GORAN VESIĆ

Srpska napredna stranka

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Goran Vesić bio je narodni poslanik u jednom sazivu do sada, petom, od 2001. godine.

U petom sazivu bio je predsednik Administrativnog odbora i zamenik predsednika Odbora za odbranu i bezbednost.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 17. na listi ALEKSANDAR VUČIĆ – Zajedno možemo sve, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu bio je deo poslaničke grupe ALEKSANDAR VUČIĆ – ZAJEDNO MOŽEMO SVE, član Odbora za prostorno planiranje, saobraćaj, infrastrukturu i telekomunikacije i zamenik člana Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo. Podneo je ostavku na početku saziva, mandat mu je završen 25.10.2022.

BIOGRAFIJA

Rođen je 18. februara 1969. godine u Kruševcu. U Kraljevu je završio osnovnu školu i Gimnaziju. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu.

Od 1990. do 1994. godine je radio kao novinar u listu „Demokratija“. Od 1992. do 1993. godine je bio zamenik glavnog i odgovornog urednika časopisa „Student“.

1996. godine je postao odbornik Skupštine grada Beograda. Na ovoj funkciji se zadržao do 2000. godine. 1997. godine je izabran za člana Izvršnog odbora Skupštine grada Beograda. Iste godine je postao predsednik Upravnog odbora JKP „Gradsko zelenilo“ i član Upravnog odbora brokersko-dilerskog društva „AB Invest“. Na ovim pozicijama je ostao naredne dve godine.

1999. godine je bio stažista Evropske fondacije Robert Šuman u Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu.

Od 2000. do 2002. godine bio je predsednik Upravnog odbora JKP „Gradske pijace“. 2001. godine je izabran za savetnika saveznog ministra unutrašnjih poslova SR Jugoslavije, Zorana Živkovića. Iste godine je postao član Nadzornog odbora kompanije Jugoslovensko rečno brodarstvo i tu se zadržao do 2005. godine.

Od 2002. do 2004. godine je bio potpredsednik KK Crvena zvezda, a od 2002. do 2006. godine predsednik Upravnog odbora JP „Ada Ciganlija“.

2003. godine je postao savetnik ministra odbrane Državne zajednice Srbija i Crna Gora, Borisa Tadića. Na ovoj poziciji je ostao do naredne godine. U tom periodu je takođe bio član Komisije za podelu vojne imovine između Srbije i Crne Gore.

2004. godine je izabran za odbornika Skupštine gradske opštine Vračar. Takođe je radio kao izvršni direktor kompanije Wireless media d.o.o. Na ovim funkcijama je bio četiri godine.

2005. godine je postao član predsedništva Košarkaškog saveza Beograda. Na ovoj poziciji je ostao dve godine.

Od 2008. do 2014. godine je bio član Odbora savetnika kompanije International communication partners.

2014. imenovan je za gradskog menadžera Grada Beograda, a od 2018. do 2022. bio je na funkciji pomoćnika gradonačelnika Beograda.

I na lokalnim izborima 2022. u Beogradu osvojio je mandat odbornika u Skupštini grada Beograda, ali je na samom početku saziva podneo ostavku na tu funkciju.

Na funkciju ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Republike Srbije izabran je 26. oktobra 2022. godine, a zatim ponovo i 2. maja 2024. godine. Ministarski mandat mu je završen 25. novembra 2024, kada je Skupština konstatovala njegovu ostavku.

Dugo godina je bio član i funkcioner Demokratske stranke. Od 1994. do 1997. godine je radio kao šef kabineta predsednika Demokratske stranke Zorana Đinđića i bio je jedan od njegovih najbližih saradnika. Demokratsku stranku je napustio 2013. godine, i prešao u Srpsku naprednu stranku.

Član je Predsedništva i Glavnog odbora Srpske napredne stranke.
Poslednji put ažurirano: 26.11.2024, 07:59

Osnovne informacije

  • Samostalni poslanik
  • Beograd
  • Kraljevo
  • 18.02.1969.
  • diplomirani pravnik

Statistika

  • 7
  • 1
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Drugo vanredno zasedanje , 26.09.2024.

Slušali smo od ministarke Handanović o tome kako postoje dvostruki aršini, o tome kako oni koji izdaju dozvole za mini hidrocentrale posle se bune protiv njih, o tome kako oni koji apliciraju za dozvole za mini hidrocentrale, kada ih ne dobiju, postaju njihovi najveći protivnici. Imaćemo priliku verovatno da pričamo, da vidimo kako oni koji predlažu zakon, koji se bune i koji građane ubeđuju kako nigde u Srbiji ne treba kopati bilo šta što ima veze sa rudarstvom na kraju predlaže zakon, kako samo nekih 140 hektara treba kopati, a sve drugo je dozvoljeno i to kažu onda privremeno dok oni ne dođu na vlast, jer i onda će i to biti u redu.
Čuli smo i ministra Lončara o pregledima, o tome kako izgleda ne treba da se ljudi pregledaju preventivno. Najbolje da se onda niko ne pregleda i to smo čuli, ali nismo dobili ni odgovor ni na jedno pitanje. Ljudi, a šta je sa Mišom Ćuskijom? Ja postavih pitanje ovde pre nekoliko meseci - šta je sa Miroslavom Kovačevićem, zvanim Miša Ćuskija, kumom gospodina Jovanovića, koji je posekao usred Beograda, pored parka Šumice, 461 stablo? Pokazivao sam slike kako je to izgledalo pre gradnje, kako to izgleda sada. Videli smo i one bazene na vrhu zgrade i videli smo sve kako to sad izgleda, i to je primer, i to je ono čemu ne treba da se čudi moja koleginica Handanović zašto imaju dvostruke aršine.
Znači, kum gospodina Jovanović može da seče stabla, to nije nikakav problem, ne jedno, već 461 stablo, može da uništava zelenilo, a gospodin Jovanović se sad ne buni, sad ćuti, tada zaista ćuti i opravdava svoj nadimak i tada nema ni jedne reči, ne čujemo da se neko vezivao za drveće, ne čujemo da se neko bunio, ne čujemo da je neko izdavao saopštenja, da je neko pretio, upadao u Skupštinu grada, u Skupštinu opštine Voždovac, pričao kako je to skandal, kako je to ekocid. Ne čujemo ništa od toga. Tamo gde je kum tamo može, a tamo gde neko drugi radi, ako nije kum ili ako nije prijatelj ili finansijer, tada ne može i zato ne treba da se čudite što imaju dvostruke aršine, što jedno rade, pa to posle toga napadaju i to je nešto što se redovno dešava.
Danas tokom rasprave smo čuli priču o tome kako je izgrađeno više autoputeva od 2000. do 2012. godine, nego posle 2012. godine. Nisam bio tu danas, jer sam imao obaveze, ali da vam kažem od 1976. godine do 2012. godine u Srbiji, znači za 48 godina, izgrađeno je 596 kilometara autoputeva, a od čega najveći deo do 1990. godine. Ne najveći deo, već više od tri četvrtine, do 1990. godine za vreme postojanja Jugoslavije.
Od 2012. godine do danas, do ovog trenutka, izgrađeno je 468 kilometara puteva i sasvim sigurno će do kraja ove godine biti završeno još 129 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica što je 597. Znači, za 12 godina, do kraja ove godine, imaćemo 597 kilometara izgrađenih autoputeva i brzih saobraćajnica, a pre toga za 48 godina, od kojih je najveći deo izgrađen do 1990. godine, imali smo ukupno 596. Znači, četiri puta brže, 48 podeljeno sa 12 je četiri, što samo govori o tome koliko se sada više gradi, a do kraja 2026. godine, računajući i ovih 129 za kraj ove godine, biće izgrđeno skoro 460 kilometara autoputeva, brzih saobraćajnica. Dobro je da se svi ponosimo i da pričamo o tome kako je nešto izgrađeno skoro 460 kilometara autoputa i brzih saobraćajnica.
I dobro je da se svi ponosimo i da pričamo o tome kako je nešto izgrađeno za vreme Jugoslavije, jer tada se nešto i gradilo, ali nemojmo da poredimo vreme kada se nije gradilo sa vremenom kada se gradi i nikada se više nije radilo i nikada se više ne gradi, što ne znači da ne poštujemo ono što je građeno iz 1976, 1980. i 1981. godine, i to je uvek tako.
Čuli smo pre neki dan u Skupštini kako ne priznaju da su izgrađeni putevi. Čuli smo da kažu – sve što kažete da se gradi to je u futuru. Opet da ponovim 25. novembra biće puštena u saobraćaj brza pruga između Novog Sada i Subotice, dužine 108 kilometara. Ko ne veruje, i to sam obećao javno, i to ću uraditi, poslaću svim poslanicima kartu za tu prvu vožnju, pa ko ne veruje može valjda sam da se uveri, pa kada vidi da ide voz, kada vidi da ta pruga radi, onda će valjda da poveruje da ta pruga stvarno postoji. Ja ne znam šta drugačije da uradimo.
Možemo do 15. decembra da pošaljemo, da organizujemo i autobus, može da bude panoramski, kakav hoćete, ako bude lepo vreme, pa da se provozamo od Koševa, Koševi su mesto posle Kruševca, prvo do Trstenika, skoro 20 kilometara, 19 kilometara 950 metara, i posle dodatnih devet kilometara 860 metara od Trstenika do Vrnjačke banje, pa da vidimo, ljudi, da ima autoput i do Vrnjačke Banje. Ne znam kako drugačije da ubedimo ljude.
Oni ljudi ne veruju da se to dešava, pa možemo da organizujemo autobus, isto će biti sredinom decembra, da se provozamo 54 kilometra brze saobraćajnice od Šapca do Loznice, pa da prođemo kroz sva ona mesta, pa da vidimo da će biti izgrađena ta saobraćajnica. Tu su poslanici iz tog kraja. Tu je i Nataša, i Kena, pa mogu da kažu da smo u poslednje dve godine rekonstruisali Carigradski drum koji nije rekonstruisan 50 godina, a koji je inače bio jedini put vekovima od Beograda prema Carigradu dok nije izgrađen autoput.
Možemo već u oktobru mesecu da dođemo do Valjeva, 5,8 kilometara biće završeno od petlje Divci, pa možemo do Gornjem Milanovca, 9,5 kilometra, i to se završava već u oktobru. Ko ne veruje, ljudi, ne znam da li postoji neki doktor, da pitamo ministra Lončara da ljude koji ne veruju ubedi da nešto postoji. Ne znam da li je to za ove preglede ili ne, ali da vidimo, ljudi, stvarno da pokušamo da objasnimo ljudima da se nešto dešava. Ne kažem da se sve radi najbolje, možda ima i nekih grešaka, možda se i zakasni, ima sigurno i mesta kritici, ali hajde da to nekako rešimo jednom za uvek.
To su isti dvostruki aršini koji postoje kao u slučaju gospodina Miše Ćuskije. Znači, ovde imamo isti problem, problem da nas ubeđuju da postoji zelenilo tamo gde ne postoji. Znači, ubeđuje nas da nema zgrade, da nema onih bazena na vrhu zgrade, da čovek nije izgradio zgradu, zatvorio park, tu je odmah i škola, da je deci oteto igralište i ubeđuje nas da postoji zelenilo i mi dođemo i vidimo zgradu. Ja ne znam šta da radimo. Jedino da organizujemo jednu ekskurziju i da posetimo te zgrade Miše Ćuskije i da ljudi vide da je zaista tu kum od gospodina Jovanovića posekao 461 stablo. Ja ne znam, zaista, možda to nije za gospodina Lončara. Ne znam, ali moramo da nađemo kako da ove ljude ubedimo da se nešto zaista uradilo.
Mi smo čuli priče i da autoput Miloš Veliki ne postoji. Hajmo samo da pričamo realno ono što jeste. Dakle, i time bih da završim, ja mislim da je vreme da mi saznamo zašto dvostruki aršini. Ako se neko zalaže za ekologiju, onda treba da se zalaže za ekologiju i kada je njegov kum u pitanju i kada je neko drugi u pitanju. Da li se sećate protesta koji je tokom avgusta organizovan upravo od ovih koji sada predlažu zakon gde kažu – može svuda da se kopa u Srbiji, ali ne može samo u Jadru, a sve drugo može, a pričali su da ne može nigde. I to što ne može, ne može privremeno. Znači, i to će jednog dana da može i oni kažu – mi smo protiv napretka. Znači, ovo jeste napredak, o tome pričamo, ali napredak ne sad, nego ako može za godinu, dve.
E, sada da pričamo o tome, videli ste kada se desio taj proces da su ti lažni ekolozi blokirali stanicu „Prokop“ i najekološkiji vid prevoza, voz, koji ne zagađuje životnu sredinu. Znači, od svega što su mogli da urade u Beogradu, a sve što su uradili bilo je protivzakonito, kao što vidite, sve je tolerisano dok nije međunarodna pruga blokirana i dok nije put međunarodni blokiran, oni su izabrali da blokiraju najekološkiji vid prevoza, voz. I to električni voz. E, to vam govori o tome. E, to su ti dvostruki aršini koje slušamo, tako da je vreme zaista da čujemo odgovore i na ta pitanja i da čujemo kako je moguće da kum gospodina, lažnog ekologa Jovanovića, može da poseče 461 stablo, da uništi šumu, da uništi deo pored parka Šumice, da otme deci igralište, a kako je moguće da neki drugi ljudi to ne mogu i da vidimo kako to da rešimo. Posle možemo da rešavamo ove stvari kako da vide ono što se izgradilo, da ubedimo ljude da nešto zaista postoji. Da kada hodaju po putu zaista veruju da to nije 3D put, nego stvarno postoji put i da je to tako.
Tako da ja bih voleo da mi dobijemo odgovore i na ta pitanja. Tačno je da je ovo vreme kada poslanici postavljaju pitanja, mi slušamo sa pažnjom pitanja, kao što vidite, ministri odgovaraju sa velikom pažnjom, ali sa druge strane mislim da je vreme da oni koji postavljaju pitanja takođe odgovore i da to pokazuje kakav je kredibilitet njihovih pitanja. Hvala.

Drugo vanredno zasedanje , 26.09.2024.

Dobro. Dobro smo počeli, znači priznali smo da je kum izgradio zgradu, samo se sporimo da li je bilo 461 stablo ili 430, kako reče poslanik. Ja sam video da je 461, možda 430, možda 480, ja mislim da je i jedno mnogo, jedno stablo mnogo, ali ajde, oko toga se sporimo.
Znači, sad smo utvrdili da je kum sagradio zgradu, a ko ne veruje, pošto smo pričali o tome da se ne vidi, ljudi neće da priznaju, evo ovde sad sam pričao sa nekim kolegama ministrima koji žive u tom kraju, svi znaju gde je ta zgrada, zove se park Šumice, odmah pored Osme gimnazije, tako da tu možemo zaista da napravimo, ja zaista mislim da treba da proverimo to, da ta zgrada postoji. Ona se nalazi, ne daj bože, poslanik nam reče, pokaza nam sliku Šumica, nije ušao u Šumice, pa ne daj bože da je ušao, još je trebao da poseče i Šumice da biste vi bili srećni. Prema tome, znamo da zgrada postoji, znamo da je posečeno 461 ili kako vi rekoste 430 stabala, znamo i to smo utvrdili i znamo da je kum i da postoje dvostruki aršini. I još nismo samo utvrdili, ubeđuje nas čovek da nema zgrade.
Dobro je, i to ćemo da je utvrdimo, evo da pokažemo zgradu, slikaćemo zgradu, kao što nas ubeđuju da nema puta, da nema pruge, e sad nas ubeđuje da nema zgrade, ima zgrade i svi znaju koji žive tamo i te kako ima, lepa ekskluzivna zgrada,nikakv problem sa tim i zaista je čovek dobio dozvolu za to. Samo da vidimo kako je moguće da nestane zelenilo, pošto postoji satelitski snimak pre nego što je sagrađena zgrada gde se vidi zelenilo i postoji satelitski snimak posle i kako je moguće da nema zelenila i kako je moguće, jer i neki drugi ljudi su imali dozvole. Ja moram da vas podsetim da na Banovom brdu je čovek imao regularnu građevinsku dozvolu pa su se bunili stanari, pa su uputili poziv, pa je na kraju čovek odustao od regularne građevinske dozvole, kao tu je nekad bio park i na kraju su prihvatili zahtev svih tih ljudi koji su se bunili i nije to prvi put.
Bilo je i u bloku 37, regularna građevinska dozvola, pa isto tako su se vezivali za drveće, pa kako se ovde niko nije vezivao, kako ovde da nestane 461 stablo. Prema tome, to smo utvrdili i to je dobro što smo utvrdili i što ste priznali i to je dobar put da na kraju priznate šta se desilo.
Mi nismo rekli da vi imate veze sa tim, samo smo rekli da imate dvostruke aršine da vašeg kuma ne prozivate, a druge ne prozivate. Ništa drugo i to nije lepo, nije u redu.
Jednostavno ako želite, ako svoju politiku zasnivate, sad da vam dam jedan savet kao neko ko se bavi duže politikom, ako svoju politiku zasnivate na ekologiji, onda morate da budete dosledni prema svima, onda ne može kum da seče a neko drugi da ne seče, jednostavno, onda morate da mu kažete kume, nemoj, stani kume, šta to radiš kume, ej, sečeš drva kume i to tako funkcioniše jednostavno.
Na kraju kada smo kod stajanja pred predsednikom Vučićem, znate predsednik Vučić je dobio najviše glasova u istoriji Srbije na direktnim izborima i naravno da je svakome od nas ponos da stanemo pred predsednika Vučića, a video sam kako ste vi u Pirotu stajali pred njega i čekali ga da dobijete mini hidroelektranu.
Prema tome kada ste mislili da ćete dobiti mini hidroelektranu, nije vam bio problem da stojite i da čekate. Hvala.

Drugo vanredno zasedanje , 26.09.2024.

Hvala.
Hvala na tom pitanju. Taj put je veoma značajan i vi znate da na potezu Moravskog koridora živi 500 hiljada ljudi. Kao što sam rekao malopre, mi ćemo do kraja ove godine završiti ukupno skoro 30 kilometara, znači prvih 19 kilometara 950 metara od Koševa do Trstenika, sa petljom Trstenik, a potom ćemo završiti dodatnih devet kilometara 860 metara od petlje Trstenik do petlje Vrnjačka Banja. Znači, to kada saberete malo je preko 30 kilometara i to je ono što ćemo završiti.
Inače, planirano je bilo ove godine da se radi samo od Trstenika, a da se radi tamo od Preljine prema Adranima. Međutim, znate da je bilo protesta građana. Na kraju je sve to rešeno i omogućeno je investitoru, odnosno izvođaču da radi, tako da sada radimo punom parom čitav taj deo. Očekujem, iskreno govoreći, do 1. juna da završimo deo od Preljine do Adrana, uključujući Mrčajevce, petlja Mrčajevci je pre toga, kao što sami znate, i tako ćemo završiti, odnosno skoro spojiti Kraljevo. Ja sam iz tog kraja, kao i vi, pa jako dobro znate o čemu pričate. Neće biti Kraljevo bukvalno potpuno na autoputu, ali prva petlja će biti spojena. Ostaje taj deo da se završi između petlje Adrani i petlje Vrnjačka Banja, a ja očekujem, skoro sam siguran da je moguće to završiti do kraja naredne godine.
To znači da mi možemo do kraja naredne godine da imamo kompletan autoput, 112 kilometara, da spojimo dva autoputa, Miloš Veliki i autoput Beograd - Niš, i da na taj način uspešno završimo sve što nam je važno za Moravski koridor.
Veoma sam srećan što ste me to pitali zato što je to, kažem, znate i sami, možda jedna od naših najvažnijih saobraćajnica, a sigurno najvažnija u tom kraju. Ako gledamo, videli ste sada da predsednik Vučić govori o tome da gradimo gore "Osmeh Vojvodine", da radimo Banatski autoput, da ćemo raditi u budućnosti prema Vršcu. To je nešto što se sada projektuje i to ćemo videti kada je moguće, ali će se jednom raditi. Tu ostaje suštinski da se pokrije ovaj deo Srbije, Šumadija i zato je važna brza saobraćajnica Karađorđe, zato će to pokriti i Mladenovac, i Aranđelovac, i Topolu, i izaći tamo na autoput Miloš Veliki, kod Čibutkovice, tamo kod Lazarevca.
Važan je ovaj Moravski koridor, jer ćemo na taj način suštinski premrežiti Šumadiju mrežom autoputeva i brzih saobraćajnica i omogućiti zaista da naši ljudi mogu u tom kraju da žive, u jednom mestu da žive, da rade u drugom mestu i zaista omogućiti nove investicije i razvoj turizma i sve ostalo.
Kada pričamo o samom autoputu, odnosno brzoj saobraćajnici Kraljevo - Novi Pazar, ona se tek projektuje i mi ćemo tek u drugoj polovini 2026. godine završiti projekat. Naravno, kada će se raditi, zavisi od toga kada će biti novca, ali je važno da radimo projekat, važno je da sada usvajamo plan posebne namene koji reguliše taj put i to znači da ćemo u nekoj budućnosti početi da radimo i taj put.
Zašto je taj put važan?
Prvo, ne samo da povezuje Kraljevo i Novi Pazar i Rašku, naravno, koja je tu na putu, već taj put ima 94,7 kilometara, suštinski 83,4 kilometra deonica između Kraljeva i Novog Pazara i imamo dodatnih 11,3 kilometra koji vodi do Jarinja. Znači, tu takođe radimo brzu saobraćajnicu, tako da će to za naše sunarodnike koji žive na severu KiM značiti da će biti od administrativne granice povezani brzom saobraćajnicom sa svim mestima u Srbiji i to je posebno za nas značajno.
E, sad, pošto sam rekao da se trenutno radi plan, ta brza saobraćajnica se uključuje na petlju Jadrane, tamo iznad Kraljeva kad krenete prema Čačku, znači tu se uključuje i onda obuhvata na teritoriji opštine Kraljevo, katastarska opština Jadran i Bare, i Bogutovac, i Bresnik, i Brezna, i Vrdila, i Drakčiće, i Jarčujak i Konarevo, Maglič, Mrsać, zatim Mataruge, Uške, Zamčanje i Cerje. To su te katastarske opštine na teritoriji opštine Kraljevo. Izvinjavam se, ja sam iz Kraljeva, pa znam malo ove opštine šta sve tamo ima od sela.
Znači, ono što je važno neće svuda ići postojećim putem, delom će ići, dvadesetak kilometara, jer nije moguće, tamo nije moguće širiti, ali ćemo koristiti naravno, taj put će ostati kao lokalni put.
Mi sad, kao što znate, Ministarstvo kulture je uradilo, rekonstruisalo Maglič, sad ćemo raditi most prema Malgiču i realno će ta brza saobraćajnica otvoriti, recimo Maglič koji će postati prava turistička atrakcija.
E, sad, kad smo u Raškoj, to su Baljevac, Bela Stena i Beoci, i Biljanovac, pričamo o katastarskim opštinama, i Varevo, i Draganići, Žutice, Korvaće, Kućane, Matkovice, Nosane, Povlica, Manoviće, Paskanja, Pobrđe, sama Raška, Revati i Supnje. Tu završavamo samu Rašku, tu katastarsku opštinu i onda nam ostaje u Novom Pazaru Batnik, Koprivnica, Postanje, Požežina i Rudnica i to su vam katastarske opštine kroz koje će prolaziti ta brza saobraćajnica.
Naravno da ćemo mi u narednom periodu imati jednu prezentaciju, videćemo da li će biti Novi Pazar, Raška, jedna od te dve opštine sigurno, gde ćemo pozvati sve mesne zajednice, gde će ljudi videti gde će sve prolaziti brza saobraćajnica. Čućemo i šta ljudi predlažu, predsednici mesnih zajednica, predsednici opština ili grada, pošto je Novi Pazar grad, i Kraljevo je takođe grad, kako bismo mogli da napravimo najoptimalniju opciju.
Ono što je važno i to želim da vam kažem, mi ćemo time našu srpsku kraljevsku dolinu, dolinu Ibra, gde se nalazi najveći deo svega što imamo iz srednjeg veka, potpuno otvoriti i omogućiti ljudima to da vide, a tu su nam i Žiča, i Studenica, Tuznanje , imamo Deževu i Petrovu crkvu, imamo i Gradac, zadužbinu Jelene Anžujske. Imamo dve Pavlice, Staru Pavlicu, Novu Pavlicu. Stara Parlica koja zaslužuje da bude rekonstruisana, jer je to možda jedna od naših najstarijih crkava, iz ranog Vizantijskog perioda iz vremena pre nego što su Sloveni došli na Balkan. Nova Pavlica je zadužbina viteza Musića, braće Musić, koji su bili vitezovi kneza Lazara, koji su posvetili to svojoj majci.
Imamo tu Maglič o kome sam pričao. Imamo još ruševine, dva grada koje takođe treba da otvorimo za turiste, to su Brvenik prema Kopaoniku i Jelača. Imamo takođe u Novom Pazaru spomenike kulture. Zato je osim samog razvoja tog kraja, važno da se izgradi ta brza saobraćajnica, jer kada se izgradi brza saobraćajnica sve će to postati dostupno i svaka ekskurzija može da poseti taj kraj.
Mi inače, trenutno sa EU radimo na projektu i završavamo to, pošto radimo projektovanje pruge Stalać-Kraljevo-Rudnica. To je pruga koja će takođe ući u rekonstrukciju i ono što je važno i što treba da znaju oni koji žive u Novom Pazaru da
projektujemo dvadesetak kilometara pruge od Raške do Novog Pazara, pošto Novi Pazar nije povezan na prugu i oni treba da budu povezani na prugu, jer su veliki industrijski centar i veliki su centar i to će rasteretiti puteve i sve ostalo. Ono što takođe treba da znaju ljudi iz Novog Pazara, istovremeno sa izgradnjom ove brze saobraćajnice planiramo i obilaznicu oko Pazara koja je počinjana, obećavana i ne znam šta se sve nije radilo. U međuvremenu je pitanje, jer jedan deo trase ne može više da se koristi, tako da ćemo uraditi i samu obilaznicu oko Pazara.
Tako da radimo na toj brzoj saobraćajnici. Ona je veoma važna i kažem, kada bude završeno projektovanje, trenutno se projektuje, to će biti druga polovina 2026. godine, mi ćemo tada biti spremni da zajedno sa Ministarstvom finansija sednemo i da vidimo kada ćemo imati finansijska sredstva. To ne zavisi samo od nas, mi svi radimo zajedno, dotle će se i neki drugi projekti završiti, pa ćemo onda moći da izađemo pred građane da kažemo kada će se zaista ta brza saobraćajnica i graditi.
Hvala na ovom pitanju. To je pitanje zaista značajno. Kažem vam, sada su ljudi čuli gde će sve prolaziti brza saobraćajnica. Znam taj kraj pa sam se bavio svakim od ovih sela, ali ćemo napraviti jednu prezentaciju, pa ćemo razgovarati o tome i sa građanima i sa predstavnicima mesnih zajednica da svi vide kuda će ići brza saobraćajnica. To će značiti život za taj kraj. Videćete koliko će se brže stizati, ne samo iz Novog Pazara, već i iz Severne Mitrovice. Koliko će se brzo stizati do Beograda, do bilo kog drugog dela Srbije i to znači nove investicije, razvoj turizma, razvoj lokalnih biznisa. To je ono što nam je potrebno za taj kraj koji je zaista bio dugo, dugo zapostavljen.

Imovinska karta

(Beograd, 31.08.2022.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije (Odrekao se primanja plate i paušala) Republika Mesečno 130347.00 RSD 01.08.2022 -