GORAN VESIĆ

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Goran Vesić bio je narodni poslanik u jednom sazivu do sada, petom, od 2001. godine.

U petom sazivu bio je predsednik Administrativnog odbora i zamenik predsednika Odbora za odbranu i bezbednost.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 17. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu bio je deo poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE, član Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i zamenik člana Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Podneo je ostavku na početku saziva, mandat mu je završen 25.10.2022.

BIOGRAFIJA

Rođen je 18. februara 1969. godine u Kruševcu. U Kraljevu je završio osnovnu školu i Gimnaziju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Od 1990. do 1994. godine je radio kao novinar u listu „Demokratija“. Od 1992. do 1993. godine je bio zamenik glavnog i odgovornog urednika časopisa „Student“.

1996. godine je postao odbornik Skupštine grada Beograda. Na ovoj funkciji se zadržao do 2000. godine. 1997. godine je izabran za člana Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda. Iste godine je postao predsednik Upravnog odbora JKP „Gradsko zelenilo“ i član Upravnog odbora brokersko-dilerskog društva „AB Invest“. Na ovim pozicijama je ostao naredne dve godine.

1999. godine je bio stažista Evropske fondacije Robert Šuman u Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu.

Od 2000. do 2002. godine bio je predsednik Upravnog odbora JKP „Gradske pijace“. 2001. godine je izabran za savetnika saveznog ministra unutrašnjih poslova SR Jugoslavije, Zorana Živkovića. Iste godine je postao član Nadzornog odbora kompanije Jugoslovensko rečno brodarstvo i tu se zadržao do 2005. godine.

Od 2002. do 2004. godine je bio potpredsednik KK Crvena zvezda, a od 2002. do 2006. godine predsednik Upravnog odbora JP „Ada Ciganlija“.

2003. godine je postao savetnik ministra odbrane Državne zajednice Srbija i Crna Gora, Borisa Tadića. Na ovoj poziciji je ostao do naredne godine. U tom periodu je takođe bio član Komisije za podelu vojne imovine između Srbije i Crne Gore.

2004. godine je izabran za odbornika Skupštine gradske opštine Vračar. Takođe je radio kao izvršni direktor kompanije Wireless media d.o.o. Na ovim funkcijama je bio četiri godine.

2005. godine je postao član predsedništva Košarkaškog saveza Beograda. Na ovoj poziciji je ostao dve godine.

Od 2008. do 2014. godine je bio član Odbora savetnika kompanije International communication partners.

2014. imenovan je za gradskog menadžera Grada Beograda, a od 2018. do 2022. bio je na funkciji pomoćnika gradonačelnika Beograda.

I na lokalnim izborima 2022. u Beogradu osvojio je mandat odbornika u Skupštini grada Beograda, ali je na samom početku saziva podneo ostavku na tu funkciju.

Na funkciju ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Republike Srbije izabran je 26. oktobra 2022. godine.

Dugo godina je bio član i funkcioner Demokratske stranke. Od 1994. do 1997. godine je radio kao šef kabineta predsednika Demokratske stranke Zorana Đinđića i bio je jedan od njegovih najbližih saradnika. Demokratsku stranku je napustio 2013. godine, i prešao u Srpsku naprednu stranku.

Član je Predsedništva i Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Poslednji put ažurirano: 03.11.2022, 13:05

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanik
  • Beograd
  • Kraljevo
  • 18.02.1969.
  • diplomirani pravnik
    • Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture

Statistika

  • 7
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2022.

Kao što ste, poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, mogli da primetite, ovde ima poslanika koji nisu reč progovorili o budžetu. Njih budžet ne interesuje, njima je nevažno ko će dobiti povećanje penzija, ko će dobiti povećanje plate. Njima je nevažno šta ćemo uraditi iz budžeta. Njima je potpuno nevažno da li će se završiti obilaznica oko Beograda u junu naredne godine. Njima je nevažno da li će se završiti brza saobraćajnica između Surčina i Novog Beograda u martu ove godine. Njima je nevažno da li će se završiti auto-put Sremska Rača-Kuzmin. Njima je nevažno da li će se raditi Fruškogorski koridor. Njima je nevažno da li će se graditi Moravski koridor.
To su stvari koje njih ne interesuju, zato što oni nikada to nisu radili, zato što je njihova politika vređanje i zato što je njihova politika blaćenje drugih ljudi.
Zato danas kada pričamo o budžetu za narednu godinu, umesto da pričamo o drugim predlozima, da li neko predlaže da može nešto drugo da se uradi, mi slušamo vređanje i onda je to razlog zbog čega su tu gde su i zbog čega nikada, hvala Bogu, ne mogu da odlučuju o budžetu.
Kako izgleda budžet za infrastrukturu ove godine? To je rekla premijerka u svom uvodnom ekspozeu. Ove godine Srbije izdvaja 423 milijarde 900 miliona dinara za kapitalne projekte, za razvoj infrastrukture. To je 3,6 milijardi evra. toliko izdvajamo za projekte infrastrukture.
Godine 2011, u budžetu za 2011. godinu za razvoj infrastrukture je bilo izdvojene 32 milijarde dinara ili 305 miliona evra. Te godine je za razvoj infrastrukture potrošeno 275 miliona evra. U periodu od 2008. do 2012. godine utrošeno je za razvoj infrastrukture u Srbiji 1,2 milijardi evra. Znači, mi samo ove godine ulažemo 3,6 milijardi evra, ulažemo tri puta više nego što su oni uložili u periodu od 2008. do 2012. godine. Toliko njih interesuju građani Srbije. Toliko ih interesuje da li će građani Trstenika ili Kraljeva ili Kruševca ili Požege imati vezu auto-putem do Beograda. Toliko ih interesuje da li će Novi Pazar biti vezan sa brzom saobraćajnicom preko Raške do Kraljeva. Toliko ih to ne interesuje, jer da ih interesovalo mogli su to da rade, a nisu radili. Nisu radili ništa od ovih projekata.
Da li se sećate kako su izgledale pruge do 2012. godine? Danas imamo brzu prugu između Beograda i Novog Sada. U ovom budžetu za koji vi glasate predviđen je završetak brze pruge do Subotice, do 2025. godine. Kada naši mađarski partneri budu završili svoj deo pruge, 2025. godine ići ćemo vozom brzine 200 na sat od Beograda do Budimpešte. U ovom budžetu nalazi se projektovanje pruge od Beograda do Niša, takođe brze pruge. Ako bude sve kako treba, a o tome pričamo sa EU, to gospodin Mali zna bolje od mene zato što pregovara o tome sa EU, imaćemo 2028. godine brzu prugu od Niša do Budimpešte, a onda nastavak do Preševa.
Malo pre me je jedan poslanik iz Novog Pazara pitao u vezi pruge Novi Pazar-Raška. Predviđena je u ovom budžetu rekonstrukcija 150 kilometara pruge Stalać-Kraljevo-Rudnica, a odatle da se nastavi pruga do Raške.
Nije predviđeno tih dvadesetak kilometara kroz rekonstrukciju, ali predviđeno je ovih 150 kilometara, kao što je predviđena i rekonstrukcija pruge Valjevo – Vrbnica, a to znači da ćemo imati, pošto smo uradili već rekonstrukciju pruge Resnik – Valjevo, novih 270 kilometara će imati rekonstruisanu prugu Beograd – Bar, bar sa srpske strane. To je sve predviđeno ovim budžetom.
Kao što, moram da kažem, kroz ovaj budžet možemo da vidimo kako izgledaju projekti i postrojenja za preradu i prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji, kao što možete da vidite ukupno se gradi 6.095 kilometara kanalizacije na 110 lokalnih samouprava, na 211 lokacija, eleno su naši kineski partneri, plavo je ono što radimo sa Nemačkom razvojnom bankom KfW, što ste inače na prošloj sednici prihvatili, ono što je ljubičasto, to je ono što radimo sa EU kroz IPA 2017, IPA 2020, pa 2023, a ono što je plavo, to radimo sa Razvojnom bankom Saveta Evrope.
Pogledajte kako izgleda Srbija i koliko građana pokrivamo kanalizacijom. Pa, što to nisu uradili oni koji vređaju, ali jel bilo zabranjeno da se gradi kanalizacija? Jel neko bio po turu ako gradite kanalizaciju? Nego ih nije interesovalo, baš ih je bilo briga da li ovi ljudi imaju kanalizaciju, jer oni kanalizaciju imaju i zato nastavljamo da radimo.
Ova druga mapa pokazuje koliko radimo postrojenja za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom, za tri miliona 400.000 ljudi i to je sve predviđeno ovim budžetom ili se kroz ovaj budžet stvaraju preduslovi da se radi u nekim od narednih budžeta i to je politika koju vodimo.
To je budžet o kome mi danas ovde raspravljamo i zaista uvek smo spremni da čujemo svaku kritiku, da možda nismo predvideli neki projekat, da nešto možemo da uradimo brže, da nešto možda nije urađeno dovoljno dobro i o tome uvek možemo da pričamo. Samo, hajdemo da pričamo o onome što je život građana Srbije, hajdemo da ne pričamo samo o uvredama, pošto ako jedino što znate da kažete o budžetu, a da su to uvrede, onda vas ne interesuje budućnost građana Srbije. Ne interesuje vas kako će građanke i građani Srbije da žive.
Hajdemo da razgovaramo o tome i kako možemo našu zemlju da razvijemo bolje, jer sve što smo ovde čuli, to su bili da u ovoj Vladi postoje reciklirani kadrovi. Pa, hvala Bogu, ima ko da vas reciklira, pošto vi niste nikakvi kadrovi, ni reciklirani ni neki drugi, pošto vas nikad niko nije hteo, a ono što je najvažnije narod vas nikad nije hteo i niste u stanju da uradite ništa i niste u stanju da ponudite građanima Srbije bilo šta.
Pošto nisam čuo nijednu primedbu na budžet, pošto očigledno o budžetu se nije raspravljalo, ja pretpostavljam da će se sada glasati za ovaj budžet i da ćete glasati za sve ove projekte, jer ko glasa protiv budžeta, glasa protiv svih ovih projekata i to građanke i građani Srbije treba da znaju. Ko bude glasao protiv ovog budžeta glasa protiv „Moravskog koridora“, glasa protiv „Fruškogorskog koridora“, glasa protiv brze pruge do Subotice, glasa protiv Sremska – Rača – Kuzmin autoput, glasa protiv puta Požega – Boljare, glasa protiv autoputa Požega – Kotroman. Glasa protiv svih ovih infrastrukturnih projekata i treba jasno da građani vide ko je za razvoj Srbije, a ko je za politikanstvo.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2022.

Čujem sada rekoste da je Vučić kriv za Zajam za preporod Srbije. Ja se sećam mi bili tad, nas dvojica studenti, nismo baš ni imali para da uplatimo za taj zajam, tako da ne znam kako smo to bili krivi za Zajam za preporod Srbije, još malo pa će biti kriv i za kosovsku bitku verovatno, kako ste krenuli.
Svašta sam čuo, ali da neko kaže da budžet može da bude koruptivan, to je stvarno meni neverovatno. Koruptivan može da bude posao, a ne budžet. To znači da budžetom prihodujete, odnosno dobijate određena sredstva i planirate kako ćete da ih potrošite i budžetom možete da odredite neke prioritete koji su možda važniji nekome, nekome nisu, ali budžet ne može da bude koruptivan i to treba da naučite.
Budžet je nikada veći i to je nešto što je takođe važno. Kako izgleda naš budžet? Dovoljno je da vam kažem da je Srbija od 2018. do 2021. godine imala rast BDP i to prema podacima MMF, ne našim podacima, od 16%. Znači, 2018. godine 4%, 2019. godine 4,3%, 2020. godine, najmanji pad u vreme Korone, 0,9% i 2021. godine 7,4%.
U isto vreme Hrvatska je imala rast od 7,8%, Severna Makedonija 4,4%, Crna Gora 4,7%, BiH 11%, Albanija 11,2% i Slovenija, zemlja EU, 12%.
Da smo bolji čak i od nekih zemalja EU govore nam podaci da je u istom periodu Austrija imala rast 1,5%, Nemačka 0,9%, Španija 2,1%.
Prema tome, mnogo bolje danas izgleda Srbija nego u vreme kada govorite o tome pre 10 godina, kako je bilo pre vremena Aleksandra Vučića. Srbija je 2012. godine izvezla 8,7 milijardi evra. Toliko je vredeo srpski izvoz.
Samo u prvih devet meseci ove godine naš izvoz vredi 20 milijardi evra. Do kraja godine vredeće 26,5 milijardi evra. Neću da govorim o vrednosti BDP. BDP je vredeo 33,6 milijardi evra – 2021. godine. Sledeće godine vredeće 60 milijardi evra do kraja ove godine. Skoro je udvostručen.
Prema tome, to je nešto što pokazuje koliko je bolje danas nego što je bilo pre 10 godina. Da li je dovoljno dobro, nikada nije dovoljno dobro i uvek može da bude bolje i uvek treba da bude bolje, ali da li je bolje nego što je bilo – bolje je.
Pričamo o tome kako se zapostavlja jug Srbije. Hoćete mi reći da do pre 10 godine jug Srbije nije bio zapostavljen? Bio je i te kako zapostavljen i ne samo jug Srbije. Bio je istok Srbije i zapad Srbije i centralna Srbija i Vojvodina i sve je bilo zapostavljeno. Mi prvi put gradimo autoputeve poprečno. Ne od severa ka jugu zato što povezujemo različite krajeve Srbije. Pa šta je Moravski koridor? Šta je Moravski koridor nego povezivanje Srbije, da povežete Kruševac, pre toga Ćićevac, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku banju i Kraljevo na autoput? Šta je Požega – Preljina? Šta je Miloš Veliki nego povezivanje Srbije? Šta znači to što ćemo 22. decembra da potpišemo ugovor o finansiranju od strane EU brze pruge Beograd – Niš? Šta je to pre nego povezivanje Srbije?
Vozom će se ići 2028. godine 200 na sat od Niša do Budimpešte. Da li je to dovoljno? Verovatno nije. Svi bismo mi želeli brže, ali se zemlja razvija. Razvija se više nego ikada.
Ako pričamo o jugu Srbije, evo vam ova mapa koju sam malopre pokazao, pogledajte samo postrojenja za preradu otpadnih voda na jugu Srbije. Imate ceo jug, što iz kineskog aranžmana, što ih KFE. Ceo jug Srbije. Što to ranije nije rađeno i nije pošteno i nije lepo govoriti o tome da se sada neko iseljava sa juga Srbije ili iz nekog drugog kraja Srbije, a do pre 10 godina svi su se tamo samo naseljavali, što nije tačno i svi znamo da nije tačno.
Ako hoćemo da ljudi da žive tamo gde su danas, moramo da obezbedimo puteve, moramo da obezbedimo pruge jer to znači nova radna mesta. To znači preko 200 novih fabrika. To znači preko 400 hiljada novih radnih mesta koja su se otvorila u ovih 10 godina. To znači da nezaposlenost jed 8,9%, a ne preko 25,9% skoro 26%, koliko je bila. To znači da se Srbija razvija.
Prema tome, u ovom budžetu je predviđen novac za mnoge projekte ne samo na jugu Srbije, već i na istoku, i na zapadu i u Vojvodini gde se gradi Fruškogorski koridor, gde gradimo tri mosta u Novom Sadu, u gradu koji ima dva mosta, gde se to nikada nije dogodilo. Predviđeni su važni projekti koji će omogućiti da naši ljudi žive normalno od svog rada i nije pošteno i nije fer govoriti o tome kako u budžetu nema novca za to.
Takođe, nije pošteno govoriti o tome kako neko raspolaže novcem kako mu padne na pamet. Ljudi su ovde, svi su narodni poslanici, zna se ko usvaja Zakon o budžetu, Narodna skupština. Ona određuje vašom odlukom, određujete kako će novac da se troši i nemoj da pričamo građanima kako će sada neko iz mraka da određuje kako će se trošiti novac. Neće niko određivati. Određuje se ovde, ovim zakonom.
I još na kraju da ponovim, ove godine, drage poslanice i poslanici, ako glasate za ovaj budžet, glasate za investicije od 3,6 milijardi evra u infrastrukturu. Od 2008. godine do 2012. godine za četiri godine uložili su ukupno milijardu i 200 evra u infrastrukturu. Tri puta više izdvajamo za sledeću godinu, nego što su oni uradili za četiri godine. Godine 2011. 305 miliona evra je bilo predviđeno za infrastrukturu. Potrošeno 275, mislim. To je promena u Srbiji. To je ta promena koja nam je potrebna.
Prema tome, ajmo da pričamo o projektima, ajmo da pričamo o Radan planini, ajde da pričamo o projektima integralnog razvoja Srbije, ajde da pričamo o tome da smo odvojili u budžetu 1,4 milijarde dinara za Ovčarsko-Kablarsku klisuru, za integralni razvoj jugozapadne Srbije, ajde da pričamo o tome da smo uradili prvi put, preko Radan planine, posle 55 godina prošao autobus. To nije ulaganje u Srbiju. Pa to nije Beograd. Posle 55 godina, zadnji autobus je prošao 1967. godine od Leskovca do Prolom Banje. Evo prošao je pre 10, 15, 20 dana. Hajde da pričamo o tome.
Da li je dovoljno? Pa nama treba pet puta veći budžet da sve uradimo što treba da se uradi. Da li se radi? Radi se. I nemojmo da pričamo o tome da je budžet koruptivan. Budžet ne može da bude koruptivan. Može posao da bude koruptivan. To treba da znate. To, pogotovo vi koji nikada ništa u životu niste radili, znate i te kako.
U svakom slučaju najlakše je, imao je Duško Radović jednu dobru, ali sada bi bio suviše nekorektan kada bih to ispričao. Ima neka, ali nije važno. U svakom slučaju, ovaj budžet je razvojni budžet. Srbija može da bude ponosna sa ovim budžetom, Srbija će se razvijati u vreme velike ekonomske krize, a nastavićemo da radimo ono što ne budemo uradili ovim budžetom, nastavićemo da radimo narednih godina kako bi naša zemlja postala ono što sve građanke i građani očekuju. Bolje mesto za život svih ljudi.

Treća sednica Drugog redovnog zasedanja , 06.12.2022.

Molim vas samo kada pričamo o budžetu da ne obmanjujemo javnost. Znači, prvo da raščistimo da budžet ne može da bude koruptivan, budžet predstavlja izvore prihoda države i način na koji se taj novac troši. Nije ovde ministar privrede, pošto smo pričali o tome kako se troši novac koji je namenjen za subvencije investitorima, to nije odluka ministra, nikada nije bila, ni u vreme kada je u vladi Mirka Cvetkovića to uvedeno, na predlog Mlađana Dinkića, pošto se od tada isplaćuju subvencije investitorima, a ne od juče, nego je to uvek bila odluka ekonomskog saveta vlade i Vlade Srbije, na osnovu jasnih kriterijuma.
Drugo, novac o kome je moja koleginica Tanasković govorila, deli se uglavnom na konkursima po vrlo jasnim kriterijuma gde lokalne samouprave, ali i drugi, da li su to nevladine organizacije, ili organizacije, mogu da se jave i da apliciraju za taj novac i da dobiju.
Prema tome, nemojmo obmanjivati ovde i ne pričajte stvari koje nisu tačne, a to je da bilo ko može diskreciono, kako mu padne napamet da deli novac. To je laž, to je neistina, to je obmanjivanje građana i nemojte da radite stvari ukoliko već ne razumete, nemojte da obmanjujete druge ljude. To je ono što mogu da vam kažem.
Znači, da završimo, Zakon o budžetu Republike Srbije za 2023. usvajaju poslanice i poslanici ovog doma. U zakonu jasno piše kako će novac da se troši. Mimo toga novac ne može da se troši, i nemojte da obmanjujete ljude. Zato se i donosi zakon u Skupštini.
Prema tome, o trošenju budžeta, o trošenju novca građana odlučuju predstavnici građana, a to su narodne poslanice i narodni poslanici. A da je ovo najbolji budžet, da je ovo najveći budžet, da imamo najviše para za investicije, to smo, kao što vidimo, već utvrdili. Sada je očigledno, vidim više nikoga ne interesuje od onih koji izgleda ne žele da glasaju za ove investicije, nikoga ne interesuje šta će se raditi iz ovog budžeta. Nikoga ne interesuje da li ćemo završiti Moravski koridor. Nikoga ne interesuje kada će se uraditi Fruškogorski koridor. Nikoga ne interesuje kada će biti završen put do Požege. Nikoga ne interesuje kada ćemo raditi brzu prugu do Niša. Njih interesuje, očigledno, samo da pričaju neistine o ovom budžetu.
Ono što građanke i građani treba da znaju, oni koji budu glasali protiv ovog budžeta glasaju i protiv Moravskog koridora, i protiv auto-puta do Požege, i protiv brze pruge do Subotice, i protiv brze pruge do Niša i protiv obilaznice oko Beograda. Glasaju protiv razvoja Srbije.
Hvala.

Imovinska karta

(Beograd, 31.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Odrekao se primanja plate i paušala) Republika Mesečno 130347.00 RSD 01.08.2022 -