Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 17.10.2022. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima |
usvojen
|
Gospođo Gajić, hvala vam na korektnosti. Za razliku od nekih drugih poslanika, koji inače predlažu brisanje svih članova zakona, a onda daju amandmane na taj zakon za koji inače kažu da treba da se ukine, što je zaista po meni neverovatno, vi ste poslanik koji kaže šta smatra da je dobro.
U ovom zakonu ima jako dobrih stvari i kažete vrlo otvoreno sa čim se ne slažete. Ja bih razumeo da neko predloži da se izbriše nešto sa čim se ne slaže, a ne apsolutno sve, jer zaista ima puno dobrih stvari koje su u korist građana.
Ono što ste sam rekli oko obrasca, potpuno ste u pravu i podzakonskim aktima biće definisan obrazac, to je potpuno normalno.
Ono što želim da kažem i želim da istaknem, kada je u pitanju informacija o lokaciji, informacija o lokaciji, izvod iz postojećeg plana, znači čitanje postojećeg plana je šta možete da gradite na predmetnoj lokaciji i ništa više i to može da pročita svaki arhitekt.
Suština je u tome da smo želeli da damo mogućnost da se ovo radi, s obzirom da ona ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, nisu ni lokacijski uslovi, ni građevinska dozvola, želeli smo da ostavimo mogućnost da to mogu da izdaju javni beležnici kao i druga fizička i pravna lica koja su registrovana za ovu delatnosti i to je potpuno normalno.
Oni će morati da se licenciraju u Ministarstvu. Znači, moraće da dobiju potvrdu, da dokažu da imaju kapacitet to da rade i to je prenošenje jednog javnog ovlašćenja. To naravno ne znači da to sekretarijati u opštinskim, gradskim upravama i dalje neće radi.
Znači, građanin sam bira da li će otići u Sekretarijat i po sadašnjoj proceduri zatražiti informaciju o lokaciji ili će otići kod onog beležnika, odnosno onog fizičkog pravnog lica koje ima licencu i takođe zatražiti istu tu informaciju o lokaciji.
Nemoguće je izdati različite informacije o lokaciji, jer pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću kao i svi drugi koji imaju javna ovlašćenja, odgovaraju za ono što urade, zato će se davati bankarska garancija i sve drugo što je važno da ispune kada budu radili takve poslove.
Zašto smo ovo uradili? Zato što smo mi sigurni da će u velikim gradovima biti mnogo onih koji će želeti to da rade, ali u manjim mestima verovatno ne. Tamo gde se izdaju pet ili 10 ili 15 građevinskih dozvola godišnje i zato smo ostavili nadležnosti sekretarijatima.
Tako da građani mogu da biraju gde će da rade, jer informacije o lokaciji je informacija šta možete da gradite po postojećim planovima i ništa više i nema potrebe da se ona čeka, mesec dana ili dva meseca ili tri meseca kada ona treba da se dobije u roku od sat vremena ili pola sata, koliko vam treba vremena da pročitate i izdate tu informaciju. To je ubrzavanje postupka.
Mogu da vam kažem da postoje zemlje i u Evropi, a i van Evrope koje su recimo, čak i blizu nas u našem okruženju, koje su delom građevinske dozvole takođe, prebacile na projektne biroe. Mi to nismo uradili. Nismo išli toliko daleko. Ali, čak i takvi slučajevi postoje kada su u pitanju manji broj kvadrata itd.
Tako da sa te strane, hteo sam da se zahvalim na tome što ste primetili kada je u pitanju obrazac. Kao što sam rekao ne možemo sve zakonom da predvidimo i zato će biti donet podzakonski akt. Tako je, podzakonskim aktom deo tog podzakonskog akta biće i jedinstven obrazac na osnovu koga se izdaje, što je potpuno normalno.
Takođe, želim da kažem, hajde sada kada sam se već javio, bilo je nekoliko primedbi koje takođe nisu opravdane i nisu zasnovane na zakonu.
Prvo, rečeno je da mora da se piše nov zakon ako se menja jedna trećina članova, što nije tačno. Obaveza postoji da se piše novi zakon ako se menja više od jedne polovine članova. U ovom slučaju se menja nešto manje od jedne trećine članova. Tako da ta stvar nije tačna.
Takođe, po Poslovniku Vlade je određeno da javna rasprava traje 20 dana. Ova javna rasprava je trajala, kao što sam rekao, 45 dana, a ako dodamo i ono što smo dodatno dali rok da stižu mejlom predlozi, trajala je bogami skoro 60 dana, ali ajde, neka bude i 45 dana. Produžena je, trajala je duže, samo ona rasprava koja je podrazumevala javna slušanja sa građanima stajala je 20 dana. Posle toga je bio čitav niz konsultacija sa svima koji su se javili, koji su bili zainteresovani za ovaj zakon, a to nisu samo udruženja privrednika, to nije samo Privredna komora, tu su i advokatske komore i druge komore koje su izrazile želju da učestvuju i da daju svoj doprinos u izradi ovog zakona.
Kao što sam sam rekao, preko 600 predloga koja su stigla, oko 100 je uvršćeno u zakon i prihvaćeno kao dobra rešenja i to je nešto čime sam posebno ponosan.
Objavljivanje izveštaja je bio deo programa, deo programa javne rasprave, ali objavljivanje izveštaja nije uslov za usvajanje zakona. To nije zakonski uslov za usvajanje zakona. Dobro je da se objavi i čim smo dobili pitanje jednog od poslanika tada je objavljen izveštaj, ali su ovde u ovoj Skupštini usvajani mnogi zakoni ili skoro svi zakoni bez objavljenog izveštaja o javnoj raspravi.
Tako da to nije uslov da se usvoji zakon i ono što ćemo buduće raditi, na tome ću ja insistirati, za svaki zakon koji prođe javnu raspravu izveštaj treba da bude objavljen u roku od 15 dana, a nema razloga da ne bude objavljen. To je izveštaj o javnoj raspravi na kojoj su svi učestvovali i ljudi treba da vide, ali su zato svi koji su podneli primedbe pisanim putem dobili odgovor od ministarstva na svoje primedbe, što je takođe naša obaveza u javnoj raspravi. Dobili odgovor da li je njihov predlog prihvaćen ili nije prihvaćen.
Bilo je priče oko Prostornog plana Republike Srbije. Javna rasprava za Prostorni plan Republike Srbije je završena 2021. godine. Završena. U međuvremenu je došlo do raspisivanja izbora, bila je tehnička Vlada, Skupština nije radila i to je razlog, čitava 2022. godina, Vlada je izbrana prošle godine krajem oktobra 2022. godine. Prema tome, nemojmo samo, sada se trenutno Prostorni plan Republike Srbije u protekla tri meseca je bio proces usaglašavanja pre svega sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine zbog njihovog Plana klimatskih promena koji mora dodatno da se usaglasi, zatim sa Ministarstvom rudarstva i energetike takođe i u tom smislu Prostorni plan Republike Srbije se trenutno nalazi na mišljenju ministarstva. Čim prođu sva mišljenja, čim dobijemo sva pozitivna mišljenja on će biti usvojen na Vladi i poslat Narodnoj skupštini.
To je važan dokument. Neću sad da degradiram da li je važniji ovaj zakon ili taj dokument, ali sasvim sigurno jedan od najvažnijih koji Skupština treba da usvoji i mi ćemo, moja ideja je da napravim i javno slušanje o Prostornom planu, da pričamo o tome i mislim da je važno da poslanici čuju od onih ljudi koji su radili prostorni plan šta je predviđeno, šta je usvojeno. Važno je da se pripremimo za tu sednicu.
Ali, ono što zaista molim i voleo bih da budemo jasniji i precizni, bez obzira što u Prostornom planu imate odrednicu za koju godinu se odnosi, on važi do usvajanja novog Prostornog plana. To je tako. Mi nismo bez Prostornog plana.
Ono što sam mogao da uradim kao ministar, pošto su svi ti zakoni, čim sam došao krenuli smo u novu rundu konsultacija sa ministarstvima, s obzirom da su neki dokumenti doneti kasnije, neki programi, odnosno planovi koje je trebalo uvrstiti, u najbržem mogućem roku Prostorni plan će biti prosleđen Skupštini. Nisam bio taj koji je organizovao javnu raspravu, ali sasvim sigurno stojim iza nje, jer ona je urađena u skladu sa zakonom.
Ono na čemu ću insistirati to je da kada bude usvojen Prostorni plan na Vladi Republike Srbije da se organizuje javno slušanje, pozvaćemo sve poslanike i mislim da je to dobro da svi pričamo o tome, jer ćemo na tom javnom slušanju verovatno razrešiti mnoge dileme koje bi se pojavile ovde u sali i pričali dodatno o tome kako vidi Prostorni plan Republike Srbije.
Prostorni plan ne donosi jedna Vlada, ne donosi jedna politička stranka, to je dokument koji je važan za sve građanke i građane i važno je da se o tome vodi temeljita rasprava. Znači, insistiraću na tome da se organizuje bez obzira, što kažem, ne postoji obaveza, ali ja zaista smatram da je to važno, kao što sam radio i u slučaju ovog zakona. Čim bude usvojen na Vladi imaćemo javno slušanje i tada će ljudi sa tada već iz Agencije za prostorno planiranje, koja će nadam se biti osnovana, oni će predstaviti sam Prostorni plan.
Čuo sam zaista jednu stvar i nadam se da je to lapsus i ne bih voleo da o tome pričamo, da će glavni republički urbanisti i pokrajinski da budu botovi. Dajte, ljudi, stvarno, zna se koje uslove treba da ispuni neko da bi bio Glavni republički urbanista. Zaista mislim da je neophodno, niste to vi rekli, zna se koje uslove treba da ispuni da bi neko bio Glavni republički urbanista, mislim da je važno da dovršimo taj sistem, jer već godinama postoje gradski urbanisti. To je uvedeno zakonom. Treba da postoji Pokrajinski i Glavni republički urbanista zato što su to ljudi koji su stručni. To su ljudi koji moraju da budu po zanimanju arhitekte i oni zaista treba da vode računa o celovitosti urbanističke politike u zemlji.
Sa velikim zadovoljstvom sam predložio to, iako to neko može da kaže da znači smanjivanje ovlašćenja ministarstva, ali ja zaista mislim da urbanizam treba da vode ljudi koji su stručni i uvek sam bio na strani i kada je u pitanju Urbanistički zavod i kada je u pitanju Planska komisija, to se odnosi i na ovu državnu, na strani struke i kako su oni predlagali da se uradi, tako smo prihvatali i tako će biti i u buduće.
Tako da, hvala još jednom gospođo Gajić na ovome. Biće to deo podzakonskih akata jer naravno da iza ovog zakona sledi čitav niz podzakonskih akata koji će da precizira čitav niz oblasti koje su ovde pomenute, jer ne možemo se zakonom da uredimo.
Zahvalio sam se juče i gospodinu Obradoviću koji je predložio jedan dobar amandman, ali amandman je bio na Odboru za prostorno planiranje, taj amandman je jako dobar, ali taj amandman je suviše detaljan da bi bio deo zakona i biće deo podzakonskog akta, jer je normalno da bude deo podzakonskog akta zato što zakonom ne treba ići toliko u detalje i zato ćemo uzeti u obzir taj amandman i verovatno usvojiti čitav ili najveći deo tog amandmana kada budemo radili podzakonske akte. Hvala.
Mnogo olako se ovde upotrebljavaju reči da je nešto neustavno. Stvarno mi je smešno i to moram da kažem, da neko kaže da je podneo zahtev za ocenu ustavnosti za zakon koji još nije usvojen. Ja to još nisam čuo, stvarno. To je novi doprinos pravnoj nauci, da tražite ocenu ustavnosti nečega što još uvek ne postoji, pošto nije usvojeno. Ali i to smo čuli. Sve može kada se pravi politika i kada se skupljaju jeftini politički poeni na jednom zakonu. Zaista, sve se može.
Može da se podnese, samo bih voleo da mi neko objasni kako je moguće podneti zahtev za zaštitu ustavnosti, da se prekrstim stvarno, za nešto što nije usvojeno. Mi ne znamo da li će zakon biti usvojen. Tek poslanici treba da glasaju. Ali, zato znamo da je podnet zahtev, to smo upravo čuli. Ja to ne mogu da shvatim. Pokušavam da razumem, a zaista to ne mogu da shvatim. Možda je ne znam. To je prvi put da čujem. To je originalni doprinos pravnoj nauci, da se unapred podnose zahtevi za zaštitu ustavnosti, koji su inače pravo svakog. Svako ima pravo da podnese, to nije sporno, ali sačekajte da zakon makar bude usvojen, pa onda paradirajte sa svojim zahtevima. Nemojte da pričate da ste podneli zahtev za nešto što još nije usvojeno.
Drugo, ja mislim da su svi poslanici dostavili izveštaj o usvojenim amandmanima. Očekujem da smo svi mi te izveštaje pročitali, pošto je ovde 17, 18, ili 19 amandmana usvojeno. Jedan od tih amandmana odnosi se na stranke u postupku. To su više puta rekao, ali namerno se potencira i ne govori se istina i to se namerno radi, jer smo prihvatili amandman, to je inače bila primedba na javnom slušanju. U pravu su oni koji su nam dali tu primedbu na javnom slušanju, da stranka u postupku može da bude svako fizičko i pravno lice, to znači i ne vladine organizacije i naučni institut, koji dokažu na zakonom zasnovan interes da učestvuje u postupku.
To je evropska definicija, koju smo prihvatili i koja više nego dovoljna, na kraju, krajeva svi koji su učestvovali na javnom slušanju su tu definiciju prihvatili kao nešto što je poboljšanje zakona. Ja sam zahvalan ljudima koji su učestvovali na javnom slušanju i to predložili, jer zato i postoji javno slušanje.
Kada je u pitanju ukidanje konverzije uz naknadu. O tome ćemo razgovarati kasnije, pošto sam pripremio i neke odgovore i računice i čekam da čujem sve primedbe, pa da onda lepo odgovorim na to koliko je neistina, laži, pogrešnih procena ovde izneto, zlonamernih. Dobro je na kraju što smo čuli, čusmo konačno da ima i dobrih stvari u ovom zakonu. Kažu, dobri su zeleni sertifikati. Mi tražimo da se zakon ukine, jer to je strašno. Jeste dobro za građane, ali ne treba da bude dobro za građane, jer ako predlaže neko drugi onda ništa ne treba da bude za građane.
Znači, sertifikati su dobri, super. Čuli smo da je nešto dobro. Da li je tako? Da li je dobra zaštita građana od štete trećim licima? Da li je to dobro? Nije. Verovatno jeste. Dobro je. To znači da investitor koji gradi mora da ima polisu osiguranja da preda onome ko mu izdaje građevinsku dozvolu, kada se desi neka šteta na susednim zgradama, da se naplate građani. Valjda je to dobro.
Da li je dobro da postoji obaveza investitora da pre dobijanja upotrebne dozvole preda dokaz o kretanju građevinskog otpada? Ajmo da imamo svuda građevinski otpada, samo da bude što gore, to bolje. To je očigledno politika. Što gore to bolje. Nema veze šta je dobro za građane. Ja mislim da je to dobro za građane, zato što neće biti toliko deponija građevinskog otpada, jer će sada investitor morati da da dokaz da za otpad iz građevinske knjige je predat onome ko je ovlašćeni operater, pa ćemo ih makar smanjiti. Ja mislim za jedan veći broj, ali videćemo koliko.
Mislim da je dobro za građane da imamo energetske pasoše i što imamo rok za energetske pasoše, jer je dobro da građani znaju kakvo je energetsko svojstvo nekretnine koju kupuju, koliko će trošiti za grejanje, koliko će trošiti za struju, jer stvarno mislim da je to dobro, ali ne daj bože da se to usvoji, jer je to onda neko drugi predložio, onda to ništa ne valja. Nema veze što je to dobro za građane. Mislim da je to zaista dobro. Ima mnogo dobrih odredbi u ovom zakonu koje predstavljaju zaštitu građan. Recimo, zaštita građana je i to što smo ograničili one koji izdaju dozvole da ne mogu da daju primedbe u svom postupku bez obzira da li je to izdavanje lokacijskih uslova ili građevinske dozvole, a da onda kada jednom stranka ispuni te primedbe, izdaju nove primedbe, jer to je takođe bio razlog za koji se odugovlačilo sa izdavanjem građevinskih dozvola. To je mnogo dobro, ali ne daj bože da se to usvoji, jer ne daj bože da nešto bude dobro za građane. Jel to politika? Lepa vam je politika. Svakako.
Prema tome, mislim da je dobro da oni koji žive između ostalog na ovom zemljištu, a izbeglice su, mogu konačno da legalizuju kuće, ali to su sada profiteri. Oni u Busijama, Ugrinovcima, to su strašni profiteri, kriminalci, narko dileri, ne znam šta sve nismo čuli ovde. Ne znam šta nismo čuli ovde. Znači to su ljudi koji žive, koji su od nesreće napravili te kuće. Mislim da je to dobro. Čuli smo da ne treba da se priključe na priključke. Ne daj bože da oni imaju struju u vodu, strašno. Važno je da vi imate struju i vodu. Važno je da vi imate, a ne treba oni da imaju struju i vodu.
Prema tome, zaista mogu da verujem, mogu da prihvatim da se ne slažemo oko nekih delova zakona i mogu čak da razumem da se ne slažemo oko konverzije, oko čega ćemo tek razgovarati, kada čujem sve primedbe. Ali, zaista ne mogu da shvatim da se kada se već predlaže brisanje zakona, ne ostave ove odredbe za koje se svi slažemo da su dobre i da su veliki napredak, nego se traži da se ne usvoji ništa, jer ako je nešto dobro za građane, a predložila je ova Vlada, ne daj bože da se to usvoji, jer to onda nije dobro ni za koga, jel tako?
E pa mi se u tome ne razumemo i u tome se bitno razlikujemo, tako da vas molim da sačekate da se usvoji zakon. Imate sva prava koja vam daje Ustav, slobodno ih iskoristite, niko vam ne brani, slobodno to radite, samo nemojte da pričate da ste podneli unapred žalbu kao što ste rekli na nešto što nije usvojeno, jer je to zaista, izvinjavam se što to moram da kažem, ali potpuno nepismeno.
Želeo sam, gospođo Nestorović, da vam odgovorim zato što sam video na javnom slušanju da ste zaista ovo pitanje pokrenuli i voleo bih da razjasnimo. I tada sam pokušao da vam objasnim šta je razlog.
Znači, ova deoba parcela nije moguća na jednom drugom slučaju, naravno, osim u javnom interesu osim kada je u pitanju linijska infrastruktura. Jasno vam je i sami ste rekli da država ima potrebu da obezbedi da brže izda građevinsku dozvolu kako bi počeli radovi, kako se ne bi plaćali klejmovi.
Kada pričamo o ostatku koji ostaje, prvo, ne menja se vlasnik, vlasnik ostaje onaj isti. Znači, vlasnik ima pravo po Zakonu o eksproprijaciji da ako nema ekonomski interes da zadrži ostatak parcele da se otkupi i ta parcela i to je pravo koje mu niko ne oduzima. Ima pravo naravno da zadrži parcelu, ali ima pravo, tu podeljenu parcelu, ali ima pravo i da traži po Zakonu o eksproprijaciji da se ta parcela otkupi.
To je nešto što je pravo i ništa se tu ne dira, niti možete, ne vi, nego tumačilo se da neko sada može na nečijoj parceli da izda dozvolu za izgradnju kuće. Ovo je jasno za šta se odnosi, za linijsku infrastrukturu i to je pitanje eksproprijacije. Mislim da je vrlo jasno i dobro urađeno.
Isto kao što sam primetio da su dati amandmani kada su u pitanju susedne opštine. Date su samo radi veće zaštite građana, jer se dešavalo, recimo, prilikom izgradnje "Miloša Velikog" da se jedna cena da u Gornjem Milanovcu, a druga u Lučanima i da bude razlika tri puta, što nije moguće, zato što oni uzimaju prosečni promet nekretnina.
Sada možete da koristite reper iz susedne opštine, ukoliko je povoljniji za građane, ne mi, poreska uprava, ona koja to radi, i u tom smislu je to bolje za građane, odnosno za one kojima se vrši eksproprijacija. To je jedini razlog zašto je to urađeno.
Znači, javni interes, samo linijska infrastruktura, ništa drugo. Naravno, onaj ko zadrži pravo, kome ostane deo parcele, ima pravo po Zakonu o eksproprijaciji, ukoliko nema ekonomski interes, da zadrži tu parcelu, on ima pravo da traži da mu se ta parcela takođe otkupi.
Mislim da je ovo zaista urađeno sa merom i to je nešto što omogućava da se brže sprovode projekti, a pri tom da se ne ugrozi pravo građana, jer jasno vam je, a na kraju krajeva i ako pričamo o nekom evropskom modelu i kaže se, kad pričamo o tome, kad pričamo o pravu na vlasništvu, da ono može biti ograničeno samo i isključivo javnim interesom. To na kraju, priznajem, imate u svakom evropskom zakonodavstvu.
(Beograd, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Odrekao se primanja plate i paušala) | Republika | Mesečno | 130347.00 | RSD | 01.08.2022 - |