Poslanik nije ni u jednom radnom telu.
| 17.10.2022. | Zakon o izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima |
usvojen
|
Čusmo kako ne valjaju putevi i kako ne treba da se grade putevi zato što neko drugi pre Aleksandra Vučića nije znao i nije umeo da ih izgradi. Čuli smo kako 22 kilometra autoputa od Rume do Šapca ne valja ništa, kako 22 kilometra autoputa od Rume do Šapca ne valja ništa, a inače nekoliko godina pre nego što je taj autoput završen imali smo nelegalnu ponudu tadašnjeg predsednika opštine Šabac koji je dovodio nekog kanadskog investitora, nudio mu taj put na koncesiju, zvao se Zelenović, mislim, i predlagao da se naplaćuje ta deonica negde oko 9,5 evra u jednom pravcu. Tako su oni zamišljali da grade puteve.
Izgrađeno je 22 kilometra autoputa od Rume do Šapca, zajedno sa mostom, i možete da pitate građanke i građane Šapca da li im to ne treba ili im treba. Ako pogledate koliko automobila prolazi tim putem, videćete da im treba. Sada se gradi 54 kilometra brze saobraćajnice od Šapca do Loznice i ona će biti završena do kraja ove godine.
Šta god ko mislio o tome, ko god to pokušavao to da spreči, očigledno Loznica ne treba da bude vezana brzom saobraćajnicom, jer to, navodno, nije potrebno. Ne treba ni Požarevac da bude priključen na autoput, jer šta će to njima, a biće priključen do kraja ove godine. Ne treba ni Trstenik, ni Vrnjačka Banja da budu priključeni na Moravski koridor, a biće priključeni do kraja ove godine, jer šta će to njima. Ne treba da bude ni Kraljevo priključeno na autoput, jer zašto, čemu to? Ne treba ni Požega. Zašto? Važno je da se ništa ne radi da bi moglo da se kaže kako se u Srbiji ništa ne radi.
Do kraja ove godine biće završeno skoro 166 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica. Završiće se, priključiće se Valjevo, preostalih 5,8 kilometara će biti završeno već do septembra, biće urađeno na Dunavskom koridoru ne 23, već između 35 i 40 kilometara, i Dunavski koridor će biti završen do septembra naredne godine, godinu i po dana pre roka, pre nego što piše u ugovoru. Biće završena brza saobraćajnica od Šapca do Loznice 54 kilometra. Biće spojeni od Koševa i Trstenik i Vrnjačka Banja, šta god ko mislio o tome i ko god mislio u ovoj sali da to nije potrebno, jer tim građanima verovatno, ne treba put, šta će njima put?
Biće završena brza pruga od Novog Sada do Subotice već krajem novembra, godinu i po dana pre roka, pre onog roka koji stoji u ugovoru. Imaćemo brze vozove između Novog Sada, Beograda i Subotice do kraja ove godine, a do 2027. godine biće završen kompletan Fruškogorski koridor 47 kilometara, kompletan Dunavski koridor 68, skoro kilometara 69 kilometara. Biće završena Sremska Rača – Kuzmin, već ove godine, što znači da je to prvi deo autoputa Beograd – Sarajevo. Biće završeno do Požege. Uradićemo 50 kilometara „Osmeha Vojvodine“.
Vidim danas da su se u jednom tajkunskom listu toliko izlupetali oko cene puteva da ja stvarno ne mogu da verujem. Oni ne znaju čak ni da pogode dužinu puta. Znači, piše u projektnoj dokumentaciji da dužina „Osmeha Srbije“ je 186 kilometara, ali taj list „Nova S“ da je to 160 kilometara. Samo pročitajte, samo otvorite lepo i pročitate koliko je to kilometara. Ne znaju da pogode kilometražu, a onda lupe cifru koja je za jedno 20% najmanje manja nego što je ugovorena prva deonica tog puta. Ni to ne znaju.
Ne znaju da kažu, a kažu da će Karađorđe koštati toliko, a tek će u oktobru biti završen projekat za Karađorđa. Sve dok ne završimo projekat to su samo pretpostavke. U novembru će biti izdata građevinska dozvola za Karađorđa i Karađorđe će biti izgrađen.
Pored toga, ove godine počećemo da gradimo brzu prugu prema Nišu, tunel Stalać – Đunis, tunel broj četiri na deonici Stalać – Đunis počeće da se radi sada u julu. To je prva deonica koja će se raditi između Beograda i Niša. Do kraja ove godine počinjemo da radimo deonicu Stalać – Đunis i imaćemo završen tender za drugu i treću deonicu pruge Beograd – Niš. Gradićemo od Velike Plane do Paraćina i od Paraćina do Niša već na proleće sledeće godine. Imaćemo do polovine 2028. godine 230 kilometara brze pruge do Niša i to je Srbija koja se razvija.
Sad smo čuli da nam putevi ne trebaju, da ne treba ništa da se radi, a inače smo čuli još jednu stvar. Kada god se uzimaju krediti od Evropske investicione banke, morate da dokažete da gradite tako da se ne narušava životna sredina. To je valjda prirodno i normalno, kao što se vodi računa o socijalnim aspektima, o raseljavanju ljudi, o tome da se obezbede stanove za one koji su čak i neformalno naseljeni. To su standardne procedure koje postoje decenijama unazad i nemaju nikakve veze sa godinama unazad, recimo sa poslednjih nekoliko godina.
Čujemo stvari da to ima veze sa nalazištima. Ne, nego ima veze sa ljudima, bre! Ima veze tamo gde žive ljudi da se izgrade put i pruga! To je put! To je cilj ove Vlade da se izgradi 480 kilometra puteva do 2027. godine, da ljudi budu povezani putem, da mogu da žive od svog rada, da mogu da dođu od Čačka za sat i 50 minuta do Beograda. To je cilj! Da mogu da dođu od Loznice do Beograda za sat i 10 minuta. To je cilj! Zato se grade putevi, da može da se putuje između Subotice i Beograda prugom za sat i 10 minuta. To je cilj! Da se stiže iz Niša do Beograda za sat i 40 minuta. To je cilj!
Kad se gradi i dok god se gradi put ili pruga tu dolaze nove investicije, tu se razvija lokalni turizam, lokalni biznisi i to je valjda normalno, to je valjda nešto oko čega se slažemo. Valjda je prirodno da se izgrade putevi. Niko nije smislio te puteve prošle godine, nalaze se u planovima Srbije desetinama godina unazad. Niko nije izmislio da se gradi sad pruga ili put baš tu i na toj trasi, nego samo niko drugi to nije hteo da radi.
Prema tome, nastavićemo da gradimo puteve i pruge, gradićemo ih brzo, gradimo ih najviše u Evropi. Pričam o brzim prugama i uradićemo tako da ova zemlja bude saobraćajno povezana. Kada je saobraćajno povezana to je prava decentralizacija, jer ona ljudi mogu da ostanu da žive u svojim mestima, mogu da žive u jednom mestu, a da rade u drugom mestu. Mi danas imamo skoro 3.000 pretplatnih karata za brzi voz između Novog Sada i Beograda, a to znači da ljudi žive u Novom Sada i rade u Beogradu ili obratno. Sutra ćemo imati za Suboticu. Kada bude završena brza pruga između Novog Sada i Subotice, putovaće se 44 minuta između Novog Sada i Subotice. Ljudi mogu da žive u Novom Sadu i da rade u Subotici. Imaće veći izbor zanimanja, moći će da rade za bolje plate. To je razvoj zemlje i moći će da ostanu tu gde žive.
Izgradnja brze pruge i rekonstrukcija pruge od Subotice do Sombora i od Vrbasa do Sombora znači život za Sombor. Znači da će ljudi iz Sombora biti vezani prugom koja se vozi brzinom od 120 km na sat do Subotice i da će biti vezani do Vrbasa, pa će moći da se voze brzom prugom ili prema Budimpešti ili naravno, prema Nišu. To je cilj i to jeste osnova privrednog razvoja zemlje.
Ako hoćemo decentralizaciju i da svi ljudi ne žive u dva ili tri grada kao što žive u Grčkoj, u dva grada tri četvrtine stanovništva, onda treba izgraditi puteve i pruge a to se sada radi. Nemoj samo da pričamo da nam nisu potrebni putevi i pruge jer to nije tačno i od toga ljudi imaju koristi.
Kad pričamo, na kraju, o zapadnoj Srbiji, tu će biti urađeno još nekoliko infrastrukturnih projekata, na zadovoljstvo građanki i građana. Krećemo u rekonstrukciju pruge od Rume, Šapca do Loznice, to je prvi deo pruge Beograd - Sarajevo. Potpisali smo sa Vladom Bosne i Hercegovine, čekamo da prođe kod njih njihove procedure, da i oni i mi apliciramo za svoj deo kako bi se gradila pruga prema Sarajevu. Ta pruga će biti za brzine od 120 km na sat i mislim da je dobro i za građane Loznice i sve druge da budu povezani brzom prugom kojoj brzine od 120 km na sat sa Beogradom.
Takođe ćemo produžiti brzu saobraćajnicu do Malog Zvornika, to je dvadesetak kilometara, mislim 21 ili 22. Radiće se pruga između Valjeva i Loznice inače počinjana tri ili četiri puta, konačno će se raditi. Ono što je najvažnije, što mislim da je posebno važno, probiće se tunel Proslop koji će biti veza kada idete od Ljubovije prema Valjevu. Tu se neće raditi ni brza saobraćajnica, ni autoput, biće postojeći put ali taj tunel će smanjiti, ubrzati put, povezati izlazak Valjeva na Drinu i biti važan ne samo za Ljuboviju nego i za Bratunac i za Skelane i za Srebrenicu i za sva mesta sa one strane Drine, jer će veoma brzo i lako ljudi moći da dođu do Valjeva, a onda brzom saobraćajnicom do autoputa Miloš Veliki, a potom tamo gde žele.
Počeće rekonstrukcija pruge od Valjeva do Vrbnice, 210 kilometara i to sa sredstvima EU i počećemo, završićemo do kraja godine Niš – Brestovac.
Krenuli smo da radimo obilaznicu oko Niša, železničku obilaznicu, o kojoj se inače priča decenijama pa nikom nije palo napamet da je radi. Nikom nije palo napamet. Od kad znam, od kad poznajem ljude iz Niša svi pričaju o toj železničkoj obilaznici, samo što niko nikad nije radio. A evo sad se radi i biće završena. Kao što će do kraja godine biti završen Niš – Brestovac, kao što će biti završen i Niš – Dimitrovgrad, koji se takođe ubrzano radi.
Sa Vladom Severne Makedonije potpisali smo memorandum da zajednički nastupimo za sredstva, i to ćemo tražiti iz plana rasta EU, za sredstva koja treba da omoguće izgradnju brze pruge od Brestovca do Skoplja preko Preševa.
To je ono što nas čeka i to su planovi koje ćemo ostvariti.
Zato ajmo da pričamo o tome gde još treba nešto da izgradimo, a nemoj samo da pričamo da nam nisu potrebne pruge i putevi.
Gospodine Starčeviću, ja vam se zahvaljujem što ste postavili pitanje za našu avio liniju za Kairo. Tako je da postoji politički dogovor da se uspostavi ta avio linija.
Međutim, pre nego što budemo govorili o uspostavljanju te avio linije, želim da vam kažem da mi sa velikim ponosom od 2013. godine pratimo razvoj naše domaće avio kompanije Er Srbija. Ona je sada skoro 100% u našem vlasništvu, domaćem vlasništvu i kao što se sećate 2013. godine bilo je zaista velikih napada na Vladu Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića kada je doneta odluka da se ukine JAT ervejz i da se napravi nova nacionalna avio kompanija u kojoj je tada Etihad imao 49%.
Oni koji su nas tada napadali zato što nemamo potpuno domaću kompaniju sada kada je ona skoro potpuno u našim rukama, kada je vlasništvo Vlade Republike Srbije, sada nas napadaju i tvrde da treba da imamo nekog partnera.
U svakom slučaju, što se tiče same "Er Srbije", "Er Srbija" ima 88 linija i po tome smo u ovom regionu najveća regionalna avio kompanija. Letimo u 34 zemlje, na četiri kontinenta. Kao što sami znate, ekspanzija "Er Srbije" je počela 2022. i nastavila se 2023. godine. Mi smo 2022. godine otvorili 15 novih linija, a 2023. godine 23 linije. To je bio trenutak kada je "Er Srbija" iskoristila završetak korone i kada je prva od svih evropskih avio kompanija krenula u ekspanziju i zato držimo jedan značajan deo tržišta u ovom regionu.
Mi smo u 2023. godini, moram da vas podsetim, otvorili i Porto i Budimpeštu i Ankaru i Katanju i Izmir i Istanbul, zatim Lisabon, Hamburg, Geteborg, Napulj, Heraklion na Kritu, Krakov, Varnu, Ohrid, Rodos, Krf, Hanju, to je takođe na Kritu, Palermo.
U 2024. godini otvorili smo jednu avio liniju prema Mostaru i to je bilo obećanje predsednika Vučića da će Srbija otvoriti liniju prema Mostaru.
Imamo u planu, s obzirom da očekujemo da do kraja ove godine imamo sigurno još jedan širokotrupni avion, trebalo bi da budu dva, drugi će možda biti početkom naredne godine, to su avioni "Erbas 330-200", kada bude stigao u avgustu taj još jedan širokotrupni avion, mi ćemo početi da letimo za Gvandžo, a očekujemo da do kraja godine a najkasnije početkom sledeće godine počnemo sa letovima i prema Šangaju. U tom trenutku ćemo imati tri avio linije za Kinu. Znači, postojeća prema Tjenđinu, Šangaj i Gvandžo.
Razmišljamo, i to je plan za sledeću godinu, da otvorimo još jednu liniju prema Severnoj Americi, tamo prema jugu Amerike, da li će to biti Majami ili neka druga, to ćemo videti. U svakom slučaju, kažem, veoma smo zadovoljni kako se naša kompanija razvija.
Ono što mogu da vam kažem, to je da smo mi, i to je zaista podatak za ponos, 8. jula u "Er Srbiji" u ovoj godini, 2024. godini, prevezli dva milionitog putnika. Prošlu godinu smo završili sa četiri miliona 190, skoro četiri miliona i 200 hiljada putnika, što je zaista sjajno. Moram da vam kažem da je onaj JAT, koji je bio ponos Jugoslavije, zemlje sa 22 miliona stanovnika, imao oko sedam miliona putnika, što naprosto pokazuje koliko napreduje sama "Er Srbije", jer smo mi prošle godine, 2023, stigli do dva miliona putnika, što samo govori o tome da ćemo ove godine oboriti rekord od 4,2 miliona putnika.
Kad pričamo o aerodromima, aerodrom "Nikola Tesla" je u prvih šest meseci imao 3,7 miliona putnika, što je inače porast od 13% u odnosu na 2023. godinu, a 42% u odnosu na 2019. godinu. Imali smo ukupno u prvih šest meseci sa aerodroma "Nikola Tesla" 39.580 letova, što je porast od 9% u odnosu na 2023. godinu i porast od 25% u broju letova u odnosu na 2019. godinu.
Pre dva dana je otvoren novi terminal na aerodromu "Konstantin Veliki" u Nišu. Putnici su juče počeli da koriste novi terminal i ono sa čime smo mi posebno zadovoljni, prošle godine je taj aerodrom imao skoro 450 hiljada putnika, a 2012. godine je imao manje od 30 hiljada putnika. U ovom trenutku letimo sa 13 linija sa aerodroma "Konstantin Veliki", od čega "Er Srbija" održava sedam linija. Tokom čitave godine letimo za Frankfurt i Keln, zatim za Beograd, za Istanbul i za Ljubljanu, a tokom sezone letimo za Atinu i Tivat.
Mi smo ukupno uložili oko 33 miliona evra investicija u sam aerodrom "Konstantin Veliki". Znači, uložili smo oko 11 miliona evra u novi terminal, uložili smo oko pet miliona evra, malo više od pet miliona evra u samo opremanje i više od 17 miliona evra u parterno uređenje. Urađeno je 530 novih parking mesta, 103 mesta za kamione, urađena je kompletna kanalizacija, privezan je aerodrom na mreže, kako gasnu, tako i na sve ostale i sada su se stvorili uslovi da krenemo u drugu fazu razvoja aerodroma "Konstantin Veliki". Tu nas čekaju investicije između 80 i 90 miliona evra. Prvo moramo da uradimo drugu zgradu, onu staru zgradu koja će morati da se sruši, kako bismo dobili kompletno novu zgradu, kompletno drugi terminal, treba da uradimo pistu za rulanje, koja sada ne postoji, zatim da uradimo rekonstrukciju, zatim mesta za devet aviona, sada imamo za šest, za parkiranje. Dalje, treba da rekonstruišemo postojeću sletno-poletnu stazu, što je takođe posao koji nas čeka.
Ono što je takođe važno, zahvaljujući izmeštanju pruge iz centra Niša, znači izgradnje obilaznice železničke oko Niša, mi ćemo ukloniti prugu koja prolazi delom pored aerodroma, dobiti novih 300 mesta pristupa, što znači da ćemo na aerodromu "Konstantin Veliki" moći da koristimo da sleću i avioni više kategorije, što će naravno imati veći broj putnika.
Ono što je plan, to smo dogovorili sa predsednikom Republike, to je da počnemo pregovore sa niskobudžetnim kompanijama. Vlada Republike Srbije će zajedno sa gradom Nišom ponuditi subvencije određenom broju kompanija kako bi mogli da potpišu ugovore sa nama na više godina i kako bismo pozicionirali niskobudžetne kompanije prema Nišu, jer na taj način oslobađamo prostor na beogradskom aerodromu. Za nas je to veoma važno. Mi očekujemo od 2027. godine preko tri i po miliona putnika koji će doći samo zbog EKSPO-a. Zato što očekujemo preko tri i po miliona putnika, važno je da više niskobudžetnih kompanija leti iz samog Niša. Posebno će to biti važno kada 2028. godine bude završena brza pruga između Beograda i Niša. Tada će se od Beograda do Niša putovati sat i 40 minuta, što znači da će ljudima koji žele da lete i niskobudžetnim kompanijama biti veoma lako da dođu brzim vozom do Niša i kasnije, naravno, da se prevezu tamo gde žele, što će potpuno pozicionirati aerodrom Niš, koji će sada sa novim terminalom imati potencijal za milion i po putnika.
Ono što želim da vam kažem i što mislim da je veoma značajno kada je u pitanju sam avio saobraćaj, osim ovog leta prema Kairu, danas je održana, i to mogu da vam kažem ekskluzivno, Međuvladina komisija za trgovinsku i ekonomsku saradnju Srbije i Azerbejdžana u Bakuu. Naš kolega Nikola Selaković predsedava ovom komisijom sa srpske strane, bio je tamo. Ono što je postavljeno kao prioritet saradnje dve države, to je uspostavljanje avionske linije između Beograda i Bakua. Tako da ćemo u narednom periodu sa Vladom Azerbejdžana razgovarati o tome. Za svaku liniju je potrebno vreme da postane profitabilna i mi ćemo napraviti, ja se nadam, dogovor sa Vladom Azerbejdžana kako ćemo pokriti određene troškove dok se ljudi ne naviknu na tu liniju i na taj način da ta linija postane profitabilna.
Moram da vam kažem da je naša linija, recimo, prema Čikagu potpuno profitabilna, veoma brzo je bila potpuno popunjena, izdržali smo, sačekali smo da linija prema Njujorku postane profitabilna i, ono što je zanimljivo i što je važno, mi smo uspeli da pokupimo regionalne putnike i to je bilo suštinski posebno značajno.
Nas, naravno, čeka nastavak investicija kada je u pitanju aerodrom "Nikola Tesla". Kao što i sami znate, francuska kompanija "Vansi" ima prema ugovoru o koncesiji obavezu da nastavi sa investiranjem u sam aerodrom "Nikola Tesla". Ono što mogu da kažem, to je da je MUP Republike Srbije kupio, što mislim da je značajno za sam aerodrom i za funkcionisanje aerodroma, 16 elektronskih čitača gejtova za elektronsko očitavanje pasoša. Oni su već stigli u julu za Beograd i mi smo mogli već da počnemo da ih postavljamo u julu. Odlučili smo se da to ne radimo tokom jula, da sačekamo da prođe letnja sezona, zato što bi u tom slučaju smanjili kapacitet na pasoškoj kontroli za 25% i od septembra će ti čitači biti postavljeni, što znači da ćemo imati mnogo veći kapacitet kada je u pitanju prolaz na pasoškoj kontroli jer će se pet puta brže prolaziti
kroz same elektronske gejtove. Tu želim da se zahvalim ministru Gašiću, on je bio ministar unutrašnjih poslova kada smo pokrenuli to i naravno ministru Dačiću koji sada takođe to radi. Mi smo zaista uradili veliku stvar i osavremenili naš aerodrom kada je u pitanju sam prolazak putnika.
Takođe, mogli ste da primetite da ove godine skoro da nema problema u funkcionisanju aerodroma, što za razliku od prošle godine, kada smo zaista imali dosta problema, ne samo mi, već i drugi evropski aerodromi, ali sada smo malo povećali konkurenciju, u smislu da je za ground handling, odnosno za posao zemaljskog operatera, otvorili smo tržište, došlo je nekoliko velikih kompanije, među kojima je jedna od najvećih na svetu, britanska kompanija "Menzis", koja je preuzela preko 50% operacija na beogradskom aerodromu, preuzela je i Srbiju i još neke druge kompanije.
Na taj način smo, kažem uvođenjem konkurencije, uspeli da rešimo problemi koji su bili tokom prošle godine.
Uvek kada je u pitanju letnja sezona ima i gužvi, to je normalno kada su špicevi, tako je na svakom aerodromu, ali za nas je bilo veoma važno da to bude svedeno na najmanju moguću meru i da aerodrom zaista bude prolazan.
Kada je u pitanju aerodrom „Nikola Tesla“, kažem, čekaju nas nove investicije i mi ćemo nastaviti jer naš cilj je da aerodrom „Nikola Tesla“ ima 15 miliona putnika. To je naš zajednički cilj sa kompanijom koja drži koncesiju.
Takođe, želim da vas obavestim da ćemo tokom jula meseca početi izgradnju pruge između Zemun polja i Surčina koja će voditi od Zemun polja do centra Surčina, zatim do aerodroma „Nikola Tesla“ i do Nacionalnog stadiona, odnosno kompleksa EKSPO. Ta pruga je dužine 19, skoro 19 kilometara. Za nju smo naručili devet vozova, kineskih vozova, gradskih vozova koji su za brzine od 120 kilometara na sat i imaćemo prugu završenu do kraja 2026. godine. Na taj način ćemo povezati aerodrom „Nikola Tesla“ sa tom prugom jer prema direktivi Evropske komisije koja je nedavno usvojena, tokom prošle godine, svi aerodromi koji imaju više od 12 miliona putnika moraju da budu povezani prugom i na taj način da se omogući da putnici dolaze i železnicom na sam aerodrom.
Kako smo mi sigurni da će aerodrom „Nikola Tesla“ u naredne tri godine doći do 12 miliona putnika za nas je važno da on bude povezan prugom, a to će omogućiti da neko ko je iz Novog Sada može vozom da dođe na aerodrom, da neko ko je iz Kragujevca sutra, ko je iz Niša ili ko je iz Valjeva, iz drugih delova Srbije mogu da koriste železnicu kako bi došli na sam aerodrom „Nikola Tesla“. Tako da, hvala na ovom pitanju.
Ono što želim da vam kažem je da ćemo mi u svakom slučaju nastaviti sa širenjem mreže naše nacionalne avio kompanije, ali ono što moram da istaknem, i to na kraju želim da to bude svima jasno, „Er Srbija“ je profitabilna kompanija. Ona ne prima subvencije iz državnog budžeta. Malo je takvih avio kompanija u Evropi koje posluju bez subvencija iz državnog budžeta upravo zato što odluke o tome koje će linije da budu otvorene donosi menadžment kompanije na osnovu procena i oni, naravno, odgovaraju za te odluke. Zato kada mi želimo uz dogovore sa nekim drugim zemljama da uvedemo nove linije mi procenjujemo i troškove i nalazimo način kako ćemo u prvom periodu dok te linije ne zažive te troškove da pokrivamo, jer je to jedini način da avio kompanija kao što je „Er Srbija“ bude uspešna. Ona je prošle godine isplatila dividendu. Dakle, „Er Srbija“ je primer dobre kompanije koja je sada u vlasništvu države, koja ostvaruje dobre poslovne rezultate upravo zato što imamo i stranog menadžera. Kao što znate Čeh je na čelu te kompanije, jedan od boljih evropskih menadžera. Zaista dobro radimo i upravo nam je zato važno da svaka avio linija koja se otvara bude usklađena sa realnim ekonomskim potrebama avio kompanije i tako ćemo uspeti da sačuvamo „Er Srbiju“ je „Er Srbija“ je važna kako za razvoj turizma, tako i za razvoj privrede.
Mi imamo nameru da, između ostalog, u narednom periodu uložimo više u kargo saobraćaj, kad je u pitanju Niš. Da bi naravno bilo kargo saobraćaja morate da imate fabrike. Predsednik Vučić jed pre dva dana postavio kamen temeljac za desetu fabriku u Nišu. Kada imate fabrike imate i proizvode i zato može da se razvija kargo saobraćaj. To nam je plan i to ćemo raditi u narednom periodu.
Hvala na ovom pitanju i naravno mi smo otvoreni i dalje da razgovaramo o tome kako da „Er Srbija“ prati našu spoljnu politiku i dobre odnose koje imamo sa drugim državama.
Slušamo već nekoliko sati kako u Srbiji nema kanalizacije i slušamo kako nema kanalizacije i kako je neophodno graditi kanalizaciju. Malopre smo čuli neke neistine o projektu „Čista Srbija“. Prvo, istine radi želim da kažem, a to manje više se zna da Projekat „Čista Srbija“, čija je vrednost investiciona vrednost tri i po milijardi evra, treba da pokrije 73 jedinice lokalne samouprave na 93 lokacije sa 159 postrojenja za preradu otpadnih voda, od kojih su većina postrojenja mala postrojenja, a ima i onih velikih kao što je postrojenje u Novom Sadu, koja je ekvivalent za 300 hiljada stanovnika i da ukupno oko dva miliona i 200 hiljada ljudi treba da dobije priključak na kanalizaciju.
U prvoj fazi projekta, a prva faza projekta je završena preko 70%, rađena je kanalizacija na 16 lokacija, ukupna vrednost prve faze je 336 miliona evra, gradi se 680km kanalizacije i gradi se 25 postrojenja za preradu otpadnih voda, uglavnom manjih postrojenja. Pred poslanicima se nalazi zaduženje, za drugu fazu čija je vrednost 216 miliona evra, nadam se da ćete odobriti.
U drugoj fazi predviđeno je da gradimo kanalizaciju, postrojenje na 9 lokacija, Novi Sad, druga faza, Subotica, Inđija, Ada, Doljevac, Lelić, Kušiljevo, tj. Svilajnac, Bezdan i Sombor i Ćićevac.
Ukupno pokrivamo sa drugom fazom 50 hiljada stanovnika. Kada pričamo o tehnologiji i ono što želim da kažem, a kada bi se čitao „Službeni glasnik“ i kada bi neko imao samo želju da prati ono što Vlada radi, nedavno, prošle jeseni je promenjena uredba Vlade koja je usklađena sa svim direktivama i uvedena je obaveza da se kod svih postrojenja koja se grade za preradu otpadnih voda, izuzev onih malih postrojenja, za tim nema potrebe, radi, uvede i tercijalna prerada, koja je u skladu sa evropskom direktivom EU.
Sa izvođačem, koji je iz Kine, takođe se rade aneksi oko kojih su obavezni da prihvate tehnologiju i da prihvate preradu u skladu sa direktivama EU i tako se rade postrojenja i tako će se raditi sva druga postrojenja.
Ja bih voleo da, istine radi, ako već govorimo o tome, a vidim da su puna usta da kanalizacije nema, onda makar, kada se radi kanalizacija, priznamo da se ona gradi, a očigledno ovde imamo ljude koji ne razumeju, koji s jedne strane misle da je sve politika i da ne postoje stvari koje se rade koje su važne za svaku građanku i građanina.
Nije „Čista Srbija“ jedini projekat u okviru koje se radi kanalizacija. Moram da se zahvalim i Nemačkoj razvojnoj banci KfW, koja ima nekoliko veoma dobrih projekata, banci Saveta Evrope. Ulažu nešto i sami gradovi i opštine. Ono što je važno to je da ćemo na taj način konačno rešiti problem kanalizacije.
Na kraju želim da kažem, a da bude jasno, nije kanalizacija postojala u Srbiji, pa je neko ukinuo, pa sad je nema, nego je nikada nije bilo i nikada se više kilometara kanalizacije i postrojenja za preradu otpadnih voda nije gradilo. Da li je dovoljno brzo - sigurno nije, jer potrebno je da svaka kuća u Srbiji ima priključak na kanalizaciju, a da li je više nego što se ikada gradilo - jeste, tako da bi bilo lepo makar da priznamo te činjenice.
Ja sam zaista spreman kao neko u čijem ministarstvu se nalazi ovaj projekat, da čujem svaki predlog kako možemo ovaj proces da ubrzamo, da čujem svaki predlog ako zaista neko misli da direktive EU, kojom smo usvojili uredbom, nisu dovoljne, da možda postoji još nešto što možemo da uradimo i to bi bilo korisno da pričamo tako o projektu.
Da izmišljamo da projekat ne postoji, to je nešto što je zaista neprimereno. To isto kad nam priča da ne postoje auto-putevi. Čuli smo i takve… Čuli smo ljude koji kažu da „Miloš Veliki“ ne postoji. Za njih taj auto-put ne postoji. Čuli smo da brza pruga do Novog Sada ne postoji. Evo početkom novembra ići će brza pruga do Subotice i to smo čuli da ne postoji.
Znate, imamo problem sa ljudima koji imaju problem sa relanošću, koji ne mogu da prihvate da se nešto radi.
Slažem se da možemo da pričamo da nešto može bolje da se radi i brž,e i o tome uvek treba da razgovaramo. Ovo i jeste mesto gde treba da razgovaramo, ali nemoj da izmišljamo da se nešto ne radi.
Hvala.
(Beograd, 31.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (Odrekao se primanja plate i paušala) | Republika | Mesečno | 130347.00 | RSD | 01.08.2022 - |