razgovor za ova mesta.
Dobili smo listu prvih pet kandidata i treba reći da su dva kandidata imala 39, jedan 38, jedan 37 i jedan 34. Mi smo u skladu sa zakonom da ne bi i ovi ostali kandidati imali određene primedbe, obavili razgovor. Odbor je saslušao svih 10 kandidata i postavio određena pitanja iz ove oblasti.
Ono do čega smo došli i usvojili kao odbor na toj sednici, na osnovu toga podneli Skupštini predlog jeste da dve kandidatkinje sa 39 bodova odnosno sa najvećim brojem bodova treba da budu predlozi odbora, odnosno treba da budu predlog za izbor dva člana ove republičke komisije. To su Jelena Stojanović i Svetlana Ražić.
Jelena Stojanović je inače radila u sudu, završila Pravni fakultet u Beogradu, radila u Ministarstvu finansija, u Upravi za javne nabavke od 2003. godine, poseduje sertifikat o javnim nabavkama, uradila preko 100 predmeta. Praktično radila na unapređenju rada ove institucije kada govorimo o Upravi za javne nabavke.
Svetlana Ražić inače radi od 2004. godine u Upravi za javne nabavke, takođe je pravnik. Ono što je bitno jeste da je radila u delu nadzora na praćenje od 2007. godine i bila je u pregovaračkom timu za poglavlje 5 koje je inače sada otvoreno, kada govorimo o evropskim integracijama. Pisac je mnogih priručnika za javne nabavke i bila je član radne grupe za izmenu zakona 2015. godine.
Tako, pokazalo se da oni ljudi koji su zaista stručni oni su praktično pokazali i svojim znanjem i ovim testiranjem da se zaista kandiduju da budu predlog i odbora i skupštinske većine, kada govorimo izboru dva člana Republičke komisije za zaštitu prava u postupku ponuđača. Mislim da i neki članovi iz opozicije su glasali za ove predloge, jer nema šta da im se zameri i zaista nema šta da se nađe kao neka mrlja u njihovoj karijeri.
Mislim da u danu za glasanje, kada govorimo o ovim predlozima s obzirom da su ovo skupštinske teme, treba nezavisno od političkih stranaka zaista da podržimo najbolje kada su u pitanju ovakvi kadrovi.
Ono što bih još dodala to je, uopšte kada govorimo o kadrovskim rešenjima, spremni smo da u svakom trenutku kažemo da su kadrovi koje smo predlagali uopšte i koji su na kraju krajeva se ispostavilo jedini kandidati bili, zaista imaju svoju težinu i imaju svoj određeni princip po kome treba da služe i drugim sledećim kandidatima kada se bude radio izbor nekih sledećih.
Tako da smo zaista postavili visoke lestvice kada su opšte u pitanju predlozi i mislim u danju za glasanje zaista očekujemo da će i druge stranke ovo podržati. Hvala.