Poštovani poslaniče Šulkiću, ja reagujem onako kakve su diskusije. Vi ste imali diskusiju koja je bila civilizovana, sa uvažavanjem, žao mi je što nećete glasati za zakone koji omogućavaju da gradimo železnicu. Koliko znam, vi ste iz Velike Plane, a Velika Plana je jedna od stanica na toj pruzi, na toj trasi koju ćemo graditi. Sasvim sigurno da za građanke i građane Velike Plane će to mnogo značiti, kao i za one koji žive u Jagodini i u Paraćinu, Ćićevcu i svim onim drugima koji budu na toj trasi, zato što ja mislim da postoje neka pitanja koja nisu politička pitanja, zato što je važno napraviti brzu prugu po kičmi sever-jug i mislim da to nema zaista nikakve veze sa tim da li razmišljamo politički ovako ili onako.
Tako je, u pravu ste, ako ništa ne gradite, onda ništa i ne plaćate. To je potpuno prirodno. Videli ste i sami da mi uzimamo kredit, ukupno milijardu i 100 miliona evra od Evropske investicione banke i 550 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj. To je inače u budžetu koji je prošao ovde u Skupštini i jasno vam je da će taj tender biti međunarodni, da će biti sproveden ne po pravilima našim, već po pravilima međunarodnih institucija koje daju novac. On je vrlo transparentan i budite sigurni da će biti mnogo ponuđača, jer to je u ovom trenutku jedan od najvećih poslova kada je izgradnja železnice u Evropi. Ja ne znam u ovoj godini ni za jedan veći posao, vrednosno veći od toga i siguran sam da će se mnogo kompanija javiti, da će mnoge kompanije pokušati da učestvuju u tome.
Inače, uzgred budi rečeno, kada pričamo o domaćim izvođačima, proizvođačima, jedna od prvih stvari koje sam tražio od jednog od železničkih preduzeća „Srbija kargo“, za kupovinu vagona da se promeni kriterijumi koji su inače dali strani konsultanti, da se omogući da mogu da učestvuju i domaće kompanije, među kojima, recimo, i „Goša“ iz Smederevske Palanke, jer ako je neko uložio novac i obnovio neku fabriku, onda dajte da mu damo šansu da učestvuje. To ne znači da će pobediti, ali hajde da mu damo šansu da može da učestvuje, da može da dobije posao.
Tako da to ovaj tender ne isključuje domaće kompanije. Ja sam siguran da će tu sigurno biti i domaćih kompanija koje mogu da budu deo konzorcijuma, jer to ne znači da su podizvođači, tako da će i ova cifra koju sam pomenuo, dve milijarde i 775 miliona, ona nije konačna, odnosno ona može da bude i manja, jer videćemo na tenderu kakvu ćemo cenu dobiti.
Tako da u tom smislu zaista, nemojte da imate bilo kakvu dilemu da će to biti proces koji je javan, koji je transparentan, da će to biti međunarodni tender i da će taj posao biti uređen dobro i kvalitetno.
Ono što mislim da je važno, važno je da zaista građanke i građani Niša za 100 minuta stižu do Beograda. Možete da zamislite koliko će biti od Velike Plane do Beograda, jer to će potpuno promeniti život ljudi. Vi danas znate, sasvim sigurno svako u ovoj sali ima mnogo poznanika koji žive na relaciji Beograd – Novi Sad, ja zaista znam mnogo ljudi koji više ne koriste automobil, već idu vozom između Beograda i Novog Sada, što je potpuno normalno da će se to dešavati sutra i sa Nišom i sa drugim gradovima iz prostog razloga što će železnica to omogućiti.
Tako da u tom smislu, žao mi je što nećete glasati. Ne pada mi napamet da vas optužujem da ste vi zato protiv železnice, ali kažem, zaista mislim da postoje neki projekti koji su izvan politike i koji su značajni za čitavu zemlju. I zato je važno da mi sagradimo prugu do Niša, kao što je, neće ona biti građena 10 godina. Ja sam rekao do kraja decenije bi trebali da imamo završenu prugu, misleći ceo deo i do Preševa, pošto će se posle graditi od Niša do Preševa. U tom kraju Srbije generalno oko Niša će se zaista puno graditi. Prvo Niš – Dimitrovgrad će krenuti ove godine rekonstrukcija pruge, zatim obilaznica oko Niša, kao što sam pomenuo u svom uvodnom izlaganju. Niš – Brestovac se trenutno gradi. Kada budemo dodali i prugu dole prema Preševu, onda je potpuno jasno da će taj kraj Srbije kada je u pitanju železnički saobraćaj, da će zaista biti dosta uloženo.
Nama sada ide tender koji je inače ranije dogovoren sa takođe jednom međunarodnom institucijom, rekonstrukcija 150 pružnih prelaza. Očekujemo da će tu biti iz tog kraja, znači iz tog kraja Srbije dosta kritičnih pružnih prelaza. Nažalost, imamo ih preko hiljadu koji su kritični, ali makar da krenemo, da počnemo da uređujemo pružne prelaze, jer zaista imamo tri puta više poginulih na pružnim prelazima i na prugama nego, recimo, u zemljama EU, što je nešto čime ćemo morati da se pozabavimo.
Recimo, brzo će pred vama doći izmene i dopune, odnosno, izvinjavam se, novi zakon o bezbednosti železničkog saobraćaja, koji će podrazumevati da na svim prugama gde je brzina preko 100 kilometara, onaj ko je nosilac javnog ovlašćenja, odnosno ko je upravljač pruge, ima pravo da odredi gde će postavljati zaštitnu ogradu. Sada se zaštitna ograda postavlja samo na prugama gde se vozi 200 kilometara na čas. Nije normalno da na auto-putu imate zaštitnu ogradu, a da, recimo, kroz naseljena mesta, ako voz ide 100 ili 120 kilometara na čas nemate zaštitnu ogradu. To će ubuduće biti obaveza i kažem, trudimo se da zaista tu uradimo puno toga.
Prema tome, nemojte se brinuti za moju energiju, ja puno energije ulažem da radim, ali zaista ne mogu da ne odgovorim i potpuno razumem i mi ovde ne pripadamo jednoj političkoj stranci, svako ima svoje mišljenje i možemo i treba da imamo, moramo da imamo, kada smo već u različitim strankama, različita mišljenja na određenim pitanjima. Ne mislim da je železnica baš to pitanje, ali u redu, poštujem. U svakom slučaju, kada vas neko vređa i kada neko izmišlja onda morate da odgovorite tako što ne možete da ne budete emotivni.
Žao mi je, jer ja mislim da kada pričamo o železnici trebamo da pričamo o tome šta više možemo da izgradimo. Ja nisam rekao da od 1976. godine ništa nije izgrađeno u Srbiji da bih nekoga optuživao, jer tu je mnogo vlasti bilo, samo je činjenica da mi ni jednu prugu nismo izgradili od 1976. godine, to je tačno. Šta se tu sve dešavalo? Bilo je različitih stvari, bila je kriza osamdesetih, pa bili ratovi devedesetih, jednostavno ni jedan kilometar novoizgrađene pruge nije izgrađen od 1976. godine. Poslednja pruga koju smo izgradili bila je Beograd – Bar, koja je inače rekonstruisana od Resnika do Valjeva, to je deo od ovih rekonstruisanih pruga i sada će biti rekonstruisana od Valjeva do Vrbnice. Vrbnica je granica sa Crnom Gorom, tako da ćemo mi svoj deo pruge između Beograda i Bara rekonstruisati, te će se voziti 120 kilometara na čas i to će biti potpuna rekonstrukcija pruge. Koliko znam, Crna Gora rekonstruiše svoj deo pruge. Ne znam kada će to uspeti da završe, ali ćemo imati potpuno rekonstruisanu prugu, to je ipak značajna, u ovom trenutku, posle ove pruge Beograd – Niš – Novi Sad – Subotica, naša najznačajnija pruga.
Važno je da imamo vezu sa okolnim zemljama i da Srbija bude saobraćajno povezana. Vi koji ste iz Plane to možete najbolje da razumete, kao i drugi poslanici koji nisu iz Beograda, jer to znači život za te opštine. To znači da će doći neka fabrika, da će neko investirati novac, da će moći ljudi brže da putuju, da mogu da rade u Beogradu i da žive u Plani, što sada nije moguće, ali će sa takvom železnicom to biti moguće. Imate danas 30 polazaka dnevno između Beograda i Novog Sada. Danas ima ljudi, ja sam skoro, nemojte me držati za reč, ali mislim da su mi rekli u „Srbijavozu“ da imaju skoro dve hiljade mesečnih karata između Beograda i Novog Sada. To su ljudi koji rade u Novom Sadu, žive u Beogradu i obrnuto, jer svaki dan putuju. To će sutra moći neko ko živi u Velikoj Plani ili ko živi u Jagodini. To je suština saobraćajnog povezivanja.
Nemojte imati dilemu koja će cene biti postignute, jer biće tender i biće vrlo jasan i transparentan. Na kraju krajeva, na tako velikim tenderima se postavlja i zastupnik javnosti, odnosno, takav je zakon i svi će moći da prate šta se dešava. Budite sigurni da ćemo voditi računa da ti radovi budu urađeni kako treba, jer mi pričamo o pruzi kojom će vozovi da voze 200 km na sat. To je nešto što je važno.
Sutra će se ta pruga produžavati sigurno prema Makedoniji i Grčkoj i vi ćete sutra moći iz Velike Plane ili iz Beograda ili iz Novog Sada da stignete brzom prugom do Soluna. To su stvari koje potpuno menjaju život ljudi. Zato mislim da su ovi projekti važni za sve, da to nema nikakve veze ko kojoj političkoj stranci pripada.

Kao što ste, poštovane narodne poslanice i narodni poslanici, mogli da primetite, ovde ima poslanika koji nisu reč progovorili o budžetu. Njih budžet ne interesuje, njima je nevažno ko će dobiti povećanje penzija, ko će dobiti povećanje plate. Njima je nevažno šta ćemo uraditi iz budžeta. Njima je potpuno nevažno da li će se završiti obilaznica oko Beograda u junu naredne godine. Njima je nevažno da li će se završiti brza saobraćajnica između Surčina i Novog Beograda u martu ove godine. Njima je nevažno da li će se završiti auto-put Sremska Rača-Kuzmin. Njima je nevažno da li će se raditi Fruškogorski koridor. Njima je nevažno da li će se graditi Moravski koridor.
To su stvari koje njih ne interesuju, zato što oni nikada to nisu radili, zato što je njihova politika vređanje i zato što je njihova politika blaćenje drugih ljudi.
Zato danas kada pričamo o budžetu za narednu godinu, umesto da pričamo o drugim predlozima, da li neko predlaže da može nešto drugo da se uradi, mi slušamo vređanje i onda je to razlog zbog čega su tu gde su i zbog čega nikada, hvala Bogu, ne mogu da odlučuju o budžetu.
Kako izgleda budžet za infrastrukturu ove godine? To je rekla premijerka u svom uvodnom ekspozeu. Ove godine Srbije izdvaja 423 milijarde 900 miliona dinara za kapitalne projekte, za razvoj infrastrukture. To je 3,6 milijardi evra. toliko izdvajamo za projekte infrastrukture.
Godine 2011, u budžetu za 2011. godinu za razvoj infrastrukture je bilo izdvojene 32 milijarde dinara ili 305 miliona evra. Te godine je za razvoj infrastrukture potrošeno 275 miliona evra. U periodu od 2008. do 2012. godine utrošeno je za razvoj infrastrukture u Srbiji 1,2 milijardi evra. Znači, mi samo ove godine ulažemo 3,6 milijardi evra, ulažemo tri puta više nego što su oni uložili u periodu od 2008. do 2012. godine. Toliko njih interesuju građani Srbije. Toliko ih interesuje da li će građani Trstenika ili Kraljeva ili Kruševca ili Požege imati vezu auto-putem do Beograda. Toliko ih interesuje da li će Novi Pazar biti vezan sa brzom saobraćajnicom preko Raške do Kraljeva. Toliko ih to ne interesuje, jer da ih interesovalo mogli su to da rade, a nisu radili. Nisu radili ništa od ovih projekata.
Da li se sećate kako su izgledale pruge do 2012. godine? Danas imamo brzu prugu između Beograda i Novog Sada. U ovom budžetu za koji vi glasate predviđen je završetak brze pruge do Subotice, do 2025. godine. Kada naši mađarski partneri budu završili svoj deo pruge, 2025. godine ići ćemo vozom brzine 200 na sat od Beograda do Budimpešte. U ovom budžetu nalazi se projektovanje pruge od Beograda do Niša, takođe brze pruge. Ako bude sve kako treba, a o tome pričamo sa EU, to gospodin Mali zna bolje od mene zato što pregovara o tome sa EU, imaćemo 2028. godine brzu prugu od Niša do Budimpešte, a onda nastavak do Preševa.
Malo pre me je jedan poslanik iz Novog Pazara pitao u vezi pruge Novi Pazar-Raška. Predviđena je u ovom budžetu rekonstrukcija 150 kilometara pruge Stalać-Kraljevo-Rudnica, a odatle da se nastavi pruga do Raške.
Nije predviđeno tih dvadesetak kilometara kroz rekonstrukciju, ali predviđeno je ovih 150 kilometara, kao što je predviđena i rekonstrukcija pruge Valjevo – Vrbnica, a to znači da ćemo imati, pošto smo uradili već rekonstrukciju pruge Resnik – Valjevo, novih 270 kilometara će imati rekonstruisanu prugu Beograd – Bar, bar sa srpske strane. To je sve predviđeno ovim budžetom.
Kao što, moram da kažem, kroz ovaj budžet možemo da vidimo kako izgledaju projekti i postrojenja za preradu i prečišćavanje otpadnih voda u Srbiji, kao što možete da vidite ukupno se gradi 6.095 kilometara kanalizacije na 110 lokalnih samouprava, na 211 lokacija, eleno su naši kineski partneri, plavo je ono što radimo sa Nemačkom razvojnom bankom KfW, što ste inače na prošloj sednici prihvatili, ono što je ljubičasto, to je ono što radimo sa EU kroz IPA 2017, IPA 2020, pa 2023, a ono što je plavo, to radimo sa Razvojnom bankom Saveta Evrope.
Pogledajte kako izgleda Srbija i koliko građana pokrivamo kanalizacijom. Pa, što to nisu uradili oni koji vređaju, ali jel bilo zabranjeno da se gradi kanalizacija? Jel neko bio po turu ako gradite kanalizaciju? Nego ih nije interesovalo, baš ih je bilo briga da li ovi ljudi imaju kanalizaciju, jer oni kanalizaciju imaju i zato nastavljamo da radimo.
Ova druga mapa pokazuje koliko radimo postrojenja za upravljanje čvrstim komunalnim otpadom, za tri miliona 400.000 ljudi i to je sve predviđeno ovim budžetom ili se kroz ovaj budžet stvaraju preduslovi da se radi u nekim od narednih budžeta i to je politika koju vodimo.
To je budžet o kome mi danas ovde raspravljamo i zaista uvek smo spremni da čujemo svaku kritiku, da možda nismo predvideli neki projekat, da nešto možemo da uradimo brže, da nešto možda nije urađeno dovoljno dobro i o tome uvek možemo da pričamo. Samo, hajdemo da pričamo o onome što je život građana Srbije, hajdemo da ne pričamo samo o uvredama, pošto ako jedino što znate da kažete o budžetu, a da su to uvrede, onda vas ne interesuje budućnost građana Srbije. Ne interesuje vas kako će građanke i građani Srbije da žive.
Hajdemo da razgovaramo o tome i kako možemo našu zemlju da razvijemo bolje, jer sve što smo ovde čuli, to su bili da u ovoj Vladi postoje reciklirani kadrovi. Pa, hvala Bogu, ima ko da vas reciklira, pošto vi niste nikakvi kadrovi, ni reciklirani ni neki drugi, pošto vas nikad niko nije hteo, a ono što je najvažnije narod vas nikad nije hteo i niste u stanju da uradite ništa i niste u stanju da ponudite građanima Srbije bilo šta.
Pošto nisam čuo nijednu primedbu na budžet, pošto očigledno o budžetu se nije raspravljalo, ja pretpostavljam da će se sada glasati za ovaj budžet i da ćete glasati za sve ove projekte, jer ko glasa protiv budžeta, glasa protiv svih ovih projekata i to građanke i građani Srbije treba da znaju. Ko bude glasao protiv ovog budžeta glasa protiv „Moravskog koridora“, glasa protiv „Fruškogorskog koridora“, glasa protiv brze pruge do Subotice, glasa protiv Sremska – Rača – Kuzmin autoput, glasa protiv puta Požega – Boljare, glasa protiv autoputa Požega – Kotroman. Glasa protiv svih ovih infrastrukturnih projekata i treba jasno da građani vide ko je za razvoj Srbije, a ko je za politikanstvo.

Čujem sada rekoste da je Vučić kriv za Zajam za preporod Srbije. Ja se sećam mi bili tad, nas dvojica studenti, nismo baš ni imali para da uplatimo za taj zajam, tako da ne znam kako smo to bili krivi za Zajam za preporod Srbije, još malo pa će biti kriv i za kosovsku bitku verovatno, kako ste krenuli.
Svašta sam čuo, ali da neko kaže da budžet može da bude koruptivan, to je stvarno meni neverovatno. Koruptivan može da bude posao, a ne budžet. To znači da budžetom prihodujete, odnosno dobijate određena sredstva i planirate kako ćete da ih potrošite i budžetom možete da odredite neke prioritete koji su možda važniji nekome, nekome nisu, ali budžet ne može da bude koruptivan i to treba da naučite.
Budžet je nikada veći i to je nešto što je takođe važno. Kako izgleda naš budžet? Dovoljno je da vam kažem da je Srbija od 2018. do 2021. godine imala rast BDP i to prema podacima MMF, ne našim podacima, od 16%. Znači, 2018. godine 4%, 2019. godine 4,3%, 2020. godine, najmanji pad u vreme Korone, 0,9% i 2021. godine 7,4%.
U isto vreme Hrvatska je imala rast od 7,8%, Severna Makedonija 4,4%, Crna Gora 4,7%, BiH 11%, Albanija 11,2% i Slovenija, zemlja EU, 12%.
Da smo bolji čak i od nekih zemalja EU govore nam podaci da je u istom periodu Austrija imala rast 1,5%, Nemačka 0,9%, Španija 2,1%.
Prema tome, mnogo bolje danas izgleda Srbija nego u vreme kada govorite o tome pre 10 godina, kako je bilo pre vremena Aleksandra Vučića. Srbija je 2012. godine izvezla 8,7 milijardi evra. Toliko je vredeo srpski izvoz.
Samo u prvih devet meseci ove godine naš izvoz vredi 20 milijardi evra. Do kraja godine vredeće 26,5 milijardi evra. Neću da govorim o vrednosti BDP. BDP je vredeo 33,6 milijardi evra – 2021. godine. Sledeće godine vredeće 60 milijardi evra do kraja ove godine. Skoro je udvostručen.
Prema tome, to je nešto što pokazuje koliko je bolje danas nego što je bilo pre 10 godina. Da li je dovoljno dobro, nikada nije dovoljno dobro i uvek može da bude bolje i uvek treba da bude bolje, ali da li je bolje nego što je bilo – bolje je.
Pričamo o tome kako se zapostavlja jug Srbije. Hoćete mi reći da do pre 10 godine jug Srbije nije bio zapostavljen? Bio je i te kako zapostavljen i ne samo jug Srbije. Bio je istok Srbije i zapad Srbije i centralna Srbija i Vojvodina i sve je bilo zapostavljeno. Mi prvi put gradimo autoputeve poprečno. Ne od severa ka jugu zato što povezujemo različite krajeve Srbije. Pa šta je Moravski koridor? Šta je Moravski koridor nego povezivanje Srbije, da povežete Kruševac, pre toga Ćićevac, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku banju i Kraljevo na autoput? Šta je Požega – Preljina? Šta je Miloš Veliki nego povezivanje Srbije? Šta znači to što ćemo 22. decembra da potpišemo ugovor o finansiranju od strane EU brze pruge Beograd – Niš? Šta je to pre nego povezivanje Srbije?
Vozom će se ići 2028. godine 200 na sat od Niša do Budimpešte. Da li je to dovoljno? Verovatno nije. Svi bismo mi želeli brže, ali se zemlja razvija. Razvija se više nego ikada.
Ako pričamo o jugu Srbije, evo vam ova mapa koju sam malopre pokazao, pogledajte samo postrojenja za preradu otpadnih voda na jugu Srbije. Imate ceo jug, što iz kineskog aranžmana, što ih KFE. Ceo jug Srbije. Što to ranije nije rađeno i nije pošteno i nije lepo govoriti o tome da se sada neko iseljava sa juga Srbije ili iz nekog drugog kraja Srbije, a do pre 10 godina svi su se tamo samo naseljavali, što nije tačno i svi znamo da nije tačno.
Ako hoćemo da ljudi da žive tamo gde su danas, moramo da obezbedimo puteve, moramo da obezbedimo pruge jer to znači nova radna mesta. To znači preko 200 novih fabrika. To znači preko 400 hiljada novih radnih mesta koja su se otvorila u ovih 10 godina. To znači da nezaposlenost jed 8,9%, a ne preko 25,9% skoro 26%, koliko je bila. To znači da se Srbija razvija.
Prema tome, u ovom budžetu je predviđen novac za mnoge projekte ne samo na jugu Srbije, već i na istoku, i na zapadu i u Vojvodini gde se gradi Fruškogorski koridor, gde gradimo tri mosta u Novom Sadu, u gradu koji ima dva mosta, gde se to nikada nije dogodilo. Predviđeni su važni projekti koji će omogućiti da naši ljudi žive normalno od svog rada i nije pošteno i nije fer govoriti o tome kako u budžetu nema novca za to.
Takođe, nije pošteno govoriti o tome kako neko raspolaže novcem kako mu padne na pamet. Ljudi su ovde, svi su narodni poslanici, zna se ko usvaja Zakon o budžetu, Narodna skupština. Ona određuje vašom odlukom, određujete kako će novac da se troši i nemoj da pričamo građanima kako će sada neko iz mraka da određuje kako će se trošiti novac. Neće niko određivati. Određuje se ovde, ovim zakonom.
I još na kraju da ponovim, ove godine, drage poslanice i poslanici, ako glasate za ovaj budžet, glasate za investicije od 3,6 milijardi evra u infrastrukturu. Od 2008. godine do 2012. godine za četiri godine uložili su ukupno milijardu i 200 evra u infrastrukturu. Tri puta više izdvajamo za sledeću godinu, nego što su oni uradili za četiri godine. Godine 2011. 305 miliona evra je bilo predviđeno za infrastrukturu. Potrošeno 275, mislim. To je promena u Srbiji. To je ta promena koja nam je potrebna.
Prema tome, ajmo da pričamo o projektima, ajmo da pričamo o Radan planini, ajde da pričamo o projektima integralnog razvoja Srbije, ajde da pričamo o tome da smo odvojili u budžetu 1,4 milijarde dinara za Ovčarsko-Kablarsku klisuru, za integralni razvoj jugozapadne Srbije, ajde da pričamo o tome da smo uradili prvi put, preko Radan planine, posle 55 godina prošao autobus. To nije ulaganje u Srbiju. Pa to nije Beograd. Posle 55 godina, zadnji autobus je prošao 1967. godine od Leskovca do Prolom Banje. Evo prošao je pre 10, 15, 20 dana. Hajde da pričamo o tome.
Da li je dovoljno? Pa nama treba pet puta veći budžet da sve uradimo što treba da se uradi. Da li se radi? Radi se. I nemojmo da pričamo o tome da je budžet koruptivan. Budžet ne može da bude koruptivan. Može posao da bude koruptivan. To treba da znate. To, pogotovo vi koji nikada ništa u životu niste radili, znate i te kako.
U svakom slučaju najlakše je, imao je Duško Radović jednu dobru, ali sada bi bio suviše nekorektan kada bih to ispričao. Ima neka, ali nije važno. U svakom slučaju, ovaj budžet je razvojni budžet. Srbija može da bude ponosna sa ovim budžetom, Srbija će se razvijati u vreme velike ekonomske krize, a nastavićemo da radimo ono što ne budemo uradili ovim budžetom, nastavićemo da radimo narednih godina kako bi naša zemlja postala ono što sve građanke i građani očekuju. Bolje mesto za život svih ljudi.

Molim vas samo kada pričamo o budžetu da ne obmanjujemo javnost. Znači, prvo da raščistimo da budžet ne može da bude koruptivan, budžet predstavlja izvore prihoda države i način na koji se taj novac troši. Nije ovde ministar privrede, pošto smo pričali o tome kako se troši novac koji je namenjen za subvencije investitorima, to nije odluka ministra, nikada nije bila, ni u vreme kada je u vladi Mirka Cvetkovića to uvedeno, na predlog Mlađana Dinkića, pošto se od tada isplaćuju subvencije investitorima, a ne od juče, nego je to uvek bila odluka ekonomskog saveta vlade i Vlade Srbije, na osnovu jasnih kriterijuma.
Drugo, novac o kome je moja koleginica Tanasković govorila, deli se uglavnom na konkursima po vrlo jasnim kriterijuma gde lokalne samouprave, ali i drugi, da li su to nevladine organizacije, ili organizacije, mogu da se jave i da apliciraju za taj novac i da dobiju.
Prema tome, nemojmo obmanjivati ovde i ne pričajte stvari koje nisu tačne, a to je da bilo ko može diskreciono, kako mu padne napamet da deli novac. To je laž, to je neistina, to je obmanjivanje građana i nemojte da radite stvari ukoliko već ne razumete, nemojte da obmanjujete druge ljude. To je ono što mogu da vam kažem.
Znači, da završimo, Zakon o budžetu Republike Srbije za 2023. usvajaju poslanice i poslanici ovog doma. U zakonu jasno piše kako će novac da se troši. Mimo toga novac ne može da se troši, i nemojte da obmanjujete ljude. Zato se i donosi zakon u Skupštini.
Prema tome, o trošenju budžeta, o trošenju novca građana odlučuju predstavnici građana, a to su narodne poslanice i narodni poslanici. A da je ovo najbolji budžet, da je ovo najveći budžet, da imamo najviše para za investicije, to smo, kao što vidimo, već utvrdili. Sada je očigledno, vidim više nikoga ne interesuje od onih koji izgleda ne žele da glasaju za ove investicije, nikoga ne interesuje šta će se raditi iz ovog budžeta. Nikoga ne interesuje da li ćemo završiti Moravski koridor. Nikoga ne interesuje kada će se uraditi Fruškogorski koridor. Nikoga ne interesuje kada će biti završen put do Požege. Nikoga ne interesuje kada ćemo raditi brzu prugu do Niša. Njih interesuje, očigledno, samo da pričaju neistine o ovom budžetu.
Ono što građanke i građani treba da znaju, oni koji budu glasali protiv ovog budžeta glasaju i protiv Moravskog koridora, i protiv auto-puta do Požege, i protiv brze pruge do Subotice, i protiv brze pruge do Niša i protiv obilaznice oko Beograda. Glasaju protiv razvoja Srbije.
Hvala.

Evo, razjasnimo i ovu neistinu o 10 miliona evra. Ali, s obzirom da to nije u mom ministarstvu, zaista nisam imao odgovor na to pitanje odmah. Ali, ono što znam, s obzirom da sam u tome učestvovao dok sam još bio u gradu, to je da se u budžetu Republike Srbije za 2023. godine nalazi 12 miliona dinara za finansiranje rada fondacije „Zoran Đinđić“.
Prvi put je Republika Srbija finansirala rad te fondacije 2017. godine. To je 2016. godine predložio tada premijer Aleksandar Vučić i moram da kažem da je to prvi put da država finansira fondaciju „Zoran Đinđić“. Od 2003. godine, odnosno 2004, kada je fondacija nastala, nikada ni jednoj vladi nije palo napamet da da jedan dinar za tu fondaciju, nego se snalazila sama, od donatora, a onda, od 2016. godine, na predlog tada premijera a sada predsednika Vučića, fondacija „Zoran Đinđić“ ima 100 hiljada evra godišnje iz budžeta za finansiranje svog rada. Dobijala je novac iz Beograda, pretpostavljam da će to biti i u budžetu za sledeću godinu. Na taj način smo pokazali koliko smo odgovorni prema fondacijama a koliko neki drugi, kad su bili u prilici, nisu se čak ni setili da finansiraju fondaciju koja čuva lik i sećanje na lik i delo čoveka na koga se pozivaju a koga inače nikada u životu videli nisu.

Izvinjavam se. Hteo sam odmah da vam odgovorim, ali sam propustio da se javim za reč.
Kada je pravljen taj sportski centra, tada to nije baš bio centar grada i to je tako bilo. U međuvremenu grad se širi i zaista ste tu u pravu. Tu nije mesto takvom centru. Ali verujte mi, dok sam bio u Beogradu ne znam koliko je bilo inicijativa da nešto zajednički uradimo tamo sa policijom, da se napravi neki poligon za decu. Nikako to nismo uspevali da uradimo.
Sada imamo ministra sa kojim možemo da razgovaramo, teško da ćemo sada u ovom rebalansu. Razgovaraćemo o tome, jer ima smisla da to ne bude samo za policiju, a sa druge strane, sigurno policiji treba bolji sportski centar. Tu je predviđena samo sportska namena. Ne može ništa drugo da bude, ali opet kažem nikada nije bilo nikakvog pozitivnog odgovora u smislu da se uradi nešto, sportski tereni. Čak je bila ideja da će biti neki dečiji kamp. Ne sećam se više koliko je bilo različitih ideja. Tako da to ostaje. Pričaćemo i sa ministrom unutrašnjih poslova, pa ćemo razgovarati o tome. Sasvim sigurno oni imaju neke ideje šta mogu da urade.
Malopre je bila priča oko puta Beograd-Zrenjanin. Što se tiče puta Beograd-Zrenjanin kada kažemo Beograd-Zrenjanin, razumemo put do Novog Sada, znači svih 105km, ne samo do Zrenjanina. U ovom trenutku se radi idejni projekat. On je na reviziji.
Dobili smo reviziju u hodu i završavamo reviziju u hodu. To znači da možemo da u narednih godinu, godinu dana dođemo do projekta da bi mogao taj put da se radi. Mi u međuvremenu idemo Fruškogorskim koridorom. U Novom Sadu se radi most kod Petrovaradina i onda će se taj put spojiti na Koridor. Izlaziće se na ovaj postojeći put, tu će se raditi kao trougao i u tom smislu to zaista ostaje kao jedan od prioriteta, ali razumete sami da je situacija takva sa kupovinom energenata da niko ne može da vam kaže koliko će novca trebati sledeće godine i koji će projekti moći da se realizuju u kom trenutku.
U tom smislu, zaista, to ostaje jedan od prioriteta, ali razumete sami da je situacija takva sa kupovinom energenata da niko ne može da vam kaže koliko će novca trebati sledeće godine i koji će projekti moći da se realizuju u kom trenutku. Ali, u svakom slučaju, tu ništa ne stoji, mi u ovom trenutku jednostavno moramo da završimo ta prethodna pitanja da bismo došli u situaciju da gradimo taj put i radimo sve kao da će se to dogoditi.
Što se ovoga tiče, to je dobra inicijativa. Predlažem da vi uputite inicijativu kao poslanik Ministarstvu unutrašnjih poslova. To mislim da je dobra ideja.

Lepo je da mislite da javna preduzeća služe samo da zadovolje potrebe građana, ali onda nije trebalo da pravite gubitke u javnom preduzeću koje ste vi vodili, jer očigledno tada niste imali isti aršin.
Da se vratimo na most. Nisam rekao da je 1962. godine doneta odluka, već je 30. decembra 1966. godine Skupština grada Beograda donela odluku o demontaži starog savskog mosta. S obzirom da nije bilo sredstava, on je obnovljen 1968. godine, pa 1980. godine, kad je pušten tramvaj, znači, nekoliko puta.
Ali, voleo bih da raščistimo jednu stvar, pošto vidim da neki poslanici nastavljaju po medijima da pričaju stvari koje nisu tačne, a juče smo polemisali oko toga.
Prva stvar je da je most simbol antifašizma. Svako, ako imate prijatelje čije su bake ili deke živele u Beogradu tog vremena, reći će vam kakav je bio odnos Beograđanki i Beograđana prema tom mostu. Most je pušten u saobraćaj, da vam nešto kažem, pošto ga spajate sa Starim sajmištem, u julu 1942. godine. Staro sajmište kao logor za Jevreje zatvoreno je 10. maja 1942. godine. Onaj kamion „Dušegubka“ u kome su na najmonstruozniji način ubijani ljudi, napustio je Beograd 29. maja 1942. godine. Imate o tome izveštaj nemačke komande, možete da nađete u Istorijskom arhivu grada Beograda, a imate i u mojoj knjizi, pisao sam jednu kolumnu o tome. Prema tome, nikada „Dušegubka“ nije prešla preko tog mosta i nemojte da pričate stvari koje nisu tačne.
Drugo, priča o Zariću. Ko hoće da zna kako je izgledao život za vreme okupacije u Beogradu, preporučujem mu da pogleda jednu dokumentarnu seriju RTS-a „Život u Beogradu pod okupacijom“ pa ćete videti da nije baš sve tačno što je prikazano u „Otpisanima“. Jedna od priča je to da je samo učitelj Zarić spasao most.
Inače, dva oklopna broda Crvene armije su napala most, komandant tog oklopnog broda je dobio orden Narodnog heroja Jugoslavije posle rata, vatrom iz topova sa obale su Crvenoarmejci gađali pešadiju da bi mogli da omoguće svojim ljudima sa oklopnih brodova da uđu i da deminiraju most i tako je došlo do deminiranja mosta. Tako je bio i učitelj Zarić i drugi koji su pomagali, ali oni su spasili taj most. I nemojte da pričate stvari koje ne znate i koje nisu tačne.
Prema tome, most nije nikakav simbol antifašizma. Da ponovim, imamo mi u Beogradu mnogo veće simbole antifašizma – Banjicu, Jajince, Terazije, gde su vešani rodoljubi već u leto 1941. godine, imamo mnoga druga mesta na kojima su se dešavale strašne stvari, znate ko je sve bio zatvaran u logoru Banjica, da je to bilo mesto za zatvaranje antifašista, prema tome, ne pričajte stvari koje nisu tačne.
Druga priča. Malo pre čuh da u saobraćajnoj studiji ne postoji finansijska analiza. Stvarno prvi put čujem da se u saobraćajnoj studiji pravi finansijska analiza, ali evo vam studija Saobraćajnog instituta CIP, koji bogami postoji 140 godina u raznim oblicima, od projektanskog biroa „Železnica Srbije“ pa možemo da vidimo, ako je to naš najpriznatiji državni institut, onda ovde sve piše. Pričao sam juče o tome kakvo će biti zagušenje saobraćaja sa mostom i bez mosta.
I da ponovim priču, pošto vidim da se to očigledno neko ne razume ili ne želi da razume – most morate da posmatrate zajedno sa tunelom. Tunel počinje kod Ekonomskog fakulteta u brdu i završava se ispod, u Bulevaru despota Stefana, ispod samog gradskog SUP-a. Prema tome, taj tunel je planiran u svim urbanističkim planovima Beograda od sredine 50-ih godina i nikad ga niko nije promenio. I taj tunel treba da smanji za 14% gustinu saobraćaja u Beogradu, zato što svako ko bude išao prema Pančevu više neće ulaziti u grad, nego će tim tunelom prolaziti ispod grada. I to je valjda u redu, to je valjda ekologija, to je valjda smanjenje saobraćaja.
Prema tome, ne možete da stavljate most gde hoćete. On izbija tačno na taj tunel i to je to. Tako se i planira saobraćaj. Svi urbanistički planovi Beograda su to predviđali, kao što su svi urbanistički planovi Beograda od 1971. godine predviđali izmeštanje železničke stanice. I to nikad niko nije promenio. A mogli su da promene ljudi koji su bili na vlasti u Beogradu, mogli su da kažu – ne želimo, želimo da ostane tu stanica. Niko nikad nije promenio. Pa valjda su zato počeli bili da grade Prokop.
To su decenijske odluke. Niko ništa nije doneo u trenutku i nikome nije palo na pamet da to donese. Ja sam ovo pokazao kao primer da je Branko Pešić u jednom trenutku želeo da ukloni stari Savski most, da to nije odluka koju donosi Siniša Mali ili ja ili ne znam neko drugi, nego da postoji kontinuitet odluka. To je ono što sam želeo da vam kažem.
Kada pričamo o visećim mostovima, tačno je da je most u Ovčarskoj-kablarskoj klisuri u nadležnosti lokalne samouprave, kao što je tačno da je bilo doneto rešenje o zabrani upotrebe tog mosta, ali tačno je da u našoj zemlji, i vi to svi znate, pošto živimo u različitim krajevima zemlje, postoje stotine i stotine takvih objekata koji nisu provereni koje niko ne održava. To je problem koji postoji decenijama.
To je problem koji postoji od sredine prošlog veka i zato sam naložio našoj građevinskoj inspekciji, koja je naložila svim lokalnim inspekcijama da se popišu svi viseći mostovi u Srbiji, da se utvrdi stanje mostova, a mi ćemo propisima koje budemo donosili, a jedan od načina je možda Zakon o održavanju infrastrukture, jer je neophodno utvrditi za svaki infrastrukturni objekat koga održava. Mi ćemo tim zakonima rešiti da se zna ko će održavati svaki objekat. To je neophodno. Nemojmo sada praviti od toga što se desilo, nesreća koja se dogodila, nemojmo sada paušalno optuživati ljude, jer to zaista nije u redu.
Vreme je da se popiše svaki objekat i ne može da postoji most preko koga prelaze ljudi a da se ne zna koga održava. Verovali ili ne, ali do pre dve ili tri godine, nije se znalo čiji su podzemni prolazi u Beogradu, zato što se ni na koga nisu vodili. Bili su napravljeni, to je tako stajalo, niko se time nije bavio dok nije utvrđeno vlasništvo ko se time bavi.
Prema tome, to će se dogoditi i zato smo naložili popis svih visećih mostova, a pored mostova popisaćemo nadvožnjake, popisaćemo i druge infrastrukturne objekte i na taj način ćemo onda zakonom utvrditi ko je odgovoran i ko mora da održava, da daje novac za tekuće održavanje. Onda će manje koštati popravke kada neko bude redovno davao novac za tekuće održavanje.
Molim da priče, ako ste već protiv nekog projekta koji mi sprovodimo, što mogu da razumem politički, da makar ne pričate ne tačne priče, da ne pričate, to sam čuo priču jednog od poslanika, jutros na televiziji, da je most deo Starog sajmišta, jer su se tim most prevozili ljudi koji su ubijani u Jajincima. Znači, 10. maja 1942. godine zatvoren je logor za Jevreje Staro sajmište. Nažalost, do 10. maja ubili su u tom logoru sve naše sugrađanke i sugrađane Jevreje. Kasnije je taj logor služio za Srbe i druge antifašiste, uglavnom kao tranzitni logor i tako je opstao do oslobođenje Beograda. Most, stari Savski most pušten u saobraćaj u julu 1942. godine, nikada niko nije mogao da bude prevezen preko tog mosta.
Ne pričajte stvari koje ne znate. Znači, ne učite istoriju iz „Otpisanih“, iz tv serija, nego se lepo raspitajte i pogledajte šta se dešava i učite istoriju iz pravih knjiga, nemojte da mi pričate istoriju Beograda iz „Otpisanih“. Lepa je serija, ali nije baš potpuno tačna, kao ni što ni „Senke nad Balkanom“ nisu potpuno tačne jer je bela emigracija u Beogradu, koja je vrlo značajna za razvoj Beograda. Mi smo imali između dva rata 1931. godine polovinu šefova katedri na Beogradskom univerzitetu koji su bili Rusi. Mi smo prvu glumačku školu, Jurij Nikiti je napravio, Rus, nismo imali balet dok nije došla bela emigracija, nismo imali operu, imali smo Ninu Kirsanovu iz baleta, našu prvu avio kompaniju napravili su Rusi, ruski piloti.
Prema tome, ne učite istoriju iz TV serija, jer one često su malo romansirane da bi ljudi to gledali. Prema tome, nije to baš tako, most su spasli crvenoarmejci, komandant te jedinice odlikovan ordenom narodnog heroja, i o tome takođe postoje podaci, a Miladin Zarić nije odlikovan, a verujte mi da je to uradio, sigurno bi bio odlikovan. Što, naravno, ne znači da ne treba da pričamo i o njegovom učešću u tome, ali nemojmo da pričamo takve stvari, jer to nije tačno.
Kao što, opet vam kažem, kada gradite neki most, morate da otvorite portal za prilaz mostu. Pogledajte kako je, znači, kada je građen Most kralja Petra, sadašnji Brankov most ili Most bratstva i jedinstva, kako se zvanično i danas zove, taj most je, nije postojala, ljudi, Brankova ulica, srušeno je, ja mislim, 60, 70, 80 objekata da bi se stvorila ta ulica, zato što mora most negde da izađe.
Prema tome, kada imate portal, izlaz, ne tražite novi. I pokazao sam vam juče, ne treba da ponavljam podatke, koliko će taj most biti važan sa tunelom i koliko je važan za smanjenje zagađenja, za smanjenje saobraćaja.
Na kraju, ovo oko grejanja, dostaviću vam podatke tokom dana o tome koliko je, pošto ja mislim da je poslednji put grejanje u Beogradu poskupelo, sad smo Siniša i ja pokušavali da se setimo, 2014. ili 2015. godine, čak mislimo 2014. godine, a da je pre toga duplirana cena grejanja od 2008. do 2012. godine, samo da vidite šta ste radili sa grejanjem.
Znači, od 2014. ili 2015. godine, evo, dostaviću tačan podatak, cena grejanja nije povećana u Beogradu, pre toga je duplo skoro povećana od 2008. do 2013, 2014. godine, kada pričamo o tome, ali sada sam tražio da mi dostave tačne podatke, pa ću vam dostaviti, ali čisto da znate da je tako.

Ja želim da se zahvalim gospodinu Pastoru i zaista mislim da kada pričamo o rebalansu i o budžetu treba da pričamo zaista o konkretnim projektima, o onome što se radi, o onome što može da se uradi, a eventualno o onome što nije moglo da se uradi, takođe i ministru Malom koji je obezbedio ova sredstva rebalansom budžeta, razumevajući koliko su važni ovi projekti.
Ono što želim da kažem to je da mi sada radimo, kao što ste sami pomenuli, brzu prugu od Novog Sada do Subotice i ta brza pruga naravno ima smisla sa povezivanjem sa Budimpeštom, ali ona će imati i svoj pun kapacitet i moći ćemo u punoj meri da je koristimo ako uradimo sve pruge koje vode prema toj brzoj pruzi kako bismo mogli da sve te druge pruge, kao što je recimo Sombor – Vrbas, o čemu sam jutros imao sastanak sa Železnicama da vidimo šta tu možemo da uradimo, kako bi sve te pruge mogle da obezbede da se i privredni objekti, izgradnjom industrijskih pruga priključe i da počnemo u punoj meri da koristimo sve te pruge. Tako da će naš prioritet biti, osim ovoga što ste naveli Sombor – Vrbas, i to rekonstrukcija pruge jer ima različitih ideja, od izgradnje nove do rekonstrukcije. Mislimo da je rekonstrukcija dovoljna, kao što ćemo raditi Senta – Banatsko Miloševo koje takođe treba da se uradi i ovaj deo od Zrenjanina do Kumana, jer mi sada dok se radi pruga od Novog Sada do Subotice suštinski iz Beograda preko Ovče, Zrenjanina, Kumana idemo zaobilaznim putem, koristimo tu prugu za transport.
Razgovarali smo o tome da zajedno sa „Kargoom“ napravimo, čak stimulišemo kompanije koje bi eventualno koristile prevoz našeg prevoznika, koje bi zajedno sa nama radile te industrijske koloseke jer sada treba iskoristiti to što imamo mrežu pruga, tj. što smo uradili tu kičmu, tu osnovnu prugu, da sada sa okolnim prugama koje treba rekonstruisati zaista vežemo što više i građana i privrede za železnicu, što suštinski znači smanjenje drumskog prevoza, smanjenje zagađenja i sve ostalo što ide uz to.
Tako da ćemo se još viđati i oko toga. Ovo oko prečistača ide kako treba. Ima puno projekata koje treba da radimo u svim delovima Srbije, a posebno u Vojvodini i radujem se tome, pa ćemo sesti i razgovarati oko toga.

Dobro je da ste nas podsetili šta su sve nacisti uradili u Beogradu. Važno je da vi ništa niste uradili. Važno je da nije interesovalo kada su u „Beogradu na vodi“ ljudi živeli bez kanalizacije, u udžericama, kad su živeli u najgorim životnim uslovima. O tome može dosta da vam govori ministar Mali, pošto je on vodio taj projekat, kako su ti ljudi živeli i koliko vas je interesovalo kako žive.
No, ajmo sada da popričamo malo o Starom savskom mostu, pošto očigledno vidim da ni jedan argument nemate, a da izgleda ništa ne znate o tom mostu, a ništa ne znate ni o saobraćaju u Beogradu.
Vidim da vi mislite da je odluka o uklanjanju Starog savskog mosta i izgradnji novog mosta koji će, da vas podsetim, imati četiri saobraćajne trake, dve tramvajske, biciklističku stazu i pešačku stazu… Vi očigledno mislite da se te odluke donose tako kako nekome padne napamet i da neko tako odluči iz čista mira da donese odluku, kada je u pitanju infrastrukturni objekat, pošto očigledno ne znate kako se ti projekti rade.
Zato sam ja danas doneo da vam pokažem nešto, malo sam uveličao da biste bolje videli i razumeli. Ovo je Zapisnik sa sednice Skupštine grada Beograda od 30. decembra 1968. godine. Tom sednicom je predsedavao Branko Pešić. Jedna od tačaka na toj sednici kaže da je usvojen idejni projekat demontaže Savskog mosta. Znači, 1968. godine. Pošto verovatno mislite da gospodin Mali i ja nismo dovoljno pametni, pretpostavljam da je to vaš stav, valjda mislite da je Branko Pešić pametan, da Branko Pešić zna nešto i da je on znao da je u tadašnjem Beogradu koji je imao, da vas podsetim, bar 10 puta, ako ne i 20 puta manji saobraćaj, taj most bio usko grlo, pošto o tome ništa ne znate. Pošto ne znate ništa o tome, evo da vam pokažem „Politiku“ od 8. juna 1966. godine koja kaže, između ostalog: „Problemi saobraćaja u Beogradu. Dobro je poznato da se očekuje da brzo bude uklonjen stari most koji predstavlja usko grlo u saobraćaju u Beogradu“.
Dakle, kada se planiraju neki infrastrukturni projekti, oni se planiraju decenijama unapred. Sličnu situaciju smo imali sa izmeštanjem železničke stanice. U svim urbanističkim planovima Beograda, od 1971. godine, stoji izmeštanje stare železničke stanice i nikada niko to nije promenio, nikada niko, ni oni koji su vladali 2002, i 1998, i 1995, i 2006, i 2010. godine. Svuda je to stajalo kao plan grada Beograda, s obzirom na potrebe, odnosno s obzirom na razvoj beogradskog železničkog čvora.
Kada smo mi sproveli to što je planirano još 1971. godine tada su se pobunili upravo oni koji su mogli da menjaju urbanističke planove onda kada su bili u prilici to da rade, ali im nije padalo na pamet jer ih nisu čitali, jer ih nije interesovao razvoj Beograda.
Ajmo sada da se vratimo na Stari savski most. Pošto mi živimo u ovom gradu i ovaj grad treba ne samo da se razvija, već i da se omogući ljudima da se brzo kreću kroz grad, ovo je, inače, analiza Saobraćajnog instituta CIP, koja je inače rađena na osnovu brojanja saobraćaja koje smo sproveli u Beogradu, Siniša se seća, mislim 2014. godine, koji je inače radio Saobraćajni fakultet u Beogradu, a onda posle toga smo radili Master plan saobraćaja u Beogradu, koji je inače radila britanska kompanija WSP, jedna od najvećih u svetu, pa ni oni ne znaju ništa, a važno je da vi sve znate.
Znači, na osnovu toga je Saobraćajni institut CIP radio svoju saobraćajnu analizu. Kaže CIP ovako – u javnom prevozu u vršnom času prođe 10.674 putnika na Brankovom mostu, 7.499 na Gazeli, 9.558 u Bulevaru Mihajla Pupina, 3.515 u Bulevaru Nikole Tesle, 3.171 na Savskom mostu.
Radili su projekciju do 2048. godine kako će izgledati saobraćaj bez novog mosta na mestu Starog savskog mosta i sa novim mostom. Bez novog mosta do 2048. godine na Brankovom mostu ćemo imati 6.860 putnika u vršnom času u javnom prevozu i 7.866 u privatnom prevozu, na Savskom mostu, sad poslušajte pošto ne znate o čemu pričate, 18.923 putnika u javnom prevozu i 3.890 u privatnom...
Da, smejte se, ali pošto ne znate o čemu govorite.
Dakle, 3.890 u privatnom prevozu, zato što preko Savskog mosta, ne znam da li ste znali, idu i tramvaji.
Niste znali? Dobro je. Odlično.
Gazela će imati 2.023 putnika u javnom prevozu upravo zato što se ne koriste žute trake na autoputu, iako smo to ne znam koliko puta dok sam bio u gradu Beogradu, i gospodin Mali i ja, tražili od „Puteva Srbije“, ali nikad nam to nisu odobrili, i 15.623 putnika u privatnom prevozu, dok preko Mosta na Adi 2.569 putnika u javnom prevozu i 9.973 putnika u privatnom prevozu.
Sa investicijom, sa novim mostom imaćemo na Brankovom mostu 6.336 putnika u javnom prevozu, 7.468 putnika u privatnom prevozu, na Savskom mostu 19.790 putnika u javnom prevozu, ali će taj most biti tri puta propusniji, zatim 5.378 putnika u privatnom prevozu, znači, dakle više, na Gazeli 1.838 putnika u javnom prevozu, 15.416 putnika u privatnom prevozu, Most na Adi 2.510 putnika u javnom prevozu, 9.000 putnika u privatnom, što samo govori koliko je neiskorišćen Most na Adi.
To znači sa izgradnjom novog mosta smanjuje se broj putnika na Brankovom mostu za 8%, na Gazeli za 5%, na mostu na Adi za 4%. To znači da će se rasteretiti ti mostovi. Da vas i tu nešto naučim, pošto ni to ne znate.
Treba takođe da znate da se u produžetku novog mosta na Savi gradi tunel Sava – Dunav. Ako ste nekada bili tamo, a nadam se da jeste, mogli ste da vidite mesto gde je još Tito pedesetih godina pokušao da radi tunel. Znači, opet je neko bio pametan, pa je razmišljao o tome. Nije se toga setio Siniša Mali ili Vesić ili neko treći, nego se neko pametniji od nas eto setio pedesetih godina da i u tom Beogradu sa malo saobraćaja u to vreme ili skoro bez saobraćaja treba tunel, samo što je tehnologija bila takva da su tu visoke podzemne vode i naprosto nije mogao da se izgradi tunel. Danas može.
Kada se taj tunel bude izgradio u produžetku, a on je, znači, kada se prođe Ekonomski fakultet ulazi se u brdo i izlazi negde malo ispod Gradskog SUP-a, izlazi se skoro kod Pančevačkog mosta, kad se taj tunel bude izgradio, koji je takođe u planu, za koji su takođe urađeni svi projekti i počeo je grad Beograd eksproprijaciju gore sve do Lomine ulice, smanjiće se obim saobraćaja u centru grada za 14% zato što neće imati potrebe, bilo ko ko ne dolazi u centar grada neće imati potrebe više da ulazi, nego će prolaziti kroz taj tunel i ići pravo.
Tako se radi kada planirate saobraćaj i tako se radi kada slušate nauku i kada ne pričate nešto što nije tačno. Tako se radi kada angažujte Saobraćajni fakultet, pa angažujete konsultante iz sveta, pa angažujete lepo Saobraćajni institut, pa sabirate putnike, pa znate kako se planira grad.
Prema tome, kada pričamo o tome da li će se nešto ukloniti ili ne, onda treba da razmišljate o razvoju grada.
Znate, svojevremeno na mestu sadašnjeg Narodnog muzeja ili Uprave za prihode, pre rata, bila je Kafana „Dardaneli“, dobra kafana. Imala je zemljani pod. Sedeli su tamo glumci iz Narodnog pozorišta. Sedeo je i Nušić, sedeli su mnogi i kada su rušili te „Dardanele“ bile su demonstracije zato što su ljudi navikli da sede u kafani, ali je tamo napravljen Narodni muzej tj. napravljena je prvo zgrada, a onda posle toga je postao posle Drugog svetskog rata Narodni muzej i ta Kafana „Dardaneli“, zna gospodin Gajić to, nije nikada imala nikakvu vrednost ni istorijsku, ni bilo koju drugu.
Još jednu stvar na kraju želim da vam kažem – nemojte da obmanjujete javnost da je Stari savski most kulturno istorijski spomenik. To nije tačno.
(Jelena Jerinić: Nisam to rekla.)
Ali su govorili vaši. To su govorili vaši.
Stari savski most nije kulturno istorijski spomenik i to da je vredeo i da je trebao da bude proglašen za kulturno istorijski spomenik bio bi proglašen verovatno osamdesetih godina, sedamdesetih godina, devedesetih godina da je imao bilo kakvu vrednost.
Stari savski most je jedan od konfekcijskih mostova koji su se proizvodili u Nemačkoj za vreme Drugog svetskog rata. Trebao je da bude postavljen na Tisi pa kada je u Aprilskom ratu Vojska Kraljevine Jugoslavije srušila oba mosta u povlačenju nadajući se da Nemci zbog toga neće ući u Beograd srušen je Most kralja Aleksandra i Most kralja Petra, tada su Nemci postavili taj most da bi omogućili svojim trupama da mogu da idu prema jugu jer njima je ta železnička komunikacija prema jugu bila važna. To nije nikakav kulturno istorijski spomenik.
Tako je, deo je naše istorije. Tu je toliko godina. Priča o Zariću je takođe jedna od priča. On jeste učestvovao u tome. Sledeći put ću vam doneti novine kako je Peko Dapčević posle oslobođenja Beograda odlikovao Crvenoarmejce koji su učestvovali u spasavanju tog mosta jer su jedinice, odnosno desantna jedinica, rečna flotila Crvene Armije spasila. Znate za priču da su Nemci pokušali da miniraju most. Znate za priču da su pokušali da ga sruše tako što su dovezli do pola mosta, pokušali cisternu i da su jedinice Crvene Armije uspele da pređu već sutradan posle 20. oktobra na drugu stranu i tako je oslobođen posle i Zemun i tako se to dogodilo.
Prema tome, niko nema nameru da uništi taj most. Taj most će naći svoje mesto i on je deo naše istorije. O tome su i glasali građanke i građani Beograda, ali nemojte da pričate neistinu jer bez tog mosta mi u Beogradu imamo ozbiljne saobraćajne probleme i svako ko se vozio tim mostom zna na šta taj most liči. Pošto živite na Novom Beogradu, verovatno prelazite preko tog mosta, ja sam juče prešao preko tog mosta, videli ste koliko rupa ima na mostu. Znate zašto ima rupa? Hoćete da vam kažem? Rupa ima zato što je asfalt na čeliku i asfalt ne može da opstane na čeliku. Taj most nikada nije bio predviđen. Bile su drvene daske do pre 40 godina na tom mostu.
Prema tome, nemojmo da pričamo o simbolu antifašističke borbe. Imamo mi druge simbole antifašističke borbe. Imamo Staro sajmište kao simbol antifašističke borbe koji mi sada rekonstruišemo i pretvaramo u memorijalni centar i niko se nije setio u ovoj zemlji da sredi Staro sajmište i da postane memorijalni centar, a imali smo koncentracioni logor u Beogradu. Imamo i Jajince kao simbol antifašističke borbe. Imamo Banjicu kao simbol antifašističke borbe. Ne znam da li znate to, ali kada idete onom ulicom koja vodi prema Banjičkom logoru, odnosno prema Banjici imate kocku i kaldrmu prema sredini koja je sačuvana jer je to ta kaldrma po kojoj su vozili ljude na streljanje i izvodili su ih iz Banjičkog logora i vozili u Jajince.
Imamo na kraju Terazije gde imamo simbol gde su ljudi vešani 1941. godine. Imamo mi mnogo simbola antifašističke borbe.
Most nije simbol antifašističke borbe, imamo druge simbole borbe. On neće biti uništen, on će biti sačuvan, ali Beograd zaslužuje veći most, saobraćajno veći most.
Na kraju, da vam kažem još nešto, pošto pričate da se most pravi zbog „Beograda na vodi“. Zamislite da živite u „Beogradu na vodi“, pošto očigledno onih desetak hiljada ljudi koji žive za vas izgleda nisu pri zdravoj pameti, zamislite da živite u „Beogradu na vodi“, da li bi vam bio interes da imate više automobila pored svoje zgrade ili manje? Ovaj most će imati više automobila, generisaće više automobila. Prema tome, to što pričate apsolutno nije tačno.
Na kraju, kada budemo uradili tunel, pošto u portalu tunela, gore do Lomine ulice, odnosno sve do ulice Kraljice Natalije mora da se izvrši raseljavanje, na čemu se inače radi, prvi put ćemo Terazijski plato spustiti sve dole do Ekonomskog fakulteta, a taj Terazijski plato, ne znam da li to znate, početkom 20. veka je bio namenski raseljen da bi se napravio park. Bilo je nekoliko međunarodnih konkursa da se tu napravi park. Taj Terazijski plato, prvi put ćemo imati pešačku vezu od Terazija dole do reke. Neko će reći do reke, neko će reći do „Beograda na vodi“, sve u redu. U svakom slučaju, do reke čije smo obale mi uredili, jer tim obalama nije moglo da se prođe.
Ja znam, jer sam 1997. godine kao član Izvršnog veća Skupštine grada, kada je Zoran Đinđić bio gradonačelnik, radio prvu biciklističku stazu od 25. maja do Ade Ciganlije, i danas najdužu u Beogradu, znam na šta je ličio taj kraj i kako smo se probijali kroz otpad i kroz sve ono što je stajalo tamo. Prema tome, samo nemojte da pričate da je tim ljudima tamo bilo lepo. Svi su dobili stanove i taj most je neophodan za razvoj Beograda. Nemojte da širite laži o tome da će neko uništiti most i da neko uništava simbol antifašističke borbe.
Dobro je što ste nas podsetili šta su sve Nemci uradili u Beogradu. Tako je, uradili su Trg Slaviju. Mi smo uredili Trg Slaviju, inače po projektu koji su nam ostavili naši prethodnici i ne krijemo to. Taj projekat je usvojen od onih koji su bili pre nas i bolje je što tako izgleda Trg Slavija. I Dimitrije Tucović je prebačen na groblje, odnosno u Aleju zaslužnih građana, tamo gde mu je mesto, a ne da čovek bude sahranjen na sred trga.
Tako da, učestvujte u razvoju Beograda, radujte se tome. Drago mi je ako imate neku konkretnu primedbu, ali ovo za most vam zaista nije na mestu i niste u pravu.

Drago mi je što ste konstatovali i zaista je to nešto s čime sam zaista zadovoljan, što ste vi konstatovali da nama zaista na tom mestu treba novi most. Ali, ono što morate da razumete, to je da je na tom mestu planiran tunel pre više desetina godina, odnosno nešto dalje, tamo kod Ekonomskog fakulteta, što znači da vi imate portale koji su urađeni za most i ne možete da ih pravite gde želite.
Recimo, kada je pravljena, i to znaju ljudi koji se bave istorijom, siguran sam iz vaše poslaničke grupe i iz drugih grupa, kada je rađen most Kralja Aleksandra, Brankova ulica kakvu danas znamo nije postojala. Tu je bio greben i tu je naprosto bila obala. Znate li koliko je kuća moralo da se sruši da se napravi ulaz u most? Zamislite sada da neko hoće da napravi 50 metara dalje most kad već ima na tom mestu prolaz. Jednostavno, to nije moguće.
Priča oko raseljavanja za Lominu i Kraljice Natalije, tu će biti stotinak stanova, nije to malo. Jesu to mali stanovi, ali tim ljudima morate da date po zakonu adekvatan smeštaj koji će oni da prihvate. Iako je tu planiran park još početkom 20 veka, jednostavno tako se razvija grad i to je nešto što je tako.
Znate, ja nisam rođen u Beogradu, ja sam rođen u Kraljevu. Kraljevo je možda jedini grad u Evropi koji Crvena armija nije osvojila, koji su Nemci 1944. godine odbranili jer su branili izlaz prugom iz Grčke. Dok nisu poslednjeg vojnika izvukli, Kraljevo nisu osvojili. Napad na Kraljevo je trajao 45 dana. Pa, niko ne pravi spomenik tome. Jednostavno, tako je kako je. Razumete? To je istorija.
Znači, to je most koji nema kulturno-istorijsku vrednost. On ima za nas vrednost, deo je našeg sećanja, to je sve tačno. Na kraju krajeva, svi ga pamtimo, svi smo odrasli, svi prelazimo preko njega, ali samo da to razumete.
Na kraju ću vam završiti samo s jednom pričom. Inače, ja sam bio jedan od scenarista filma o Branku Pešiću i ponosan sam na to. Pričao sam sa pokojnim šefom Kabineta Branka Pešića, koji je nažalost umro od korone. Jednu stvar mi je rekao, kada je Branko Pešić napravio Gazelu došao je neki Amerikanac i on mu je sav ponosan pokazao Gazelu. To je bilo najveće dostignuće tadašnje zemlje. Amerikanac je ćutao i on ga je pitao u jednom trenutku – pa, vama se ne sviđa naša Gazela? On je odgovorio – vi ste izgleda mnogo bogat grad? Ovaj je rekao – pa, nismo mi tako bogat grad. Kaže - napravili ste most sa šest traka, treba će vam 12. Sada nam treba 20, ne 12. Tada nisu trebale dve, verovatno.
Dakle, kada pravite takve mostove, onda razmišljate o saobraćaju budućnosti. Zato su oni radili analizu o saobraćaju za 2048, a ne za danas. Jednostavno, to morate da razumete. Slažem se, verovatno možete da pričate, Siniša i ja više nismo u gradu, možda oni hoće da ponove anketu gde bi taj most trebao da bude, na kraju krajeva ne vidim tu neki problem, to može da bude zajednička odluka svih, ali je činjenica da nam tu treba novi most.
Budite sigurni kao neko ko živi na Novom Beogradu da je bolje da imamo most sa četiri saobraćajne trake, sa dve trake za tramvaje, sa biciklističkom stazom i sa pešačkom stazom za pešake, nego ovaj most preko koga nije prijatno preći. Prelazili ste sigurno pešice, kao i ja, uopšte nije prijatno prelaziti preko njega.
Kad smo kod Starog sajmišta, pošto znate Staro sajmište, vi imate Nemački paviljon tamo izdvojen i znate da je selekcija, nažalost, ljudi koji su dovođeni na Staro sajmište vršena u Nemačkom paviljonu. Nismo mogli da ga uklopimo u kompleks Starog sajmišta jer je potpuno na drugoj strani, ali on ne predstavlja kulturno-istorijsku vrednost. Dogovorili smo se o tome sa jevrejskim organizacijama. Kako da kažem, ne možete sve da sačuvate. To želim da vam kažem. Kao i kada smo rešavali problem sa Topovskim šupama koje su, nažalost, prodate privatnom investitoru pre nego što smo mi došli u grad.
Ne kažem da je to urađeno namerno, verovatno niko nije vodio računa, desilo se kako se desilo, ali jednostavno ne možete sve da sačuvate i zato hajmo da pokušamo, kako da kažem, da vodimo računa o razvoju grada.
Kada pričate o tome šta smo mi učinili za kulturu, sećanje u gradu, pa gospodin Mali i ja smo bili u gradu kada je preko 500 fasada obnovljeno. Treba u Beogradu 5.000, ali makar je 500 obnovljeno, a pre toga nije obnovljena nijedna ili je obnovljeno par desetina fasada. Tako da mi je drago da razumete da tu treba da bude most, drago mi je da to prihvatate, a o svemu drugom možemo da pričamo.

Ne znam da li ste vi prvi put u Skupštini, ali vašeg lidera se sećam u ovoj Skupštini, beše 2013. godine, glasao je za budžet Vlade SNS i dobio bogami podršku te iste Vlade da bude u UN kandidat za generalnog sekretara, tako da lider vaše stranke zaista je stari skupštinski vuk koji očigledno po potrebi, kad ima potrebe, zna da podrži onoga koga treba, tako da imate šta da naučite od svog lidera.
Inače, nadam se da ste počeli da verujete svojim organima, pošto ste pre neki dan na Tviteru optužili lažno aerodrom Beograd i optužili lažno republičku inspekciju da lažu i opet vas pozivam, pošto ste to uradili javno, da kao poslanik uputite zahtev za informaciju od javnog značaja, jer to je vaše pravo.
Ja vam sada garantujem da ćete dobiti odgovor u roku od jednog dana i počnite da verujete, ali nemojte da priželjkujete da pogine bagerista, kao što ste radili u svom tvitu da biste vi bili srećni, da biste pričali lažne optužbe, a to ste uradili u svom tvitu. Ne kažem da ste to uradili namerno, ne kažem. Znate da smo imali prepisku na Tviteru i drago mi je što ste se javili. Ja vam sada kažem, u vezi sa tim događajem, uputite zahtev za informaciju od javnog značaja i ja ću vam u roku od jednog dana dostaviti informaciju i nalaze inspekcije, izveštaj aerodroma, dobićete apsolutno sve informacije o tome i nema potrebe da mistifikujemo stvari tamo gde ih nema.
Što se kanalizacije tiče, samo da vam kažem nešto. Beograd gradi pet fabrika za preradu otpadnih voda, kada već pričamo o Beogradu. Jedna od njih je Veliko Selo. Nažalost, imamo 100 direktnih izliva kanalizacije u Savu i Dunav. Svake godine Beograd izlije u Savu i Dunav zapreminu od 60.000 olimpijskih bazena fekalija. To je takav zločin i to ne radi nijedan grad u ovom delu Evrope, pogotovo ne na Dunavu.
Nije kanalizacija postojala do 2013. godine, pa nestala, nego je nikad nije bilo. Kada smo gospodin Mali i ja došli 2014. godine, nismo zatekli nijedan projekat za fabrike za preradu otpadnih voda, nijedan jedini projekat. Zatekli smo da je počeo da se radi interceptor, to je tačno, ali je počeo da se radi do pola i obustavljen je i mi smo pokrenuli izgradnju prve fabrike za preradu otpadnih voda u Velikom Selu. U toku je prva faza. Počeće sada da se radi crpna stanica kod Ušća, ukupno je 271 milion evra iz kineskog kredita. Druga faza će biti između 400 i 600 miliona evra, zavisi od tehnologije koja bude izabrana. Imaćemo prvu veliku fabriku za preradu otpadnih voda koja će pokrivati milion i po ljudi, što znači da ćemo time ukinuti 80 direktnih izliva kanalizacije od 100 ili 101, koliko ih ima.
Pored toga, kroz projekat „Čiste Srbije“ radimo fabriku u Ostružnici za preradu otpadnih voda i radimo fabriku u Obrenovcu. Te dve fabrike su važne zato što se one nalaze iznad fabrike vode u Makišu, kao što znate. Ostaje da se urade još dve fabrike. Završili smo projektovanje fabrike u Batajnici, pregovaramo sa EU o tome, pošto ona treba da pokrije ceo batajnički sliv i Surčin, i Altinu i Zemun, i Plave horizonte, i ceo taj deo koji nema kanalizaciju. Ostaje da se uradi još jedna fabrika, a to je fabrika u Grockoj.
Možete vi da se ljutite na gospodina Malog i mene, ali to smo mi uradili. Ne mi, to smo mi uradili, a ne vi i oni sa kojima vi sedite, jer te fabrike su mogle da se projektuju 1991, i 1995, i 2000, i 2005. godine. Nije bilo zabranjeno da se projektuju. Niko nije dobijao po turu da projektuje te fabrike, nego to nikoga nije interesovalo.
Prema tome, kada mi kažemo da gradimo kroz „Čistu Srbiju“, da ulažemo tri i po milijarde evra u kanalizaciju, plus ono što radi Ministarstvo za zaštitu životne sredine, a to je takođe ogroman novac koji se izdvaja. To ste sve mogli, možda vi niste bili u politici, slažem se, ne ulazim u to, ne kažem svaka čast, na kraju krajeva, to je vaša odluka, ali vaš lider jeste bio, bio je ministar, bio je u vladama. Prema tome, mogle su te vlade to da rade. Vi na neki način zastupate i svog predsednika. Ne kažem da je on bio nadležan za fabrike za preradu otpadnih voda, ali je činjenica da se u Srbiji niko nije setio da uloži, ne tri i po milijarde, nego pre Aleksandra Vučića, nijedan dinar u fabrike za preradu otpadnih voda. Činjenica je da se sada te fabrike grade.
Žao mi je ako mislite da su neki ministri odlazili tamo gde nešto nije završeno, možda je bilo tako, ali da vam kažem nešto. Sećam se kada je Boris Tadić otvarao tzv. obilaznicu oko Beograda koja je imala dve trake, poluprofil, pa se hvalio da je otvorio autoput. To je bio prvi autoput na svetu sa dve trake. Koliko ja znam, ima šest traka autoput. Da li je tako? Prvi put čujem da ima dve trake. I toga je bilo, jel tako?
Da li se sećate koliko je puta otvaran Koridor 10? Svaka tri kilometra, jel tako? Pa se to radilo 20 i nešto godina, a mi izgradismo, i završismo ceo Koridor 10, pa uradismo autoput Miloš Veliki, pa sada radimo vezu između Surčina i Obrenovca, pa radimo Fruškogorski koridor, pa radimo Kuzmin, radimo autoputeve i, mogu vam reći, uradismo 350 kilometara autoputeva. Ja mislim da je to dobro. Ako ste iz te struke, treba da se radujete, ljudi imaju posla.
Pozivam vas da učestvujete u ovim projektima. Uopšte ne plediram da isto mislimo, ne moramo isto da mislimo i potpuno je u redu u demokratiji da mislimo različito, ali kada su u pitanju infrastrukturni projekti, ne treba oko toga da se razilazimo. Nisu fabrike postojale ranije, pa smo ih mi uništili, da sada kažete – vi ste krivi, zašto nema fabrika. One se sada grade. Ako me pitate da li je trebalo ranije, da, ali je trebalo i 1990, 1995, 2000, 2005. i 2010, ali niko nije gradio. Možda nije bilo para, možda to nikoga nije interesovalo, ali sada se grade.
Mislim da je sramota, sada vam kažem, da Beograd sipa zapreminu od 60.000 olimpijskih bazena fekalija u Savu i Dunav. Ja mislim da je to sramota, ali sada konačno radimo tu glavnu fabriku i ona se radi punom parom, prva faza. Druga faza će zavisiti od toga, to moram da kažem, zato sam rekao između 400 i 600 miliona evra, kako ćemo rešiti preradu otrovnog mulja koji ostaje u toj drugoj fazi, da li će Beograd imati tu fabriku ili neće. Ako ne bude imao, moraćemo taj mulj da vozimo negde gde će se uništavati, ali o tome će odluku doneti struka. Ima vremena da se ona donese. Mora prvo prva faza da se završi. Tako da sa te strane ne razumem.
Kada pričamo o infrastrukturnim projektima, ipak morate da priznate da se te fabrike rade i da se kanalizacija u Srbiji radi. Da li je trebalo ranije? Sigurno, i pre 30 godina, ali nije.

Da ste me pažljivo pratili, videli bi da su prekinuti strujni telekomunikacioni kablovi, ali da vas naučim nečemu, pošto niste u politici i pošto kažete da ste novi. Imate zakonsku mogućnost da dobijete odgovore, poslanik ste, čak i ako niste poslanik i ako ste građanin. Dakle, lepo napišete zahtev i zvanična republička inspekcija će vam dati odgovor, pokazati slike i videli ste šta je prekinuto.
Ne znam da li ste upoznati, ali nestala je struja. Zbog toga nije radila pista, odnosno nije bilo sletanja aviona nekoliko sati. Prema tome, nemojte praviti misteriju tamo gde je nema i nemojte pričati da je neko mogao da pogine tamo gde niko nije poginuo. To nemojte da radite. Nije vredna politika toga da to radite.
Prema tome, zvaničan zahtev, ja vam garantujem, dobićete zvaničan izveštaj aerodroma, imate na to pravo, dobićete zvaničan izveštaj inspekcije, pa pošto kažete da ste iz struke, znate da se takve stvari nažalost i dešavaju. Uvek smo tu da utvrdimo šta se dogodilo. Prema tome, nemojte praviti od takvih stvari politiku, to vam je moj savet ako želite, ako želite da ga poslušate, tako da vas molim da to ubuduće ne radite, jer su i jedni i drugi kablovi prekinuti.
Ja se izvinjavam, nisam gospodinu Jovanoviću odgovorio. Što se tiče projekta auto-puta „Karađorđe“, urađen je generalni projekat, on treba da ovih dana ode na revizionu komisiju, koja naravno treba da uzme kao revizija da se izjasni o tome. To je proces koji traje sigurno nekoliko meseci. Odmah posle toga treba da uradimo studiju opravdanosti sa idejnim projektom za onu prvu deonicu, a u međuvremenu moramo da završimo i druge studije i da krenemo eksproprijaciju zemljišta. Tako da tu ima još dosta toga da se uradi kako bi krenulo da se radi taj auto-put, ali on sasvim sigurno, čuli ste predsednika, on jeste u planu i on će se sigurno raditi, tako da u tom smislu tu nema nikakve dileme.
To je važno za Šumadiju, kao što radimo Moravski koridor, koji se niko pre nas nije setio da uradi, pa ćemo da povežemo i Trstenik i Vrnjačku Banju i Kruševac i Kraljevo koji do sada to nisu imali, e tako ćemo uraditi sigurno i „Karađorđe“, jer mi smo Vlada koja radi, koja povezuje ovu zemlju infrastrukturom koja to radi. Tako da, sa te strane budite sigurni da će se to dogoditi, a naravno da ćemo proći kroz taj projekat kroz opštine, jer opštine treba da budu uključene, da vidimo, znam da je bilo nekih dilema oko varijacija gde može da se ide preko državne zemlje itd, to ćemo sigurno poštovati, tako da ću ja doći kad dođemo u tu fazu u svaku opštinu, proći ćemo zajedno kroz trasu kako bi zaista imali što manje problema kako bi što pre počelo da se radi, to se naravno odnosi na Topolu.
Kao što vidite, u Srbiji se gradi. Ja vas pozivam da učestvujete u gradnji, da ne prizivate nesreću tamo gde je nema i da verujete svojoj državi, jer ne znam kome bi ste drugom verovali.
(Marina Lipovac Tanasković: Replika, samo jedna rečenica.)

Hvala.
Lepo je kad neko napiše govor, samo bi bilo lepo da zna o čemu priča i da priča malo istinu i da ne govori stvari koje nisu tačne.
Kad pričamo o istoriji Savskog mosta, ako hoćete nešto da naučite o tome pokloniću vam svoju knjigu, pošto sam poklonio i vašoj koleginici, treba da znate da Zarić jeste presekao jedan kabl, ali nije jedini spasao taj most.
Govorio sam danas o tome, ali izgleda treba da ponovim. Josip Broz Tito je, pošto se vratio u Beograd posle oslobođenja Beograda, odlikovao crvenoarmejce koji su spasili taj Stari most, Stari tramvajski most, a Zarić nikad nije bio odlikovan. Ne verujem da baš ne bi ga odlikovali da nije učestvovao na taj način u tome, jer jednostavno zašto ne bi od jednog građanina koji je nešto tako uradio bio napravljen heroj.
Ono o čemu vi pričate je priča iz serije „Otpisani“. Mogu da razumem da mislite da je sve tamo tačno. Malo je to romansirano, kao i mnogo toga u toj seriji. To je, inače, dobra serija, ali istoriju ne treba da učite iz „Otpisanih“, istoriju treba da učite iz knjiga. „Otpisani“ su dobra serija, ali nisu potpuno tačni. To moram da vam kažem i to nije tako. Što naravno ne znači da ne treba da se oda pošta Miladinu Zariću, što ne znači da ne treba da ga se sećamo, ali nije to jedini uradio.
Znači, rečna flotila Crvene armije, diverzanti Crvene armije, koji su inače učestvovali kasnije i u obnovi sada Pančevačkog mosta, odlikovani su posle rata za taj herojski čin. O tome postoje dokazi. To se nalazi u Istorijskom arhivu Srbije i to možemo da nađemo.
Takođe, Stari železnički most o kome ste govorili, koji ste pomešali sa ovim mostom, građen je 1884. godine. Čuo sam da je rečeno ovde da se više ne koristi za železnički saobraćaj zbog ukidanja železničke stanice. Ne koristi se od 1945. godine za železnički saobraćaj. Napravljen je 1884. godine kada je napravljena pruga i kada je napravljena železnička stanica, kad je krenuo prvi voz i prema Budimpešti i kad je krenuo prema Nišu. Onda je srušen 1914. godine u ratu sa Austrougarskom, pa ga je Austrougarska obnovila 1916. godine, pa ga je naša vojska srušila 1941. godine, kao i Most kralja Aleksandra i kralja Petra, pa je obnovljen 1941. godine od strane Nemaca, pa su Nemci, pošto nisu imali dovoljni kapacitet, uradili nove stubove. Onda je 1944. godine teško oštećen u bombardovanju saveznika, da bi 1945. godine na novim stubovima bio izgrađen most, a ovde ostala ona rešetkasta konstrukcija, za koju inače postoji u gradu Beogradu projekat da se pretvori u pešačko-biciklistički most, za šta je rađena statika, što je plaćao inače grad Beograd. Tako da, nije to baš neka originalna ideja. Dobro je da ste se setili toga, ali već se na tome radi u Beogradu i to će se verovatno i dogoditi.
Kada pričamo o korišćenju tramvaja, moram da kažem da mi je drago što ste pročitali PGR šinskih sistema grada Beograda, koji je inače usvojen pre manje od godinu dana, jer upravo tim PGR-om šinskih sistema, koji je inače prvi urbanistički dokument koji tretira razvoj šinskih sistema u Beogradu, planirano je produženje tramvaja prema Bežanijskoj kosi, planirano je produženje tramvaja Požeškom ulicom gore prema Ceraku, kao što je i planiran prelazak tramvaja na levu obalu Dunava, odnosno u Borču i taj kraj. U tom smislu, dobro je da ste to pročitali.
Tako da, to ništa novo niste predložili, nego ste predložili ono što smo mi već usvojili na Skupštini grada, kao što smo usvojili tim Planom generalne regulacije šinskih sistema i prugu od Zemuna do aerodroma „Nikola Tesla“. I ne samo da smo usvojili prugu, nego da ste čitali ovaj rebalans budžeta, mogli biste da vidite da je Ministarstvo finansija opredelilo Ministarstvo za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu 160 miliona za projektovanje te pruge. Prema tome, pričamo o tome kako treba da se gradi pruga, a ne čitate rebalans u kome piše da se ta pruga već ne samo gradi, tj. treba da se gradi, već se projektuje, a urbanistički uslovi za tu prugu su inače svi urađeni još pre godinu dana, tako da bi bilo lepo da se to zna. To je inače onaj isti aerodrom za koga smo mi našli strateškog partnera, čiji kapacitet novi posle rekonstrukcije biće 15 miliona putnika godišnje, a pre 10 godina bio je negde oko pet miliona putnika. Tako da bi bilo dobro da, kad već pričamo o tome, da pričamo na taj način.
Kada pričamo o Evropi i evropskim standardima, oni koji pričaju o starom tramvajskom mostu treba da znaju da je raspon između stubova na Starom mostu 105 metara, a da su evropski standardi za plovne reke 150 metara. Prema tome, ako već govorimo o Evropi, o tome da treba da se prilagodimo evropskim standardima, onda treba da imamo u vidu da taj Stari most te standarde ne ispunjava.
Inače, da se vratimo nazad u 1884. godinu, tada je kralj Milan gradio prugu kroz Srbiju, koja je povezala Budimpeštu, koja je povezala Beograd i Niš, koja je inače bila evropski izlaz za Srbiju. E upravo danas mi radimo istu stvar kada radimo brze pruge, prvo prema Novom Sadu, što je predsednik Vučić najzaslužniji za to, a onda prema Subotici, pa povezivanje sa Budimpeštom, a sada sa Evropskom unijom radimo takođe brzu prugu prema Nišu koja će koštati 2,7 milijardi evra, i to je naše povezivanje železničko za Evropu i ništa drugo.
Prema tome, pustite se priča oko mosta, pustite se priča da treba proglasiti nešto za kulturno-istorijski spomenik, što stručni ljudi koji su zaposleni u zavodima za zaštitu spomenika nisu uradili, jer ne ispunjava nijedan uslov i sad ste vi stručniji od njih i vi znate da li treba da se nešto proglasi za spomenik ili ne. A da je trebalo da bude proglašeno za spomenik, bio bi proglašen taj most za spomenik nekih 70-ih godina, jer zavod je osnovan 60-ih godina, pa i 80-ih i 90-ih i posle 2000. godine nikad nikom to nije palo na pamet da proglasi za spomenik. Potpuno je nefunkcionalan, tako da s te strane zaista argumenti ne stoje.
Ono što želim da kažem, pošto vidim da je ovde bila priča o BG vozu, pošto vidim da ste se zainteresovali jedino za BG voz, da bi se produžio, trebalo bi da znate, da smo i gospodin Mali i ja, dok smo bili u Beogradu, insistirali na proširenju BG voza do Pančeva. Ne treba biti mnogo pametan, samo odete, izguglajte naše zahteve i možda čujete da smo o tome govorili, da smo ne znam, koliko puta pričali sa javnim preduzećem „Srbija voz“, da se BG proširi do Pančeva.
Znate zašto smo radili na tome? Zato što je u Pančevu otvoreno nekoliko fabrika koje je inače Vučić otvorio i sve više Beograđana radi u Pančevu, i ima potrebu, naravno, da putuje do Pančeva. Nekad se išlo na Pančevačku pijacu, na buvljak, ne sećaju se ovi koji odgovara o tome toga, mi se možda stariji toga sećamo, sada ljudi rade. Takođe je tačno da veći broj studenata živi sada u Pančevu, zato što su tu jeftiniji stanovi i da naravno, ima potrebu da se prevozi do Beograda. Pošto treba da znate da bi se, pošto se sada sa time bavim, već desetak dana sam resorni ministar, pa, sada mogu da rešavam stvari koje nisam mogao da rešavam iz Beograda, da bi se proširio BG voz do Pančeva, potrebno je da se kupe tri nove garniture, što su inače u „Srbija voz“ dobili nalog da se bave time, jer mi to želimo da radimo i to će Pančevo koštati 300 novih miliona dinara godišnje, jer BG voz funkcioniše tako što lokalna samouprava plaća po pređenom kilometru „Srbija voz“, Beograd plaća sve do Ovče, i to nije sporno, ali od Ovče ne može da plaća jer to nije teritorija Beograda.
Pančevo ne može da plaća tih 300 miliona dinara, tražimo rešenje da im pomognemo oko toga, i to rešenje će biti nađeno, jer to je potpuno prirodno. Do tada, na osnovu sastanka koji sam imao sa „Srbija vozom“, i sa gradonačelnikom Pančeva, od sredine decembra biće uvedena četiri voza dnevno. To nije BG voz, to su vozovi koji će polaziti iz Pančeva-Vojlovice, stajaće u Pančevu-Strelište, stajaće u centru Pančeva, u Pančevu varoši, glavnoj stanici, neće stajati u Ovči, Sebešu i Krnjači, jer nema potrebe zato što to pokriva BG voz, i dolaziće do Dunav stanice, odnosno Beograd-Dunav, kad se pređe Pančevački most, dva voza će ići ujutru i dva voza će ići popodne.
Na taj način ćemo donekle rešiti problem dok se ne uspostavi BG voz, jer je inače, neophodno da se promene propisi kako bi zaista, pošto sada opštine koje gravitiraju u Beogradu, one zaista imaju potrebu da budu povezane BG vozom sa Beogradom, ali to je dosta komplikovano. Sada smo eto, u prilici, gospodin Mali i ja to da rešimo, nismo mogli kad smo bili u Beogradu, sada se time bavimo i kao što možete da vidite stvari se rešavaju.
Uzgred, budi rečeno, Pančevo je bilo deo Beograda do 1941. godine, pa, je to Hitler oduzeo, i oduzeo ga Beogradu, pa, pošto vidim da sve hoćemo da vratimo što je radio, verovatno se možda zalažete da se Pančevo vrati u Beograd, pošto, očigledno vam je sve to važno.
Prema tome, da je Pančevo deo Beograda, BG voz ne bismo imali nikakav problem, već bi Beograd to bez problema plaćao. U svakom slučaju kada se budu nabavile tri nove garniture, biće uspostavljen BG voz, s tim što Pančevu mora da se pomogne, jer Pančevo nema takav budžet da bi mogao da pokrije tih 300 milina, ali to ima smisla i to će se sigurno raditi.
Ima još jedna stvar koju sam čuo i to bih voleo da kažem, pošto sam slušao različite stvari. Zaista, molim da pričamo argumentima, da ne pričamo paušalno. Pošto sam čuo inače da je ovde rečeno kako ima manje zelenila u Beogradu u poslednjih deset godina. Zvanično u Beogradu ima na teritoriji 17 beogradskih opština, Beograd je pokriven sa 16% zelenila, to je otprilike nekih 0,025 hektara po glavi stanovnika. Optimalno se smatra 27%. Na to treba dodati 14,5% javnih zelenih površina koje pokrivaju nekih 11 hiljada 365 hektara plus 69 hiljada drvenih stabala. To znači da Beograd ima negde oko 31% pokrivenosti kada se saberu javne zelene površine sa ovim zelenilom.
Da li je to dovoljno? Nije, ali 2011. godine je bilo 11%, a ne 16%. Znači, pet posto manje. To su zvanični podaci Sekretarijata za životnu sredinu grada Beograda i Ministarstva za životnu sredinu, tako da u tom smislu zaista treba da baratamo tačnim podacima. Da li je to dovoljno? Svakako nije. Da li treba više? Svakako treba. Da li je više danas nego pre deset godina, odnosno 11 godina? I te kako je više. Tako da ja molim i kada pričamo o ovome i kada dajemo neke primedbe, čitamo rebalans, jer zaista ne mogu da shvatim da neko priča kako mi treba da izgradimo prugu do aerodroma, a u rebalansu imate projektovanje te pruge. Samo pročitajte rebalans i sve je jasno. I, usvojeno pre manje od godinu dana, usvojen PGR šinskih sistema gde je predviđena ta pruga. Prema tome, naravno da se pruga radi i ima potrebe da imamo prugu kada imamo 15 miliona putnika. Kada je bilo pet miliona putnika, verovatno to nije trebalo.
Još jedna stvar, pošto sam čuo jednu, moram da kažem vrlo, hajde sada da budem, da ne koristim teške reči, ali jednu vrlo bezobraznu tvrdnju, da neko stoji iza privatnih prevoznika iz Pančeva, ja sam naložio inspekciji da utvrdi ko su ti prevoznici, da ih kazne ako krše zakon, jer zaista niko ne sme da ima monopolistički položaj, niko ne sme da vozi po cenama koje su više od onih koje dozvoljava zakon. Ukoliko krše zakon, biće kažnjeni, ko god da su i kako god da se zovu.
Nadam se da ćemo, ne nadam se, nego siguran sam da ćemo sa ova četiri voza rešiti donekle problem, ne potpuno, ali ćemo ga potpuno rešiti kada budemo zaista integrisali u Pančevu sistem BG voza, ali to je nešto na čemu moramo da radimo sa Pančevom i sa Beogradom i naravno da „Srbija voz“ kupi nove garniture, što inače treba da radi, jer glavni prihod od „Srbija voza“ jeste BG voz i tek će biti, kada budemo, pošto je taj plan generalne regulacije šinskih sistema predvideo i proširenje koloseka prema Mladenovcu i prema Lazarevcu, produženje od aerodroma Nikola Tesla do Surčina. Sada imate šest i tri polazaka dnevno za Mladenovac i Lazarevac. Danas od Vukovog spomenika, pošto sam ja tim vozom išao, od Vukovog spomenika do centra Lazarevca BG vozom se stiže za 63 minuta. To ne može ni autobusom, a ni kolima, a biće brže kada budu nove garniture. To znači da je neophodno, upravo zbog punjenja metroa koji se gradi, jer to mora da bude jedan integrisan sistem i glavni prihod „Srbija voza“ će uvek ostati BG voz, jer tu će uvek biti najviše putnika, bez obzira na brze pruge i bez obzira na to što ćemo više koristiti vozove.
Toliko bih i zaista molim da sledeći put pričamo. Razumem, kažem i pitanja i primedbe i naravno da ne mislim isto, ali hajde samo da koristimo tačne činjenice i za početak da se ne učimo istoriji iz Otpisanih već da to radimo iz knjiga koje su relevantne koje jasno govore šta se desilo u istoriji.

Budžet, odnosno rebalans budžeta je najvažniji akt koji usvaja ova Skupština tokom jedne godine. Zaista sam očekivao da se rasprava vodi o tome koji su projekti obuhvaćeni ovim budžetom. Žao mi je što neki od ljudi koji su se prijavili za reč od poslanika zaista ne vode računa o tome da kažu šta će se sve promeniti u Srbiji bolje ovim budžetom i ne samo budžetom, već i pratećim ugovorima koje ćemo usvojiti, kao što je recimo ugovor o zajmu sa KfW.
Da li treba da kažemo da će se graditi postrojenja za preradu otpadnih voda i da će se graditi kanalizacija u Požarevcu, Pirotu, Jagodini, Trsteniku, Smederevu, Kikindi i Vršcu. Sedamdeset miliona evra smo odvojili za ta postrojenja i za tu kanalizaciju. Samo je kanalizacija i postrojenje za preradu otpadnih voda u Trsteniku vredno 11 miliona evra. Dvadeset kilometara rekonstrukcije i nove kanalizacije za 18.000 stanovnika.
Da li treba da kažemo da to niko nije pre nas pokušao da uradi, ni da uzme kredit, ni da uradi, ni izgradi kanalizaciju? Kao što niko nije gradio kanalizaciju u Kruševcu, a završena je kanalizacija, odnosno postrojenje za preradu otpadnih voda sa 60 kilometara kanalizacione mreže, izdata je i upotrebna dozvola. Kao što niko nije rekao da je trenutno u probnom radu postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda i 22 kilometra kanalizacione mreže u Vranju. Kao što niko ne priča o tome da se realizuje izgradnje kanalizacije i postrojenja u Kikindi, Vrbasu, Paraćinu, Knjaževcu.
Mislim da su to važne stvari o kojima treba da govorimo. Treba da govorimo o tome šta se dešava u Trsteniku i zašto se tek sada radi kanalizacija, a nije se radila decenijama unazad. Da li su ti ljudi bili ljudi drugog reda, kada nikoga nije interesovala da izgradi kanalizaciju širom Srbije?
Da ne pričamo o tome da se kroz tu istu Srbiju radi kanalizacija u Lazarevcu, u Velikim Crnjanima, koji su deo Lazarevca, takođe, u Obrenovcu, u Svrljigu, u Lajkovcu, u Vranju, to sam već rekao, u Krupnju, Kladovu, Varvarinu, Mionici, Banji Vrujci, Knjiću, Novom Sadu, Kragujevcu, Novom Bečeju, Kučevu. To je nešto o čemu treba danas da pričamo.
Malopre sam slušao poslanika koji je govorio, iz Sjenice ili Tutina, izvinjavam se, koji je rekao da i oni čekaju gas i da oni čekaju kanalizaciju. I svaki kraj naše Srbije zaslužuje kanalizaciju. I to daje ovaj rebalans, kao što ovim rebalansom su predviđena sredstva i za izgradnju za auto-put Preljine – Požega, za deonicu od Pojata do Preljine, za sve auto-puteve koje radimo, a završićemo do kraja sledeće godine pet auto-puteva i brzih puteva.
Da li je važna saobraćajnica Ruma – Šabac – Loznica? Da li je važna saobraćajnica Niš – Merdare? Da li to nekog interesuje? E, to se sve nalazi u ovom rebalansu budžeta i to je život. Nisu život prazne priče gde pričamo o tome šta ko misli da treba da se uradi, da slušamo priče kako smo manje izdvojili za kosovske Srbe. To nam pričaju oni koji su pokrenuli tužbu pred Međunarodnim sudom pravde i udarali pečat na tu samoproglašenu nezavisnost, pa su im dodeljivali tamo naslovne strane sa natpisom „Hvala, Vuče“. I oni nam pričaju o tome da li mi dajemo manje za Srbe na Kosovu i Metohiji. Ne da ne dajemo manje, nego ćemo sada preuzeti sve obaveze, to će ministar Mali mnogo bolje da vam kaže, za sve ove ljude koji su napustili institucije zato što su morali tako da odgovore na teror i ono što se sve dešava na Kosovu i Metohiji.
Prema tome, ja bih voleo da se vratimo na život, ako je moguće. Evo, da ponovim, ovim kreditom od 70 miliona evra, pošto pričamo o zaduživanju, pa da ne bi ljudi mislili da se zadužujemo za nešto bezveze i da se neko tek tako zadužuje, gradimo kanalizaciju u Požarevcu, Pirotu, Jagodini, Trsteniku, Smederevu, Kikindi i Vršcu. Ja mislim da je to važno za građanke i građane koji žive u tim opštinama i da je pitanje zašto niko to ranije nije radio i da ćemo kroz projekat „Čista Srbija“ uraditi kanalizaciju u većem delu naše Srbije. Mislim da su to stvari o kojima treba danas da primao.
Tako da, pošto su zaboravili, očigledno, da podsetim, da ovim rebalansom i ugovorima koji u međuvremenu, ugovorima pratećim koje usvajamo o kreditima, mi suštinski menjamo ovu zemlju. Gradimo puteve, gradimo kanalizaciju, gradimo vodovod, menjamo zemlju na bolje. To bi trebalo valjda da bude interes svih nas, a ne da slušamo prazne priče od nekoga ko nije bio u stanju da izgradi kanalizaciju. I sad mi gradimo kanalizaciju umesto nekog ko to nije bio u stanju i sad nam on drži prazne priče ovde i priča nam o tome da li smo manje izdvojili za kosovske Srbe.
Prema tome…
(Tatjana Manojlović: U Kosovskoj ulici nemate kanalizaciju.)
S obzirom šta ste ostavili, uglavnom i nemamo i zato i gradimo kanalizaciju. Tako je, gospođo.

Prema tome, da ponovim, gradi se kanalizacija u preko 30 gradova i naseljenih mesta u Srbiji. To je pobeda za Srbiju, tu bi trebalo svi da se složimo i svi da se radujemo tome, a ne da pričamo prazne priče.
Zato građani Srbije treba da znaju, a posebno građani Požarevca, Pirota, Jagodine, Trstenika, Smedereva, Kikinde i Vršca, da oni koji budu glasali protiv ovog rebalansa glasaju protiv toga da oni dobiju kanalizaciju. To treba svima da bude jasno.
(Narodna poslanica dobacuje s mesta.)