Dobro je što niste neprijatelj, samo bi trebali da govorite malo manje neprijateljskim tonom i onda biste to i pokazali.
U svakom slučaju, ne pričam ja vama 11 godina ni o kakvim kućama, tako da to nemojte meni da imputirate, to zaista samnom nema veze. To je jedna stvar.
Drugo, da li je potrebna pruga prema Novom Pazaru, nećemo odlučiti ni vi ni ja, nego oni koji su stručnjaci i biće pruge prema Novom Pazaru. Nemojte vi da oduzimate nekom drugom pravo za šta je neko ko je stručniji i od vas i od mene rekao da to treba da se dogodi.
Samo opet sada kažem i da vas vratim na početak. Ne mislite da ste najpametniji, da sve počinje od vas, niti želim da budem vaš profesor, a vaše je pravo da li želite da budete moj učenik, samo nemojte… Sada ste postali stručnjak i za železnicu, postali ste stručnjak za građevinu, odjednom ste postali sve, a da li ćete biti ovde i vi i ja, to će odlučiti građani. Samo nemojte vi odlučujete da li će biti pruge prema Pazaru ili neće, jer to će reći oni koji su stručniji od vas i od mene?
(Strahinja Erac: Replika.)

Koliko sam razumeo, vi želite da budete pozvani na otvaranje pruge Beograd – Niš. Naravno, pozvaćemo sve poslanike, posebno za one poslanike koji budu glasali za ove sporazume iz prostog razloga što svi oni koji budu glasali zaslužuju da budu pozvani. A s obzirom na kraj odakle ste, mislim da i vama i vašem kraju ta pruga je važna.
Uostalom mi nemamo problem sa tim, kada je otvaran Pupinov most, Aleksandar Vučić je pozvao Dragana Đilasa koji više nije bio gradonačelnik Beograda, na otvaranje Pupinovog mosta, zato što je taj most počeo da se gradi dok je on bio gradonačelnik. Tu ne vidim apsolutno nikakav problem. Znači, svi koji glasaju za ove sporazume, imaju unapred, samo čekajte da završimo prugu, zato što je to naprosto nešto što pripada svima nama.
Ono što želim da vam kažem, verovatno iz razloga koji nisu, ne kažem da ste to uradili namerno, niste neke stvari tačno rekli. U januaru 2023. godine, prošlog meseca, iznos našeg zaduženja u odnosu na BDP iznosio je 50,5%, sada se približavamo cifri od 50,2%. To je bolji rezultat nego u mnogim zemljama EU. Mi tri puta više izdvajamo u budžetu koji je bio pred vama za poljoprivredu, nego za privredu. Da li je to dovoljno? O tome možemo da pričamo, ali se izdvaja tri puta više i to je nešto što je takođe tačno.
Mi smo inače prošle godine, u 2022. godini imali 4,4 milijarde evra direktnih stranih investicija. To je zaista više nego bilo koja druga zemlja zapadnog Balkana. Voleo bih da se osvrnem na jednu tvrdnju koju ste rekli, koja zaista zaslužuje da je komentarišem, a to je vaša podela na to, da li investitori dolaze iz EU ili ne dolaze iz EU. Malopre ste rekli da time što neko dolazi iz EU, investira u ovu zemlju, mi postajemo zavisna zemlja. To isto možete kažete u tom slučaju za investitore koji dolaze, ne znam, iz Kine, koji dolaze iz Rusije, jer to nije tačno. Treba da znate da u Srbiji postoji 9568 kompanija koje su osnovane za kapitalom iz EU. U tim kompanijama radi 281 hiljada 841 radnik ili 20,4% svih zaposlenih u Srbiji. Firme, bez obzira na poreklo kapitala, znači i sa kapitalom iz EU i bez toga, koje izvoze preko 50% svog izvoza u EU zapošljavaju oko 370 hiljada ljudi u Srbiji.
Ako bi samo te firme smanjile broj zaposlenih za 10%, to bi značilo 17 milijardi dinara manje u budžet Srbije. To je, recimo, otprilike oko 14.000 plata u obrazovanju, izvinjavam se, 16.000 plata u obrazovanju, odnosno 14.000 plata u zdravstvu.
Treba takođe da znate da spoljno-trgovinska razmena, kad pogledate kompletnu našu spoljno-trgovinsku razmenu Srbije sa Ruskom Unijom, na EU otpada 64%. Mi imamo ukupno 17.700 kompanija u Srbiji koje izvoze u EU, ne preko 50%, ali i preko 50% i nešto manje. U tim kompanijama radi 675.000 ljudi. Da ne govorimo o tome da smo dobili tri milijarde evra bespovratne pomoći, od čega samo 420 miliona evra koje smo dobili za saobraćaj. To je nešto što moramo da cenimo.
Nama je EU najznačajniji i najvažniji partner i ne možemo sebi da dozvolimo da pogoršavamo odnose sa bilo kojom zemljom, u ovom slučajem zajednicom, nju tretiramo kao jednu, iako nju čine zemlje članice, sa kojom mi u toj meri sarađujemo i bez koje ne možemo da opstanemo privredno.
Naša politika je da razvijamo dobre odnose sa svima, da EU jeste našte prioritet, EU jeste prioritet ove Vlade, kao što je bila i prethodnih vlada, znači naše članstvo u EU, i to je nešto što treba otvoreno da kažemo građanima. Nemojmo to da krijemo.
Onda pričamo – ne treba nam EU, ne trebaju nam njihove investicije. Postali smo zavisni. Pa, šta ćemo da radimo sa ovih 675.000 radnika koji rade u njihovim kompanija, od milion 380 hiljada, skoro milion i 400 hiljada ljudi koji su zaposleni u Srbiji? Šta ćemo da radimo sa njima? Znači, to nije u redu, to nemojte da govorite.
Kada pričamo o prugama, nemojte zaboraviti, ja sam vam sad, malo pre sam govorio, putovanje između Beograda i Niša traje sada u proseku šest sati. Putovanje između Beograda i Subotice je trajalo pre rekonstrukcije pruge, sad je ovaj deo zatvoren od Novog Sada do Subotice, četiri sata i 37 minuta. Stizaće se za 100 minuta između Niša i Beograda.
Jednu stvar, takođe, nemojte da govorite, niste dobro razumeli. Ne zadužujemo se tri milijarde. Vrednost projekta, odnosno vrednost izgradnje pruge je dve milijarde 775 miliona evra.
Od toga je kredit prema EIB milijardu i 100 miliona evra, a kredit prema EBOR 550 miliona evra. Grant ili da prevedem na srpski – donacija, poklon EU iznosi 598 miliona evra. Biće potpisan narednih dana. To se ne vraća, gospođo. To je poklon koji ostaje nama da gradimo tu prugu.
Naravno, biće nekih malo više od 500 miliona evra iz budžeta. Koja će konačna cena biti izgradnje videćemo na tenderu, ovo je procenjena vrednost. Možda bude i manja. Biće sigurno dosta kompanija.
Prema tome, ja vas zaista molim da budemo odgovorni i nemojte, zaista, da pričate o tome, da povezujete našu ekonomiju sa političkom situacijom, u smislu da govorite da nam ekonomija nije potrebna i da mi možemo politički da preživimo bez toga.
Politika Aleksandra Vučića je da se Srbija razvija, jer samo ekonomski jaka Srbija može da zaštiti Srbe i u regionu, gde god žive. I politika Aleksandra Vučića je da zaista pregovaramo i da pokažemo da želimo da razgovaramo na svakom mestu. Ni jedan razgovor nismo odbili.
Ovo što sad radite, ne kažem da to radite svesno, daleko od toga, ne pomišljam to, ali ovo što sad radite radite upravo ono što bi želeo Aljbin Kurti. Nemojte Kurtiju da olakšavate posao.
Predsednik Vučić je predsednik svih građana. I vaš predsednik i predsednik ljudi koji sede ovde u sali. On je izabran na izborima. Pregovara u naše ime. Razgovarao je sa poslanicima. Razgovarali ste sa njim, rekli ste mu šta mislite o tome.
Nemojte da otežavate Srbiji, jer svaki razgovor i sve što se dogodi će ponovo doći ovde u Skupštinu na raspravu i ponovo će doći predsednik da priča o tome i o čemu je pričao.
Prema tome, ništa se ni od koga ne krije. Predsednik se bori za Srbiju i nemojmo samo da mi sebi pucamo u nogu i da sebi otežavamo situaciju. To vas molim jedino.
Hvala.

Rado ću doći u Veliku Planu, ali sada da se malo pozabavimo time šta se sve gradi od infrastrukture što je veza sa Republikom Srpskom.
Sami ste pomenuli ovaj deo od Sremske Rače do Kuzmina. On će biti završen do kraja ove godine. Tu je urađen već most o kome ste govorili. Biće napravljen integrisani granični prelaz, zajednički prelazi između BiH i Srbije i, s obzirom da smo mi obezbedili novac Republici Srpskoj da radi auto-put do Bijeljine, to znači da je to već prvi deo auto-puta Beograd-Sarajveo.
Mi suštinski imamo građane Semberije iz Bijeljine koji će moći već sledeće godine brzo i jednostavno da dođu do Beograda ili do Novog Sada, recimo, od Kuzmina, pa da idu prema Beogradu ili da idu prema Novom Sadu kada bude završio Fruškogorski koridor ili da idu u druge delove Srbije.
Kada se bude završio do Doboja, a posle prema Sarajevu, tu priliku će imati sve građanke i građani BiH.
Ono što, takođe, želim da vam kažem, vi znate da mi radimo i brzu saobraćajnicu Ruma-Šabac, ona će biti završena do septembra ove godine, možda čak i u avgustu, ali, pored toga, nastavljamo do Loznice i radimo prema Republici Srpskoj. To je veza takođe prema Republici Srpskoj. Brza saobraćajnica preko Loznice i gore na Šabac i na auto-put i radimo takođe prema Badovincima. Sada ćemo uraditi aneks ugovora. Tu ćemo uraditi brzu vezu takođe prema Republici Srpskoj.
Do kraja ove godine završićemo deo Pakovraća – Požega. Tu ima samo još malo problema oko Munjinog brda, ali ići će to. Ono što je važno, to je da smo do kraja prošle godine završili projektovanje od Požege do Kotromana, što je takođe veza sa Republikom Srpskom samo prema Višegradu, što znači da će Srbija biti povezana sa Republikom Srpskom i BiH sa dva auto-puta i jednom brzom saobraćajnicom.
Mislim da ni sa jednom zemljom regiona nećemo biti bolje povezani, što je važno i za Srbiju i za Republiku Srpsku i, naravno za sve građanke i građane BiH i to je nešto što je deo naših projekata i svi ti projekti se rade, osim Požega - Kotroman, koji je tek završeno projektovanje. Treba da se ugovori finansiranje.
Pored toga, u planu rekonstrukcije pruga je rekonstrukcija pruge od Šapca prema Loznici i prema Republici Srpskoj, tako da će i u tom smislu, zaista, Republika Srpska i BiH mogu da računaju na pravu i dobru vezu sa Republikom Srbijom.
Vi znate da mi smo, takođe, preuzeli obavezu da izgradimo aerodrom u Trebinju. Dobili smo nedavno lokacijske uslove. Radi se na tome. Nije to projekat koji može da počne u narednih nekoliko meseci, ali uporni smo i radimo na tome.
Nama treba dobra veza sa Bosnom i Hercegovinom zato što ljudi koji žive u Bosni i Hercegovini su naša braća i sestre, bez obzira koje su nacionalnosti i, naravno, posebno su nam značajni naši sunarodnici, ali svi ljudi koji žive tamo imaju potrebu da budu blisko povezani sa Republikom Srbijom. Zato je u našim projektima povezivanje Srbije i Bosne i Hercegovine jedan od prioriteta i, kao što vidite, od tri veze, dve se već grade, a treću ćemo ugovoriti relativno brzo.

Hvala.
Na kraju današnje rasprave iskoristiću priliku prvo da odgovorim na neka od pitanja koja su pomenuta poslednjih nekoliko sati u vezi sa projektima koje ćemo raditi, u vezi sa železnicom.
Akoš Ujhelji me je pitao nekoliko konkretnih pitanja u vezi sa mojim razgovorima koje sam imao sa mađarskim ministrom Janošem Lazarom, koji je nedavno boravio kod mene u Beogradu. Ono o čemu smo razgovarali i što je važno za građane, posebno za građane koji žive na severu Vojvodine, na severu Srbije, odnosno u Subotici, dogovorili smo izgradnju pruge Subotica – Baja. Ta pruga će biti građena od evropskih fondova koje će Mađarska obezbediti i tu smo razgovarali o posebnom režimu koji ćemo imati, međugraničnom, jer nema smisla da taj voz staje na granici. Razgovarali smo o tome kako ćemo rešavati taj problem.
Razgovarali smo o tome da kada budemo krenuli izgradnju smajli autoputa koji povezuje Bački Breg i Nakovo, odnosno Bački Breg, Sombor, Kulu, Vrbas, Srbobran, Novi Bečej, Stari Bečej, Kikindu i Nakovo, koji je veoma značajan autoput, da će oni sa svoje mađarske strane, već su dosta toga uradili, uraditi proširenje saobraćajnica. Radićemo novi integrisani prelaz na Bačkom Bregu jer će taj prelaz biti verovatno posle izgradnje te brze saobraćajnice, opterećen verovatno jednako koliko će biti opterećen i Horgoš. To će bitno rasteretiti Horgoš, ali sa druge strane to zahteva da radimo granični prelaz koji će biti integrisan.
Razgovarali smo o režimu kako će se koristiti voz između Beograda, Novog Sada, Subotice i Budimpešte. Brzi voz ima smisla samo ako ne staje na granici, tako da ćemo imati prvu radnu grupu već krajem marta u Budimpešti, posle u Beogradu, gde ćemo razgovarati o frekvenciji voza. Razgovaraćemo takođe o tome kako ćemo pokrenuti procedure za formiranje graničnih prelaza na železničkim stanicama u Beogradu, Novom Sadu, Subotici i Budimpešti. To znači da će mađarska carina i policija u Beogradu, a srpska u Budimpešti. To znači da neko kada uđe u voz u Budimpešti on će naravno moći da uđe u Srbiju bez dodatnih pregleda. Obratno isto, kada neko uđe u Beogradu, ući će u Mađarsku, jer taj voz tako treba da funkcioniše i to tada ima smisla. To su procedure koje traju i treba nam sigurno godinu dana da te procedure obradimo i to će biti zajednički prelaz i tu će biti srpski i mađarski policajci i carinici zajedno na svim tim prelazima. Tako inače funkcionišu brzi vozovi. U Evropi su funkcionisali još pre nego što je postojao Šengen, tako da ćemo na taj način zajednički raditi.
Razgovarali smo i o još nekim zajedničkim projektima koje ćemo pokrenuti zajedno. Bila su mi zanimljiva njihova iskustva oko zaštite puteva Prvog B reda. Oni su to dosta efikasno u Mađarskoj uradili.
Na osnovu onoga što je pomenuo gospodin Zukorlić, želim da kažem da mi inače planiramo rekonstrukciju sa EU rekonstrukciju pruge Stalać-Kraljevo- Rudnica. To je inače u planu, a da sam ja insistirao da se pruga, da se prilikom te rekonstrukcije projektuje pruga prema Novom Pazaru, jer je to bilo u planu železnice, ali niko nije razmišljao o tome da treba kad već radimo prugu sa unijom da treba da proširimo prema Novom Pazaru.
Tako da u tom smislu zaista biće urađena pruga i prema Novom Pazaru, kao što će biti urađena i kao što sam reko počeli smo projektovanje brze saobraćajnice Kraljevo -Raška - Novi Pazar, što je zaista veoma važno i veoma značajno za sve građanke i građane koji žive i u Novom Pazaru i u Raškoj a i u Kraljevu. Mada će Kraljevo biti sledeće godine biti preko Adrana povezano na auto-put Miloš Veliki.
Bilo je nekih priča i to moram da kažem žao mi je što poslanik koji je to govorio nije tu i zaista mi nekad ne nekad smeta mi kada se paušalno iznose priče i kada nešto se tvrdi, a pri tom se proveri da li je tačno, bilo je priče u vezi budžetske rezerve koju je Vlada Republike Srbije daje Beogradu.
Budžet Beograda je prošle godine bio milijardu i 360 miliona evra i bio je skoro za dva i po puta veći nego pre deset godina. Ove godine koliko ja znam Beograd je ostvario suficit od preko 16 milijardi, znači 16 milijardi dinara nisu potrošen. Ne da nemaju manjka para nego imaju viška para. Novac koji se daje iz tekuće budžetske rezerve Vlade Republike Srbije, Beogradu daje se isključivo i samo za projekat izgradnje metroa, jer kao što nažalost to je poslanik iz Beograda koji to očigledno ne zna, metro se potpuno, 100% finansira iz budžeta Vlade Republike Srbije.
Beograd ne učestvuje, što inače nije baš uobičajeno i mnogi gradovi u svetu grade sami svoje metroe, učestvuju sa deset posto ili 20%, Beograd ne bi mogao da izgradi sam metro. Činjenica je da je bila neophodna pomoć Vlade i taj novac koji se prebacuje, se prebacuje za eksproprijaciju zemljišta, uglavnom za eksproprijaciju zemljišta i za plaćanje infrastrukturnih radova na Makiškom polju, gde treba uraditi pristupne saobraćajnice, tamo već gradi Dep.
Prema tome, svaki dinar iz budžetske rezerve koji se prebaci Beogradu isključivo se prebacuje za projekat metroa, jer Beograd je taj koji radi eksproprijaciju, a da bi mogao da uradi eksproprijaciju potreban im je novac. A pošto Republika finansira projekat metroa, onda u onim tranšama po proceni koja je neophodna prebacuje se novac Beogradu i zato se taj novac koristi.
Tako da zaista sledeći put kada neko kaže da Beograd popunjava, da Vlada popunjava budžetske rupe u Beogradu, nema ih u Beogradu, a nema ih ni u mnogim drugim lokalnim samoupravama, već se finansira najvažniji projekat za Beograd, a to je beogradski metro. Projekat koji je vredan tri i po milijarde evra, istovremeno sa tim imamo i projekat BG voza koji će biti između milijardu i 200 i milijardu i 500 miliona evra. To je projekat koji će potpuno promeniti saobraćaj u Beogradu.
Žao mi je što tu nije poslanik koji je priznao da je smanjena nezaposlenost, samo nije priznao koliko je smanjena nezaposlenost. Po zvaničnim izveštajima Republičkog zavoda za statistiku, sa novembrom 2022. godine nezaposlenost u Srbiji je iznosila 8,9% i za 1,6% je manja nego što je bila u istom periodu 2021. godine.
Da li je to dovoljno, ja mislim da niko ne može zadovoljan dok god postoji neko ko je nezaposlen. A da li je to bitno manje nego preko 20% koliko je iznosila nezaposlenost 2012. godine, to je potpuno tačno i to je tako. Zaista nema potrebe da iznosimo netačne podatke i da pričamo o tome, odnosno da priznamo nezaposlenost manja, a onda pričamo o tome kako nezaposlenost među mladima je 25% kada nijedan zvaničan podatak to ne govori.
Takođe smo čuli jedan podatak koji je inače vrlo zanimljiv, a to je podatak koji je trebalo da na neki način anulira rast plata i penzija. Vi znate da je prosečna plata u Srbiji prešla 720 evra, ona je za 115% veća nego 2012. godine kada je iznosila 330 evra, ali sad smo čuli priču da je najčešća plata ili kako je već korišćeno, negde oko 50 000 dinara. Pa, znate koliko je bila ta najčešće isplaćena plata kada je plata bila pre deset godina 330 evra, oko 200 evra.
Prema tome, ja zaista mislim ako neko smatra da je ta plata dovoljna, zaista mislim da ovde nema poslanika u Skupštini koje ne smatra da građanke i građani treba da imaju i veće plate. Imaće, kako bude napredovala naša ekonomija, plate će rasti. To je nešto što nas čeka. Na kraju krajeva, mi smo kao zadatak, kao naše obećanje, kao Vlada rekli da ćemo do 2026. godine obezbediti za građanke i građane Srbije prosečnu platu od 1000 evra i prosečnu platu od 500 evra. Plate u javnom sektoru su povećane za 12,5%, plate vojsci i policiji su povećane za 25%, penzije su u dva navrata od novembra prošle godine kumulativno povećane za 20,8%, a minimalac je sada 40 022 dinara i povećan je za 14,3%.
Takođe, mislim da je važno, i to je pomenuto nekoliko puta u raspravi, rast BDP-a u prošloj godini će iznositi između 2,3% i 2,5%, sačekaćemo samo zvanične rezultate, a priliv stranih investicija je iznosio 4,4 milijarde evra. Naš BDP u apsolutnom iznosu u 2022. godini iznosio je 60,3 milijarde evra. Taj BDP je 2012. godine iznosio 33,7 milijardi evra. To govori da se Srbija ekonomski razvija. Da li je to dovoljno? Naravno da uvek želimo svi više. da li je bolje danas nego što je bilo juče? Sigurno je bolje, a naš posao, posao Vlade je da sutra bude bolje nego što je danas.
Pričano je malopre o energetici. Rezerve nafte su povećane za 54% u odnosu na 2021. godinu. Da ne govorim o tome koliko smo uštedeli gasa zahvaljujući našim mađarskim prijateljima koji su nam dali dodatne kapacitete u Mađarskoj, jer je zima, hvala Bogu, bila blaga, tako da ćemo manje potrošiti novca ove godine za energente nego što smo planirali.
Govorili smo o tome kakva su ulaganja u infrastrukturu. Samo ove godine u budžetu Republike Srbije za infrastrukturu je predviđeno, za izgradnju infrastrukture 3,6 milijardi evra.
U periodu između 2008. i 2012. godine, za četiri godine, ukupno je u infrastrukturu uloženo 1,2 milijarde evra ili u proseku negde oko 300 miliona evra godišnje. To je dramatična razlika i ta dramatična razlika govori o tome zašto se grade i putevi i pruge i zašto možemo da ulažemo novac.
Pričalo se o tome kako ne treba da ulažemo u puteve i pruge, jer, eto, nema potrebe za tim, ne treba ništa da se gradi. Ja mislim da nema čoveka u Srbiji koji se ne raduje da se gradi i da se Srbija infrastrukturno razvija. Samo oni ljudi koji ne žive van Beograda ne znaju šta znači razvoj saobraćajne infrastrukture za svaki deo naše zemlje.
Izgradnja pruge, izgradnja puta, izgradnja drugih vidova, izgradnja aerodroma. Mi smo sada prvi put zemlja koja ima ponovo unutrašnju liniju između Niša i Beograda. Znači da se zemlja saobraćajno razvija. Kad negde izgradimo put ili prugu to znači da će tamo doći investicije, to znači da će tamo biti novih radnih mesta, to znači da će se Srbija razvijati.
Pozivam sve poslanike, poslanice i poslanike, izvinjavam se, da glasaju za predloge zakona koji će obezbediti izgradnju pruge između Beograda i Niša. Ta pruga je nastavak pruge koji sada gradimo između Novog Sada i Subotice i one pruge koju smo izgradili između Beograda i Novog Sada.
Drago mi je što sam čuo da čak i oni koji ne žele da glasaju za ove zakone koriste te vozove. I treba da ih koriste, jer ti vozovi su za sve građanke i građane.
Milion i po ljudi se prevezlo našim brzim vozom „Soko“ za 11 meseci između Beograda i Novog Sada. ukupno 2,6 miliona vožnji je ostvareno. Kada budemo završili prugu do Subotice, a ona će biti završena do kraja 2024. godine, a 2025. godine će početi da saobraćaju vozovi između Budimpešte i Beograda, budite sigurni da će biti još više ljudi koji će koristiti voz. Kada budemo završili prugu do Niša tada će ljudi putovati između Niša i Beograda 100 minuta.
Danas se u proseku putuje šest sati, kao što se putuje, tj. kao što se putovalo pre početka rekonstrukcije pruge između Novog Sada i Subotice, između Beograda i Subotice preko 4,5 sati. To je nešto što je suštinski važno za nas. To smanjuje zagađenje, rasterećuje puteve.
Takođe vas pozivam da podržite program koji počinje da se realizuje od 1. januara sledeće godine, a to je program deregistracije vozila koja imaju motore Euro 1, Euro 2 i Euro 3. Mislim na dizel motore.
U Srbiji ima oko 2,8 miliona motornih vozila. Tu računam i putničke automobile i kamione i autobuse. Pre 10 godina, 2012. godine bilo je oko 1,8 miliona automobila. Od tih 2,8 miliona automobila više od 560 hiljada automobila je sa motorima, dizel motorima Euro 1, Euro 2 i Euro 3. Nigde u Evropi, bar ne u EU, više ne mogu da se koriste takvi automobili.
Zato smo se mi, da bi omogući građanima da postepeno zamene te automobile, odlučili za program deregistracije. To znači da smo obezbedili u budžetu za sledeću godinu, to će se naći pred vama kad budete glasali, 102 miliona evra da deregistrujemo 144.000 tih automobila sa motorima Euro 1, Euro 2 i Euro 3, od tih 560 hiljada, koliko ih ima.
Oni koji budu hteli da uđu u taj program, koji predaju državi automobil koji će ići naravno na reciklažu u reciklažene centre moći će da dobiju subvencviju za putnički automobil od 2.100, za laki kamion od 2.500 evra i za autobus od 2.900 evra. Uslov je da kupe automobil koji ne sme da bude stariji od 1. januara 2015. godine i koji mora da ima motor koji je najmanje Euro 6. Ti od 2015. godine imaju Euro 6.
To znači da danas neko, recimo „Golf“ 2015. godine danas košta 10.500, manje više 10.500 evra na tržištu. Neko ko bude dobio subvenciju kupiće ga za 8.400 evra. Na taj način hoćemo da stimulišemo građane da zamene te motore koji zaista više ne mogu da se koriste, jer zagađuju, bitno zagađuju, pogotovo u velikim gradovima. Nastavićemo sa tim programom. Kažem, obezbedili smo za sledeću godinu 102 miliona evra.
Ono što želim da kažem kad su u pitanju pruge, mi smo u situaciji sada, i to ću da ponovim ne znam koliko puta, da rešavamo probleme jer se naše pruge nisu obnavljale poslednjih pet decenija.
Ponavljam, pre 2012. godine poslednja novoizgrađena pruga u Srbiji je bila Beograd – Bar, izgrađena 1976. godine. Od 1976. godine do 2012. godine nije izgrađen ni jedan centimetar nove pruge. Ni jedan centimetar. Od 2012. godine do 2022. godine izgradili smo 134 kilometara pruga. Od 2001. do 2012. godine rekonstruisana je samo jedna pruga u Srbiji dužine 31 kilometar.
Od 2012. godine do 2022. godine rekonstruisali smo 754 kilometara pruga. Trenutno rekonstruišemo i gradimo 158 kilometara pruga. Tu recimo ne ulazi pruga Beograd – Niš koja tek treba da se potpiše ugovor i mi čekamo tu donaciju od EU koja će biti u narednim nedeljama.
Od 2023. godine, u narednih 10 godina predviđena je izgradnja i rekonstrukcija 1.729 kilometara pruga. Ako se zna da u Srbiji ima malo manje od 3.400 kilometara pruga, onda vam je jasno da ćemo u narednih 10 godina rekonstruisati i modernizovati skoro sve pruge u Srbiji, što će omogućiti da se bolje koriste, da se manje koriste automobili, da se brže prevoze kargo roba.
Kad smo kod saobraćaja, ove godine u martu ćemo otvoriti brzu saobraćajnicu Surčin – Novi Beograd. To će omogućiti građanima Novog Beograda i Zemuna, bogami i drugih delova grada, da bez izlaska na autoput Beograd – Šid da uđu na autoput „Miloš veliki“.
Završavamo prvi deo Moravskog koridora od Pojata do Makraša. Završavamo posle u septembru drugi deo, od Makraša do Koševa. Znači, Kruševo će biti priključen autoput.
Dakle, 1. juna će biti puštena obilaznika kod Beograda, ovih 9,6 kilometara od Straževice do Bubanj potoka. Sa ovim tunelom Beli potok, sa petljama Avala i Bubanj potok, sa dva mosta 913 metara ukupno, sa četiri nadvožnjaka dužine 830 metara.
Kada to budemo završili pretvorićemo trake, ove dve zaustavne trake kroz Beograd pretvorićemo u žute trake, jer imamo alternativu da ljudima koji ne ulaze u Beograd ponudimo da obiđu Beograd i na taj način ne prelaze preko Gazele.
Omogućićemo da brže ide javni prevoz i da se smanji pritisak na Gazelu, što je veoma značajno i veoma važno.
Nastavljamo da projektujemo autoput, odnosno nastavak obilaznice prema Pančevu. Gradi se veliki železničko-drumski most kod Vinče. To će značiti železničku obilaznicu oko Beograda, a to znači da neko iz Vršca ili nemam pojma, iz Pančeva ili iz Zrenjanina će moći da obilazeći Beograd, preko Bubanj potoka i preko tog mosta ide prema Kruševcu i Nišu i prema drugim delovima Srbije, gde god želi, ne ulazeći u Beograd.
Početkom sledeće godine počinjemo da radimo Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Radi se punom parom Fruškogorski koridor sa tunelom od tri i po kilometara, Iriškim tunelom ispod Fruške Gore i niko ne govori o tome koliko je to značajno za smanjenje zagađenja. Neće maltene biti automobila koji će više ići kroz nacionalni park Fruška Gora, jer će imati tunel ispod Fruške Gore. Radimo ovu, rekao sam već, brzu saobraćajnicu smajli, završićemo do kraja godine Pakovraće-Požega. Kažem, ostaje samo to kod Munjenog brda, ali biće i to u redu i radi se odatle odmah dva autoputa od Požege prema dugoj poljani, a posle dole prema Crnoj Gori i od Požege do Kotromana, o tome sam pričao, prema Republici Srpskoj. To nije ugovoreno, ali je završeno projektovanje.
Završeno je projektovanje pruge Valjevo-Vrbnica, to je poslednji deo pruge Beograd-Bar koji nismo rekonstruisali. Već smo rekonstruisali od Resnika do Valjeva. Radiće se ove godine Niš-Dimitrovgrad, rekonstrukcija pruge i biće izabran izvođač, počeće radovi na obilaznici Železničar kod Niša. Radi se Niš-Brestovac, kao što se radi autoput Niš-Merdare i ovih prvih pet i po kilometara biće pušteno već u junu. Mi ga zovemo autoput, to je put u poluprofilu, ali kažem radimo infrastrukturu kao za pun profil.
Znači to su stvari koje će se dogoditi kada je u pitanju infrastruktura, hvala vam ako podržite ove zakone i zapamtite i to je važno da podvučemo, ne može infrastruktura da se gradi samo iz budžeta zemlje i kada je Srbija prvi put gradila prugu od Beograda do Niša uzimala je kredit. Novac uložen u infrastrukturu je novac koji je dobro uložen. Naše zaduženje u odnosu na BDP je malo više od 50%, mnogo bolje nego u mnogim drugim zemljama EU.
Ono što želim da kažem i to neka bude lično. jedan od poslanika ovde me je nekoliko puta ovde pitao kada ću da ga primim. To zaista izgleda čudno zato što ja imam vremena i primam sve poslanike i pozicije i opozicije i svako može da dođe kod mene i sa svakim razgovaram o problemima koje imaju, jer zaista mislim da zajednički treba da rešavamo probleme i da je moj posao inače da razgovaram sa ljudima, sa građankama i sa građanima, pa samim tim i sa poslanicama i poslanicima. Međutim, postoji jedan dobar razlog zašto ja tog poslanika neću da primim. Pošto insistira toliko na tome da ga primim, vreme je da probam u nekoj uvijenoj, blažoj formi da objasnim zašto taj čovek nikad kod mene neće biti primljen.
Zato što je to osoba koja je mojoj sekretarici i državnoj sekretarki, koja je inače, državna sekretarka i profesionalac, jer je bila državna sekretarka i kada je ministar bio Velimir Ilić i kada je ministar bio Milutin Mrkonjić i kada je ministar bio Oliver Dulić i kada je ministar bila Zorana Mihajlović i kada je ministar bio Aleksandar Antić, pre ili kasnije, ne znam koje pre od njih bio i kada je ministar bio Tomislav Momirović i ta žena je i danas državna sekretarka i kada sam ja ministar, jer to je jedan vrhunski profesionalac. Toj ženi je pretio, upućivao joj je najgore uvrede koje su seksističke prirode. To je najgora mizogenija šta je taj čovek govorio i vređao ih kao žene, preteći da će on doći i da će oni njega da prime kao belu lalu.
Tako se ne razgovara. Sa mnom može tako da razgovara, ja sam javna ličnost, ali sa tim ženama neće tako razgovarati. Tako je i zato taj poslanik nikada ćete biti primljen.
Žao mi je što ga nisu snimili, jer se žene nisu snašle. Sledeći put će ga snimiti, pa će se one obratiti Zaštitnici za ravnopravnost, da razgovaramo o tome kako se preti tim ženama. To je skandal i to je nešto što je nedopustivo.
(Aleksandar Jovanović: Lažeš, Vesiću, čim zineš. Kako te nije sramota?)
A sve drugo, kao i svaki poslanik, taj poslanik ima pravo na institut poslaničkog pitanja.
Ovde ima opozicionih poslanika, koji su mi nedavno rekli kako im vrlo redovno i uredno odgovaram na svako poslaničko pitanje, i poslanicima opozicije i poslanicima pozicije, jer moj posao je odgovaram na poslanička pitanja.
(Aleksandar Jovanović: Lažeš!)
Kada uputi poslaničko pitanje, kada bude koristio institut poslaničkog pitanja, tada će dobiti odgovor, ali mene nikada neće videti dok se ne nauči pristojnom ponašanju i dok ne nauči da ženama ne sme da preti.
(Aleksandar Jovanović: Lažeš!)
To je, inače, odgovor na pitanje zašto jednog jedinog poslanika od 250 poslanika u ovoj Skupštini ne želim da primim.
Svih drugih 249 poslanika moja vrata su otvorena. Posao je da razgovaram sa njima i to vam sada vrlo jasno i otvoreno kažem, bilo iz koje stranke da su. Da li se mi slažemo ili se ne slažemo, to nema nikakve veze.
Ja sam ovde biran za ministra od strane Narodne skupštine i obaveza mi je da razgovaram sa poslanicima i to ću uvek raditi.
Na kraju, želim da kažem još jednu stvar koja je posebno značajna. Ta stvar koja je posebno značajna pošto su, nažalost, pojedini poslanici pokušali da ovu raspravu pretvore u raspravu o Aleksandru Vučiću i da pretvore ovu raspravu o raspravu o KiM, da ponovim, kao što sam rekao i pre nekoliko sati, Aleksandar Vučić neće nikada priznati samoproglašenu nezavisnost KiM, ni u ponedeljak, ni u neki utorak, ni u neki drugi ponedeljak, ni bilo kada u svom životu. Dok je Aleksandar Vučić predsednik, to se neće dogoditi.
Aleksandar Vučić neće odbiti nijedan razgovor, jer on razgovara u ime građana Srbije, građanki i građana Srbije. Razgovaraće sa svakim, bez obzira ko predstavlja albansku stranu, jer mi ne biramo ko predstavlja njihovu stranu. Razgovaraćemo uvek i uvek sa svakim i u ponedeljak, i utorak, i sredi, i u petak i kad god ga pozovu, jer nikada nije odbio nijedan razgovor i nikada nije odbio da razgovara jer neće da ovu zemlju dovede u težu situaciju. Neka oni budu ti koji će da odbijaju razgovore.
Aleksandar Vučić kao predsednik Srbije izboriće se da dobijemo ZSO. Izboriće se da ZSO bude formirana na KiM jer to je ono što je cilj i što smo dobili Briselskim sporazumom i dok je Aleksandar Vučić predsednik, građani Srbije, građani Srbije i na KiM i u bilo kom delu Srbije mogu da budu spokojni. Uvek će razgovarati, sa svakim će razgovarati. Sa svakim će pregovarati. Otići će na najbesmislenije razgovore za koje unapred zna da nema nikakvog smisla jer neće nikad ni jednim svojim činom, ali ni jednim svojim činom dopustiti i dopustiti da Srbija bude optužena za to što on ne želi da razgovara, zato što je on predsednik Srbije i obavezan je da razgovara u ime svih nas.
Na kraju da kažem, kada je u pitanju ponašanje Aleksandra Vučića, pošto sam ja, inače, tako, eto, silom prilika slučajno dugo u politici, pa sam imao tu priliku i da upoznam Borislava Pekića. Mnogi sad koji, inače, zastupaju tu stranku gde je bio Borislav Pekić ne znaju kakav je, ne znaju šta je sve radio i kakve su, ja ga znam od tih devedesetih, 1991. godine.
Bakarec je inače bio iz tog vremena i zna ga. Borislav Pekić je bio čovek koji je uvek bio spreman da se bori za ideale…
(Dragana Rakić: Beskičmenjaku!)
Pa, da. Ali, mi smo podigli spomenik Borislavu Pekiću. Gospodin Vučić, a ne vi. Treba da vas je sramota. Kao i Đinđiću što smo podigli spomenik, a ne vi, pošto Đinđića nikad u životu videli niste.
(Dragana Rakić: Poturice.)
Malopre je rekao Jovanov – ubili su vam premijere. Ne, meni su ubili premijera. Njima nisu ubili nikog. Oni njima nije bio ništa, odnosno oni njemu nisu bili ništa.
Prema tome, Borislav Pekić je uvek bio spreman da se do kraja bori za svoje ideale, ali samo po cenu svog života, a ne tuđeg života. E, to je i Aleksandar Vučić. Boriće se uvek po cenu svog života, a nikada neće druge ljude dovesti u bilo kakav problem, jer njegov posao je da rešava probleme.
Hvala svima. Pozivam vas sve da glasate za ovaj zakon, da vam se ne desi ono što se dešavalo pre 142 godine i da jednom jednoglasno donesemo bar neku odluku, recimo, da gradimo prugu od Beograda do Niša.
Hvala.
(Aleksandar Jovanović: Lažeš, sram te bilo!)

Smiri se, bitango.
(Aleksandar Jovanović: Kako te nije sramota?)

Pretio si ženama, pijani ološu.
(Aleksandar Jovanović: Sram te bilo!)

Pijanice jedna.
(Aleksandar Jovanović: Dođi ovde pa mi reci.)

Što si pretio? Što si, bitango, pretio?
(Aleksandar Jovanović: Nikad u životu ženi nisam pretio.)
Jovanoviću, izrekao sam vam opomenu.
Sedite sad lepo.
(Aleksandar Jovanović: Lako ti je odatle. Dođi ovde pa mi reci!)
Jovanoviću, sedite na mesto, da vidimo, ima ovde povreda Poslovnika jedna, da dam reč.
(Aleksandar Jovanović: Ne znaš kocke da složiš, ti ćeš pruge da gradiš!)
Dobro, izričem vam i drugu opomenu.
(Aleksandar Jovanović: Lažovčino jedna!)
Mogu li sad da dam reč po Poslovniku, čeka poslanica Manojlović?
Da sednete dole i da dam reč po Poslovniku, da završimo sa tim.
Jovanoviću, vi znate šta je sledeća mera. Znate li to? Dobro.
Pošto očigledno sledeća mera košta značajno više, to je bilo dovoljno.
Izvolite.

Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovane dame i gospodo, ministarke i ministri, da je ova sednica održana oko dve nedelje kasnije prošlo bi tačno 142 godine kako ne Narodna skupština Republike Srbije, ova Narodna skupština raspravljala o izgradnji pruge Beograd – Niš.
Tačnije, 10. marta 1881. godine, Narodna skupština tadašnje Srbije, odnosno Kneževine Srbije, donela je odluku o izgradnji pruge između Beograda i Niša. To je u tom trenutku bio najvažniji tehnološki napredak za zemlju koja je tek dobila nezavisnost
Danas, 142 godine kasnije, vi ovde pred sobom imate predlog dva zakona. Prvi je zakon o potvrđivanju finansijskog ugovora železničkog Koridora 10 u Srbiji u okviru Sporazuma Globalna kapija između Republike Srbije i Evropske investicione banke, zatim Predlog zakona o potvrđivanju Ugovora o zajmu železničkog Koridora 10 u Srbiji, deonice od Beograda do Niša između Republike Srbije i Evropske banke za obnovu i razvoj.
Ako budete glasali za potvrđivanje ova dva zakona, odnosno za usvajanje ova dva zakona, Republika Srbija će ispuniti apsolutno sve što je neophodno kako bi počela konačno rekonstrukcija i modernizacija pruge između Beograda i Niša.
Šta to znači? Dovoljno je da vam kažem da sada putovanje između Beograda i Niša traje u proseku oko šest sati vozom, a da će kada bude izgrađena ova pruga putovanje trajati tačno 100 minuta.
Izgradnja brze pruge između Beograda i Niša nastavak je izgradnje pruge koju smo već završili između Beograda i Novog Sada i pruge koju trenutno radimo između Novog Sada i Subotice.
Kao što znate, kada ta pruga bude završena, mislim na deo između Novog Sada i Subotice, a planirano je da bude završena do kraja 2024. godine, znači, do kraja sledeće godine, Mađari će završiti svoj deo pruge, mi ćemo sredinom 2025. godine imati brzu prugu između Beograda i Budimpešte i između Beograda i Budimpešte putovaće se manje od tri sata.
U toku su razgovori između nas i Mađarske o uređenju graničnih prelaza. Znači, granični prelazi će biti na stanicama kako u Beogradu, tako u Budimpešti, tako u Novom Sadu, tako da oni koji budu ušli u taj brzi voz iz Beograda odlaziće pravo u Budimpeštu bez stajanja na granici, što mislim da je zaista veoma značajno i važno.
Kada budemo završili prugu između Beograda i Niša, do kraja ove decenije Niš će biti povezan sa brzom prugom sa Budimpeštom, a posle nastavljamo izgradnju brze pruge do Preševa.
Procenjena ukupna vrednost izgradnje pruge između Beograda i Niša je 2.775.000.000evra. Planirano je da se realizacija projekta finansira na sledeći način. Kredit Evropske investicione banke iznosi 1.100.000.000 evra. Kredit Evropske banke za obnovu i razvoj iznosi 550 miliona evra. Narednih nedelja potpisaćemo sa EU grant kojim EU daje, da prevedem na srpski, bespovratna sredstva za izgradnju ove pruge u iznosu tačno 598 miliona evra. To je najveći grant koji je ikada EU dala Srbiji.
Mi smo zahvalni EU na tome, jer ćemo na taj način bitno smanjiti troškove izgradnje ove pruge. Ostatak od 527 miliona evra biće finansiran iz budžeta Republike Srbije i to je vrednost pruge između Beograda i Niša.
Ono što, takođe, mislim da je veoma važno da naglasimo da je izgradnja ove brze pruge, koja predstavlja kičmu Srbije, koja povezuje sever i jug, od suštinskog značaja za razvoj transporta u Srbiji.
U protekloj deceniji gradili smo i nastavljamo da gradimo auto-puteve i brze saobraćajnice. Kao što znate, samo u ovoj godini završićemo do kraja marta brzu saobraćajnicu između Surčina i Novog Beograda. Završićemo deo između Pojata i Makrašana, što znači da će Kruševac skoro biti priključen na autoput između Beograd i Niša.
Završićemo do 1. juna obilaznicu oko Beograda do Bubanj potoka, pa posle projektujemo prema Pančevu i nastavljamo tih 31 kilometar prema Pančevu. Završićemo deo auto-puta Beograd - Sarajevo između Sremske rače i Kuzmina. Završićemo deo auto-puta „Miloš Veliki“ između Pakovraće i Požege. To sve pričam o rokovima koji se odnose do kraja ove godine.
Počećemo da radimo smajli saobraćajnicu koja povezuje Bački breg i Nakovo, Bački breg, Sombor, Kulu, Vrbas, Srbobran, Novi Bečej, Bečej, Kikindu i Nakovo, koja će biti najbrža veza između Rumunije i Mađarske kroz Srbiju i taj auto-put nije značajan samo za sever Vojvodine, već je značajan i za građane Mađarske, a pre svega za građane Rumunije.
Naredna decenija biće decenija ulaganja u pruge, jer tendencija u EU je da se udvostruči broj koloseka pruga u narednih 10 godina zato što je to jeftiniji saobraćaj, zato što je železnički saobraćaj sigurniji saobraćaj i svakako ekološki vid saobraćaja. Upravo zato mi ulažemo u pruge i upravo zato gradimo brze pruge.
Kao što sam rekao, posle završetka brze pruge do Subotice počinjemo izgradnju brze pruge do Niša. Dakle, 142 godine od kako je prvi put izgrađena pruga između Beograda i Niša. Nastavljamo sa izgradnjom brze pruge do Preševa.
Pored toga, radićemo rekonstrukciju nekoliko regionalnih pruga. Radićemo rekonstrukciju pruge između Vrbasa i Sombora. Radićemo rekonstrukciju pruge između Pančeva, Kikinde, Novog Miloševa… U stvari, pre Kikinde, Kanjiže i Subotice. Radićemo rekonstrukciju pruge između Pančeva i Vršca prema rumunskoj granici. Radićemo rekonstrukciju pruge između Rume, Šapca i Loznice.
Tokom ove godine ćemo početi ili raspisati tender za izgradnju pruge između Valjeva i Vrbnice. To je poslednji deo pruge između pruge Beograd-Bar na teritoriji Srbije, koji nije rekonstruisan. Podsećam da je ta pruga građena 1976. godine. Od 1976. godine do 2012. godine nismo izgradili nijedan jedini metar pruge. Tek smo posle 2012. godine počeli da gradimo nove pruge. Znači, nastavićemo. Rekonstruisaćemo prugu između Valjeva i Vrbnice. To je pruga koja je deo pruge Beograd-Bar.
Takođe, u saradnji sa EU planiramo da radimo rekonstrukciju pruge Stalać-Kraljevo-Rudare, što je veza prema Kosovu i Metohiji. To je čitav niz pruga: Niš-Dimitrovgrad, koji će početi da se radi ove godine rekonstrukcija, zatim Niš-Brestovac, koji se već radi, obilaznica oko Niša, pričam o železničkim prugama koje će se takođe raditi. To su sve rekonstrukcije pruga i modernizacija pruga koje nas očekuju.
Zato će naredne godine i naredna decenija biti obeležena rekonstrukcijom pruga i zato je važno da danas potvrdimo, ili narednih dana, kada već bude dan za glasanje, da potvrdimo ove zakone, jer će to omogućiti da Srbija nastavi sa izgradnjom brzih pruga.
Ono što, takođe, želim da kažem, na kraju, to je da se pred vama nalaze još dva sporazuma. Jedan sporazum je sporazum između Vlade Republike Srbije i Saveta ministara BiH. Tiče se hidrotehničkih i bagerskih radova na uređenju sektora za Savi, ušće sa Drinom. Vrednost tog sporazuma je 7.140.000 evra, plus 860 hiljada evra za nadzor. Na ovaj način, ako potvrdite ovaj sporazum, moći da raspišemo tender, da dobijemo kompaniju koja će produbiti korito, obezbediti da imamo propisane gabarite kako bi se garantovala bezbednost plovidbe, što je, naravno, značajno za naš saobraćaj.
Pored toga, ono što želim na kraju da vam kažem je da se pred vama nalazi i Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora za razvoj rečne infrastrukture u Srbiji između Republike Srbije i Evropske investicione banke.
Kao što znate, mi smo već dobili 2018. godine od Evropske investicione banke 100 miliona evra kredit i taj kredit smo dobili za realizaciju nekoliko velikih projekata. To su, između ostalog, projekti izgradnje prevodnice na Tisi. Zatim, rekonstrukcija pruga Bogojevo, Prahovo i Sremska Mitrovica i čitav niz drugih projekata koji se tiču rečne infrastrukture.
Kako je ocenjeno, i s obzirom da je taj, kao što sam vam rekao, taj ugovor potpisan pre više godina, da zbog porasta troškova zbog rata u Ukrajini je neophodno obezbediti veća sredstva, ovde se dodatno obezbeđuje 31 milion evra za razvoj rečne infrastrukture u odnosu na 100 miliona evra koji su već obezbeđeni, i na taj način ćemo bitno poboljšati razvoj naše rečne infrastrukture, koja je veoma značajna, s obzirom da mi budućnost Srbije vidimo u tome da razvija svoje logističke potencijale koji su i drumski, železnički, naravno, rečni i vazdušni.
Tako da vas molim na kraju, dame i gospodo narodni poslanici, da svojim glasanjem podržite ovaj zakon, kada je pre 142 godine glasano o izgradnji pruge, poneo sam sa sobom knjigu Slobodana Jovanovića da se podsetim kakvi su bili rezultati, ali mislim da je 97 ili 98 poslanika bilo za, a 50-ak protiv, što govori da mi Srbi obično ne možemo da budemo jedinstveni ni kad je u pitanju nešto što je opšta korist.
Nadam se da ćemo sada ove zakone izglasati jednoglasno, jer ovi zakoni i ove pruge su važni za svaku građanku i građanina Srbije, bez obzira na političko opredeljenje, bez obzira na versko opredeljenje i važni su za razvoj naše zemlje. Graditi brze pruge, modernizovati postojeće pruge, znači, da smo mi razvijena ekonomija koja ima novca da ulaže i u pruge u koje se, moram to da kažem, od 1976. godine do 2012. godine skoro nije ulagalo.
Zato vas pozivam da glasate za predloge ovih zakona i sporazuma i da na taj način omogućite da počne izgradnja brze pruge između Beograda i Niša. Hvala.

Hvala.
Jutros smo razgovarali o tome kako je Narodna skupština pre 142 godine, ovde, ova Narodna skupština ne na ovom mestu, već na drugom tamo gde je sada bioskop Odeon pričala o izgradnji, o izgradnji pruge koja je inače Srbija dobila kao obavezu kada je 1878. godine postala nezavisna država, da kao i sve druge evropske države izgradi prugu.
Malopre smo čuli kako država ne treba da se gradi, i kako ne treba da se gradi ništa, i kako država treba da stoji, odnosno da bude, verovatno onako kao je izgledala neke 1878. godine, i to smo čuli da je politički program, da ne treba ništa da se gradi, da nam ne trebaju ni putevi, ne trebaju nam ni pruge, ne trebaju nam ni aerodromi, ne mora ni jedan grad da bude saobraćajno povezan, ne trebaju nam ni fabrike, ne trebaju nam ni radna mesta, ne treba ništa da se gradi. Čuli smo sada, da ovde ima onih koji građanima Srbije nude da se ništa ne gradi. A, to je zato što ništa ne znaju da izgrade, jer da nešto znaju da izgrade, verovatno bi gradili. E, kako to izgleda, ja ću vam reći na nekoliko primera. Evo, uzećemo samo puteve i pruge.
Od 1976. godine do 2012. godine na teritoriji Republike Srbije za 36 godina izgrađena je nula kilometara pruga, nijedna jedina pruga, nijedan metar pruge, nijedan centimetar pruge. Od 2012. godine do 2022. godine izgrađeno je 134,7 kilometara nove pruge, mogu i da pominjem ko je ako to nekog interesuje, Pančevački most, Pančevo glavna, Gilje – Ćuprija, Paraćin, Mala Krsna, Smederevo - Luka Smederevo, brza pruga Beograd centar - Novi Sad, Subotica – Horgoš - državna granica.
Od 2001. godine do 2012. godine rekonstruisano je ukupno na teritoriji Republike Srbije 31 kilometar pruga, za jedanaest godina 31 kilometar pruga. Koliko to dođe 300, 400 metara godišnje? Tako nešto, jedna jedina pruga od Batajnice do Golubinca. Od 2012. godine do 2022. godine u Srbiji je rekonstruisano 754,9 kilometara pruga, da ne čitam sada taj spisak pruga, trajaće dugo, znaju oni građani Srbije koji žive u tim krajevima, ko je su pruge rekonstruisane?
Znači, ukupno kad saberemo novoizgrađene, i rekonstruisane pruge od 2001. godine do 2012. godine novoizgrađeno je i rekonstruisano je 31 kilometar, a izgrađeno je i rekonstruisano 889,6 kilometara. Tako je kada se gradi.
U ovom trenutku na teritoriji Republike Srbije gradi se 156,8 kilometara pruga, obnavlja i gradi, a verovali ili ne od 2023. godine do 2030. godine biće izgrađeno i rekonstruisano 1729 kilometara pruga. Ako uzmemo u obzir da u Srbiji ima nešto malo više od 3.300 kilometara pruga, onda vam je jasno kako je to kada se gradi.
Ajmo, sad na puteve, do 2012. godine otkad su počeli da se grade auto-putevi 70-ih godina 20. veka, izgrađeno je ukupno 596 kilometara puteva. Od 2012. godine do danas izgrađen je 381 kilometar, trenutno se gradi 502,7 kilometara puteva i brzih saobraćajnica. Gde se sve gradi, ne treba takođe da pominjem posebno, jer to znaju građanke i građani Srbije u tim krajevima Srbije gde se gradi.
Planirano je za rekonstrukciju i izgradnju od 2023. godine 944 kilometara novih auto-puteva i brzih saobraćajnica. Već možemo da kažemo da će se jedna graditi, a to je oko 105 Beograd-Zrenjanin-Novi Sad, već će biti potpisan ugovor u januaru sledeće godine. To je znači od tih 944 kilometara već 105 kilometara manje.
E, tako je to kada se gradi i tako je to kada je politika države da se država razvija i da se gradi. Tako je to i kada vodite računa da se svaki deo Srbije ravnomerno razvija. Da ne pričamo sada o aerodromu „Nikola Tesla“, da ne pričamo o tome kakva je hajka bila kada je gašen JAT i kakve smo sve gluposti slušali da Srbija ostaje bez avio kompanije, da Srbija više nema avio kompaniju, a danas je Er Srbija najjača regionalna avio kompanija, 15 novih linija su otvorili prošle godine, 22 nove linije otvaraju ove godine. Danas je Srbija u vlasništvu 86% Er Srbije, počeli smo sa 51%, a danas smo vlasnici 86% Er Srbije i sa ponosom taj primer govori o tome šta znači kada ste hrabri i kada ste spremni da radite i kada ste spremni da povlačite hrabre poteze u interesu zemlje.
Prošle godine aerodrom „Nikola Tesla“ imao je tri puta više putnika, od prvog sledećeg aerodroma u regionu, računajući Ljubljanu, Bukurešt, Sofiju, pa sve tamo do Atine i Istambula, ne računajući Atinu i Istambul, tri puta više putnika. Do letnje sezone se završava novi terminal, sa potencijalom do 15 miliona putnika, imali smo oko šest miliona putnika.
E, tako je to kada se gradi. Kada se gradi, tada se država razvija, tada se nova radna mesta obezbeđuju za ljude, tada imamo viši životni standard, tada raste BDP i tada naravno građani podržavaju. Građanke i građani podržavaju takvu politiku.
Dakle, sada smo imali priliku da vidimo, odnosno da čujemo, izvinjavam se, da postoji politika da se u Srbiji ništa ne gradi i da sve konzerviramo i da ćutimo i da se pravimo da nam je dobro i da ne treba ništa da radimo. Verovatno ne treba ni da radimo, tako je u komunizmu, ako se sećam, mi koji smo imali marksizam znamo kako je to bilo, svako radi koliko može, a dobija koliko mu treba. Verovatno ne treba ni da se radi, jer kako će da grade oni koji ne znaju da grade.
Zato ćemo mi nastaviti da gradimo Srbiju, da sprovodimo politiku Aleksandra Vučića, predsednika Srbije, da se Srbija razvija. Ako misli neko da nije dobro da se gradi, neka ode sa mnom u Sombor da pita građane Sombora da li im treba brza saobraćajnica do Kikinde i Nakova, pa će ti građani da mu odgovore da li im to treba. Neka odu u Kragujevac da ih pita da li im treba obilaznica oko Kragujevca. Ili neka odu u Kruševac da ih pita da li im treba veza između Kruševca i auto-puta, odnosno Beograd-Niš. E, to tako izgleda kada se gradi. Sada su građani mogli da vide da postoji u Srbiji politika da se ništa ne gradi.

Čuli smo malopre kako nije dobro da se gradi i to smo shvatili da je politika, a sada smo čuli kako nisu tačni podaci koliko se gradilo, kao da to može da se izmisli, kao da ljudi ne znaju koji je put i koja je pruga građena, kao da ljudi ne znaju šta se gradilo, a šta se nije gradilo, kao da ljudi ne vide da li je neko rekonstruisao prugu ili put ili nije.
A kako su inače gradili, evo vam jedan podatak. U 2011. godini za kapitalne investicije Vlada Srbije je izdvojila 32 milijarde dinara ili tadašnjih 305 miliona evra. Uspeli su da potroše 275 miliona evra. Od 2008. do 2011. godine, za četiri godine u infrastrukturu Srbije uložena je 1,2 milijarde evra ili u proseku oko 300 miliona evra godišnje.
Samo ove godine, budžetom koji je usvojen u decembru ovde, koji ste usvojili kao narodne poslanice i poslanici, za infrastrukturu u ovoj godini za izgradnju infrastrukture u Srbiji odvojeno je 3,6 milijardi evra. Znači, za jednu godinu, za ovu godinu tri puta više nego što su oni potrošili za četiri godine.
Da pričamo malo o zaposlenima? U Srbiji danas ima 407.000 više zaposleno nego 2012. godine. Da pričamo o plati? Prosečna plata je bila 330 evra, a sada je između 710 i 720 evra. Da pričamo o investicijama? Da pričamo o tome da je Srbija prošle godina obezbedila 4,4 milijardi evra stranih investicija i da smo sada već na malo više od 50% zaduženosti u odnosu na BDP? Tako je kada se gradi, kada se radi i kada se domaćinski posluje.
A kako izgledaju pruge koje ste nam ostavili? Dovoljno je da vam pročitam izveštaj koji kaže da je do 2012. godine prosečna brzina na srpskim prugama bila 40 kilometara na sat, sporije nego 1994. godine, kada je izgrađena pruga između Beograda i Niša.
Jutros kada sam obrazlagao zakone govorio sam o tome kako je danas prosečno putovanje između Beograda i Niša šest sati, skoro kao 1884. godine, kada je išao prvi voz, a do kraja ove decenije putovaćemo sto minuta.
Na kraju, pošto vidim da ovde ima poslanika koji se raduju kada se desi nesreća, što je meni zaista neverovatno, ali nažalost ima i toga. U periodu između 2001. i 2012. godine u „Železnicama Srbije“ desila su se 7.523 iskliznuća, 290 iskliznuća vozova sa opasnim materijama, od čega 76 ekoloških incidenata i nikada nisam čuo da se i jedna stranka, bilo pozicije, bilo opozicije, radovala tome, a mi smo danas ovde čuli da ima poslanika koji se raduju incidentima, koji se raduju da se nešto loše desi. A šta drugo da očekujete od čoveka koji je bio ambasador u Crnoj Gori i koji je više doprineo da Crna Gora bude nezavisna od promotera nezavisnosti Crne gore? Treba da vas je sramota.

Ne mogu da se naljutim na gospodina Lutovca, znam ga dugo.
Tako je, nije on kriv. Znam ga dugo. Sećam ga se kad je trčkarao oko Zorana Đinđića, nosio neka istraživanja i stalno govorio protiv neke žene koja je bila direktorka Instituta društvenih nauka, pokušavajući da je smeni. To mu je bila, inače, preporuka za političku karijeru. Sećam ga se šta je radio. E, tako kako je to radio, tako je bio i ambasador.
Nema nijedne srpske organizacije koja će reći bilo šta dobro za njega. Ima onih drugih koji će reći nešto za njega, ali sam je rekao šta mu je bio posao dok je bio ambasador, da udovolji domaćinu. Sam je čovek priznao da je bio ambasador da udovolji domaćinu. I to je i radio i tako ga i pamte. Tako da, stvarno, na njega ne mogu da se naljutim. On je takav je, više od toga ne može.

Mislim da se ovde baš nekako olako koriste reči – izdaja. Olako pojedini poslanici sebi dozvoljavaju da optužuju nekoga za izdaju. I ako se već traži da u ovom domu, a ovaj dom to zaslužuje, jedni prema drugima da se odnosimo prema poštovanju, onda te kvalifikacije ostavimo za one koji su nadležni.
Ja neću da koristim reči izdaja, zato što ja ne mogu da kažem da je neko nekoga izdao, ali ću koristiti reč glupost, a najveća državna glupost koja se dogodila u našoj zemlji se dogodila 2010. godine 22. jula kada je Međunarodni sud pravde na zahtev tadašnje Vlade Srbije na predlog tadašnjeg ministra spoljnih poslova, Vuka Jeremića udario pečat na samoproglašenu kosovsku nezavisnost.
Ja ne znam kako okarakterisati čoveka koji podnese tužbu Međunarodnom sudu pravde, veću u kome sedi 14 sudija, od kojih je deset iz zemalja koje su priznale samoproglašenu nezavisnost osim kao glupost. Možda će neki drugi organ da kaže da je to drugačije, to je najveća državna glupost koja se dogodila, a za tu glupost gospodin Jeremić je dobio naslovnu stranu u Prištini, u albanskim medijima, na srpskom, verovatno jedini put kada su objavili nešto na srpskom, na kome je pisalo – hvala, Vuče i zaslužio je. Niko više nije uradio da se potvrdi taj njihov samoproglašeni čin od tadašnjeg ministra spoljnih poslova Srbije i to je glupost.
A, sada da pričamo o nečemu drugom. Kada pričamo o tome o korupciji, takođe se olako upotrebljava reč korupcija. Postoji jedan političar u Srbiji za koga je dokazano da je učestvovao u međunarodnoj korupciji, to je opet Vuk Jeremić, bivših ministar spoljnih poslova Srbije.
Evo, pred dolazak na ovu skupštinu skinuo sam sa sajta američkog kongresa poziv koji čovek ima da dođe na svedočenje, gde se pozivaju na suđenje Patriku Hou, njegovom partneru, koji je bio bivši direktor kompanije “China Energy“, koji je osuđen na tri godine zatvora u Sjedinjenim Američkim Državama zbog korupcije. Pa, nisu to sudije za koje vi tvrdite ovde da su pod nekakvim političkim uticajem. Možda jesu, ali pod uticajem ove Vlade sigurno nisu. Pa su osudili partnera Vuka Jeremića na tri godine zatvora. E, sada je Džejms Komer, predsedavajući Odbora predstavničkog doma za nadzor Vlade, uputio ovaj poziv gospodinu Vuku Jeremiću da se javi da svedoči o novim korupcijama u kojima je očigledno učestvovao.
Znači, o korupciji priča čovek političar koji je obrukao Srbiju, koji je koristio mesto predsedavajućeg Skupštine, Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, koje nikada niko nije tako koristio, da bi pravio pare i da bi bio umešan u svetsku korupciju. To se nije dogodilo ni sa jednim predsedavajućim Generalne skupštine, osim sa Vukom Jeremićem, onim istim Vukom Jeremićem koji je, ako se sećate, sedeo ovde u klupama i glasao za budžet Vlade Aleksandra Vučića ne bi li dobio podršku da se kandiduje za generalnog sekretara, jer kod njega je sve u parama i sve je kod njega se svodi na to.
Prema tome, o korupciji pričaju ljudi iz stranke koju vodi čovek za koga je dokazano da je učestvovao u međunarodnoj korupciji i koga, kao da je Osama bin Laden, pokojni, ili kao da je, ne znam, međunarodni terorista, potražuje američki kongres. Oni pričaju o tome, kao što ovde pričaju poslanici za koje je dokazano da su osuđeni za korupciju? Valjda postoje neki sudovi? Ti sudovi treba da donose odluke da li je neko za nešto kriv ili ne.
Da ne govorim o tome da pojedinim poslanicima ovde poslaničko mesto služi da bi se krili od suda, jer ima i toga. Ima onih koji izbegavaju, sede svaki dan ovde u Skupštini, ali sud ne može da im uruči poziv, kad nekoga okleveću. Ne nas koji smo ovde ministri ili druge poslanike, jer to je, kako da kažem, deo političke borbe, ja kao što se ne ljutim na onog prethodnika, jer on stvarno od više od toga ne može, ne ljutim se ni na njih, nego neke druge ljude koje kleveću. Kada ih neko tuži, oni beže od suda. Ne zna se gde je Narodna skupština? Ne zna se gde je Trg Nikole Pašića? Ne može poziv da im se uruči?
E, sada, nikada niko Srbiju nije obrukao kao što je obrukao tadašnji ministar spoljnih poslova i niko nije napravio više štete Srbiji kada je u pitanju Kosovo i Metohija kao tadašnji ministar spoljnih poslova. Ja neću da kažem da je to izdaja, jer nemam pravo da to da kažem, ali ću reći da je to glupost nad glupostima, da zaista gluplje ne može da bude.

Tako je. Pravda je dostižna za svakog. Najbolji dokaz ste vi koga je pravda već stigla i koji stalno beži pravde i koga ne mogu da nađu oni koji vas tuže. Recimo, više puta vas je prozivao advokat Andreja Vučića zato što se krijete i ne želite da primite poziv za sud jer ste lagali, tako da je pravda svakako dostižna.
Najviše je dostižna za Vuka Jeremića. Evo, pravda je i te kako dostižna. Stigao je da obrazlaže svoje kriminalne afere u američkom kongresu, najgluplji ministar u istoriji srpske diplomatije, čovek koji je udario pečat na nezavisnost Kosova i Metohije.
Što se tiče mog života, ja sam, gospodine, za vreme dok je vaš lider bio sve i svja u ovoj državi, propatio i više nego sam bio pod istragama različitih organa. Pokušali ste sve, niste uspeli. Ono što ste rekli je laž i kada to budete rekli negde van Skupštine, jer vas ovde štiti imunitet, ja ću vas za to tužiti, pa ćemo to da raspravimo na sudu, samo što vi bežite od suda. Vi se krijete u Narodnoj skupštini i ne primate pozive. Vama za to služi Narodna skupština.
Da konstatujemo na kraju, jedini ljudi za koje je dokazano da su osuđeni za korupciju su poslanici koji su se sada meni obraćali. Za to postoje dokazi. Jedini u ovoj zemlji, nema drugih, jedini koji beže od suda su upravo oni, a jedini koji je osuđen srpski političar, optužen za međunarodnu korupciju, za bruku Srbije, je Vuk Jeremić, jedini. Evo, to je dokaz. Jedini koji je dobio naslovnu stranu u albanskim medijima u Prištini je Vuk Jeremić i nemojte se čuditi, dobiće on i ulicu tamo, dobiće i spomenik pored Ademu Jašariju, pa zaslužan je za to, kako nije, zaslužen je koliko i Jašari.
Čovek je na međunarodnom sudu uspeo da dobije za njih presudu da njihova samoproglašena nezavisnost nije bila suprotna međunarodnom pravu. Više je zaslužan Vuk Jeremić za samoproglašenu nezavisnost Kosova od Adema Jašarija, i to je tako i ne može drugačije biti.
Prema tome, počnite da se odazivate na poziv, jer nemate izgleda sreće na sudu, uvek vas osude i uvek vas uhvate. Vi ste jedini koji je uhvaćen u ovoj zemlji.

Poštovani poslaniče Šulkiću, ja reagujem onako kakve su diskusije. Vi ste imali diskusiju koja je bila civilizovana, sa uvažavanjem, žao mi je što nećete glasati za zakone koji omogućavaju da gradimo železnicu. Koliko znam, vi ste iz Velike Plane, a Velika Plana je jedna od stanica na toj pruzi, na toj trasi koju ćemo graditi. Sasvim sigurno da za građanke i građane Velike Plane će to mnogo značiti, kao i za one koji žive u Jagodini i u Paraćinu, Ćićevcu i svim onim drugima koji budu na toj trasi, zato što ja mislim da postoje neka pitanja koja nisu politička pitanja, zato što je važno napraviti brzu prugu po kičmi sever-jug i mislim da to nema zaista nikakve veze sa tim da li razmišljamo politički ovako ili onako.
Tako je, u pravu ste, ako ništa ne gradite, onda ništa i ne plaćate. To je potpuno prirodno. Videli ste i sami da mi uzimamo kredit, ukupno milijardu i 100 miliona evra od Evropske investicione banke i 550 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj. To je inače u budžetu koji je prošao ovde u Skupštini i jasno vam je da će taj tender biti međunarodni, da će biti sproveden ne po pravilima našim, već po pravilima međunarodnih institucija koje daju novac. On je vrlo transparentan i budite sigurni da će biti mnogo ponuđača, jer to je u ovom trenutku jedan od najvećih poslova kada je izgradnja železnice u Evropi. Ja ne znam u ovoj godini ni za jedan veći posao, vrednosno veći od toga i siguran sam da će se mnogo kompanija javiti, da će mnoge kompanije pokušati da učestvuju u tome.
Inače, uzgred budi rečeno, kada pričamo o domaćim izvođačima, proizvođačima, jedna od prvih stvari koje sam tražio od jednog od železničkih preduzeća „Srbija kargo“, za kupovinu vagona da se promeni kriterijumi koji su inače dali strani konsultanti, da se omogući da mogu da učestvuju i domaće kompanije, među kojima, recimo, i „Goša“ iz Smederevske Palanke, jer ako je neko uložio novac i obnovio neku fabriku, onda dajte da mu damo šansu da učestvuje. To ne znači da će pobediti, ali hajde da mu damo šansu da može da učestvuje, da može da dobije posao.
Tako da to ovaj tender ne isključuje domaće kompanije. Ja sam siguran da će tu sigurno biti i domaćih kompanija koje mogu da budu deo konzorcijuma, jer to ne znači da su podizvođači, tako da će i ova cifra koju sam pomenuo, dve milijarde i 775 miliona, ona nije konačna, odnosno ona može da bude i manja, jer videćemo na tenderu kakvu ćemo cenu dobiti.
Tako da u tom smislu zaista, nemojte da imate bilo kakvu dilemu da će to biti proces koji je javan, koji je transparentan, da će to biti međunarodni tender i da će taj posao biti uređen dobro i kvalitetno.
Ono što mislim da je važno, važno je da zaista građanke i građani Niša za 100 minuta stižu do Beograda. Možete da zamislite koliko će biti od Velike Plane do Beograda, jer to će potpuno promeniti život ljudi. Vi danas znate, sasvim sigurno svako u ovoj sali ima mnogo poznanika koji žive na relaciji Beograd – Novi Sad, ja zaista znam mnogo ljudi koji više ne koriste automobil, već idu vozom između Beograda i Novog Sada, što je potpuno normalno da će se to dešavati sutra i sa Nišom i sa drugim gradovima iz prostog razloga što će železnica to omogućiti.
Tako da u tom smislu, žao mi je što nećete glasati. Ne pada mi napamet da vas optužujem da ste vi zato protiv železnice, ali kažem, zaista mislim da postoje neki projekti koji su izvan politike i koji su značajni za čitavu zemlju. I zato je važno da mi sagradimo prugu do Niša, kao što je, neće ona biti građena 10 godina. Ja sam rekao do kraja decenije bi trebali da imamo završenu prugu, misleći ceo deo i do Preševa, pošto će se posle graditi od Niša do Preševa. U tom kraju Srbije generalno oko Niša će se zaista puno graditi. Prvo Niš – Dimitrovgrad će krenuti ove godine rekonstrukcija pruge, zatim obilaznica oko Niša, kao što sam pomenuo u svom uvodnom izlaganju. Niš – Brestovac se trenutno gradi. Kada budemo dodali i prugu dole prema Preševu, onda je potpuno jasno da će taj kraj Srbije kada je u pitanju železnički saobraćaj, da će zaista biti dosta uloženo.
Nama sada ide tender koji je inače ranije dogovoren sa takođe jednom međunarodnom institucijom, rekonstrukcija 150 pružnih prelaza. Očekujemo da će tu biti iz tog kraja, znači iz tog kraja Srbije dosta kritičnih pružnih prelaza. Nažalost, imamo ih preko hiljadu koji su kritični, ali makar da krenemo, da počnemo da uređujemo pružne prelaze, jer zaista imamo tri puta više poginulih na pružnim prelazima i na prugama nego, recimo, u zemljama EU, što je nešto čime ćemo morati da se pozabavimo.
Recimo, brzo će pred vama doći izmene i dopune, odnosno, izvinjavam se, novi zakon o bezbednosti železničkog saobraćaja, koji će podrazumevati da na svim prugama gde je brzina preko 100 kilometara, onaj ko je nosilac javnog ovlašćenja, odnosno ko je upravljač pruge, ima pravo da odredi gde će postavljati zaštitnu ogradu. Sada se zaštitna ograda postavlja samo na prugama gde se vozi 200 kilometara na čas. Nije normalno da na auto-putu imate zaštitnu ogradu, a da, recimo, kroz naseljena mesta, ako voz ide 100 ili 120 kilometara na čas nemate zaštitnu ogradu. To će ubuduće biti obaveza i kažem, trudimo se da zaista tu uradimo puno toga.
Prema tome, nemojte se brinuti za moju energiju, ja puno energije ulažem da radim, ali zaista ne mogu da ne odgovorim i potpuno razumem i mi ovde ne pripadamo jednoj političkoj stranci, svako ima svoje mišljenje i možemo i treba da imamo, moramo da imamo, kada smo već u različitim strankama, različita mišljenja na određenim pitanjima. Ne mislim da je železnica baš to pitanje, ali u redu, poštujem. U svakom slučaju, kada vas neko vređa i kada neko izmišlja onda morate da odgovorite tako što ne možete da ne budete emotivni.
Žao mi je, jer ja mislim da kada pričamo o železnici trebamo da pričamo o tome šta više možemo da izgradimo. Ja nisam rekao da od 1976. godine ništa nije izgrađeno u Srbiji da bih nekoga optuživao, jer tu je mnogo vlasti bilo, samo je činjenica da mi ni jednu prugu nismo izgradili od 1976. godine, to je tačno. Šta se tu sve dešavalo? Bilo je različitih stvari, bila je kriza osamdesetih, pa bili ratovi devedesetih, jednostavno ni jedan kilometar novoizgrađene pruge nije izgrađen od 1976. godine. Poslednja pruga koju smo izgradili bila je Beograd – Bar, koja je inače rekonstruisana od Resnika do Valjeva, to je deo od ovih rekonstruisanih pruga i sada će biti rekonstruisana od Valjeva do Vrbnice. Vrbnica je granica sa Crnom Gorom, tako da ćemo mi svoj deo pruge između Beograda i Bara rekonstruisati, te će se voziti 120 kilometara na čas i to će biti potpuna rekonstrukcija pruge. Koliko znam, Crna Gora rekonstruiše svoj deo pruge. Ne znam kada će to uspeti da završe, ali ćemo imati potpuno rekonstruisanu prugu, to je ipak značajna, u ovom trenutku, posle ove pruge Beograd – Niš – Novi Sad – Subotica, naša najznačajnija pruga.
Važno je da imamo vezu sa okolnim zemljama i da Srbija bude saobraćajno povezana. Vi koji ste iz Plane to možete najbolje da razumete, kao i drugi poslanici koji nisu iz Beograda, jer to znači život za te opštine. To znači da će doći neka fabrika, da će neko investirati novac, da će moći ljudi brže da putuju, da mogu da rade u Beogradu i da žive u Plani, što sada nije moguće, ali će sa takvom železnicom to biti moguće. Imate danas 30 polazaka dnevno između Beograda i Novog Sada. Danas ima ljudi, ja sam skoro, nemojte me držati za reč, ali mislim da su mi rekli u „Srbijavozu“ da imaju skoro dve hiljade mesečnih karata između Beograda i Novog Sada. To su ljudi koji rade u Novom Sadu, žive u Beogradu i obrnuto, jer svaki dan putuju. To će sutra moći neko ko živi u Velikoj Plani ili ko živi u Jagodini. To je suština saobraćajnog povezivanja.
Nemojte imati dilemu koja će cene biti postignute, jer biće tender i biće vrlo jasan i transparentan. Na kraju krajeva, na tako velikim tenderima se postavlja i zastupnik javnosti, odnosno, takav je zakon i svi će moći da prate šta se dešava. Budite sigurni da ćemo voditi računa da ti radovi budu urađeni kako treba, jer mi pričamo o pruzi kojom će vozovi da voze 200 km na sat. To je nešto što je važno.
Sutra će se ta pruga produžavati sigurno prema Makedoniji i Grčkoj i vi ćete sutra moći iz Velike Plane ili iz Beograda ili iz Novog Sada da stignete brzom prugom do Soluna. To su stvari koje potpuno menjaju život ljudi. Zato mislim da su ovi projekti važni za sve, da to nema nikakve veze ko kojoj političkoj stranci pripada.