Slušali smo od ministarke Handanović o tome kako postoje dvostruki aršini, o tome kako oni koji izdaju dozvole za mini hidrocentrale posle se bune protiv njih, o tome kako oni koji apliciraju za dozvole za mini hidrocentrale, kada ih ne dobiju, postaju njihovi najveći protivnici. Imaćemo priliku verovatno da pričamo, da vidimo kako oni koji predlažu zakon, koji se bune i koji građane ubeđuju kako nigde u Srbiji ne treba kopati bilo šta što ima veze sa rudarstvom na kraju predlaže zakon, kako samo nekih 140 hektara treba kopati, a sve drugo je dozvoljeno i to kažu onda privremeno dok oni ne dođu na vlast, jer i onda će i to biti u redu.
Čuli smo i ministra Lončara o pregledima, o tome kako izgleda ne treba da se ljudi pregledaju preventivno. Najbolje da se onda niko ne pregleda i to smo čuli, ali nismo dobili ni odgovor ni na jedno pitanje. Ljudi, a šta je sa Mišom Ćuskijom? Ja postavih pitanje ovde pre nekoliko meseci - šta je sa Miroslavom Kovačevićem, zvanim Miša Ćuskija, kumom gospodina Jovanovića, koji je posekao usred Beograda, pored parka Šumice, 461 stablo? Pokazivao sam slike kako je to izgledalo pre gradnje, kako to izgleda sada. Videli smo i one bazene na vrhu zgrade i videli smo sve kako to sad izgleda, i to je primer, i to je ono čemu ne treba da se čudi moja koleginica Handanović zašto imaju dvostruke aršine.
Znači, kum gospodina Jovanović može da seče stabla, to nije nikakav problem, ne jedno, već 461 stablo, može da uništava zelenilo, a gospodin Jovanović se sad ne buni, sad ćuti, tada zaista ćuti i opravdava svoj nadimak i tada nema ni jedne reči, ne čujemo da se neko vezivao za drveće, ne čujemo da se neko bunio, ne čujemo da je neko izdavao saopštenja, da je neko pretio, upadao u Skupštinu grada, u Skupštinu opštine Voždovac, pričao kako je to skandal, kako je to ekocid. Ne čujemo ništa od toga. Tamo gde je kum tamo može, a tamo gde neko drugi radi, ako nije kum ili ako nije prijatelj ili finansijer, tada ne može i zato ne treba da se čudite što imaju dvostruke aršine, što jedno rade, pa to posle toga napadaju i to je nešto što se redovno dešava.
Danas tokom rasprave smo čuli priču o tome kako je izgrađeno više autoputeva od 2000. do 2012. godine, nego posle 2012. godine. Nisam bio tu danas, jer sam imao obaveze, ali da vam kažem od 1976. godine do 2012. godine u Srbiji, znači za 48 godina, izgrađeno je 596 kilometara autoputeva, a od čega najveći deo do 1990. godine. Ne najveći deo, već više od tri četvrtine, do 1990. godine za vreme postojanja Jugoslavije.
Od 2012. godine do danas, do ovog trenutka, izgrađeno je 468 kilometara puteva i sasvim sigurno će do kraja ove godine biti završeno još 129 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica što je 597. Znači, za 12 godina, do kraja ove godine, imaćemo 597 kilometara izgrađenih autoputeva i brzih saobraćajnica, a pre toga za 48 godina, od kojih je najveći deo izgrađen do 1990. godine, imali smo ukupno 596. Znači, četiri puta brže, 48 podeljeno sa 12 je četiri, što samo govori o tome koliko se sada više gradi, a do kraja 2026. godine, računajući i ovih 129 za kraj ove godine, biće izgrđeno skoro 460 kilometara autoputeva, brzih saobraćajnica. Dobro je da se svi ponosimo i da pričamo o tome kako je nešto izgrađeno skoro 460 kilometara autoputa i brzih saobraćajnica.
I dobro je da se svi ponosimo i da pričamo o tome kako je nešto izgrađeno za vreme Jugoslavije, jer tada se nešto i gradilo, ali nemojmo da poredimo vreme kada se nije gradilo sa vremenom kada se gradi i nikada se više nije radilo i nikada se više ne gradi, što ne znači da ne poštujemo ono što je građeno iz 1976, 1980. i 1981. godine, i to je uvek tako.
Čuli smo pre neki dan u Skupštini kako ne priznaju da su izgrađeni putevi. Čuli smo da kažu – sve što kažete da se gradi to je u futuru. Opet da ponovim 25. novembra biće puštena u saobraćaj brza pruga između Novog Sada i Subotice, dužine 108 kilometara. Ko ne veruje, i to sam obećao javno, i to ću uraditi, poslaću svim poslanicima kartu za tu prvu vožnju, pa ko ne veruje može valjda sam da se uveri, pa kada vidi da ide voz, kada vidi da ta pruga radi, onda će valjda da poveruje da ta pruga stvarno postoji. Ja ne znam šta drugačije da uradimo.
Možemo do 15. decembra da pošaljemo, da organizujemo i autobus, može da bude panoramski, kakav hoćete, ako bude lepo vreme, pa da se provozamo od Koševa, Koševi su mesto posle Kruševca, prvo do Trstenika, skoro 20 kilometara, 19 kilometara 950 metara, i posle dodatnih devet kilometara 860 metara od Trstenika do Vrnjačke banje, pa da vidimo, ljudi, da ima autoput i do Vrnjačke Banje. Ne znam kako drugačije da ubedimo ljude.
Oni ljudi ne veruju da se to dešava, pa možemo da organizujemo autobus, isto će biti sredinom decembra, da se provozamo 54 kilometra brze saobraćajnice od Šapca do Loznice, pa da prođemo kroz sva ona mesta, pa da vidimo da će biti izgrađena ta saobraćajnica. Tu su poslanici iz tog kraja. Tu je i Nataša, i Kena, pa mogu da kažu da smo u poslednje dve godine rekonstruisali Carigradski drum koji nije rekonstruisan 50 godina, a koji je inače bio jedini put vekovima od Beograda prema Carigradu dok nije izgrađen autoput.
Možemo već u oktobru mesecu da dođemo do Valjeva, 5,8 kilometara biće završeno od petlje Divci, pa možemo do Gornjem Milanovca, 9,5 kilometra, i to se završava već u oktobru. Ko ne veruje, ljudi, ne znam da li postoji neki doktor, da pitamo ministra Lončara da ljude koji ne veruju ubedi da nešto postoji. Ne znam da li je to za ove preglede ili ne, ali da vidimo, ljudi, stvarno da pokušamo da objasnimo ljudima da se nešto dešava. Ne kažem da se sve radi najbolje, možda ima i nekih grešaka, možda se i zakasni, ima sigurno i mesta kritici, ali hajde da to nekako rešimo jednom za uvek.
To su isti dvostruki aršini koji postoje kao u slučaju gospodina Miše Ćuskije. Znači, ovde imamo isti problem, problem da nas ubeđuju da postoji zelenilo tamo gde ne postoji. Znači, ubeđuje nas da nema zgrade, da nema onih bazena na vrhu zgrade, da čovek nije izgradio zgradu, zatvorio park, tu je odmah i škola, da je deci oteto igralište i ubeđuje nas da postoji zelenilo i mi dođemo i vidimo zgradu. Ja ne znam šta da radimo. Jedino da organizujemo jednu ekskurziju i da posetimo te zgrade Miše Ćuskije i da ljudi vide da je zaista tu kum od gospodina Jovanovića posekao 461 stablo. Ja ne znam, zaista, možda to nije za gospodina Lončara. Ne znam, ali moramo da nađemo kako da ove ljude ubedimo da se nešto zaista uradilo.
Mi smo čuli priče i da autoput Miloš Veliki ne postoji. Hajmo samo da pričamo realno ono što jeste. Dakle, i time bih da završim, ja mislim da je vreme da mi saznamo zašto dvostruki aršini. Ako se neko zalaže za ekologiju, onda treba da se zalaže za ekologiju i kada je njegov kum u pitanju i kada je neko drugi u pitanju. Da li se sećate protesta koji je tokom avgusta organizovan upravo od ovih koji sada predlažu zakon gde kažu – može svuda da se kopa u Srbiji, ali ne može samo u Jadru, a sve drugo može, a pričali su da ne može nigde. I to što ne može, ne može privremeno. Znači, i to će jednog dana da može i oni kažu – mi smo protiv napretka. Znači, ovo jeste napredak, o tome pričamo, ali napredak ne sad, nego ako može za godinu, dve.
E, sada da pričamo o tome, videli ste kada se desio taj proces da su ti lažni ekolozi blokirali stanicu „Prokop“ i najekološkiji vid prevoza, voz, koji ne zagađuje životnu sredinu. Znači, od svega što su mogli da urade u Beogradu, a sve što su uradili bilo je protivzakonito, kao što vidite, sve je tolerisano dok nije međunarodna pruga blokirana i dok nije put međunarodni blokiran, oni su izabrali da blokiraju najekološkiji vid prevoza, voz. I to električni voz. E, to vam govori o tome. E, to su ti dvostruki aršini koje slušamo, tako da je vreme zaista da čujemo odgovore i na ta pitanja i da čujemo kako je moguće da kum gospodina, lažnog ekologa Jovanovića, može da poseče 461 stablo, da uništi šumu, da uništi deo pored parka Šumice, da otme deci igralište, a kako je moguće da neki drugi ljudi to ne mogu i da vidimo kako to da rešimo. Posle možemo da rešavamo ove stvari kako da vide ono što se izgradilo, da ubedimo ljude da nešto zaista postoji. Da kada hodaju po putu zaista veruju da to nije 3D put, nego stvarno postoji put i da je to tako.
Tako da ja bih voleo da mi dobijemo odgovore i na ta pitanja. Tačno je da je ovo vreme kada poslanici postavljaju pitanja, mi slušamo sa pažnjom pitanja, kao što vidite, ministri odgovaraju sa velikom pažnjom, ali sa druge strane mislim da je vreme da oni koji postavljaju pitanja takođe odgovore i da to pokazuje kakav je kredibilitet njihovih pitanja. Hvala.

Dobro. Dobro smo počeli, znači priznali smo da je kum izgradio zgradu, samo se sporimo da li je bilo 461 stablo ili 430, kako reče poslanik. Ja sam video da je 461, možda 430, možda 480, ja mislim da je i jedno mnogo, jedno stablo mnogo, ali ajde, oko toga se sporimo.
Znači, sad smo utvrdili da je kum sagradio zgradu, a ko ne veruje, pošto smo pričali o tome da se ne vidi, ljudi neće da priznaju, evo ovde sad sam pričao sa nekim kolegama ministrima koji žive u tom kraju, svi znaju gde je ta zgrada, zove se park Šumice, odmah pored Osme gimnazije, tako da tu možemo zaista da napravimo, ja zaista mislim da treba da proverimo to, da ta zgrada postoji. Ona se nalazi, ne daj bože, poslanik nam reče, pokaza nam sliku Šumica, nije ušao u Šumice, pa ne daj bože da je ušao, još je trebao da poseče i Šumice da biste vi bili srećni. Prema tome, znamo da zgrada postoji, znamo da je posečeno 461 ili kako vi rekoste 430 stabala, znamo i to smo utvrdili i znamo da je kum i da postoje dvostruki aršini. I još nismo samo utvrdili, ubeđuje nas čovek da nema zgrade.
Dobro je, i to ćemo da je utvrdimo, evo da pokažemo zgradu, slikaćemo zgradu, kao što nas ubeđuju da nema puta, da nema pruge, e sad nas ubeđuje da nema zgrade, ima zgrade i svi znaju koji žive tamo i te kako ima, lepa ekskluzivna zgrada,nikakv problem sa tim i zaista je čovek dobio dozvolu za to. Samo da vidimo kako je moguće da nestane zelenilo, pošto postoji satelitski snimak pre nego što je sagrađena zgrada gde se vidi zelenilo i postoji satelitski snimak posle i kako je moguće da nema zelenila i kako je moguće, jer i neki drugi ljudi su imali dozvole. Ja moram da vas podsetim da na Banovom brdu je čovek imao regularnu građevinsku dozvolu pa su se bunili stanari, pa su uputili poziv, pa je na kraju čovek odustao od regularne građevinske dozvole, kao tu je nekad bio park i na kraju su prihvatili zahtev svih tih ljudi koji su se bunili i nije to prvi put.
Bilo je i u bloku 37, regularna građevinska dozvola, pa isto tako su se vezivali za drveće, pa kako se ovde niko nije vezivao, kako ovde da nestane 461 stablo. Prema tome, to smo utvrdili i to je dobro što smo utvrdili i što ste priznali i to je dobar put da na kraju priznate šta se desilo.
Mi nismo rekli da vi imate veze sa tim, samo smo rekli da imate dvostruke aršine da vašeg kuma ne prozivate, a druge ne prozivate. Ništa drugo i to nije lepo, nije u redu.
Jednostavno ako želite, ako svoju politiku zasnivate, sad da vam dam jedan savet kao neko ko se bavi duže politikom, ako svoju politiku zasnivate na ekologiji, onda morate da budete dosledni prema svima, onda ne može kum da seče a neko drugi da ne seče, jednostavno, onda morate da mu kažete kume, nemoj, stani kume, šta to radiš kume, ej, sečeš drva kume i to tako funkcioniše jednostavno.
Na kraju kada smo kod stajanja pred predsednikom Vučićem, znate predsednik Vučić je dobio najviše glasova u istoriji Srbije na direktnim izborima i naravno da je svakome od nas ponos da stanemo pred predsednika Vučića, a video sam kako ste vi u Pirotu stajali pred njega i čekali ga da dobijete mini hidroelektranu.
Prema tome kada ste mislili da ćete dobiti mini hidroelektranu, nije vam bio problem da stojite i da čekate. Hvala.

Hvala.
Hvala na tom pitanju. Taj put je veoma značajan i vi znate da na potezu Moravskog koridora živi 500 hiljada ljudi. Kao što sam rekao malopre, mi ćemo do kraja ove godine završiti ukupno skoro 30 kilometara, znači prvih 19 kilometara 950 metara od Koševa do Trstenika, sa petljom Trstenik, a potom ćemo završiti dodatnih devet kilometara 860 metara od petlje Trstenik do petlje Vrnjačka Banja. Znači, to kada saberete malo je preko 30 kilometara i to je ono što ćemo završiti.
Inače, planirano je bilo ove godine da se radi samo od Trstenika, a da se radi tamo od Preljine prema Adranima. Međutim, znate da je bilo protesta građana. Na kraju je sve to rešeno i omogućeno je investitoru, odnosno izvođaču da radi, tako da sada radimo punom parom čitav taj deo. Očekujem, iskreno govoreći, do 1. juna da završimo deo od Preljine do Adrana, uključujući Mrčajevce, petlja Mrčajevci je pre toga, kao što sami znate, i tako ćemo završiti, odnosno skoro spojiti Kraljevo. Ja sam iz tog kraja, kao i vi, pa jako dobro znate o čemu pričate. Neće biti Kraljevo bukvalno potpuno na autoputu, ali prva petlja će biti spojena. Ostaje taj deo da se završi između petlje Adrani i petlje Vrnjačka Banja, a ja očekujem, skoro sam siguran da je moguće to završiti do kraja naredne godine.
To znači da mi možemo do kraja naredne godine da imamo kompletan autoput, 112 kilometara, da spojimo dva autoputa, Miloš Veliki i autoput Beograd - Niš, i da na taj način uspešno završimo sve što nam je važno za Moravski koridor.
Veoma sam srećan što ste me to pitali zato što je to, kažem, znate i sami, možda jedna od naših najvažnijih saobraćajnica, a sigurno najvažnija u tom kraju. Ako gledamo, videli ste sada da predsednik Vučić govori o tome da gradimo gore "Osmeh Vojvodine", da radimo Banatski autoput, da ćemo raditi u budućnosti prema Vršcu. To je nešto što se sada projektuje i to ćemo videti kada je moguće, ali će se jednom raditi. Tu ostaje suštinski da se pokrije ovaj deo Srbije, Šumadija i zato je važna brza saobraćajnica Karađorđe, zato će to pokriti i Mladenovac, i Aranđelovac, i Topolu, i izaći tamo na autoput Miloš Veliki, kod Čibutkovice, tamo kod Lazarevca.
Važan je ovaj Moravski koridor, jer ćemo na taj način suštinski premrežiti Šumadiju mrežom autoputeva i brzih saobraćajnica i omogućiti zaista da naši ljudi mogu u tom kraju da žive, u jednom mestu da žive, da rade u drugom mestu i zaista omogućiti nove investicije i razvoj turizma i sve ostalo.
Kada pričamo o samom autoputu, odnosno brzoj saobraćajnici Kraljevo - Novi Pazar, ona se tek projektuje i mi ćemo tek u drugoj polovini 2026. godine završiti projekat. Naravno, kada će se raditi, zavisi od toga kada će biti novca, ali je važno da radimo projekat, važno je da sada usvajamo plan posebne namene koji reguliše taj put i to znači da ćemo u nekoj budućnosti početi da radimo i taj put.
Zašto je taj put važan?
Prvo, ne samo da povezuje Kraljevo i Novi Pazar i Rašku, naravno, koja je tu na putu, već taj put ima 94,7 kilometara, suštinski 83,4 kilometra deonica između Kraljeva i Novog Pazara i imamo dodatnih 11,3 kilometra koji vodi do Jarinja. Znači, tu takođe radimo brzu saobraćajnicu, tako da će to za naše sunarodnike koji žive na severu KiM značiti da će biti od administrativne granice povezani brzom saobraćajnicom sa svim mestima u Srbiji i to je posebno za nas značajno.
E, sad, pošto sam rekao da se trenutno radi plan, ta brza saobraćajnica se uključuje na petlju Jadrane, tamo iznad Kraljeva kad krenete prema Čačku, znači tu se uključuje i onda obuhvata na teritoriji opštine Kraljevo, katastarska opština Jadran i Bare, i Bogutovac, i Bresnik, i Brezna, i Vrdila, i Drakčiće, i Jarčujak i Konarevo, Maglič, Mrsać, zatim Mataruge, Uške, Zamčanje i Cerje. To su te katastarske opštine na teritoriji opštine Kraljevo. Izvinjavam se, ja sam iz Kraljeva, pa znam malo ove opštine šta sve tamo ima od sela.
Znači, ono što je važno neće svuda ići postojećim putem, delom će ići, dvadesetak kilometara, jer nije moguće, tamo nije moguće širiti, ali ćemo koristiti naravno, taj put će ostati kao lokalni put.
Mi sad, kao što znate, Ministarstvo kulture je uradilo, rekonstruisalo Maglič, sad ćemo raditi most prema Malgiču i realno će ta brza saobraćajnica otvoriti, recimo Maglič koji će postati prava turistička atrakcija.
E, sad, kad smo u Raškoj, to su Baljevac, Bela Stena i Beoci, i Biljanovac, pričamo o katastarskim opštinama, i Varevo, i Draganići, Žutice, Korvaće, Kućane, Matkovice, Nosane, Povlica, Manoviće, Paskanja, Pobrđe, sama Raška, Revati i Supnje. Tu završavamo samu Rašku, tu katastarsku opštinu i onda nam ostaje u Novom Pazaru Batnik, Koprivnica, Postanje, Požežina i Rudnica i to su vam katastarske opštine kroz koje će prolaziti ta brza saobraćajnica.
Naravno da ćemo mi u narednom periodu imati jednu prezentaciju, videćemo da li će biti Novi Pazar, Raška, jedna od te dve opštine sigurno, gde ćemo pozvati sve mesne zajednice, gde će ljudi videti gde će sve prolaziti brza saobraćajnica. Čućemo i šta ljudi predlažu, predsednici mesnih zajednica, predsednici opština ili grada, pošto je Novi Pazar grad, i Kraljevo je takođe grad, kako bismo mogli da napravimo najoptimalniju opciju.
Ono što je važno i to želim da vam kažem, mi ćemo time našu srpsku kraljevsku dolinu, dolinu Ibra, gde se nalazi najveći deo svega što imamo iz srednjeg veka, potpuno otvoriti i omogućiti ljudima to da vide, a tu su nam i Žiča, i Studenica, Tuznanje , imamo Deževu i Petrovu crkvu, imamo i Gradac, zadužbinu Jelene Anžujske. Imamo dve Pavlice, Staru Pavlicu, Novu Pavlicu. Stara Parlica koja zaslužuje da bude rekonstruisana, jer je to možda jedna od naših najstarijih crkava, iz ranog Vizantijskog perioda iz vremena pre nego što su Sloveni došli na Balkan. Nova Pavlica je zadužbina viteza Musića, braće Musić, koji su bili vitezovi kneza Lazara, koji su posvetili to svojoj majci.
Imamo tu Maglič o kome sam pričao. Imamo još ruševine, dva grada koje takođe treba da otvorimo za turiste, to su Brvenik prema Kopaoniku i Jelača. Imamo takođe u Novom Pazaru spomenike kulture. Zato je osim samog razvoja tog kraja, važno da se izgradi ta brza saobraćajnica, jer kada se izgradi brza saobraćajnica sve će to postati dostupno i svaka ekskurzija može da poseti taj kraj.
Mi inače, trenutno sa EU radimo na projektu i završavamo to, pošto radimo projektovanje pruge Stalać-Kraljevo-Rudnica. To je pruga koja će takođe ući u rekonstrukciju i ono što je važno i što treba da znaju oni koji žive u Novom Pazaru da
projektujemo dvadesetak kilometara pruge od Raške do Novog Pazara, pošto Novi Pazar nije povezan na prugu i oni treba da budu povezani na prugu, jer su veliki industrijski centar i veliki su centar i to će rasteretiti puteve i sve ostalo. Ono što takođe treba da znaju ljudi iz Novog Pazara, istovremeno sa izgradnjom ove brze saobraćajnice planiramo i obilaznicu oko Pazara koja je počinjana, obećavana i ne znam šta se sve nije radilo. U međuvremenu je pitanje, jer jedan deo trase ne može više da se koristi, tako da ćemo uraditi i samu obilaznicu oko Pazara.
Tako da radimo na toj brzoj saobraćajnici. Ona je veoma važna i kažem, kada bude završeno projektovanje, trenutno se projektuje, to će biti druga polovina 2026. godine, mi ćemo tada biti spremni da zajedno sa Ministarstvom finansija sednemo i da vidimo kada ćemo imati finansijska sredstva. To ne zavisi samo od nas, mi svi radimo zajedno, dotle će se i neki drugi projekti završiti, pa ćemo onda moći da izađemo pred građane da kažemo kada će se zaista ta brza saobraćajnica i graditi.
Hvala na ovom pitanju. To je pitanje zaista značajno. Kažem vam, sada su ljudi čuli gde će sve prolaziti brza saobraćajnica. Znam taj kraj pa sam se bavio svakim od ovih sela, ali ćemo napraviti jednu prezentaciju, pa ćemo razgovarati o tome i sa građanima i sa predstavnicima mesnih zajednica da svi vide kuda će ići brza saobraćajnica. To će značiti život za taj kraj. Videćete koliko će se brže stizati, ne samo iz Novog Pazara, već i iz Severne Mitrovice. Koliko će se brzo stizati do Beograda, do bilo kog drugog dela Srbije i to znači nove investicije, razvoj turizma, razvoj lokalnih biznisa. To je ono što nam je potrebno za taj kraj koji je zaista bio dugo, dugo zapostavljen.

Da vam kažem odgovor na drugo pitanje – može, ali nije fer. Nije fer zato što mnogo lokalnih puteva je uradila država koji su u nadležnosti lokalnih samouprava. Često odlazim u Kraljevo i kada pričam sa mojim drugarima iz škole i kažem im sve je to uredu, uvek ima zahteva, kada pričamo sada i o Goču, ali manja dobija izlaz na autoput, a neke druge opštine to nemaju. Znači, moramo malo da rasporedimo da uradimo u svim opštinama, a zahteva ima zaista puno.
Tako da sigurno osim ovih kilometar i po koji se već rade, ovo neće biti rađeno ove godine. Da li ćemo moći sledeće godine, to je sada nešto o čemu ćemo pričati, ali u svakom slučaju, znate kada se već nešto započne ono se manje-više i završi.
Važno je da Goč bude dobro povezan zato što je to planina koja naprosto može da se razvija turistički i to je nešto što je dobro. Tamo će se raditi gondola iz banje, tako da će to tek otvoriti Goč. To je važno, Goč je lepa planina i ona je zaista nepoznata ljudima koji žive van tog kraja. U tom smislu je taj put važan, ali kažem vam, sami ste rekli da je najveći deo tog puta urađen.
Što se tiče te kružne saobraćajnice pošto me to stalno pitaju iz Kraljeva, da vam kažem, sada kada odem u neku lokalnu samoupravu i kada tamo počnu da mi traže puteve, pitam koliko ste vi uložili iz svog budžeta u puteve. Razumem da oni ne mogu da poprave sve puteve i razumem da svaka lokalna samouprava nema dovoljno veliki budžet, da su potrebe velike, da se mnogo dugo nije radilo, ali država zaista ulaže ogroman novac u rekonstrukciju lokalnih puteva.
Čuli ste predsednika Vučića, čuli ste i ministra Malog, mi planiramo za sledeću godinu da odvojimo novac koji je predsednik Vučić najavio za rekonstrukciju skoro 2.000 kilometara lokalnih puteva, jer za 200 do 250 miliona može da se uradi 2.000 kilometara lokalnih puteva. To se nikada u Srbiji nije uradilo. To znači da će biti novca da se radi dosta tih lokalnih puteva.
Potpuno razumem, jer je važan autoput i brza saobraćajnica, ali lokalni put do nekog mesta gde ljudi žive je komfor i pokazuje da zemlja napreduje i to je život za te ljude.
Ali moraju i lokalne samouprave da odvoje malo više svog budžeta za lokalne puteve. Često se dešava da čujem na terenu da kažu – pa evo, oni su nam rekli: „Čekamo da nam jave iz Vlade“. Onda hajde da ne postoje, onda nemaju nikakav budžet. Ja moram da vas podsetim da su lokalni putevi, taj kružni tok je na državnom putu. To je tačno. Ali, ima mnogo lokalnih puteva drugih koje smo uradili na teritoriji opštine Kraljevo koji nisu državni, pa je država uradila. Nije zabranjeno da radi i lokalna samouprava, ako hoće. Daćemo mi saglasnost za to.
Prema tome, to je nešto što mislim da je važno da kažem. Na kraju krajeva, Kraljevo će u junu imati vezu do Adrana. Već sada kada se uradi Vrnjačka Banja, Vrnjačka Banja – Kraljevo je 26 kilometara. Prema tome, kada se uradi Vrnjačka Banja, Kraljevo je maltene na auto-putu. Mislim, fer je da podržimo i neke opštine u kojima nije tako puno rađeno. I u tom smislu kažem, sada će krenuti taj projekat sa rekonstrukcijom lokalnih puteva, ali bi morale lokalne samouprave da deo svog budžeta makar usmere na atarske puteve i na lokalne puteve. Ne može za sve da se čeka Vlada, jer oni su odgovorni za to.
Ima opština koje rade, ne mogu da kažem. Recimo, Šabac je dobar primer. Ne znam da li ima poslanika ovde iz Šapca, Šabac je odličan primer. Oni su uradili preko 100 kilometara lokalnih puteva iz svog budžeta. I to je primer opštine koja sama, naravno, nisu sve uradili. Evo, sada radimo Šabac-Tekeriš, to radi Vlada, znači ne mogu sve da urade, ali su dosta uradili i to, naravno, od kada je otišao onaj bivši poslanik Zelenović. Dok je on bio, on je uzimao, znate šta je radio, ode u selo i kaže ljudima – trećinu vi da date, a dve trećine da da opština. Onda uzme tu jednu trećinu i onda napravi put. E, ono kao u onom crtanom filmu – jedna tebi, jedna meni i to je tako funkcionisalo. A ovi su ljudi odradili preko 100 kilometara lokalnih puteva iz svog budžeta.
Evo pitajte, može Kena da vam kaže šta se u Smederevskoj Palanci uradilo, šta se u Velikoj Plani uradilo. Znači, koliko puteva je urađeno, samo put koji smo rekonstruisali između Smederevske Palanke i Mladenovca, pa taj put je život i za jedne i za druge. Ima dosta toga što još treba da se uradi, ali u svakom slučaju kažem vam, ne bi bilo fer da sada uradimo baš i taj kružni tok, znam da je važan, pošto sam iz Kraljeva, ali ispašće da ja baš insistiram na tome, onda bih morao da radim, još da širim put tamo i Lomnicu odakle su moji kod Kruševca, tako da bolje da prvo uradimo ove delove.
Kažem, ima opština koje ne dobijaju izlaz na auto-put. Recimo, ove godine će Požarevac dobiti izlaz na auto-put, dobiće Vrnjačka Banja, dobiće Trstenik, ili brzu saobraćajnicu, dobiće Loznica. Sledeće godine će dobiti i Kraljevo. Znači, ima opština gde treba zaista još da se uradi toga. Imate Banat, koji je potpuno zapostavljen. Mi pričamo, sada će Banat potpuno procvetati kada budemo radili rekonstrukciju pruge od Pančeva gore prema Subotici, sa onim delom prema Kikindi i prema rumunskoj granici i to kada se bude uradilo i ovaj auto-put Beograd-Zrenjanin-Novi Sad i onaj gore „Smajli“, znači koji takođe prolazi delom kroz Banat. Mora posle da se radi i veza, onaj most kod Dunava zato što moramo da povežemo Braničevo sa južnim Banatom, jer Bela Crkva je potpuno zapostavljena, a predivna je, neverovatan potencijal ima. I to su nam dve najurgentnije tačke, taj deo Šumadije, još Banat i tu zaista onda možemo da kažemo, ne može baš i do svakog grada da ide auto-put i nema ni potrebe.
Tako da, s te strane kažem, biće, ne može da bude ove godine. Ali biće sigurno. Hvala.

Lepo je da se citiraju tuđi izveštaji, samo bi bilo dobro da se pravilno citiraju.
Sada smo čuli da nam se prigovara kako nemamo dovoljno razvijenu putnu mrežu u odnosu na zemlje srednje i zapadne Evrope, što je tačno i nemamo je dovoljno razvijenu, zato i gradimo i puteve i brze saobraćajnice, a istovremeno se traži od nas da zaustavimo projekte, izgradnje auto-puteve i brze saobraćajnice, jer kažu – nikome to ne koristi.
Mi ćemo samo ove godine, do kraja ove godine završiti preko 85 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica. Završićemo 54 kilometra brze saobraćajnice do Loznice, završićemo ukupno skoro 30 kilometara auto-puta između Kruševca i Vrnjačke Banje, znači 19,9 kilometara do Trstenika i dodatnih 9,9 kilometara do Vrnjačke Banje. Završićemo 5,8 kilometara do Valjeva, to već u oktobru. Završićemo obilaznicu oko Gornjeg Milanovca 9,5 kilometara u narednih 10 dana. Završićemo kompletnu trasu do Požege, sada tu nemamo Munjino Brdo, biće pušteno do 1. juna. Završićemo preko 30 kilometara, spojićemo Požarevac sa auto-putem Beograd – Niš. Završićemo do septembra sledeće godine, pre roka kompletan Dunavski koridor i onda se kaže to nikome ne koristi. Hajde da pitamo građane Trstenika i Vrnjačke Banje, građane Požarevca, građanke i građane Loznice, da li im ti putevi koriste ili ne koriste? Hoće li da se voze tim putevima ili neće? To je stvarno neverovatna zamena teza. Nikome ne koristi, ako ih gradi neko drugi. Pošto mi nismo znali da izgradimo, onda bi koristilo samo mi to nismo znali da radimo.
Budžet Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture za ovu godinu iznosi 273,7 milijardi, inače 2,3 milijarde evra, 81% budžeta su projekti, kapeks. Znate, koliko je iznosio budžet Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture 2012. godine? Dvadeset osam i po milijardi ili 205 miliona evra, 10 puta je veći sada, 10 puta i to su investicije.
Kaže se, da većina građanki i građana nema dobar put. Tako je, tu se misli na atarske puteve i na lokalne puteve. Pa, mi smo prošle godine uradili skoro 700 kilometara regionalnih i lokalnih puteva. Predsednik Vučić je najavio da ćemo sledeće godine investirati 250 miliona evra u lokalne puteve. Za 250 miliona evra može da se uradi 4000 kilometara lokalnih puteva. Ipak, biće potrebno da se uradi i one tamo godine, taj projekat traje četiri do pet godina i tako se podiže kvalitet života ljudi.
Prema tome, tačno je da zaostajemo za zapadnim i centralnim zemljama Evrope, ali ako budemo slušali predloge da se prekinu svi projekti infrastrukture, onda ih zaista nećemo nikada dostići.
Takođe, netačno je da izgradnja javne infrastrukture ne znači razvoj Srbije, gde god se izgradi put, gde god se izgradi brza pruga ili obična, rekonstruiše obična pruga, tu dolaze investicije. Nove investicije znači nova radna mesta. Nova radna mesta znače razvoj turizma, razvoj lokalnog biznisa i tako se Srbija razvija. Uzmite primer Sava centra, to je privatna investicija, svi su nas iz opozicije napadali kada smo na tenderu prodali Sava centar, na tenderu na koji je svako mogao da se javi, 120 miliona evra je investirano u taj Sava centar, danas nemate mesta u hotelima u Beogradu, zato što je to kapacitet da imate šest do sedam hiljada ljudi, kongresnog turizma. To znači razvoj. Znači, kada negde izgradimo put, to znači da se tamo gradi fabrika.
Prema tome, hajde da ne budemo licemerni i dvolični, hajmo da verujemo da je dobro da se Srbija razvija. Hajde da verujemo da je dobro da se izgradi auto-put bez obzira ko ga gradi, jer svako je imao priliku da ga gradi i to onda znači razvoj.
Na kraju, hoću da kažem, i mislim da je to najvažnije, uvek je dobro kada se nešto novo izgradi, makar bilo gore od onoga što nikada nije izgrađeno. To nas je odavno naučio Duško Radović, a to vidim da u ovoj Skupštini mnogi još nisu naučili.

Vidim da smo od citiranje Fiskalnog saveta došli na citiranje Alana Forda.
Kao neko ko je pročitao Alana Forda, moram da kažem, Grum se nikada nije bavio ekonomijom. Ima tamo nešto drugo. Pominje se jedna partija koja kaže – mi ništa ne obećavamo i sva obećanja ispunjavamo i to se obično slaže sa vašom politikom pošto ništa niste ni radili.
Čuli smo malopre kako gradimo puteve u Crnoj Gori i moram da vas obavestim - Srbija ne gradi puteve u Crnoj Gori, ali su zato naši prijatelji Crnogorci nedavno raspisali tender za izgradnju svog dela auto-puta prema Srbiji i na tom tenderu su dobili cenu od 31 milion evra po kilometru. To kada slušamo netačnosti i netačne informacije kako je kilometar puta u Crnoj Gori skuplji nego u Vojvodini, Srbija još nema to iskustvo, nismo počeli da gradimo prema Crnoj Gori, ali su zato Crnogorci počeli da grade svoj deo puta prema Srbiji i dobili su 31 milion evra po kilometru.
Što se tiče puteva i pruga, čuli smo malopre kako se gradi samo jedna pruga, kako se gradi pruga prema Nacionalnom stadionu, a inače to je pruga prema Aerodromu „Nikola Tesla“ i samo da obavestim one koji se zalažu, ima ovde stranka koje se zalažu za ulazak Srbije u EU, po direktivi Evropske komisije, do 2030. godine, svi aerodromi koji imaju više od 10 miliona putnika moraju da budu povezani sa železničkom prugom.
Aerodrom „Nikola Tesla“ je prošle godine imao skoro osam miliona putnika. Falilo je desetak hiljada da bude osam miliona putnika. Ove godine će imati, pošto ima rast preko 8%, znači, biće blizu devet miliona putnika i do 2030. godine mi ćemo davno biti na 12-13 miliona putnika. Prema tome, mi gradimo prugu da povežemo i Surčin, sutra i Obrenovac, pošto je to deo beogradskog voza, beogradske železnice, a gradimo da povežemo i aerodrom kako bi sutra neko iz Novog Sada brzom prugom ili iz Subotice mogao da dođe na aerodrom bez presedanja automobilom.
Što se tiče pruga, čuli smo da se gradi samo jedna pruga i meni je to zaista neverovatno. Upravo se završava pruga između Novog Sada i Subotice i to je 108 kilometara brze pruge. Sutra počinje testiranje te pruge. Prugu je gradila jedna od najboljih kineskih kompanija „China Railway International Company“, jedna od najvećih na svetu. Građena je po svim evropskim standardima, a od sutra je testira „Deutsche Bahn“, nemačka železnica i kada budu 10. oktobra završili testiranje pruge, mi ćemo krenuti sa probnim vožnjama, da bi 25. novembra krenuo prvi voz, brzi voz između Novog Sada i Subotice. To je novih 108 kilometara. Putovaće se sat i deset minuta između Beograda i Subotice.
Pored toga, gradimo prugu… Očekujem da do kraja ove godine, početkom sledeće godine raspišemo prve tendere za deonicu II i deonicu III za prugu Beograd – Niš. Obezbedili smo 2.750.000.000 evra za izgradnju te pruge. Završavamo tendersku dokumentaciju i moram da vam kažem da se prethodno na toj pruzi radilo nešto… sagrađeno je 1884. i dva puta je nešto popravljena posle toga, ako izuzmemo one ratove i oštećenja koja su se desila u ratu, a bilo je poslanika iz Niša koji su u Evropskom parlamentu tražili da se ukinu evropski fondovi Srbiji i tražili da se ukine izgradnja te pruge.
Da vas obavestim, o tih 2.750.000.000 evra, 610.000.000 evra je donacija EU. Znači, ima onih koji žive u Nišu i smatraju da treba ukinuti fondove Srbije, što znači da su protiv izgradnje pruge. Mi u ovom trenutku gradimo obilaznicu oko Niša, koja je inače trebala da se sagradi, koliko znam, još pre 30 godina, samo što nisu se setili da je grade, a nisu ni znali kako, a nisu nešto ni našli pare, a nije im bilo mnogo ni važno, pa se to gradi.
Evo sada rekonstruišemo 86 kilometara pruge između Niša i Dimitrovgrada. I ta pruga je bila u lošem stanju, ali nije se setio niko da to uradi, jer to ih nije interesovalo, a onda kada se neko seti da uradi, onda kažu – aha, a vi ste možda malo zakasnili. Pa, da, mi ćemo završiti, a vi se niste ni setili i to je razlika.
Završićemo 23 kilometara pruge početkom sledeće godine između Niša i Brestovca i odmah krećemo, čim se završi projektovanje, ugovaranje nastavke pruge prema Preševo, zajedno sa 50 kilometara pruge koju će raditi naši prijatelji iz Severne Makedonije, jer ta pruga treba da poveže Niš i Skoplje. Ona tako ima smisla.
Kada naši prijatelji iz Mađarske, protiv kojih je inače ovde u Srbiji vođena kampanja kako ta pruga neće da se završi, jer očigledno je problem kada se grade pruge… Pa, nije problem samo kada Vučić gradi pruge, nego zlo je kada i Orban gradi pruge, jer ne daj Bože da oni nešto sagrade jer to je onda strašno. Kada naši prijatelji iz Mađarske završe svojih skoro 160 kilometara pruge od Subotice do Budimpešte, putovaće se između Beograda i Budimpešte za dva sata i 45 minuta, a između Niša i Beograda putovaće se za sto minuta.
Ono što takođe želim da vam kažem, nedavno smo potpisali Memorandum za nastavak izgradnje terminala na aerodromu „Konstantin Veliki“. Završili smo novi terminal, sada rušimo staru zgradu, gradimo novi terminal, uradićemo novu poletnu, sletnu pistu, proširićemo kapacitete i taj aerodrom imaće kapacitet za milion i po putnika, i tako se Srbija razvija.
Ja zaista mogu da razumem frustraciju, ali ne mogu da razumem laži i ne mogu da razumem da se izmišljaju stvari i da se tvrdi da se nešto nije dogodilo.
Znači, da ponovim, Srbija ne gradi puteve u Crnoj Gori, prema tome nismo ništa gradili u Crnoj Gori, pa nemamo ni cenu za izgradnju, ali Crnogorci imaju cenu, 31 milion evra po kilometru.
Srbija gradi puteve na teritoriji Republike Srbije. Ove godine ćemo završiti 85 kilometara, ukupno ćemo završiti 460 kilometara do 2026. godine, kompletan Fruškogorski koridor, proširićemo brzu saobraćajnicu, kao što je predsednik, obećao od Loznice prema Malom Zvorniku, uradićemo, završićemo sledeće godine devet meseci pre roka kompletan Dunavski koridor, da ne govorim o tome da je ova brza pruga prema Subotici završena godinu dana pre roka, da su to Kinezi završili. Završićemo još Sremska Rača-Kuzmin. Do 1. juna ćemo pustiti autoput do Požege i tada krećemo da gradimo prema Crnoj Gori i to će biti naš nastavak gde ćemo se spojiti sa našom braćom Crnogorcima, imaćemo autoput između Srbije i Crne Gore. Žao mi je što neki ljudi napadaju taj put, ne razumeju da to nije običan put, ali tako je kako je, tako da će se ova zemlja razvijati.
Na kraju, da završim onako kako smo počeli, kako bi u Alan Fordu rekli problem je ovde u nečemu drugom. Nije problem što se gradi, nego kako bi rekli u Alanu Fordu - ako kaniš pobjediti, ne smiješ izgubiti, a vi stalno i često gubite.

Vidim da se prepoznaju pojedini poslanici u tome da su tražili da se Srbiji obustave fondovi EU.
Da ponovim. U Strazburu i Briselu na više mesta nekoliko poslanika je tražilo, i to poslanika iz Niša, da se Srbiji obustave sredstva iz pristupnih fondova EU. Deo tih sredstava se odnosi na izgradnju pruge između Beograda i Niša. Izgradnja pruge između Beograda i Niša finansira se delom iz budžeta, manjim delom iz budžeta, većim delom iz kredita Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, ali i grantom EU čija je vrednost 610 miliona evra.
Da samo bude jasno da su ljudi tražili da se ne gradi pruga prema Nišu. I dobro je što su se u tome prepoznali.
Ono što takođe želim, jer je vreme da ljudi čuju, ko želi da se nešto gradi, a ko ne želi. Sad, što pričamo o tome, uradićemo ili gradićemo, evo, ja pozivam, i to ću obezbediti za sve poslanike iz opozicije koji misle da se ništa ne radi, vidim da ih ima, 25. novembra dobićete besplatne karte za prvu vožnju između Novog Sada i Subotice, pa ćete moći da vidite da li se nešto izgradilo ili se nije izgradilo. Možete i sredinom decembra da se prošetate do Trstenika i Vrnjačke Banje, pa da vidite da li je izgrađen autoput. Očekujemo negde između 15. i 20. decembra da se završi. Možete da se prošetate za nekoliko nedelja i do Gornjeg Milanovca, da vidite obilaznicu koja je završena. Možete da se prošetate do Valjeva početkom oktobra, završava se ovaj novi deo. Kompletno će Valjevo biti povezano sa autoputem. Možete do kraja decembra da odete i do Požarevca, a nadam se da ćete sredinom decembra, ako želite možemo i to da organizujemo, i autobus, ako treba i panoramski, da se prošetate do Loznice, od Šapca do Loznice, da se provozate, da vidite kako je izgrađena i brza saobraćajnica.
Tako da je to nešto što se dešava u Srbiji. Problem je u tome što vi ne želite da vidite život i mislite da treba da negirate da se stvari dešavaju. Uvek i u svemu ima mesta za kritiku. Ne radi se sve najbolje. Slažem se da postoji i prostor za poboljšanje. Nisam ni ja nekada zadovoljan i tempom i načinom na koji se sve radi, ali da se negira da se nešto gradi to naprosto nije tačno.

Gospodine Marseniću, pokrenuli ste jedno važno pitanje i drago mi je što možemo da pričamo o tome kakva je cena naših autoputeva, brzih saobraćajnica. Dobro je što ste primetili da je nemoguće porediti cene iz 2006, 2007. i 2008. godine i današnje zato što su cene porasle i dobro znate šta utiče na cenu izgradnje puta i znate dobro koliko su sve komponente koje utiču na tu izgradnju poskupele. Poseban smo šok imali kada se dogodio rat u Ukrajini, kada su zaista cene drastično porasle i zato je apsolutno nemoguće porediti cenu iz jednog vremena i cenu iz drugog vremena.
Takođe, na samu cenu ne utiče samo cena materijala već i cena njegovog dovoženja. Zato imate recimo razliku između cene autoputa „Smajli“ koja će biti negde oko 10 miliona evra, bar u ovoj prvog fazi i recimo cene brze saobraćajnice Šabac-Loznica, odnosno prema Badovincima koji je oko osam miliona evra zato što ovde, za sever Vojvodine imate 300 km udaljeno prvo nalazište materijala, odnosno spremište i morate da dopremate taj materijal. To poskupljuje cenu, prema tome kada daje neko ponudu, on vam daje ponudu sa svim troškovima. Svako ko se bavio time, a znam da ste se i vi bavili, to razume.
Kada pričamo o autoputu Beograd-Zrenjani-Novi Sad, tako je, tu je ugovorena fiksna cena od 1.596.000.000 evra za 104 km, ali kažem vam to je prvi ugovor koji je potpisan sa fiksnom cenom. Znači, rok za završetak je šest godina. Nisam siguran da bi bilo ko od nas pristao da potpiše ugovor na period od čest godina sa cenom da nema pravo na kliznu skalu i da preda autoput ključ u ruke, obzirom na to u kakvom vremenu živimo, ako mene pitate, to nije mali rizik.
Takođe, ministarstvo na čijem sam čelu insistiralo je kod potpisivanja ugovora za „Smajli“, odnosno za „Osmeh Srbije“ i za Beograd-Zrenjanin, pošto su to ugovori koji su potpisani ove godine, da se prvi put uvede da kod nosioca konzorsa da prilikom isplate svake nove situacije, mora i da dokažu da su isplatili sve podizvođače po prethodnoj situaciji. Da se ne bi desilo kao što se dešavalo da neke firme koje su podizvođači ne budu plaćeni, a da pritom onaj ko je izvođač dobije novac od države, a on taj novac zadrži i onda imamo problem sa nekim malim firmama koje ne mogu da rade.
Kada pričate o Niš-Merdare to je vrlo komplikovano i pritom moram da vam kažem da je taj posao „Štrabak“ dobio na tenderu, znači bio je raspisan tender i cenu koju su dali, dali su je na tenderu. Suština je u tome što je on počeo da se gradi kao poluprofil i sada smo u međuvremenu, pošto je bilo problema sa tim projektantom koji je izabrala EU, pristali su da se promeni projektant, dobio je CIP posao, uz saglasnost EU, izbacili smo tog stalnog projektanta, koji je zaista napravio velike probleme i sada se preprojektuje čitav put, odnosno sve druge faze za pun profil autoputa, jer kada su postavili taj put, bilo je pogrešno postaviti tu poluprofil obzirom na to kakav saobraćaj očekujemo.
Kada pričamo o auto-putu prema Crnoj Gori ili recimo auto-putu prema Kotromanu, moram da vam kažem, dužina auto-puta između Požege i Kotromana je 60 km. On je projektovan, iako je auto-put za 100 km na sat, 80% su tuneli i mostovi, 96 mostova se gradi i gradi se devet tunela. I šta da vam kažem, još uvek nemamo ponudu, jer se završava projekat sledeće godine. Neće biti ispod 35 do 40 miliona evra ponude, jer je nemoguće izgraditi za manje para.
Kada pričamo o tome kako grade u regionu. Evo, ja ću vam reći, u aprilu ove godine hrvatska vlada je odobrila izgradnju auto-puta između Rudina i Osojnika, 28 km, 27 miliona evra po kilometru. Ako hoćemo da pričamo o tome kakve su cene u regionu. Recimo, isto, uzmite pošto ste spominjali Hrvatsku, auto-put Križišće – Jadranovo dužine 5,2 km je plaćen 110 miliona evra, a auto-put Križišće – Selce je plaćen 28 miliona evra po kilometru.
Kada pričamo o tome da li samo teren određuje cenu auto-puta, najvažnija stvar su objekti. Vi na auto-putu Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, pogotovo između Novog Sada i Zrenjanina ne, ali između Beograda i Zrenjanina mnogo objekata.
Dobro ste primetili taj most. Moje prvo pitanje je bilo, zašto je tako dugačak most, pošto je to reka koja je mnogo manja nego Dunav, ali onda kada pogledate uslove „Vojvodina voda“, kada pogledate šta su tražili, da su tražili da se zbog retenzije ne prekidaju vodotokovi, onda shvatite da je taj most zbog toga toliko dugačak. To je nešto što je dato jer kada se projektuje, projektant dobije uslove svih kuća. Između ostalog morate da uradite i nadvožnjake i podvožnjake i prolaze za životinje i na svakom naseljenom mestu da omogućite ljudima da prolaze ispod i naravno da svaki objekat košta.
Prema tome, kada pričamo o ugovaranjima koja su direktna kroz međudržavne sporazume, tu nema tendera, ali možete da dobijete uvek zapisnik o pregovorima koji se vode. Svaki put Zavod za veštačenje veštači cenu i ne samo Zavod za veštačenje, nego mi imamo Institut za puteve koji je je ozbiljna državna kuća, imamo CIP, koje su ozbiljne državne kuće i hvala Bogu u poslednje dve godine su imali sve više posla i koji takođe veštače tu cenu i daju svoj pečat i potpis da je ta cena u skladu sa tržišnom cenom. Tržišna cena danas ne mora da bude tržišna cena za dve godine.
Znate i sami da u ovim drugim ugovorima, osim ovog gde imamo fiksnu za Beograd – Zrenjanin, imate klizne skale, kada cene porastu preko 10%, vi morate da platite kliznu skalu. Zato dolazi do promena. To je nešto što je uobičajeno i što se dešava svuda u svetu. Dobro je i drago mi je što ste tu temu pokrenuli.
Ja sam, između ostalog, kada je Fiskalni savet pričao o tome, ja sam razgovarao sa njima, isto smo na ovaj način razgovarali. Ja sam rekao, ne možete da poredite cene sa različitih puteva iz različitih vremena, pogotovo ne iz perioda 15 ili 10, ne to vi niste uradili, ali kažem vam, 10 ili 15 godina različiti. Sami ste dobro primetili cene rastu. Ono što se nekada gradilo za 5, 6 miliona sada se gradi za 10, 12 miliona. To je tako. Važno je da se putevi grade i da se pruge grade. Hvala.

Zahvaljujem se. Želeo bih da ispravim poslanika dr. Vujkovića, koji je između ostalog rekao kako je od 2012. godina u Srbiji, izrađeno 160 km auto puta i brzih saobraćajnica. Izrađeno je 488,5 km auto puteva i brzih saobraćajnica, a u najavi do kraja 2026. godine, biće izgrađeno novih 166 km. Ono što želim da kažem pošto je ovde bilo različitih priča i pitanja oko strategije infrastrukture i oko toga kako biramo koje puteve gradimo, pa znate strategija može da se pravi kada gradite infrastrukturu. Kada je ne gradite, nemate nikakvu strategiju pošto se ništa ne gradi. Kada se gradi, onda možemo da pričamo o strategiji a činjenica je da je urađeno 468,5 km auto puteva uglavnom, nešto su i brze saobraćajnice, ali jako malo i da će do 2026. godine biti urađeno novih 166 km. Do kraja 2026. godine završićemo kompletan Fruškogorksi koridor, što znači da ćemo povezati Rumu, Irig, Novi Sad, povezaćemo sa ovim auto putem o kome se ovde malopre govorilo od Šapca do Rume i sa brzom saobraćajnicom od Šapca do Loznice, čija je dužina 54 km, koju ćemo završiti do kraja ove godine. Do septembra 2025. godine, biće završen kompletan Dunavski koridor, a već ove godine biće povezan Požarevac, na našu mrežu auto puteva, a posle toga Veliko Gradište i Golubac, ukupno 68 km.
Ove godine završićemo kada je u pitanju Dunavski koridor između 35 i 40 km, ja sam siguran, od čega je 23 km do Požarevca. Do kraja ove godine, završiće se, spojiće se Valjevo, na našu mrežu auto puteva, jer će biti završeno nedostajućih 5,8 km koliko nedostaje od petlje Divci, već smo završili najveći deo te brze saobraćajnice, tako da će i Valjevo biti na mreži auto puteva i brzih saobraćajnica.
Do kraja ove godine završiće se kompletan put do Požege, izuzev Tunela Munjino brdo, koje će biti probijen do kraja godine i onda ćemo krenuti u opremanje, ali ćemo sasvim sigurno Lučane, priključiti na našu mrežu brzih saobraćajnica i autoputeva.
Što se tiče Moravskog koridora, pošto rekoše ovde da nema „niđe“ Moravskog koridora, ja predlažem da onima koji kažu da nema „niđe2 koridora, da sednu u auto, nije teško, da se provezu od petlje Pojate do petlje Koševi, pa da vide ima „niđe2 ili ima neki koridor. Ja mislim da ima. Evo to znaju građani i građanke Kruševca, jako dobro, pošto se voze svaki dan, a daće Bog do kraja ove godine, biće završeno skoro 40km i biće spojen i Trstenik, i Vrnjačka banja, tako da će građani i Trstenika i Vrnjačke banje, moći da budu priključeni na našu mrežu auto puteva i brzih saobraćajnica.
Takođe, biće završeno i sa druge strane, tamo od petlje Preljina, biće završen auto put Moravski koridor sve do Mrčajevaca, to je 18 km, ostaje da se uradi, izvinjavam se, 12 km, i ostaje da se uradi još 18 km do Adrana, što znači da ćemo onda imati spojeno i Kraljevo, pošto Kraljevo ima tri petlje. Prva je Vrba, zatim Adrane i petlju u samom Kraljevu, tako da će Kraljevo takođe biti spojeno na mrežu autoputeva.
Do kraja 2025. godine biće završen kompletan Moravski koridor, a tu živi, pošto nema „niđe“ puta, verovatno nema „niđe“ ni ljudi, pretpostavljam da je to tako, a tu živi 500 hiljada ljudi, koji baš koliko sam shvatio, a često idem tamo, taj auto put im treba, pošto rekosmo ovde da ne trebaju ti auto putevi, odnosno ne treba tim ljudima ništa, jel tako, pošto oni nisu zaslužili da imaju auto put.
Kada me neko pita da li treba spojiti Kruševac i Šabac i Požarevac i Vrnjačku banju, i Trstenik, Valjevo, Loznicu, Rumu, na mrežu auto puteva i brzih saobraćajnica, sutra i Irig, ja se zaista nadam da se svi slažemo da je to neophodno.
Čuli smo priču o Zrenjaninu, samo ne čuh da je počeo da se gradi auto put Beograd – Zrenjanin – Novi Sad, i da će Zrenjanin imati auto put i prema Novom Sadu i prema Beogradu i da će do kraja 2026. godine, biti završeno 26 km tog puta do Kovačice. Čuli smo priču i o Somboru, samo niko ne reče da se gradi saobraćajnica, brza „osmeh Srbije“, čija je dužina 186km, gde će i Bački Breg i Sombor i Kula, Vrbas, Srbobran, Bečej, Novi Bečej i Kikinda i Srpska Crnja, biti povezani brzom saobraćajnicom, da će do kraja 2026. godine biti završeno već 50 km te brze saobraćajnice i da će konačno Sombor biti povezan sa drugim delovima Srbije.
Čusmo priču o Zrenjaninu, ali niko ne reče da ćemo krenuti do kraja godine sa rekonstrukcijom pruge od Pančeva do Subotice koja, uzgred budi rečeno, ide kroz taj kraj, banatske pruge, da će biti modernizovana, elektrificirana i da će biti rekonstruisana za brzine od 120 kilometara na sat, kao što će se raditi i 53 kilometara pruge između Vrbasa i Sombora i negde oko pedesetak, nešto malo manje, kilometara između Sombora i Subotice, pa će oni koji žele iz Sombora moći vozom koji vozi 120 kilometara na sat da idu prema Subotici, ako žele na brzi voz prema Budimpešti od 2026. godine ili ako žele na jug, da izađu na Vrbas i da se tu priključe na brzi voz.
Čuli smo priče kako nam ne trebaju pruge, samo niko ne reče da će do kraja ove godine biti završeno 108 kilometara brze pruge između Novog Sada i Subotice. Krajem novembra, početkom decembra završićemo i pustiti u saobraćaj. Ko ne veruje, ko je slep kod očiju, može da se prošeta trasom i da vidi prugu, ja mislim da to nije problem, pruga postoji. Čitava trasa biće završena u naredna dva dana i kreću probe. Prvo kreću statičke probe koje radi jedna holandska kompanija, a onda od 15. septembra kreću dinamičke probe koje radi „Deutsche Bahn“, jedna od najvećih i najboljih evropskih kompanija.
Do 23. oktobra 2024. godine biće završene sve probe, a onda će početi testiranje vozova. Sve stanice će biti završene do kraja oktobra i imaćemo početak saobraćaja između Novog Sada i Subotice, železničkog saobraćaja, do kraja novembra, najkasnije početkom decembra.
Ne čusmo da će ove godine početi da se gradi brza pruga između Beograda i Niša, a počinje da se radi i već u narednih nekoliko dana tunel broj 4 na deonici Stalać - Đunis.
Inače, kada smo pregovarali sa EU o te 2.750.000.000, verovatno će nam neko reći da to ne treba i da ta pruga nije potrebna, a to što će ljudi iz Niša stizati za 100 minuta do Beograda, to je nevažno. Znači, počinje da se radi tunel Stalać – Đunis, koji inače se radi iz budžeta Republike, kao što ćemo već u septembru mesecu raspisati tendere za drugi krug kvalifikacija, za izbor izvođača, za deonicu između Stalaća iĐunisa.
Takođe, do kraja septembra, najkasnije početkom oktobra, raspisaćemo tendere za drugu i treću deonicu pruge Beograd – Niš. To je pruga koju zajednički radimo sa EU i verujem da ćemo do kraja godine, početkom naredne godine imati izvođače za izgradnju pruge između Beograda i Niša.
Do kraja ove godine završićemo prugu Niš - Brestovac i izgleda da ni to nije potrebno. Radimo punom parom na rekonstrukciji pruge između Niša i Dimitrovgrada, ali izgleda da ni to nije potrebno.
Takođe, nam je u planu da radimo rekonstrukciju pruge i trenutno se projektuje pruga zajedno sa EU, projektujemo od novca koji smo dobili iz Fonda za rast Zapadnog Balkana, projektujemo tri pruge sa Evropskom komisijom. Prva pruga je od Valjeva do Vrbnice. To je pruga čija je dužina 210 kilometara i za nju ćemo i obezbediti novac iz dodatnog Plana za rast Zapadnog Balkana pošto nam je taj novac obećan, tako da ćemo krenuti u rekonstrukciju čuvene pruge Beograd - Bar.
Potom ćemo raditi rekonstrukciju pruge između Kraljeva, Stalaća i Rudnice sa odvojkom prema Novom Pazaru, tih dvadesetak kilometara koje takođe projektujemo. To se takođe projektuje iz sredstava EU, kao što se projektuje i pruga Brestovac – Preševo, koja će završiti u Skoplju u skladu sa dogovorom koji imamo sa Vladom Severne Makedonije.
Kada je u pitanju zapadna Srbija, tu će se raditi produžetak brze saobraćajnice od Loznice do Malog Zvornika. To je dvadesetak kilometara. To je novac koji dodatno tražimo od EU i verujem da ćemo uspeti da ga dobijemo. Radiće se rekonstrukcija pruge koja je nešto duža od 100 kilometara od Šapca, Loznice prema Republici Srpskoj i BiH.
Sa Vladom BiH dogovorili smo se da oni rekonstruišu svoj deo pruge. To je pruga Beograd – Sarajevo. Radiće se tunel Proslop koji ima vezu prema Ljuboviji od Valjeva, koji će omogućiti da svi ljudi iz tog kraja, i Ljubovija i Skelane i Bratunac budu povezani lakom i brzom saobraćajnicom prema Valjevu i radiće se pruga između Valjeva i Loznice. To je inače pruga koja je nekoliko puta počinjana da se radi. sada je projekat završen i za to smo takođe tražili dodatna sredstva.
Prema tome, to su sve projekti infrastrukturni koji se rade ili se projektuju ili ćemo ih raditi u narednim godinama i zato možemo da pričamo o Strategiji, pošto imamo o čemu da pričamo, jer se nešto i radi, jer kada se ništa nije radilo, ni o kakvoj strategiji nije moglo da se priča.
Nas čeka do kraja godine i Zakon o održavanju infrastrukture. Kada je u pitanju Zakon o održavanju infrastrukture, neophodno je da Srbija dobije zakon kako bi sva infrastruktura bila popisana, kako bi svaki infrastrukturni objekat imao svog upravljača i kako bi se, u skladu sa zakonom, znalo ko upravlja kojim infrastrukturnim objektom. To naša zemlja nije imala nikada.
Takođe nas čeka do kraja ove godine i Zakon o infrastrukturi za alternativna goriva. To će omogućiti da svi državni organi, kako i preduzeća dobiju u obaveze kada je u pitanju zelena tranzicija i obezbede neophodnu infrastrukturu za alternativna goriva.
Mi u ovom trenutku imamo osam eletktropunjača na auto-putevima, postavljamo još deset. Na Moravskom koridoru biće postavljeno 16, a od novembra do maja meseca biće urađeno 16 zelenih oaza. Na svakoj će biti između 5 i 20 elektropunjača. To znači da ćemo do aprila meseca sledeće godine imati 114 elektropunjača na našim postojećim auto-putevima i to je nešto što znači napredak naše zemlje.
Kada pričamo o svemu tome i pričamo o tome zašto i kako se gradi u Srbiji, ja mislim da je važno da sve to čujemo, pošto smo čuli zaista stvari, od toga da nam infrastruktura ne treba do toga da ovim gradovima koji treba da budu povezani, kao što su Kruševac, Šabac, Kraljevo, Požarevac, Vrnjačka banja, Trstenik, Valjevo, Loznica i Požega, nisu potrebni izgleda auto-putevi, to smo čuli, to je nešto što je zaista meni neverovatno, do toga kako mi to biramo koji će da se grade auto-putevi, a inače svi ti auto-putevi i brze saobraćajnice su predviđeni decenijama u prostornim planovima Republike Srbije i neko je to birao i odlučivao mnogo ranije i sada se samo ti projekti sprovode koji se nisu sprovodili.
Čuli smo i dobro je što smo dobili priznanje da je zaista u Šumicama kum poslanika Jovanovića, izvesni Miša Ćuskija, posekao 461 stablo.
Čuli smo sada da je tačno da je posekao stabla, ali kažu 461, nego je koliko, 300, 200, 100? Znači, on može da seče stabla, a samo da vam pokažem - ovo je napravio Miša Ćuskija, a ovo je bilo. Ovo zelenilo je bilo, a ovo je Miša Ćuskija napravio. Znači, Miša Ćuskija može da seče stabla zato što je kum gospodina Ćute, a niko drugi ne može, jel tako? I to je nešto što smo sada čuli kao priznanje. Čuli smo da čovek kaže - jeste, kum je, jeste sekao je stabla, ali nije posekao 461, nego koliko je posekao? Sto, 10, 15, 200, 300? Koliko je posekao, a koliko je dovoljno da poseče da bi ti savest bila mirna? Koliko je dovoljno da poseče da se kum opravda? Sto stabla, 200 stabla? Koliko?
Znači, čuli smo potvrdu da čovek koji se naziva lažnim ekologom, čovek koji ovde drži lekciju svima, koji iznosi neistinite informacije o reci Rakita, jer dozvolu je za to izdala opština Babušnica i trenutno se po pravu nadzora vodi postupak u ministarstvu i ne slažu se grafika i tekst Zavoda za zaštitu prirode i ministarstvo će doneti odluku u skladu sa zakonom i neće se vršiti pritisak na ljude koji donose odluku, doneće onako kako smatraju da treba da donesu odluku i, kao ministar, staću iza njih. Znači, ne govorite neistinite informacije ko je izdao dozvolu. Znači, čuli smo različite priče, samo nismo čuli istinu.
Prema tome, drage poslanice i poslanici, Srbija će nastaviti da se gradi i uvek je, da citiram na kraju Duška Radovića, bolje kada se nešto novo uradi, bolje nego kada se čak i ako je gore i od onoga što nikada nije urađeno.
Za nas je zakon isti za sve. Ne može jedan kum da seče drveća, a drugi da ne seče. Ne postoji oprost grehova, ne znam koliko je stabla dovoljno da se poseče da bi se oprostilo, a istovremeno niste mogli da vidite nijedan protest, kada su se ta stabla sekla, pa zato što je to kum. Kao što danas ne možete da vidite protest kada se stabla seku na drugom mestu, gde omiljeni arhitekta gospodina Ćute radi svoj projekat, a to je ta šema o kojoj sam govorio, o kojoj ćemo govoriti u narednom periodu, pa ćemo razotkriti šta ko od njih radi i kako naplaćuju svoje lažne ekološke usluge.
Tako da, gospodine Jovanoviću, treba da pogledate šta je vaš kum Miša Ćuskija uradio, posekao je 461 stablo za koje vreme ste vi ćutali, jer vaš kum može da seče stabla, a drugi ljudi očigledno ne mogu, tako da je to ono za danas.
Hvala puno svima koji zaista daju konstruktivne primedbe. Mi smo ovde da čujemo jedni druge, ali je važno ukazati na laži i neistine ljudi koji zloupotrebljavaju ovaj dom, a upravo gospodin Jovanović je primer čoveka koji zloupotrebljava ovu govornicu, vodi privatne ratove i od ekologije pravi svoj privatni biznis.

Čusmo kako ne valjaju putevi i kako ne treba da se grade putevi zato što neko drugi pre Aleksandra Vučića nije znao i nije umeo da ih izgradi. Čuli smo kako 22 kilometra autoputa od Rume do Šapca ne valja ništa, kako 22 kilometra autoputa od Rume do Šapca ne valja ništa, a inače nekoliko godina pre nego što je taj autoput završen imali smo nelegalnu ponudu tadašnjeg predsednika opštine Šabac koji je dovodio nekog kanadskog investitora, nudio mu taj put na koncesiju, zvao se Zelenović, mislim, i predlagao da se naplaćuje ta deonica negde oko 9,5 evra u jednom pravcu. Tako su oni zamišljali da grade puteve.
Izgrađeno je 22 kilometra autoputa od Rume do Šapca, zajedno sa mostom, i možete da pitate građanke i građane Šapca da li im to ne treba ili im treba. Ako pogledate koliko automobila prolazi tim putem, videćete da im treba. Sada se gradi 54 kilometra brze saobraćajnice od Šapca do Loznice i ona će biti završena do kraja ove godine.
Šta god ko mislio o tome, ko god to pokušavao to da spreči, očigledno Loznica ne treba da bude vezana brzom saobraćajnicom, jer to, navodno, nije potrebno. Ne treba ni Požarevac da bude priključen na autoput, jer šta će to njima, a biće priključen do kraja ove godine. Ne treba ni Trstenik, ni Vrnjačka Banja da budu priključeni na Moravski koridor, a biće priključeni do kraja ove godine, jer šta će to njima. Ne treba da bude ni Kraljevo priključeno na autoput, jer zašto, čemu to? Ne treba ni Požega. Zašto? Važno je da se ništa ne radi da bi moglo da se kaže kako se u Srbiji ništa ne radi.
Do kraja ove godine biće završeno skoro 166 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica. Završiće se, priključiće se Valjevo, preostalih 5,8 kilometara će biti završeno već do septembra, biće urađeno na Dunavskom koridoru ne 23, već između 35 i 40 kilometara, i Dunavski koridor će biti završen do septembra naredne godine, godinu i po dana pre roka, pre nego što piše u ugovoru. Biće završena brza saobraćajnica od Šapca do Loznice 54 kilometra. Biće spojeni od Koševa i Trstenik i Vrnjačka Banja, šta god ko mislio o tome i ko god mislio u ovoj sali da to nije potrebno, jer tim građanima verovatno, ne treba put, šta će njima put?
Biće završena brza pruga od Novog Sada do Subotice već krajem novembra, godinu i po dana pre roka, pre onog roka koji stoji u ugovoru. Imaćemo brze vozove između Novog Sada, Beograda i Subotice do kraja ove godine, a do 2027. godine biće završen kompletan Fruškogorski koridor 47 kilometara, kompletan Dunavski koridor 68, skoro kilometara 69 kilometara. Biće završena Sremska Rača – Kuzmin, već ove godine, što znači da je to prvi deo autoputa Beograd – Sarajevo. Biće završeno do Požege. Uradićemo 50 kilometara „Osmeha Vojvodine“.
Vidim danas da su se u jednom tajkunskom listu toliko izlupetali oko cene puteva da ja stvarno ne mogu da verujem. Oni ne znaju čak ni da pogode dužinu puta. Znači, piše u projektnoj dokumentaciji da dužina „Osmeha Srbije“ je 186 kilometara, ali taj list „Nova S“ da je to 160 kilometara. Samo pročitajte, samo otvorite lepo i pročitate koliko je to kilometara. Ne znaju da pogode kilometražu, a onda lupe cifru koja je za jedno 20% najmanje manja nego što je ugovorena prva deonica tog puta. Ni to ne znaju.
Ne znaju da kažu, a kažu da će Karađorđe koštati toliko, a tek će u oktobru biti završen projekat za Karađorđa. Sve dok ne završimo projekat to su samo pretpostavke. U novembru će biti izdata građevinska dozvola za Karađorđa i Karađorđe će biti izgrađen.
Pored toga, ove godine počećemo da gradimo brzu prugu prema Nišu, tunel Stalać – Đunis, tunel broj četiri na deonici Stalać – Đunis počeće da se radi sada u julu. To je prva deonica koja će se raditi između Beograda i Niša. Do kraja ove godine počinjemo da radimo deonicu Stalać – Đunis i imaćemo završen tender za drugu i treću deonicu pruge Beograd – Niš. Gradićemo od Velike Plane do Paraćina i od Paraćina do Niša već na proleće sledeće godine. Imaćemo do polovine 2028. godine 230 kilometara brze pruge do Niša i to je Srbija koja se razvija.
Sad smo čuli da nam putevi ne trebaju, da ne treba ništa da se radi, a inače smo čuli još jednu stvar. Kada god se uzimaju krediti od Evropske investicione banke, morate da dokažete da gradite tako da se ne narušava životna sredina. To je valjda prirodno i normalno, kao što se vodi računa o socijalnim aspektima, o raseljavanju ljudi, o tome da se obezbede stanove za one koji su čak i neformalno naseljeni. To su standardne procedure koje postoje decenijama unazad i nemaju nikakve veze sa godinama unazad, recimo sa poslednjih nekoliko godina.
Čujemo stvari da to ima veze sa nalazištima. Ne, nego ima veze sa ljudima, bre! Ima veze tamo gde žive ljudi da se izgrade put i pruga! To je put! To je cilj ove Vlade da se izgradi 480 kilometra puteva do 2027. godine, da ljudi budu povezani putem, da mogu da žive od svog rada, da mogu da dođu od Čačka za sat i 50 minuta do Beograda. To je cilj! Da mogu da dođu od Loznice do Beograda za sat i 10 minuta. To je cilj! Zato se grade putevi, da može da se putuje između Subotice i Beograda prugom za sat i 10 minuta. To je cilj! Da se stiže iz Niša do Beograda za sat i 40 minuta. To je cilj!
Kad se gradi i dok god se gradi put ili pruga tu dolaze nove investicije, tu se razvija lokalni turizam, lokalni biznisi i to je valjda normalno, to je valjda nešto oko čega se slažemo. Valjda je prirodno da se izgrade putevi. Niko nije smislio te puteve prošle godine, nalaze se u planovima Srbije desetinama godina unazad. Niko nije izmislio da se gradi sad pruga ili put baš tu i na toj trasi, nego samo niko drugi to nije hteo da radi.
Prema tome, nastavićemo da gradimo puteve i pruge, gradićemo ih brzo, gradimo ih najviše u Evropi. Pričam o brzim prugama i uradićemo tako da ova zemlja bude saobraćajno povezana. Kada je saobraćajno povezana to je prava decentralizacija, jer ona ljudi mogu da ostanu da žive u svojim mestima, mogu da žive u jednom mestu, a da rade u drugom mestu. Mi danas imamo skoro 3.000 pretplatnih karata za brzi voz između Novog Sada i Beograda, a to znači da ljudi žive u Novom Sada i rade u Beogradu ili obratno. Sutra ćemo imati za Suboticu. Kada bude završena brza pruga između Novog Sada i Subotice, putovaće se 44 minuta između Novog Sada i Subotice. Ljudi mogu da žive u Novom Sadu i da rade u Subotici. Imaće veći izbor zanimanja, moći će da rade za bolje plate. To je razvoj zemlje i moći će da ostanu tu gde žive.
Izgradnja brze pruge i rekonstrukcija pruge od Subotice do Sombora i od Vrbasa do Sombora znači život za Sombor. Znači da će ljudi iz Sombora biti vezani prugom koja se vozi brzinom od 120 km na sat do Subotice i da će biti vezani do Vrbasa, pa će moći da se voze brzom prugom ili prema Budimpešti ili naravno, prema Nišu. To je cilj i to jeste osnova privrednog razvoja zemlje.
Ako hoćemo decentralizaciju i da svi ljudi ne žive u dva ili tri grada kao što žive u Grčkoj, u dva grada tri četvrtine stanovništva, onda treba izgraditi puteve i pruge a to se sada radi. Nemoj samo da pričamo da nam nisu potrebni putevi i pruge jer to nije tačno i od toga ljudi imaju koristi.
Kad pričamo, na kraju, o zapadnoj Srbiji, tu će biti urađeno još nekoliko infrastrukturnih projekata, na zadovoljstvo građanki i građana. Krećemo u rekonstrukciju pruge od Rume, Šapca do Loznice, to je prvi deo pruge Beograd - Sarajevo. Potpisali smo sa Vladom Bosne i Hercegovine, čekamo da prođe kod njih njihove procedure, da i oni i mi apliciramo za svoj deo kako bi se gradila pruga prema Sarajevu. Ta pruga će biti za brzine od 120 km na sat i mislim da je dobro i za građane Loznice i sve druge da budu povezani brzom prugom kojoj brzine od 120 km na sat sa Beogradom.
Takođe ćemo produžiti brzu saobraćajnicu do Malog Zvornika, to je dvadesetak kilometara, mislim 21 ili 22. Radiće se pruga između Valjeva i Loznice inače počinjana tri ili četiri puta, konačno će se raditi. Ono što je najvažnije, što mislim da je posebno važno, probiće se tunel Proslop koji će biti veza kada idete od Ljubovije prema Valjevu. Tu se neće raditi ni brza saobraćajnica, ni autoput, biće postojeći put ali taj tunel će smanjiti, ubrzati put, povezati izlazak Valjeva na Drinu i biti važan ne samo za Ljuboviju nego i za Bratunac i za Skelane i za Srebrenicu i za sva mesta sa one strane Drine, jer će veoma brzo i lako ljudi moći da dođu do Valjeva, a onda brzom saobraćajnicom do autoputa Miloš Veliki, a potom tamo gde žele.
Počeće rekonstrukcija pruge od Valjeva do Vrbnice, 210 kilometara i to sa sredstvima EU i počećemo, završićemo do kraja godine Niš – Brestovac.
Krenuli smo da radimo obilaznicu oko Niša, železničku obilaznicu, o kojoj se inače priča decenijama pa nikom nije palo napamet da je radi. Nikom nije palo napamet. Od kad znam, od kad poznajem ljude iz Niša svi pričaju o toj železničkoj obilaznici, samo što niko nikad nije radio. A evo sad se radi i biće završena. Kao što će do kraja godine biti završen Niš – Brestovac, kao što će biti završen i Niš – Dimitrovgrad, koji se takođe ubrzano radi.
Sa Vladom Severne Makedonije potpisali smo memorandum da zajednički nastupimo za sredstva, i to ćemo tražiti iz plana rasta EU, za sredstva koja treba da omoguće izgradnju brze pruge od Brestovca do Skoplja preko Preševa.
To je ono što nas čeka i to su planovi koje ćemo ostvariti.
Zato ajmo da pričamo o tome gde još treba nešto da izgradimo, a nemoj samo da pričamo da nam nisu potrebne pruge i putevi.

Gospodine Starčeviću, ja vam se zahvaljujem što ste postavili pitanje za našu avio liniju za Kairo. Tako je da postoji politički dogovor da se uspostavi ta avio linija.
Međutim, pre nego što budemo govorili o uspostavljanju te avio linije, želim da vam kažem da mi sa velikim ponosom od 2013. godine pratimo razvoj naše domaće avio kompanije Er Srbija. Ona je sada skoro 100% u našem vlasništvu, domaćem vlasništvu i kao što se sećate 2013. godine bilo je zaista velikih napada na Vladu Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića kada je doneta odluka da se ukine JAT ervejz i da se napravi nova nacionalna avio kompanija u kojoj je tada Etihad imao 49%.
Oni koji su nas tada napadali zato što nemamo potpuno domaću kompaniju sada kada je ona skoro potpuno u našim rukama, kada je vlasništvo Vlade Republike Srbije, sada nas napadaju i tvrde da treba da imamo nekog partnera.
U svakom slučaju, što se tiče same "Er Srbije", "Er Srbija" ima 88 linija i po tome smo u ovom regionu najveća regionalna avio kompanija. Letimo u 34 zemlje, na četiri kontinenta. Kao što sami znate, ekspanzija "Er Srbije" je počela 2022. i nastavila se 2023. godine. Mi smo 2022. godine otvorili 15 novih linija, a 2023. godine 23 linije. To je bio trenutak kada je "Er Srbija" iskoristila završetak korone i kada je prva od svih evropskih avio kompanija krenula u ekspanziju i zato držimo jedan značajan deo tržišta u ovom regionu.
Mi smo u 2023. godini, moram da vas podsetim, otvorili i Porto i Budimpeštu i Ankaru i Katanju i Izmir i Istanbul, zatim Lisabon, Hamburg, Geteborg, Napulj, Heraklion na Kritu, Krakov, Varnu, Ohrid, Rodos, Krf, Hanju, to je takođe na Kritu, Palermo.
U 2024. godini otvorili smo jednu avio liniju prema Mostaru i to je bilo obećanje predsednika Vučića da će Srbija otvoriti liniju prema Mostaru.
Imamo u planu, s obzirom da očekujemo da do kraja ove godine imamo sigurno još jedan širokotrupni avion, trebalo bi da budu dva, drugi će možda biti početkom naredne godine, to su avioni "Erbas 330-200", kada bude stigao u avgustu taj još jedan širokotrupni avion, mi ćemo početi da letimo za Gvandžo, a očekujemo da do kraja godine a najkasnije početkom sledeće godine počnemo sa letovima i prema Šangaju. U tom trenutku ćemo imati tri avio linije za Kinu. Znači, postojeća prema Tjenđinu, Šangaj i Gvandžo.
Razmišljamo, i to je plan za sledeću godinu, da otvorimo još jednu liniju prema Severnoj Americi, tamo prema jugu Amerike, da li će to biti Majami ili neka druga, to ćemo videti. U svakom slučaju, kažem, veoma smo zadovoljni kako se naša kompanija razvija.
Ono što mogu da vam kažem, to je da smo mi, i to je zaista podatak za ponos, 8. jula u "Er Srbiji" u ovoj godini, 2024. godini, prevezli dva milionitog putnika. Prošlu godinu smo završili sa četiri miliona 190, skoro četiri miliona i 200 hiljada putnika, što je zaista sjajno. Moram da vam kažem da je onaj JAT, koji je bio ponos Jugoslavije, zemlje sa 22 miliona stanovnika, imao oko sedam miliona putnika, što naprosto pokazuje koliko napreduje sama "Er Srbije", jer smo mi prošle godine, 2023, stigli do dva miliona putnika, što samo govori o tome da ćemo ove godine oboriti rekord od 4,2 miliona putnika.
Kad pričamo o aerodromima, aerodrom "Nikola Tesla" je u prvih šest meseci imao 3,7 miliona putnika, što je inače porast od 13% u odnosu na 2023. godinu, a 42% u odnosu na 2019. godinu. Imali smo ukupno u prvih šest meseci sa aerodroma "Nikola Tesla" 39.580 letova, što je porast od 9% u odnosu na 2023. godinu i porast od 25% u broju letova u odnosu na 2019. godinu.
Pre dva dana je otvoren novi terminal na aerodromu "Konstantin Veliki" u Nišu. Putnici su juče počeli da koriste novi terminal i ono sa čime smo mi posebno zadovoljni, prošle godine je taj aerodrom imao skoro 450 hiljada putnika, a 2012. godine je imao manje od 30 hiljada putnika. U ovom trenutku letimo sa 13 linija sa aerodroma "Konstantin Veliki", od čega "Er Srbija" održava sedam linija. Tokom čitave godine letimo za Frankfurt i Keln, zatim za Beograd, za Istanbul i za Ljubljanu, a tokom sezone letimo za Atinu i Tivat.
Mi smo ukupno uložili oko 33 miliona evra investicija u sam aerodrom "Konstantin Veliki". Znači, uložili smo oko 11 miliona evra u novi terminal, uložili smo oko pet miliona evra, malo više od pet miliona evra u samo opremanje i više od 17 miliona evra u parterno uređenje. Urađeno je 530 novih parking mesta, 103 mesta za kamione, urađena je kompletna kanalizacija, privezan je aerodrom na mreže, kako gasnu, tako i na sve ostale i sada su se stvorili uslovi da krenemo u drugu fazu razvoja aerodroma "Konstantin Veliki". Tu nas čekaju investicije između 80 i 90 miliona evra. Prvo moramo da uradimo drugu zgradu, onu staru zgradu koja će morati da se sruši, kako bismo dobili kompletno novu zgradu, kompletno drugi terminal, treba da uradimo pistu za rulanje, koja sada ne postoji, zatim da uradimo rekonstrukciju, zatim mesta za devet aviona, sada imamo za šest, za parkiranje. Dalje, treba da rekonstruišemo postojeću sletno-poletnu stazu, što je takođe posao koji nas čeka.
Ono što je takođe važno, zahvaljujući izmeštanju pruge iz centra Niša, znači izgradnje obilaznice železničke oko Niša, mi ćemo ukloniti prugu koja prolazi delom pored aerodroma, dobiti novih 300 mesta pristupa, što znači da ćemo na aerodromu "Konstantin Veliki" moći da koristimo da sleću i avioni više kategorije, što će naravno imati veći broj putnika.
Ono što je plan, to smo dogovorili sa predsednikom Republike, to je da počnemo pregovore sa niskobudžetnim kompanijama. Vlada Republike Srbije će zajedno sa gradom Nišom ponuditi subvencije određenom broju kompanija kako bi mogli da potpišu ugovore sa nama na više godina i kako bismo pozicionirali niskobudžetne kompanije prema Nišu, jer na taj način oslobađamo prostor na beogradskom aerodromu. Za nas je to veoma važno. Mi očekujemo od 2027. godine preko tri i po miliona putnika koji će doći samo zbog EKSPO-a. Zato što očekujemo preko tri i po miliona putnika, važno je da više niskobudžetnih kompanija leti iz samog Niša. Posebno će to biti važno kada 2028. godine bude završena brza pruga između Beograda i Niša. Tada će se od Beograda do Niša putovati sat i 40 minuta, što znači da će ljudima koji žele da lete i niskobudžetnim kompanijama biti veoma lako da dođu brzim vozom do Niša i kasnije, naravno, da se prevezu tamo gde žele, što će potpuno pozicionirati aerodrom Niš, koji će sada sa novim terminalom imati potencijal za milion i po putnika.
Ono što želim da vam kažem i što mislim da je veoma značajno kada je u pitanju sam avio saobraćaj, osim ovog leta prema Kairu, danas je održana, i to mogu da vam kažem ekskluzivno, Međuvladina komisija za trgovinsku i ekonomsku saradnju Srbije i Azerbejdžana u Bakuu. Naš kolega Nikola Selaković predsedava ovom komisijom sa srpske strane, bio je tamo. Ono što je postavljeno kao prioritet saradnje dve države, to je uspostavljanje avionske linije između Beograda i Bakua. Tako da ćemo u narednom periodu sa Vladom Azerbejdžana razgovarati o tome. Za svaku liniju je potrebno vreme da postane profitabilna i mi ćemo napraviti, ja se nadam, dogovor sa Vladom Azerbejdžana kako ćemo pokriti određene troškove dok se ljudi ne naviknu na tu liniju i na taj način da ta linija postane profitabilna.
Moram da vam kažem da je naša linija, recimo, prema Čikagu potpuno profitabilna, veoma brzo je bila potpuno popunjena, izdržali smo, sačekali smo da linija prema Njujorku postane profitabilna i, ono što je zanimljivo i što je važno, mi smo uspeli da pokupimo regionalne putnike i to je bilo suštinski posebno značajno.
Nas, naravno, čeka nastavak investicija kada je u pitanju aerodrom "Nikola Tesla". Kao što i sami znate, francuska kompanija "Vansi" ima prema ugovoru o koncesiji obavezu da nastavi sa investiranjem u sam aerodrom "Nikola Tesla". Ono što mogu da kažem, to je da je MUP Republike Srbije kupio, što mislim da je značajno za sam aerodrom i za funkcionisanje aerodroma, 16 elektronskih čitača gejtova za elektronsko očitavanje pasoša. Oni su već stigli u julu za Beograd i mi smo mogli već da počnemo da ih postavljamo u julu. Odlučili smo se da to ne radimo tokom jula, da sačekamo da prođe letnja sezona, zato što bi u tom slučaju smanjili kapacitet na pasoškoj kontroli za 25% i od septembra će ti čitači biti postavljeni, što znači da ćemo imati mnogo veći kapacitet kada je u pitanju prolaz na pasoškoj kontroli jer će se pet puta brže prolaziti
kroz same elektronske gejtove. Tu želim da se zahvalim ministru Gašiću, on je bio ministar unutrašnjih poslova kada smo pokrenuli to i naravno ministru Dačiću koji sada takođe to radi. Mi smo zaista uradili veliku stvar i osavremenili naš aerodrom kada je u pitanju sam prolazak putnika.
Takođe, mogli ste da primetite da ove godine skoro da nema problema u funkcionisanju aerodroma, što za razliku od prošle godine, kada smo zaista imali dosta problema, ne samo mi, već i drugi evropski aerodromi, ali sada smo malo povećali konkurenciju, u smislu da je za ground handling, odnosno za posao zemaljskog operatera, otvorili smo tržište, došlo je nekoliko velikih kompanije, među kojima je jedna od najvećih na svetu, britanska kompanija "Menzis", koja je preuzela preko 50% operacija na beogradskom aerodromu, preuzela je i Srbiju i još neke druge kompanije.
Na taj način smo, kažem uvođenjem konkurencije, uspeli da rešimo problemi koji su bili tokom prošle godine.
Uvek kada je u pitanju letnja sezona ima i gužvi, to je normalno kada su špicevi, tako je na svakom aerodromu, ali za nas je bilo veoma važno da to bude svedeno na najmanju moguću meru i da aerodrom zaista bude prolazan.
Kada je u pitanju aerodrom „Nikola Tesla“, kažem, čekaju nas nove investicije i mi ćemo nastaviti jer naš cilj je da aerodrom „Nikola Tesla“ ima 15 miliona putnika. To je naš zajednički cilj sa kompanijom koja drži koncesiju.
Takođe, želim da vas obavestim da ćemo tokom jula meseca početi izgradnju pruge između Zemun polja i Surčina koja će voditi od Zemun polja do centra Surčina, zatim do aerodroma „Nikola Tesla“ i do Nacionalnog stadiona, odnosno kompleksa EKSPO. Ta pruga je dužine 19, skoro 19 kilometara. Za nju smo naručili devet vozova, kineskih vozova, gradskih vozova koji su za brzine od 120 kilometara na sat i imaćemo prugu završenu do kraja 2026. godine. Na taj način ćemo povezati aerodrom „Nikola Tesla“ sa tom prugom jer prema direktivi Evropske komisije koja je nedavno usvojena, tokom prošle godine, svi aerodromi koji imaju više od 12 miliona putnika moraju da budu povezani prugom i na taj način da se omogući da putnici dolaze i železnicom na sam aerodrom.
Kako smo mi sigurni da će aerodrom „Nikola Tesla“ u naredne tri godine doći do 12 miliona putnika za nas je važno da on bude povezan prugom, a to će omogućiti da neko ko je iz Novog Sada može vozom da dođe na aerodrom, da neko ko je iz Kragujevca sutra, ko je iz Niša ili ko je iz Valjeva, iz drugih delova Srbije mogu da koriste železnicu kako bi došli na sam aerodrom „Nikola Tesla“. Tako da, hvala na ovom pitanju.
Ono što želim da vam kažem je da ćemo mi u svakom slučaju nastaviti sa širenjem mreže naše nacionalne avio kompanije, ali ono što moram da istaknem, i to na kraju želim da to bude svima jasno, „Er Srbija“ je profitabilna kompanija. Ona ne prima subvencije iz državnog budžeta. Malo je takvih avio kompanija u Evropi koje posluju bez subvencija iz državnog budžeta upravo zato što odluke o tome koje će linije da budu otvorene donosi menadžment kompanije na osnovu procena i oni, naravno, odgovaraju za te odluke. Zato kada mi želimo uz dogovore sa nekim drugim zemljama da uvedemo nove linije mi procenjujemo i troškove i nalazimo način kako ćemo u prvom periodu dok te linije ne zažive te troškove da pokrivamo, jer je to jedini način da avio kompanija kao što je „Er Srbija“ bude uspešna. Ona je prošle godine isplatila dividendu. Dakle, „Er Srbija“ je primer dobre kompanije koja je sada u vlasništvu države, koja ostvaruje dobre poslovne rezultate upravo zato što imamo i stranog menadžera. Kao što znate Čeh je na čelu te kompanije, jedan od boljih evropskih menadžera. Zaista dobro radimo i upravo nam je zato važno da svaka avio linija koja se otvara bude usklađena sa realnim ekonomskim potrebama avio kompanije i tako ćemo uspeti da sačuvamo „Er Srbiju“ je „Er Srbija“ je važna kako za razvoj turizma, tako i za razvoj privrede.
Mi imamo nameru da, između ostalog, u narednom periodu uložimo više u kargo saobraćaj, kad je u pitanju Niš. Da bi naravno bilo kargo saobraćaja morate da imate fabrike. Predsednik Vučić jed pre dva dana postavio kamen temeljac za desetu fabriku u Nišu. Kada imate fabrike imate i proizvode i zato može da se razvija kargo saobraćaj. To nam je plan i to ćemo raditi u narednom periodu.
Hvala na ovom pitanju i naravno mi smo otvoreni i dalje da razgovaramo o tome kako da „Er Srbija“ prati našu spoljnu politiku i dobre odnose koje imamo sa drugim državama.

Slušamo već nekoliko sati kako u Srbiji nema kanalizacije i slušamo kako nema kanalizacije i kako je neophodno graditi kanalizaciju. Malopre smo čuli neke neistine o projektu „Čista Srbija“. Prvo, istine radi želim da kažem, a to manje više se zna da Projekat „Čista Srbija“, čija je vrednost investiciona vrednost tri i po milijardi evra, treba da pokrije 73 jedinice lokalne samouprave na 93 lokacije sa 159 postrojenja za preradu otpadnih voda, od kojih su većina postrojenja mala postrojenja, a ima i onih velikih kao što je postrojenje u Novom Sadu, koja je ekvivalent za 300 hiljada stanovnika i da ukupno oko dva miliona i 200 hiljada ljudi treba da dobije priključak na kanalizaciju.
U prvoj fazi projekta, a prva faza projekta je završena preko 70%, rađena je kanalizacija na 16 lokacija, ukupna vrednost prve faze je 336 miliona evra, gradi se 680km kanalizacije i gradi se 25 postrojenja za preradu otpadnih voda, uglavnom manjih postrojenja. Pred poslanicima se nalazi zaduženje, za drugu fazu čija je vrednost 216 miliona evra, nadam se da ćete odobriti.
U drugoj fazi predviđeno je da gradimo kanalizaciju, postrojenje na 9 lokacija, Novi Sad, druga faza, Subotica, Inđija, Ada, Doljevac, Lelić, Kušiljevo, tj. Svilajnac, Bezdan i Sombor i Ćićevac.
Ukupno pokrivamo sa drugom fazom 50 hiljada stanovnika. Kada pričamo o tehnologiji i ono što želim da kažem, a kada bi se čitao „Službeni glasnik“ i kada bi neko imao samo želju da prati ono što Vlada radi, nedavno, prošle jeseni je promenjena uredba Vlade koja je usklađena sa svim direktivama i uvedena je obaveza da se kod svih postrojenja koja se grade za preradu otpadnih voda, izuzev onih malih postrojenja, za tim nema potrebe, radi, uvede i tercijalna prerada, koja je u skladu sa evropskom direktivom EU.
Sa izvođačem, koji je iz Kine, takođe se rade aneksi oko kojih su obavezni da prihvate tehnologiju i da prihvate preradu u skladu sa direktivama EU i tako se rade postrojenja i tako će se raditi sva druga postrojenja.
Ja bih voleo da, istine radi, ako već govorimo o tome, a vidim da su puna usta da kanalizacije nema, onda makar, kada se radi kanalizacija, priznamo da se ona gradi, a očigledno ovde imamo ljude koji ne razumeju, koji s jedne strane misle da je sve politika i da ne postoje stvari koje se rade koje su važne za svaku građanku i građanina.
Nije „Čista Srbija“ jedini projekat u okviru koje se radi kanalizacija. Moram da se zahvalim i Nemačkoj razvojnoj banci KfW, koja ima nekoliko veoma dobrih projekata, banci Saveta Evrope. Ulažu nešto i sami gradovi i opštine. Ono što je važno to je da ćemo na taj način konačno rešiti problem kanalizacije.
Na kraju želim da kažem, a da bude jasno, nije kanalizacija postojala u Srbiji, pa je neko ukinuo, pa sad je nema, nego je nikada nije bilo i nikada se više kilometara kanalizacije i postrojenja za preradu otpadnih voda nije gradilo. Da li je dovoljno brzo - sigurno nije, jer potrebno je da svaka kuća u Srbiji ima priključak na kanalizaciju, a da li je više nego što se ikada gradilo - jeste, tako da bi bilo lepo makar da priznamo te činjenice.
Ja sam zaista spreman kao neko u čijem ministarstvu se nalazi ovaj projekat, da čujem svaki predlog kako možemo ovaj proces da ubrzamo, da čujem svaki predlog ako zaista neko misli da direktive EU, kojom smo usvojili uredbom, nisu dovoljne, da možda postoji još nešto što možemo da uradimo i to bi bilo korisno da pričamo tako o projektu.
Da izmišljamo da projekat ne postoji, to je nešto što je zaista neprimereno. To isto kad nam priča da ne postoje auto-putevi. Čuli smo i takve… Čuli smo ljude koji kažu da „Miloš Veliki“ ne postoji. Za njih taj auto-put ne postoji. Čuli smo da brza pruga do Novog Sada ne postoji. Evo početkom novembra ići će brza pruga do Subotice i to smo čuli da ne postoji.
Znate, imamo problem sa ljudima koji imaju problem sa relanošću, koji ne mogu da prihvate da se nešto radi.
Slažem se da možemo da pričamo da nešto može bolje da se radi i brž,e i o tome uvek treba da razgovaramo. Ovo i jeste mesto gde treba da razgovaramo, ali nemoj da izmišljamo da se nešto ne radi.
Hvala.

Moguće je da ćemo otići gospodin Mali i gospodin Vučević i ja u Peć i u Prizren samo kada nam ove vlasti iz Prištine budu skinule zabranu, pošto je nama zabranjen ulaz, za razliku od nekih koji slobodno mogu da putuju po Kosovu i Metohiji. Nisam se zbog toga javio za reč.
Mi od jutros ovde trpimo torturu jednog poslanika, kažem jednog poslanika, tu ne mislim na sve opozicione poslanike, koji dobacuje, vređa, psuje, maltretira sve ljude, iznosi laži, iznosi neistine i zato ću se sada obratiti i podaci koje ću sada izneti su javni podaci. To su podaci koji govore o tome kakvo je beščašće tog poslanika i kako ima dvostruke aršine.
Slušamo od njega od jutros kako se bori za zaštitu životne sredine, kako će da blokira puteve, kako je beskompromisan borac da se životna sredina zaštiti, ali sve dok ne pomenemo jednu zgradu u Beogradu, a ona se zove ekskluzivni kompleks Park „Šumice“.
Ova slika koju ću pokazati je, inače, skinuta sa interneta. To je slika na kojoj se vidi ovaj gospodin ovde koji se predstavlja kao kum gospodina Jovanovića, izvesni Miroslav Kovačević, investitor, koga inače zovu Mića Ćuskija, koji je sagradio, dame i gospodo, ovaj ekskluzivni kompleks Park „Šumice“ pored samog parka. Vidite, gore imate četiri bazena. Sve bi to bilo uredu, gospodin je dobio regularnu građevinsku dozvolu, evo je ovde, takođe skinuta sa CEOP-a gde svaki građanin može da je skine, da pre izgradnje ovog kompleksa na tom mestu nije bilo ovo – zelenilo i šuma.
Gospodin Miroslav Kovačević, kum i finansijer gospodina Jovanovića je posekao, dame gospodo, 461 stablo. Da li ste mogli da čujete da je bilo protesta kada se Park „Šumice“ gradio? Ne. Da li ste mogli da čujete da se neko oko toga bunio? Naravno da ne. Znači, ono što može kum, ne mogu drugi. To su, dame i gospodo dvostruki aršini.
Opet kažem, sve podatke koje sam izneo su javni podaci. Možete da ih dobijete, kako od građevinske dozvole, tako do izveštaja iz katastra gde se vidi ko je podneo zahtev.
Ono što želim da vam pokažem, to su ovi bazeni. Pošto nas gospodin ovde optužuje kako ćemo praviti javne kuće, mene samo interesuje da li se i on kupa u ovim bazenima ovde na vrhu, evo ovde su sve bazeni. Pogledajte kako to izgleda.
Da vam još nešto kažem. Tamo gde je bilo ovo 461 stablo, za one koji ne znaju, tu vam je u blizini Osma beogradska gimnazija i Muzička škola „Petar Konjović“. Znači, oteli su deci 461 stablo, posekli. Pogledajte ovu zauzetost, 100%. Ovde nema prostora ni za trotoar, a ne za drvo, i to može kada je kum gospodina Jovanovića u pitanju, onda se niko ne buni, a ne može kada je neko drugi u pitanju. Inače, mislim da nije normalno bilo ko da gradi, ali to su vam dvostruki aršini. Tako izgleda kada u politici imate dvostruke aršine. Kad jedan aršin važi za kuma, a drugi važi za druge.
Što se tiče gospođe za koju je više puta pomenuto da li ću je primiti ili ne, ono što želim da kažem, a jedan od razloga zašto tu gospođu ne primam je taj što se dešava da često investitori u Beogradu, koji dobiju dozvolu ili pokušaju da dobiju dozvolu da grade, dobiju poziv od te gospođe koja kaže – evo radite studiju procene uticaja životne sredine, mi možemo da vam pomognemo, ja kao saradnica gospodina Jovanovića, da lakše to prihvati javnost. Što znači, ko prihvati ponudu, onda tu neće biti protesta. Ko ne prihvati ponudu, tu će protesta biti. Više takvih investitora postoji i to je način kako oni naplaćuju svoju ekologiju. Ako pričamo o ekologiji, onda važi za sve i u svakom slučaju.
Ja se izvinjavam što sam upotrebio, što sam iskoristio ove podatke, ali kažem – svi podaci su javni, od ove slike koja može da se skine sa njihovih fejsbuk naloga, ništa od ovoga nije nešto što ne može da dobije svaki građanka i građanin Srbije, koji žele, ali to samo govori o tome koliko gospodin Jovanović ovde ima dvostruke aršine i koliko vrede njegove reči. Ne vrede ništa.

Dobro je, priznao je.
Ja zaista nisam verovao da je gospodin Miša Ćuskija kum gospodina Jovanovića, nisam mogao da verujem da neko ko poseče tolika stabla nije kum, mislio sam da je ova slika nastala slučajno, ali sad smo bar čuli priznanje gospodina Jovanovića da je to njegov kum, da je izgradio ovu ekskluzivnu zgradu gde je posekao 461 stablo sa četiri bazena na vrhu, pogledajte te bazene, i da je očigledno gospodin Jovanović to sve aminovao i da je to tako.
Kaže gospodin Jovanović da ne pita kuma šta radi. Pa, šta su radili na ovom sastanku? A zašto ga nije pitao - kume, što poseče tolika drva? Kume, šta to radiš? Kume, pa ja napadam druge za ovo što ti radiš! Kume, šta se ovo dešava? Nema ništa od toga. Ćuti gospodin Jovanović. Ćuti, kao što ćuti kad priča sa drugim investitorima i kaže - mogu da pomognem koliko studije za zaštitu procene uticaja na životnu sredinu. Može, da ne bi napadao.
Hvala, čuli smo priznanje. Gospodin Miša Ćuskija je kum gospodina Jovanovića. Čuli smo priznanje da je posekao 461 stablo. Čuli smo da se za to niko nije bunio, da tamo nije bilo demonstracija i čuli smo očigledno da vladaju dvostruki aršini.
Ja ne kažem da ste vi, gospodine Jovanoviću, ovo gradili, niti sam to rekao. Ja samo kažem da se oko ovoga niste bunili i da nemate iste aršine kao prema drugima, ništa više. To jedino želim da vam kažem i to ste, hvala bogu, priznali.
Prema tome, kada u Skupštini napadamo neke druge, voleo bih da pođemo od sebe. Što bi rekao jedan moj, Milošev i Sinišin prijatelj - oprostite drugima ono što ste u stanju da oprostite sebi.
Bilo bi lepo da se na taj način ponašate i bilo bi lepo da nam jednostavno kažete kako je to moguće da jedna pravila važe za vašeg kuma, gospodina Ćuskiju, a druga pravila važe za sve druge? I kako to vi ne videste 461 stablo da se seče? Ljudi, to je pored Osme gimnazije, pored muzičke škole "Petar Konjović". Tu su deca šetala. Ode svo to zelenilo, važno da je Ćuskija napravio bazene gore na vrhu i ko zna šta se tu radi.
To je super i tu se neko brčka? Ko se brčka, to ćemo, nadam se, utvrditi. Videćemo i to jednog dana.

Gospođo Gajić, hvala vam na korektnosti. Za razliku od nekih drugih poslanika, koji inače predlažu brisanje svih članova zakona, a onda daju amandmane na taj zakon za koji inače kažu da treba da se ukine, što je zaista po meni neverovatno, vi ste poslanik koji kaže šta smatra da je dobro.

U ovom zakonu ima jako dobrih stvari i kažete vrlo otvoreno sa čim se ne slažete. Ja bih razumeo da neko predloži da se izbriše nešto sa čim se ne slaže, a ne apsolutno sve, jer zaista ima puno dobrih stvari koje su u korist građana.

Ono što ste sam rekli oko obrasca, potpuno ste u pravu i podzakonskim aktima biće definisan obrazac, to je potpuno normalno.

Ono što želim da kažem i želim da istaknem, kada je u pitanju informacija o lokaciji, informacija o lokaciji, izvod iz postojećeg plana, znači čitanje postojećeg plana je šta možete da gradite na predmetnoj lokaciji i ništa više i to može da pročita svaki arhitekt.

Suština je u tome da smo želeli da damo mogućnost da se ovo radi, s obzirom da ona ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo, nisu ni lokacijski uslovi, ni građevinska dozvola, želeli smo da ostavimo mogućnost da to mogu da izdaju javni beležnici kao i druga fizička i pravna lica koja su registrovana za ovu delatnosti i to je potpuno normalno.

Oni će morati da se licenciraju u Ministarstvu. Znači, moraće da dobiju potvrdu, da dokažu da imaju kapacitet to da rade i to je prenošenje jednog javnog ovlašćenja. To naravno ne znači da to sekretarijati u opštinskim, gradskim upravama i dalje neće radi.

Znači, građanin sam bira da li će otići u Sekretarijat i po sadašnjoj proceduri zatražiti informaciju o lokaciji ili će otići kod onog beležnika, odnosno onog fizičkog pravnog lica koje ima licencu i takođe zatražiti istu tu informaciju o lokaciji.

Nemoguće je izdati različite informacije o lokaciji, jer pod punom materijalnom i krivičnom odgovornošću kao i svi drugi koji imaju javna ovlašćenja, odgovaraju za ono što urade, zato će se davati bankarska garancija i sve drugo što je važno da ispune kada budu radili takve poslove.

Zašto smo ovo uradili? Zato što smo mi sigurni da će u velikim gradovima biti mnogo onih koji će želeti to da rade, ali u manjim mestima verovatno ne. Tamo gde se izdaju pet ili 10 ili 15 građevinskih dozvola godišnje i zato smo ostavili nadležnosti sekretarijatima.

Tako da građani mogu da biraju gde će da rade, jer informacije o lokaciji je informacija šta možete da gradite po postojećim planovima i ništa više i nema potrebe da se ona čeka, mesec dana ili dva meseca ili tri meseca kada ona treba da se dobije u roku od sat vremena ili pola sata, koliko vam treba vremena da pročitate i izdate tu informaciju. To je ubrzavanje postupka.

Mogu da vam kažem da postoje zemlje i u Evropi, a i van Evrope koje su recimo, čak i blizu nas u našem okruženju, koje su delom građevinske dozvole takođe, prebacile na projektne biroe. Mi to nismo uradili. Nismo išli toliko daleko. Ali, čak i takvi slučajevi postoje kada su u pitanju manji broj kvadrata itd.

Tako da sa te strane, hteo sam da se zahvalim na tome što ste primetili kada je u pitanju obrazac. Kao što sam rekao ne možemo sve zakonom da predvidimo i zato će biti donet podzakonski akt. Tako je, podzakonskim aktom deo tog podzakonskog akta biće i jedinstven obrazac na osnovu koga se izdaje, što je potpuno normalno.

Takođe, želim da kažem, hajde sada kada sam se već javio, bilo je nekoliko primedbi koje takođe nisu opravdane i nisu zasnovane na zakonu.

Prvo, rečeno je da mora da se piše nov zakon ako se menja jedna trećina članova, što nije tačno. Obaveza postoji da se piše novi zakon ako se menja više od jedne polovine članova. U ovom slučaju se menja nešto manje od jedne trećine članova. Tako da ta stvar nije tačna.

Takođe, po Poslovniku Vlade je određeno da javna rasprava traje 20 dana. Ova javna rasprava je trajala, kao što sam rekao, 45 dana, a ako dodamo i ono što smo dodatno dali rok da stižu mejlom predlozi, trajala je bogami skoro 60 dana, ali ajde, neka bude i 45 dana. Produžena je, trajala je duže, samo ona rasprava koja je podrazumevala javna slušanja sa građanima stajala je 20 dana. Posle toga je bio čitav niz konsultacija sa svima koji su se javili, koji su bili zainteresovani za ovaj zakon, a to nisu samo udruženja privrednika, to nije samo Privredna komora, tu su i advokatske komore i druge komore koje su izrazile želju da učestvuju i da daju svoj doprinos u izradi ovog zakona.

Kao što sam sam rekao, preko 600 predloga koja su stigla, oko 100 je uvršćeno u zakon i prihvaćeno kao dobra rešenja i to je nešto čime sam posebno ponosan.

Objavljivanje izveštaja je bio deo programa, deo programa javne rasprave, ali objavljivanje izveštaja nije uslov za usvajanje zakona. To nije zakonski uslov za usvajanje zakona. Dobro je da se objavi i čim smo dobili pitanje jednog od poslanika tada je objavljen izveštaj, ali su ovde u ovoj Skupštini usvajani mnogi zakoni ili skoro svi zakoni bez objavljenog izveštaja o javnoj raspravi.

Tako da to nije uslov da se usvoji zakon i ono što ćemo buduće raditi, na tome ću ja insistirati, za svaki zakon koji prođe javnu raspravu izveštaj treba da bude objavljen u roku od 15 dana, a nema razloga da ne bude objavljen. To je izveštaj o javnoj raspravi na kojoj su svi učestvovali i ljudi treba da vide, ali su zato svi koji su podneli primedbe pisanim putem dobili odgovor od ministarstva na svoje primedbe, što je takođe naša obaveza u javnoj raspravi. Dobili odgovor da li je njihov predlog prihvaćen ili nije prihvaćen.

Bilo je priče oko Prostornog plana Republike Srbije. Javna rasprava za Prostorni plan Republike Srbije je završena 2021. godine. Završena. U međuvremenu je došlo do raspisivanja izbora, bila je tehnička Vlada, Skupština nije radila i to je razlog, čitava 2022. godina, Vlada je izbrana prošle godine krajem oktobra 2022. godine. Prema tome, nemojmo samo, sada se trenutno Prostorni plan Republike Srbije u protekla tri meseca je bio proces usaglašavanja pre svega sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine zbog njihovog Plana klimatskih promena koji mora dodatno da se usaglasi, zatim sa Ministarstvom rudarstva i energetike takođe i u tom smislu Prostorni plan Republike Srbije se trenutno nalazi na mišljenju ministarstva. Čim prođu sva mišljenja, čim dobijemo sva pozitivna mišljenja on će biti usvojen na Vladi i poslat Narodnoj skupštini.

To je važan dokument. Neću sad da degradiram da li je važniji ovaj zakon ili taj dokument, ali sasvim sigurno jedan od najvažnijih koji Skupština treba da usvoji i mi ćemo, moja ideja je da napravim i javno slušanje o Prostornom planu, da pričamo o tome i mislim da je važno da poslanici čuju od onih ljudi koji su radili prostorni plan šta je predviđeno, šta je usvojeno. Važno je da se pripremimo za tu sednicu.

Ali, ono što zaista molim i voleo bih da budemo jasniji i precizni, bez obzira što u Prostornom planu imate odrednicu za koju godinu se odnosi, on važi do usvajanja novog Prostornog plana. To je tako. Mi nismo bez Prostornog plana.

Ono što sam mogao da uradim kao ministar, pošto su svi ti zakoni, čim sam došao krenuli smo u novu rundu konsultacija sa ministarstvima, s obzirom da su neki dokumenti doneti kasnije, neki programi, odnosno planovi koje je trebalo uvrstiti, u najbržem mogućem roku Prostorni plan će biti prosleđen Skupštini. Nisam bio taj koji je organizovao javnu raspravu, ali sasvim sigurno stojim iza nje, jer ona je urađena u skladu sa zakonom.

Ono na čemu ću insistirati to je da kada bude usvojen Prostorni plan na Vladi Republike Srbije da se organizuje javno slušanje, pozvaćemo sve poslanike i mislim da je to dobro da svi pričamo o tome, jer ćemo na tom javnom slušanju verovatno razrešiti mnoge dileme koje bi se pojavile ovde u sali i pričali dodatno o tome kako vidi Prostorni plan Republike Srbije.

Prostorni plan ne donosi jedna Vlada, ne donosi jedna politička stranka, to je dokument koji je važan za sve građanke i građane i važno je da se o tome vodi temeljita rasprava. Znači, insistiraću na tome da se organizuje bez obzira, što kažem, ne postoji obaveza, ali ja zaista smatram da je to važno, kao što sam radio i u slučaju ovog zakona. Čim bude usvojen na Vladi imaćemo javno slušanje i tada će ljudi sa tada već iz Agencije za prostorno planiranje, koja će nadam se biti osnovana, oni će predstaviti sam Prostorni plan.

Čuo sam zaista jednu stvar i nadam se da je to lapsus i ne bih voleo da o tome pričamo, da će glavni republički urbanisti i pokrajinski da budu botovi. Dajte, ljudi, stvarno, zna se koje uslove treba da ispuni neko da bi bio Glavni republički urbanista. Zaista mislim da je neophodno, niste to vi rekli, zna se koje uslove treba da ispuni da bi neko bio Glavni republički urbanista, mislim da je važno da dovršimo taj sistem, jer već godinama postoje gradski urbanisti. To je uvedeno zakonom. Treba da postoji Pokrajinski i Glavni republički urbanista zato što su to ljudi koji su stručni. To su ljudi koji moraju da budu po zanimanju arhitekte i oni zaista treba da vode računa o celovitosti urbanističke politike u zemlji.

Sa velikim zadovoljstvom sam predložio to, iako to neko može da kaže da znači smanjivanje ovlašćenja ministarstva, ali ja zaista mislim da urbanizam treba da vode ljudi koji su stručni i uvek sam bio na strani i kada je u pitanju Urbanistički zavod i kada je u pitanju Planska komisija, to se odnosi i na ovu državnu, na strani struke i kako su oni predlagali da se uradi, tako smo prihvatali i tako će biti i u buduće.

Tako da, hvala još jednom gospođo Gajić na ovome. Biće to deo podzakonskih akata jer naravno da iza ovog zakona sledi čitav niz podzakonskih akata koji će da precizira čitav niz oblasti koje su ovde pomenute, jer ne možemo se zakonom da uredimo.

Zahvalio sam se juče i gospodinu Obradoviću koji je predložio jedan dobar amandman, ali amandman je bio na Odboru za prostorno planiranje, taj amandman je jako dobar, ali taj amandman je suviše detaljan da bi bio deo zakona i biće deo podzakonskog akta, jer je normalno da bude deo podzakonskog akta zato što zakonom ne treba ići toliko u detalje i zato ćemo uzeti u obzir taj amandman i verovatno usvojiti čitav ili najveći deo tog amandmana kada budemo radili podzakonske akte. Hvala.