Dobro je što ste primetili da postoji brza pruga Beograd-Novi Sad, verovatno ćete primetiti do kraja sledeće godine da postoji pruga i do Subotice, pa 2025. godine do Budimpešte, pa 2028. godine i do Niša.
U svakom slučaju, bar se sada rade pruge, jer od 1976. do 2012. godine nije urađena nijedna.

Slušajući predlagače amandmana, stekao sam utisak da su svi poslanici Narodne skupštine za usvajanje ovog zakona, jer svi žele da rešimo problem ljudima koji žive u objektima koji nemaju struju i vodu. Jedino što ne žele svi da glasaju za zakon. Pa će onda glasati protiv zakona, a onda će sutra da pričaju tim istim ljudima da su baš oni hteli da im se reši problem, a oni su morali da budu protiv zakona, jer ništa drugo nisu mogli da urade, a inače ne može drugačije da se reši, nego izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju.
Moram da kažem da je to baš, baš licemerno. Ako se podržava ideja da se problem sa priključenjem, znači sa dozvolom na priključke za komunalne usluge ljudima reši ovim zakonom, onda se glasa za zakon. Onda se kaže iako se ne slažem sa tim da li je rok 30 dana ili sedam dana ili 45 dana, imam primedbe, bar ću na ovaj način omogućiti ljudima da se reši. Jer, ako se ne glasa sa zakon, onda smo protiv ovakvog rešenja, što je takođe legitiman politički stav. Samo hajde da budemo jasni i da budemo precizni, iskreni šta želimo, a ne mi smo protiv zakona, glasaćemo, ali zato smo da se reši problem. Kako da se reši problem, pa to vi znate, neću mi time da se bavimo, to je ispod našeg nivoa.
Tako da molim da oni koji zaista žele da se ovaj problem reši, ipak da glasaju za ovaj zakon. Naravno ne ulazim šta je politika bilo koga, svako ima pravo da bira svoju politiku, samo ne mislim da je to pošteno pričati ljudima, da ste da se reši problem, a onda biti protiv zakona.
Takođe, čuo sam više puta da se pominje ozakonjenje. Hajde da raščistimo to. Niko neće biti ozakonjen na osnovu izmena i dopuna ovog zakona. Znači niko neće biti ozakonjen. Ozakonjenje ne proces koji se obavlja po ovom zakonu, omogućavanje nekome da se priključi nije ozakonjenje. To je humanitarna mera, to je mera na koju nas je upozoravao i Zaštitnik građana više puta, jer su mu se građani obraćali. To je mera koja proističe iz presuda Suda za ljudska prava u Strazburu, jer je evropska praska da su struja, voda i komunalne usluge osnovno ljudsko pravo. To je mera koja je takvog karaktera i to nema nikakve veze sa ozakonjenjem, apsolutno nikakve.
Drugo, prihvatili smo amandman poslanika Komlenskog i upravo taj amandman vrlo jasno kaže ko je predmet ovih izmena i dopuna. U tom amandmanu se kaže da se u to porodično stambeni objekti u kojima žive porodice i koje to treba da dokažu. Znači, nikakvi poslovni objekti to je odgovor između ostalog na pitanje gospodina Rističevića da li će biti priključen SBB. Neće niko ko je poslovno ko je pravno lice, ovde se radi reč o fizičkim licima, ovo su porodično-stambeni objekti ljudi koji žive sa svojim porodicama u tim objektima. Inače, priključenje nije bilo moguće 2018. godine po istom ovom zakonu. Znači, sada se samo omogućava ljudima da se priključe.
Bilo je pitanje – zašto se žuri? Pa, ja ne znam, evo pitajte građane iz udruženja „Hoćemo struju u 21. veku“ koji nemaju struju, zašto im se žuri? Eto, zato se žuri. Zato što postoje građani koji nemaju struju i kojima to treba da omoguće, njih pitamo zašto im se žuri. Možda oni mogu da čekaju, pretpostavljam da mi ovde možemo da čekamo, a nisam siguran da baš oni mogu da čekaju.
Bila je priča oko toga ko je primio te građane. Ja sam ih primio šest puta i tražio sam rešenje sa njima. Na kraju smo, pokušavali smo da rešimo izmenom, znači uredbom, pokušavali smo da rešimo na različite načine, na kraju se pokazalo da izmena i dopuna Zakona o ozakonjenju jedini mogući način po zakonu da se reši ovaj problem. S tim u vezi kad već pričamo o uredbama, pošto vidim da je to bio pitanje, jer to pitanje iskreno da kažem, može da postavi samo neko ko nema apsolutno nikakvo pravničko znanje a to je - da li će uredba biti suprotna zakonu? Stvarno ne mogu da verujem da to pitanje može bilo ko da postavi. Uredba bliže razrađuje proceduru u skladu sa zakonom i ne može sve da se napiše u zakonu i zato postoje podzakonski akti, upravo zato da bi se rešila sama procedura.
Čak je bilo pitanje – da li ćemo mi moći za 15 dana da napišemo uredbu? Pa, mi već radimo na toj uredbi, zajedno sa Ministarstvom energetike, zajedno sa ODS-om, zajedno sa EPS-om, zajedno sa najvećim samoupravama gde ima najviše, zajedno sa njihovim vodovodima i kanalizacija, zajedno sa najvećim toplanama. Radimo na tome i siguran sam i one će biti kao što sam zakon kaže doneta 15 dana po stupanja ovog zakona na snagu.
A u uredbi možete da stavite različite rokove, pošto je bilo ovo takođe primedbi, odnosno straha da li će se tokom letnjih meseci, tokom vremena kada su građani na odmorima ovo rešavati. Neće, zato što će rokovi biti takvi da će sasvim sigurno, sasvim sigurno se to dogoditi tih 30 dana posle godišnjih odmora.
Bilo je pitanje koje takođe nije beznačajno i mislim da treba jasno da ga razgraničimo, 30 dana nije rok za priključenje. To mislim da je upravo jedan poslanik amandman podneo, mislim čak poslanik Komlenski, izvinjavam se ako sam pogrešio, 30 dana nije rok za priključenje, 30 dana je rok za prijavu, a priključenje se vrši kasnije po proceduri koji propisuju javna preduzeća i koja naravno i cene tehničku mogućnost priključenja. Znači, ti građani koji će dobiti mogućnost da se priključe neće imati bilo kakav drugi postupak priključenja nego što imaju svi drugi građani koji su priključeni. Tačno onoliko koliko imaju drugi građani u istom postupku plaćanja svih taksi koje moraju da se plate po zakonu preduzeća će ih priključivati.
Znači 30 dana je samo rok za prijavu, ko će od ovih građana koji ispunjava uslove da živi u tim stanovima moći da se priključi, a naravno kada dobije mogućnost da se priključe oni svoje odnose rešavaju ugovorima se nadležnim preduzećima koja distribuiraju struju, zatim gas, daljinsko grejanje, vodu ili gde ima priključak na kanalizaciju. To je ono što takođe želim zaista da razjasnim.
Takođe, bila je jedna priča koja je isto vrlo ovako zanimljiva, a to je ko će zaista moći da se priključi. E, sada da vam kažem, postoje ljudi koji ne mogu da ostvare pravo na priključak, a pri tom nisu recimo, bespravno gradili pre godinu dana ili pre dve godine, ili pre pet godina, nego su gradili pre 50 godina.
Recimo, neko pomenuo ovde neka Obrenovačka sela, tamo gde se gradi infrastruktura, recimo postoje sela gde su kuće izgrađene pre 20, 30, 50 godina i nema plana, nikada niko nije doneo plan i to će biti posle tema jednog drugog zakona o kome ćemo pričati, kako ćemo naterati lokalne samouprave da donose planove, ali to sada nije tema ovog zakona, pa neću pričati, ali i to smo predvideli. Onda ti ljudi nemaju građevinske dozvole, a nisu ništa gradili pre godinu dana ili pre dve godine i oni ne mogu da ostvare pravo na priključenje upravo zato, ništa nisu krivi za to. Prema tome, oni će takođe moći da se priključe.
A to da se građevinskom mafijom nazivaju ljudi u Busijama, Ugrinovcima, običan narod koji je gradio od muke, ko je pobegao, eto samo najbolje govori o onima koji to pričaju. Oni su baš građevinska mafija.
Bila je priča da li će biti aboliran neko od investitora ko je pobegao. Pa, neće biti zato što se ovo odnosi samo na ljude koji žive ne na investitore. Po ovom zakonu investitor ne može da ostvari nikakva, ništa, samo onaj ko živi u stanu i može da dokaže da živi u tom stanu ili kući sa svojom porodicom, imenom i prezimenom. One koji su neki investitori prevarili. Možda se desi, imate slučajeva gde su ljudi kupili stanove u zgradi koja je bila legalna i onda investitor dozidao jedan sprat i proglašen je ceo objekat nelegalnim, koji takođe sada će moći da se priključe.
Prema tome, zaista bih voleo, ali stvarno bih voleo da o ovim problemima pričamo trezveno i pričamo o tome koliko će problema ovo rešiti. Reši će probleme mnogim ljudima i ovim se ne prejudicira njihov zakon za ozakonjenje, ne prejudicira se odluka o ozakonjenju, ovim se samo omogućava da ljudi koji žive u nelegalnim objektima ostvare svoja osnovna, ljudska prava, a to je pravo na struju, na vodu, na kanalizaciju tamo gde postoji, na gas ako je sproveden ili eventualno na građevinsko grejanje. Tako je da će veće prihode imati sama preduzeća, jer će ti ljudi normalno plaćati cenu usluga koju koriste i to je potpuno normalno.
Pričalo se o broju nelegalnih objekata. Pa, da vam kažem, ministar, jedan od prvih ministara posle 2000. godine, Dragoslav Šumarac je u ovoj Skupštini, doduše ne u ovoj sali, već u drugo sali, 2003. godine kada je donošen prvi zakon pričao o milion nelegalnih objekata. To je inače isti onaj ministar, bivši ministar Šumarac koji je podržao jedan drugi zakon koji će doći posle ovog, izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji, ali to neće niko da kaže, jer on je dobar kada napada nas, ali kada kaže da smo nešto dobro uradili, onda nije dobar. Isto kao i novinar „Danas“ Miša Brkić, kada kaže da su odredbe zakona dobre, onda nije poželjan. Znači pričalo se tada o milion, to je rekao tadašnji ministar, 2003. godine, milion nezakonitih objekata.
Prema tome, ozakonjenje, odnosno nelegalna gradnja nije problem koji se dogodio juče ili pre dve godine ili pre pet godina, ili pre deset godina, to je problem koje ovo društvo mori duže od jednog veka i to je problem koji ćemo morati zajednički i to će nas čekati na narednim sednicama da pronađemo rešenje. Tako da bih molio da se ne meša ozakonjenje sa privremenim priključcima.
Bilo je pitanje koliko će trajati priključak, pa do rešenja o ozakonjenju, vrlo jednostavno. Kada neko reši, dobije ozakonjenje, tada naprosto se ispunjava sve uslove da taj priključak preraste u trajni. Znači, do rešenja završetka ozakonjenja priključak traje. Ne traje ni dva dana, ni pet dana, ni mesec dana, nego traje dok se ne reši pitanje ozakonjenja. Prema tome, taj priključak traje.
Drugo, čuo sam istovremeno da se traži brisanje svih članova i skraćenje rokova. Zaista ne znam kako je moguće i jedno i drugo. Rokovi su kratki upravo zato da se ne bi ovaj zakon zloupotrebljavao, da bi zaista ljudi kojima je to preka potreba, a među njima je i mnogo izbeglica, i interno raseljenih lica sa Kosova i Metohije, o tome je pričala jedan poslanica ovde.
Znači, i oni koji su nažalost izbegli prvo privremeno, ali to traje bogami više decenija, da ti ljudi mogu da reše probleme i to je samo problem da budu priključeni kao svi drugi ljudi na struju i na vodu. Ništa ne dobijaju u smislu da se rešava njihovo ozakonjenje i zato sam bio siguran, ali skoro potpuno siguran da će ovaj zakon svi podržati.
Mogu da razumem da se neko ne slaže sa rokom ili kaže - dali ste kratak rok ili treba da bude duži ili može neko da kaže treba da bude kraći, ali ovo je zaista humanitarna mera i to nema nikakve veze sa politikom i to je nešto što je osnovno ljudsko pravo i što je naša obaveza kao društva da to podržimo.
Opet vam kažem, to nema veze i to je zaista ružno pričati, pošto će korisnici ovog zakona biti ljudi koji nemaju sada ni struju, ni vodu. Jedna poslanica je pričala o detetu iz Grocke. Znači, to je zaista nije u redu te ljude nazivati tajkunima, jer vrlo jasno i precizno… Zato smo i prihvatili amandman gospodina Komlenskog, iako je bilo jasno na šta se odnosi, pošto je on to dodatno precizirao, da bude jasno na koga se zakon odnosi - na one koje žive u porodično stambenim objektima, koji mogu da dokažu da tu žive i ni za koga više i dobijaju pravo da legalno imaju struju i vodu i ništa više. Znači, ne rešava se problem ozakonjenja.
Bilo je nekih drugih pitanja. Recimo, bilo je pitanje, i to ću samo u dve rečenice, pošto nije tema, oko pomoći koja se desila zbog poplava. Formiran je štab na nivou Vlade Republike Srbije. Opštine su bile dužne da formiraju komisije, da proglase vanredno stanje, da popišu sve znači. U međuvremenu se obezbeđuju sredstva i Vlada Republike Srbije će dodeliti sredstva opštinama preko Ministarstva za javna ulaganja i preko tog ministarstva će biti novac podeljen opštinama koje će onda isplaćivati građanima.
Bilo je pitanja o tome zašto su neki direktori u VD stanju? To je, inače, pitanje za Ministarstvo privrede, nije pitanje za Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Kao što je bilo pitanja zašto su neki ljudi zaposleni u lokalnoj samoupravi u Sekretarijatu za urbanizam. To je takođe pitanje za lokalne samouprave.
Bilo je pitanja o urbanizmu o lokalnim samoupravama, to je pitanje za lokalne samouprave. Sada, kada dođe drugi zakon na dnevni red tokom dana, to je Zakon o planiranju i gradnji, videćete kako će moći Vlada da interveniše kada lokalne samouprave ne budu radile posao i po pitanju inspekcije i po pitanju izdavanja dozvole. U ovom trenutku to nije moguće, osim po pravu nadzora i to što je moguće, to se radi.
Prema tome, ono što želim da kažem, to je da ovaj zakon rešava problem desetina hiljada porodica koje žive bez struje, vode ili nemaju legalne priključke. Ovaj zakon ne prejudicira ozakonjenje. Ozakonjenjem ćemo se posebno baviti.
Ovaj zakon je humanitarnog karaktera, u skladu je sa evropskom praksom koja podrazumeva šta je osnovno ljudsko pravo, u skladu je sa presudama suda iz Strazbura ne u slučaju Srbije, već nekih drugih zemalja, u skladu je sa onim što je od nas tražio Zaštitnik građana i sa onim što su od nas tražila udruženja građana koji upravo okupljaju te ljude.
Prema tome, glasanjem protiv ovog zakona, koji je zaista humanitarnog karaktera, znači da mi ne želimo da pomognemo tim ljudima.
Zaista ne mogu da verujem da nećemo ovaj zakon doneti jednoglasno. Mogu da razume da se ne slažemo oko nekih drugih zakona, da postoji ideološke razlike, ali oko ovog zakona ja zaista ne verujem da je moguće da imamo bilo kakve razlike i zato pozivam sve poslanike da podrže ovaj zakon, jer ovaj zakon zaista rešava životne probleme.

Biti operater vazduhoplova, to je specifična delatnost koja se zato definiše posebnim Zakonom o vazdušnom saobraćaju.
Želeo bih na kraju ove rasprave da pojasnim, odnosno da probam da razjasnim neke dileme koje su se pojavile u vezi sa ovim zakonom. To je, da Zakon o vazdušnom saobraćaju mora da bude potpuno, ali potpuno usklađen sa direktivama EU, jer mi smo deo evropskog otvorenog neba. Propisi Evropske agencije za bezbednost saobraćaja daju mogućnost izmene rasporeda radnog vremena i ne definišući vremenski rok.
Kada su u pitanju izmene i dopune ovog Zakona, traže se izmene isključivo u nepredviđenim okolnostima. Inače, odmor člana letačke posade pre poletanja na dužnost, kada je u pitanju matični aerodrom mora da traje onoliko koliko je iznosila njegova prethodna letačka dužnost ili 12 sati, zavisno od toga šta je povoljnije za njega.
Pravilnik o organizaciji radnog vremena članova posade civilnog vazduhoplovstva je potpuno usklađen sa svim evropskim regulativama, a pre svega sa regulativom Evropske agencije za bezbednost saobraćaja.
Ono što takođe želim da kažem, kako bi bilo jasno, pošto je imalo različitih tumačenja, nadam se samo zato što su, kako da kažem, određeni poslanici ne poznaju ovu materiju. Radno vreme pilota striktno se prati kako kroz odit, tako kroz inspekcijski nadzor, kako na nacionalnom, državnom nivou, tako i u nadzoru Evropske agencije za bezbednost vazdušnog saobraćaja. Tako da je to razlog izmena ovog zakona.
Kada pričamo o vazdušnom saobraćaju, ja bih samo podsetio da je 2013. godine kada je ugašen „Jat ervejs“ i kada je napravljena „Er Srbija“, pitao bih samo da li se sećaju poslanici kakav je odijum to izazvalo i kakve napade je tada doživeo, tada prvi potpredsednik Vlade, posle i predsednik, Vlade i predsednik Republike, Aleksandar Vučić?
Da li se sećamo koliko su ga napadali zbog gašenja „Jat ervejsa“ i stvaranja „Er Srbije“? Danas je „Er Srbija“ u većinskom vlasništvu, vlasništvo je skoro 86% Vlade Republike Srbije, odnosno Republike Srbije, a negde oko 14% je vlasništvo „Etihada“. Prošle godine „Er Srbija“ je imala 15 novih destinacija, ove godine 22 destinacije. I to je najbrže rastuća regionalna avio-kompanija u Evropi.
Mi smo ponosni na „Er Srbiju“ zato što je „Er Srbija“ pokazala da može da bude regionalni lider i jači smo i snažniji smo od mnogih drugih, ne od mnogih, nego od svih drugih avio kompanija iz zemalja bivše Jugoslavije.
„Er Srbija“ će ove godine imati tri i po miliona putnika, više od tri i po miliona putnika. Podsećam vas da JAT, veliki JAT iz one bivše Jugoslavije je u vreme svoje najveće ekspanzije 1989. godine imao pet miliona putnika. Ta zemlja je imala 21, 22 miliona stanovnika. Danas „Er Srbija“ ove godine sa tri i po miliona putnika u zemlji sa oko sedam miliona stanovnika ima bolje rezultate nego što je imao JAT.
Aerodrom „Nikola Tesla“ ove godine će imati preko sedam miliona putnika i biće ubedljivo najfrekventniji aerodrom u ovom delu Evrope. Dovoljno je samo da vas podsetim da „Er Srbija“ koja čini 50% svih letova na aerodromu „Nikola Tesla“ ove godine svoje operacije je povećalo na aerodromu za 40%, ali ne samo „Er Srbija“. „Turkiš Erlajns“ je operacije povećao za preko 80%, „Flaj Dubai“ za 193%, „Viz Er“ za preko 300%, „Osrtijan erlajns“ za preko 42%.
Prema tome, vazdušni saobraćaj u Srbiji se razvija i mi smo veoma srećni uspehom „Er Srbije“. Žao mi je što to ne priznaju oni koji su napadali odluku Vlade u jednom od prethodnih mandata da se osnuje „Er Srbija“. Tada je to bila hrabra odluka predsednika Vučića i odluka koja pokazuje da u politici i u poslu morate da imate hrabrost, donosite hrabre odluke koje donose rezultat.
Danas je naša zemlja vazduhoplovno čvorište ovog dela Evrope i naš aerodrom će nastaviti da raste, kako po kapacitetima, tako i po broju putnika. Zato, ove izmene nisu ništa drugo nego usklađivanje sa evropskim direktivama jer kada se u vazdušnom saobraćaju iznad nacionalnog zakonodavstva nalaze se direktive i regulativa koja potpisuje evropska Agencija za bezbednost saobraćaja i potpuno su u skladu sa svim direktivama koje poštuju svi drugi operateri vazduhoplova u Evropi.

Slušao sam pažljivo već dva sata i 15 minuta raspravu, pa ću pokušati da odgovorim na neka pitanja koja su se pojavila u debati, želeći da razjasnim nešto što možda nije bilo jasno ili što meni nije jasno i zato ću morati neke stvari da pitam.
Dakle, više puta je predloženo da se čitav zakon briše, a onda od istih onih koji traže da se čitav zakon briše čujem već ne znam koliko puta da su amandmanima pokušali da poprave zakon za koji inače tvrde da je neustavan i da treba da se briše.
Zaista ne mogu da razumem tu logiku. Ako mislite da nešto treba da se briše, onda lepo ne raspravljate o tom zakonu, onda ne predlažete amandmane na zakon za koji smatrate da ne treba da postoji.
Inače, da li je nešto ustavno ili neustavno o tome odlučuje samo Ustavni sud i vrlo mi je zanimljivo da slušam ovde ljude koji tako olako daju kvalifikacije, ali to jedino mogu da obrazložim nerazumevanjem pravnog sistema. Nisu svi ni pravnici. Slažem se da ne moraju svi sve da znaju, ali makar neko ko je poslanik trebalo bi da zna ko odlučuje o tome da li je neki zakon ili neki pravni akt ustavan ili neustavan, tako da molim da pustimo da o tome odlučuje oni koji su nadležni, a ne da mi ovde tako lako dajemo kvalifikacije bez ikakvog razloga.
Oni što su predložili da se briše zakon, to građanke i građani Srbije treba da znaju, predložili su, inače, da se briše odredba kojom se uvodi u Srbiji obaveznost prilikom izgradnje postojanje elektropunjača. Oni su predložili da se ukine obaveza pumpama da auto-putevima postave elektropunjače, čime će naša zemlja postati deo evropskih koridora i imati uslova da bude mnogo više elektropunjača nego što ih je sada, što inače spada u e-mobilnost i nešto za šta se mi zalažemo.
Oni koji su predložili da se čitav zakon briše traže da se ukine zaštita građana od nesavesnih investitora, koju uvodi ovaj zakon. Podsetiću da u izmenama i dopunama zakona koji se nalazi pred vama postoji obaveza svakog investitora da pre prijave radova, prijava radova se daje posle građevinske dozvole, predaju investitori polisu osiguranja od štete trećim licima kako bi se, ukoliko dođe do štete, a dešavalo se to, ili ukoliko se građani žale na štetu, a to znaju oni koji su u opštinama, koji imaju građevinske inspekcije, kako bi građani imali iz čega da naplate štetu i kako bi se povećala njihova sigurnost.
Oni koji su predložili da se zakon briše, između ostalog, traže da se ukine i ono što smo takođe predvideli izmenama i dopunama zakona, a to je da svaki investitor pre dobijanja upotrebne dozvole mora da preda dokaz o kretanju građevinskog otpada, što znači da više neće biti toliko mnogo deponija građevinskog otpada, divljih deponija, jer, naprosto, oni koji su investitori moraće da predaju taj dokaz, što znači da će otpad morati da bude predat ovlašćenim operaterima.
Oni koji su predložili da se zakon briše predlažu da ukinemo e-prostor, koji inače omogućava veću sigurnost građanima, koji omogućava da se dobiju brže i lakše informacije, posebno u donošenju planova, što znači da očigledno to nama nije potrebno po onome što predlažu.
Oni koji su predložili da se zakon briše traže da ne ograničavamo više one koji izdaju građevinske dozvole, da mogu jednom samo da daju primedbe, a ne svaki put tokom postupka, što su inače kritikovali kao mogućnost korupcije, a kada predlažemo meru koja tu mogućnost ukida, onda oni pametno predlažu da se zakon briše.
Oni koji su predložili da se zakon briše predlažu inače da se ukine i odredba koju donosi izmena i dopuna zakona, a to je da više nije potrebna saglasnost svih suvlasnika na parceli za postavljanje rampi za invalide. Očigledno to nije važno pošto ovaj zakon inače predviđa većinsku saglasnost, ali oni koji misle da ovaj zakon treba da se briše predlažu i da to više ne postoji, što ja inače mislim da je građanima veoma važno.
Oni koji su predložili da se ovaj zakon briše predlažu da se ukine ono što smo predvideli izmenama i dopunama zakona, a to je da svaki zavod za zaštitu spomenika prilikom donošenja urbanističkog plana ima pravo da traži, da izradi studiju zaštite kulturnih dobara, što inače sada nije slučaj i da ta studija postaje sastavni deo urbanističkog plana i da niko ne može da ih preglasava na komisiji i da imaju pravo na konzervatorski nadzor, što sada nije slučaj, kao što imaju pravo i na odlučivanje kako će izgledati fasade u zaštićenim kulturno-istorijskim celinama kako bi se sačuvao duh i ambijent te same celine.
Znači, to očigledno nije dobro i to očigledno za njih treba da se briše.
Oni koji predlažu da se zakon briše treba da objasne građanima zašto građani treba da ostanu bez svega ovoga samo zato što oni misle da ne treba donositi nijedan zakon. S tim u vezi, moram da kažem da mi je vrlo neobično da malo, malo pa čujem žaljenje što radimo u 22.20 sati. Pa, valjda je naš posao da radimo?
Evo, ja sedim ovde od 10.00 sati ujutru i sedeću, što se mene tiče, do 5.00 ujutru. Nemam nikakav problem sa tim. Pa, valjda je naš posao da radimo i leti? Vidim da neki žale što nemaju godišnji odmor od dva meseca. Posao poslanika, kao i posao ministara, je da učestvuju u radu Narodne skupštine. Ja sam tu da čujem svaku primedbu i da odgovaram, a žao mi je što očigledno neki misle da ne treba da rade i što očigledno misle da bi trebalo da radimo pola sata dnevno. Koliko? Zaista mislim da treba vrlo ozbiljno da razgovaramo o tome kako ćemo raditi.
Čuo sam, inače, pitanje u vezi sa inspekcijom rada i moram da kažem da inspekcija rada nije predmet ovog zakona. To znači kada neko pita zašto, da li postoji odgovarajuća HTZ oprema i da li su svi uslovi koji su važni za bezbednost na gradilištu obezbeđeni, to nije Predlog zakona o planiranju i izgradnji, već drugih zakona, ali postoji obaveza po ovom zakonu, kako izmenama i dopunama, tako i prethodnom, da postoji na gradilištu koordinator bezbednosti na gradilištu, to je obaveza i koordinator bezbednosti na gradilištu vodi računa o svemu tome.
Čuo sam, inače, da izmene i dopune zakona predviđaju, i to se vrlo kritikuje, da čitav urbanizam, kao izdavanje dozvola u nacionalnim parkovima, odnosno u predmetima, odnosno u prostorima prirodne zaštite, pređe na ministarstvo i onda se pokazuju slike kako se sada gradi u nekim od tih nacionalnih parkova, a pri tom ministarstvo za to ništa nije odgovorno, nego odgovorne su lokalne samouprave. E upravo zato predlažemo da to pređe na Vladu i na ministarstvo, jer ubuduće Vlada želi da donosi odluke o tome. S obzirom da su to nacionalni parkovi, imamo pravo na to i onda kada neko bude pokazivao slike nekih budućih objekata, znaće se ko je odgovoran.
Prema tome, sada nismo imali mogućnost, ne samo ova Vlada, već i prethodne Vlade, te projekte da zaustavimo i zato smo insistirali i tražili i izmene i dopune zakona, između ostalog, i to predviđaju da bude, da imamo veću kontrolu nad tim šta se radi u nacionalnim parkovima, tako da mi zaista nije jasno, jer onaj ko glasa protiv ovog zakona, glasa protiv toga da se uvede red, između ostalog, i u nacionalnim parkovima.
Čuli smo priču da su svi investitori u Srbiji, pazite, svi investitori u Srbiji narkodileri, znači, svi ljudi koji nešto grade su narkodileri. Ja mislim, nadam se da je to lapsus, da to nije nešto što je zaista onaj koji je izrekao mislio, ali to je zaista meni neverovatno, s obzirom da inače izmene i dopune ovog zakona se predlažu zato što u građevinarstvu možemo da napravimo najveći iskorak kada je u pitanju BDP zemlje.
Ne treba da podsećam da je od 2012. godine do 2021. godine vrednost izvedenih radova u Srbiji porasla za preko 300%, da je 2013. godine vrednost svih izvedenih radova u Srbiji bila 1 milijardu 616 miliona 589 hiljada 636 evra, da je 2022. godine vrednost svih izvedenih radova bila četiri milijarde 957 miliona 675 hiljada 322 evra i to direktno ima veze sa rastom BDP-a.
Da li treba da podsećam da je učešće građevinske industrije u BDP-u sa 3% u 2013. godini poraslo na 7,5% u 2022. godini, da nivo zaposlenosti u građevinskoj industriji od 2018. godine svake godine raste za negde oko 2,5% pa i do 3%, da je 2022. godine u samo sektoru građevinske industrije u Srbiji radilo 169.771 zaposlen, da je 2023. godine u prvom kvartalu radilo 170.255 zaposlenih, što je rast od 2,7% u odnosu na 2022. godinu, da je zarada u građevinskoj iznosila 2012. godine prosečna 43.781 dinar, da sada iznosi i da je iznosila u prvom kvartalu 2023. godine prosečna zarada u građevinskoj industriji 94.025 dinara.
Čuli smo priču o hijerarhiji planova potpuno je normalno da su planovi nižeg ranga u saglasnosti sa planom višeg ranga. Ja to zaista ne mogu shvatim da uopšte iko ima ideju da je moguće da plan ko je nižeg ranga bude suprotan planu višeg ranga. To je nešto što postoji u zakonu, to je nešto što se podrazumeva. Tako da, zaista ne vidim ikakav razlog da se o tome posebno potencira. To se odnosi na prostorne planove posebne namene.
Ne postoji, čuo sam i tu priču, ne postoji zakonska obaveza, da to razjasnimo, ne postoji zakonska obaveza da se objavi izveštaj sa javne rasprave, a on je objavljen. Ja sam se zahvalio poslaniku koji nas je pitao i zbog koga je to objavljeno. Trebalo je da bude objavljeno i ranije, ali je zato ta javna rasprava umesto 20 dana, koliko je predviđeno zakonom, trajala između 45, pa možda i do 60 dana i zato je u toj raspravi pristiglo preko 600 različitih predloga od kojih je preko 100 prihvaćeno i zato je ta javna rasprava bila plodotvorna. Oni koji nisu znali da ima javne rasprave, zaista ne mogu da shvatim da nisu mogli da dođu na bilo koju od tih javnih rasprava koju su organizovali ili nisu tražili sastanak kad smo razgovarali o tome.
Pričali smo o tome da Savez za pristupačnost traži da se uvedu novi standardi i nova pravila. Tako je. Ali, jedna od izmena zakona koju smo prihvatili je upravo ono što je predložila mislim da je gospođa zaštitnik za ravnopravnost građana Brankica Janković upravo to da omogućimo kad su u pitanju rampe za invalide, da omogućimo da više nije potrebna saglasnost svih suvlasnika parcele, već samo većinskih vlasnika parcele.
Tačno je da možemo više da radimo na tome, ali to ne mora sve da bude predmet zakona. Postoji Pravilnik o tehničkim standardima koji je deo tehničke dokumentacije i kroz Pravilnik o tehničkim standardima sasvim sigurno je moguće da se usvoje mnoga od tih pravila. Ja sam neko ko se zaista zalaže ne samo za to, već i da prilagodimo više, pogotovo kad su u pitanju javni objekti, objekti javne namene, da se prilagodi više ne samo licima sa invaliditetom, već i starim ljudima, o čemu naše društvo ne govori tako puno, i zaista, na tome ćemo mnogo više raditi kroz sam pravilnik i to je nešto što nas sasvim sigurno čeka.
Nije predviđena studija, tako je, ali to možemo da rešimo kroz pravilnik, što ne znači da ubuduće ne moramo, da možda nije dobra ideja da se predvidi studija, ali mislim da već imamo iskorak u ovom pravcu i naravno da treba da radimo više na tome, jer svi naši javni objekti treba da budu prilagođeni osobama sa invaliditetom. Mnogi nisu, zato što su građeni u vreme kada se o tome nije vodilo računa.
Bilo je pitanja da li znam da se u nekim gradovima gradi, ne znam, zato što te dozvole izdaju lokalne samouprave. Ne mogu da znam za svaku dozvolu svake lokalne samouprave. Ali, slažem se, ako stavimo u Pravilniku o tehničkim standardima, onda možemo da ih nateramo da to bude deo njihovih projekata i to je nešto na čemu zajednički svi možemo da radimo.
Bila je priča o sertifikatima zelene gradnje. Ja sam veoma ponosan na to što će sertifikati zelene gradnje biti deo, obavezni deo kupoprodajnih ugovora, neki odmah za nove zgrade, neki za tri godine, neki za pet godina, a neki za 10 godina. Pričam o energetskim sertifikatima, izvinjavam se. Zašto? Zato što je veoma važno da građani koji kupuju stanove, koji kupuju nekretnine, znaju energetska svojstva te nekretnine, to je pošteno i to je u skladu sa evropskim direktivama.
Nismo stavili 12 godina, zato što je evropska praksa do koje smo mi došli 10 godina. Zato smo stavili 10 godina. Mislimo da je u ovom trenutku dovoljno 10 godina. Da li ćemo to ubuduće menjati, to je sve otvoreno pitanje, ali je važno da prvo uvedemo obavezu da zaista ti sertifikati postoje.
Zaista, ne mogu da razumem da oni koji traže da se zakon briše, da se brišu svi članovi zakona, da su protiv sertifikata zelene gradnje. I posle mi neko priča o ekologiji. Pa, mi smo jedna od retkih zemalja u Evropi koja će imati u svom zakonu sertifikate zelene gradnje i to za sve objekte površine od preko 10.000 kvadrata bruto, plus za sve javne objekte. Siguran sam da ćemo ubuduće imati mnogo više i manjih objekata sa sertifikatima zelene gradnje. Sertifikati zelene gradnje su međunarodni sertifikati. To znači da neko dodatno kontroliše projekte. Kada dodatno kontroliše projekte, onda to znači da imamo još jednu dodatnu kontrolu, a pored toga oni koji budu gradili po sertifikatima zelene gradnje, imaće pravo na 10% popusta na doprinose za građevinsko zemljište, što je dovoljan motiv ljudima i koji nemaju tu obavezu da uđu u izgradnju sertifikatima zelene gradnje. Sertifikat zelene gradnje ne znači samo dodatnu kontrolu, znači upotrebu ekoloških materijala i to je nešto za šta se nadam apsolutno da svi težimo.
Bilo je pitanje oko strategije razvoja. Ne donosi se strategija razvoja već plan razvoja, a što se tiče nacionalne stambene strategije ona je u izradi. Nacionalna stambena strategija će biti veoma brzo usvojena. U toku je rasprava, koliko znam o njoj, i to je nešto što nas čeka u narednom periodu.
Bilo je priče oko ispitivanja porekla kapitala investitora. To nije pitanje za ovaj zakon. To je pitanje za Agenciju za borbu protiv korupcije. Svako ko ima bilo kakvu sumnju u vezi porekla kapitala to treba da prijavi tužilaštvu i Agenciji za borbu protiv korupcije, Agenciji za pranje novca, izvinjavam se. To znači da ovaj zakon nije zakon koji se time bavi niti se ikada od 2003. godine ijedan zakon bavio ovom temom. Hajde, ako se nikada nije bavio, ajmo da znamo šta je tema ovog zakona.
Bilo je priče u vezi strateške procene uticaja za životnu sredinu. Ona jeste deo dokumentacije i tačno je da su neki organi odlučivali i donosili odluke da ta procena nije potrebna. Sada to nije pitanje zaista za Ministarstvo već za te organe koji imaju nadležnost da donesu takve oduke.
Inače mislim da ona treba u budućnosti da postane obavezna i na tome radimo zajedno, obavezna za sve projekte, da treba da postoji arbitrarnost i na tome radimo sa Ministarstvom za zaštitu životne sredine.
Što se tiče stranaka u postupku, to je pitanje koje je bilo postavljeno na javnom slušanju i, između ostalog, neko ko je bio na javnom slušanju mogao je da čuje šta sam rekao kada su u pitanju stranke u postupku. Rekao sam da smo prihvatili amandman koji omogućava da stranka u postupku bude svako, svako ko dokaže na zakonom zasnovan interes da bude stranka u postupku. To se odnosi na fizička lica, na pravna lica, na nevladine organizacije, na naučne organizacije. Znači, na svakoga ko može po zakonu da dokaže da ima zakonom, zainteresovan za to.
To je evropska praksa. Prihvatili smo taj model koji postoji u Evropi, tako da nije tačno i zaista bih molio da bar oni koji su bili na javnom slušanju budu dovoljno korektni da kažu da je to jedan od predloga koji je prihvaćen, mislim ne prihvaćen, već sam tada reagovao, ali je to bilo nešto o čemu smo pričali na javnom slušanju, tako da je to javno slušanje i te kako bilo korisno.
Jedan od predloga su bili otvoreni stambeni blokovi na javnom slušanju i podrazumevalo se, ako mene pitate, da je nemoguća konverzija otvorenim stambenim blokovima, ali smo prihvatili amandman koji to vrlo jasno potencira, tako da zaista i neće biti moguća konverzija otvorenim stambenim blokovima. To ćemo ostaviti za Zakon o stanovanju koji će takođe doći na dnevni red, koji treba da se menja i on će doći posle nacionalne strategije koja se pre toga izrađuje, pa ćemo onda pričati i o tome na koji način će se ovo rešavati.
Pričali smo o prostornom planu. Samo da razjasnim jednu stvar. Prostorni plan ne ističe, ne ističe mu važnost istekom roka, već donošenjem novog plana, i to je valjda potpuno jasno.
Što se tiče novog prostornog plana Republike Srbije, sprovedena je javna rasprava. Deo te rasprave sproveden je u vreme kada ja nisam bio ministar. Posle toga je nastavljeno. Procedura je završena. Trenutno se taj prostorni plan nalazi na mišljenjima ministarstava. Kada se završi procedura po zakonu, Vlada će, kada sva ministarstva budu dala svoje mišljenje, taj prostorni plan predložiti Narodnoj skupštini i tada će se on naći ovde i tada ćemo razgovarati o prostornom planu Republike Srbije.
Bilo je priče o Agenciji za prostorne planove, pa sam čuo jednu neverovatnu priču, ja zaista mislim da je lapsus, da Agencija za prostorne planove donosi planove. To niti piše u zakonu, niti je moguće. Niti je to moguće da se dogodi. Ona jeste učesnik u izradi planova, ali ne donosi planove. Tako da ja zaista molim da, kada pričamo o tome, pričamo ono što je istina.
Čuli smo priču da treba da proteramo sve strane investitore, da treba da ih oteramo iz zemlje i da ne treba da postoji ni jedan strani investitor. Svi su oni kriminalci, oni su ubice, oni su multinacionalne kompanije koje uništavaju ovu zemlju, oni su neko ko ne zapošljava nikog. To su očigledno strani investitori.
Inače, da vas podsetim od 2012. godine, 500.000 ljudi više radi u Srbiji, više je zaposleno u Srbiji nego što je bilo zaposleno ranije. Moram da kažem, pokušavao sam da nađem gde pojedini kritičari ovog zakona nalaze inspiraciju, pa imam i knjigu Edvarda Kardelja „Pluralizam političkih interesa u socijalističkom samoupravljanju“, koju ću inače pokloniti onome ko se bude najviše istakao u odbrani Kardeljevog dela, ali sam uspeo da pročitam, pošto ja imam, inače, uspeo sam da nađem crvenu knjigu Mao Cedunga, koja kaže ovako: „Naš najosnovniji zadatak u oblasti privredne proizvodnje je organizovano korišćenje radne snage i podsticanje ljudi da uzimaju učešće u proizvodnji, izbacivanje stranog kapitala iz naše zemlje“. Moram da kažem da mi je zaista čudno, evo, to je „Crvena knjiga“ Mao Cedunga, prevedena na srpski, da ne mislite da čitam sa kineskog, zaista ne mogu da shvatim tu mržnju prema ljudima koji investiraju u ovu zemlju, bez obzira da li su domaći ili su strani investitori. Svako ko investira zaslužuje poštovanje, kao što oni koji investiraju moraju da poštuju svoje zaposlene bez obzira da li su stranci ili su domaći investitori, ali te priče – oterajmo strane investitore, oni su zli, hajde da se vratimo u srednji vek, ne treba nam ništa, to su priče koje ovu zemlju uništavaju.
Nikada, ali nikada u ovoj Vladi neće biti saveznika za takvu retrogradnu politiku koja uništava Srbiju. Srbija je jaka, može da brani svoje političke i bilo koje, nacionalne interese samo kada je ekonomski jaka. Danas Srbija može da brani svoje interese zato što je ekonomski jaka. Kada je Srbija ekonomski slaba, ne može da brani ni sebe, a ne može da brani ni svoje političke ni nacionalne interese. Zato je jačanje ekonomske Srbije, a to se dešava i kroz izmene i dopune ovog zakona, najviši nacionalni interes. Zato je važno da se ovaj zakon usvoji.
Zahvaljujem se svima na pažnji. Saslušaću naredna dva sata ponovo ljude. Ko bude spreman da ostane da čeka, ja ću biti spreman da odgovaram na druga pitanja. Vidim da se neki čude. Vidim da se radi. To je tako. Svako od nas treba da zaradi platu, ja kao ministar i vi kao poslanici i u svakom slučaju ne treba se čuditi u tome da se radi, jer je to potpuno, potpuno normalno. Hvala.

Kažem ja da vi citirate Mao Ce Tunga. Vi ste izgleda „Maoista“ u jednoj desničarskoj stranci, vrlo zanimljivo. Ono što mogu da vam kažem, moja imovina se nalazi u mojoj prijavi u Agenciji za borbu protiv korupcije, a kako izgleda kada se neko bogati javnom funkcijom, pitajte vašeg bivšeg, a sadašnjeg predsednika, Vuka Jeremića. To je primer svetske, belosvetske korupcije o kome se raspravljalo od Američkog kongresa do Hong-Konga.
Ne postoji političar koji je lišen skandala, korupcionaškog skandala od vašeg bivšeg ili sadašnjeg predsednika, ne znam šta vam je predsednik i ne znam na kojoj ste strani. Prema tome, to vam je primer za korupciju, a ono što vi radite, vi pretite investitorima, pokušavate da oterate njih iz zemlje i pokušavate da ostavite ljude bez posla pošto vi svoju platu ovde imate i to je ono što radite i to je opasno.
Opet vam kažem, čudno mi je, ja bih razumeo da nekad iz ovih levih stranaka čujem neke ovakve izreke, to bih stvarno razumeo, ima „Maoista“, ali neko u jednoj desničarskoj stranci, konzervativnoj, bude „Maoista“ i da preti stranim investitorima i domaćim, ja to stvarno ne mogu da razumem.

Izmene i dopune Zakona o izgradnji podrazumevaju Centralni registar planskih dokumenata. U tom Centralnom registru biće dostupni svi planski dokumenti sa teritorije Republike Srbije. Tako da je to korak napred, ako pričamo o dokumentima.
Nego, zaboravih malopre, pitao me je gospodin Obradović u vezi postavljanja ovih privremenih objekata. Ne znam zaista o čemu se radi, ali mogu da vam kažem koja je procedura.
Znači, to su privremeni objekti. Oni po zakonu ne mogu da budu veći od 10,5 kvadrata. Da bise postavili takve objekte morate da donesete, tj. da izmenite postojeći plan privremenih objekata, koji se inače donosi na svakoj gradskoj opštini posebno, uz saglasnost Gradskog sekretarijata za urbanizam, Zelenila, Zavoda za zaštitu, zavisi u kom se nalazi. Ukoliko se izmeni plan to je onda moguće, ali o tome mora da se izjasni skupštine opština jer naprosto to podrazumeva izmenu samog plana.

Kada pričamo o arheologiji, pa između ostalog jedan od amandmana o kojem je malopre govorio gospodin Janković, koji smo prihvatili, tiče se upravo arheologije. To znači da sada postoji vrlo striktna obaveza svih investitora da kada se naiđe na arheološko nalazište da se odmah obustave radovi i da se odmah izvesti nadležni zavod koji je nadležan za zaštitu spomenika kulture na toj teritoriji.
Na pitanje ko donosi studiju zaštite, pa donosi nadležan zavod, onaj ko je nadležan za tu teritoriju. O tome ne odlučujemo u Zakonu o planiranju i izgradnji. Odlučuje se o zakonima iz oblasti kulture koji regulišu zaštitu, ali onda se jasno zna šta se radi.
Inače, ovaj zakon, i to moram da kažem, nema nikakve veze sa rudarstvom i to je nešto što zaista više ne znam da li je to iz neznanja ili iz loše namere što stalno pokušava da se prikaže. Rudarstvo se reguliše Zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima.
Nijedan član ovog zakona se ne odnosi na rudarstvo ne zato što mi to nećemo, već zato što rudarstvo ima svoj zakon koji reguliše sve što se tiče rudarstva, tako da ko god kaže da ovim zakonom se bilo šta uređuje kada je u pitanju rudarstvo, naprosto, ne govori istinu.
Ono što sam malopre čuo u vezi… postoji inače, ne samo u izmenama i dopunama ovog zakona, već od ranije, katastar podzemnih instalacija i taj katastar bi trebalo, nažalost, da bude tačan, ali očigledno živimo u takvoj situaciji da nije potpuno tačan i to je inače pitanje za one koji vode taj katastar i time ćemo morati da se pozabavimo u budućnosti, jer nije to prvi slučaj da taj katastar nije dobar i da onda oni koji rade dolaze u tu situaciju da naiđu na neke podzemne vodove koje, naprosto, nisu očekivali, jer ih nema u projektu.
Ne može zakonom da se reguliše da li ulica koja je rekonstruisana mora ponovo da se rekonstruiše. To je odluka onog ko upravlja to ulicom. To zaista nije moguće da se reguliše zakonom. Razumem vašu dobru nameru i želju i znam šta hoćete time da postignete, ali to nije stvar zakona.
Hvala.

Ne znam koliko će vremena vam trebati da radite, ali će vam trebati mnogo vremena da naučite, pošto smo pričali i na javnom slušanju, ali očigledno ništa niste naučili, pa moraćemo ponovo da ponovimo sve iz početka.
Dakle, kao što smo više puta rekli, BDP Srbije 2012. godine iznosio je 34 milijarde. Srbija je bila zadužena 74% tog BDP, a BDP naše zemlje prošle godine iznosio je 60 milijardi, zaduženi smo oko 50%, što znači da smo među najmanje zaduženim zemljama Evrope. Kada poredite koliko su zadužene zemlje EU, mnoge zemlje EU videćete da su u odnosu na BDP mnogo više zadužene od Srbije.
Srbija se razvija i dobro je što svi konstatujemo da se grade auto-putevi. Dobro je što konstatujemo i dobro je što znamo i razumemo da se u ovom trenutku gradi 492 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, da je od 2012. godine do danas izgrađeno 405 kilometara auto-puteva. Miloš Veliki auto-put je otvoren za saobraćaj 2019. godine, potpuno normalno da se taj auto-put kao i svaki drugi održava. Od putarina Srbija će ove godine zaraditi 350 miliona evra, prošle godine je bilo oko 300 miliona evra. To samo govori više nego jasno da je više automobila na našim putevima u odnosu na prošlu godinu, prvih šest meseci imamo 4,7% više automobila, odnosno preko 12% veće prihode. Međutim, za održavanje tih puteva, računajući lokalne puteve, odnosno magistralne i regionalne, treba mnogo više novca.
Prema tome, nastavićemo da unapređujemo, da putevima obezbeđujemo nova sredstava kako bi se naplatila putarina, zato će se i uvesti putarina na putevima prvog B reda za kamione preko sedam i po tona. Zato smo zabranili kaminima u tranzitu stranim da koriste lokalne puteve i regionalne puteve, već smo ih uputili na auto-puteve, kažnjavamo ih kada siđu sa auto-puteva i zato obezbeđujemo veći prihod.
Kada je u pitanju železnica, do 2012. godine, ukupno je rekonstruisano 31 kilometar železnice.
Od 2012. godine do danas rekonstruisano je 806 kilometara železnice. Od 1976. godine nije izgrađen nijedan centimetar nove pruge. Od 2012. godine do sada izgrađeno je 108 kilometara novih pruga. Trenutno gradimo 108 kilometara pruge prema Subotici koja će biti završena do kraja sledeće godine.
Kada govorimo o Zakonu o planiranju i izgradnji, ja sam zaista očekivao da se govori o tome koliko taj zakon donosi transparentnosti i koliko dolazi ubrzanje u izdavanju građevinskih dozvola. Očekivao sam da će nekoga interesovati kako ćemo sada zaštiti građane pošto smo naterali, pošto će investitori morati da daju polisu osiguranja od štete trećim licima kada grade, kako bi mogli da se građani koji eventualno imaju štetu prilikom gradnje, zaštite.
Očekivao sam da ćemo govoriti o tome kako je sada uvedena obaveza da se pre dobijanja upotrebne dozvole da dokaz o kretanju građevinskog otpada.
Očekivao sam, takođe, da pričamo o tome kako je primenjeno šest direktiva EU i kako smo se potpuno usaglasili kada je pitanju izgradnja odnosno sektor izgradnje sa EU, kako smo prihvatili sertifikate zelene gradnje za sve objekte preko bruto površine preko 10 hiljada kvadrata i za sve javne objekte, kako smo uveli energetske pasoše koji će biti obavezni narednih 10 godina, kako polako kad je ovaj sektor u pitanju naše propise potpuno sinhronizujemo sa propisima EU.
Očekivao sam da pričamo o tome koliko više imamo radnika kada je u pitanju sam sektor izgradnje. Očekivao sam da razgovaramo upravo o takvim stvarima. Očekivao sam da pričamo o tome šta se sektor građevinarstva donosi Srbiji, pa je potrebno da ubrzamo procese.
Očekivao sam da neko zaključi, recimo, da je vrednost ukupne godišnje izgradnje 2021. godine u odnosu na 2013. godinu porasla za ukupno 307%. Da, recimo, pokažemo da je učešće u BDP-u građevinarstva 2013. godine iznosilo 3%, a onda iznosilo 2021. godine 6%. Prošle godine je iznosilo skoro 7%.
Očekivao sam da razgovaramo o tome kako je prošle godine u sektoru građevinarstva radilo 169.771 zaposlen, a u prvom kvartalu ove godine 170.255 zaposlenih i to u trenutku kada postoji recesija u građevinarstvu u čitavoj Evropi.
Očekivao sam o tome da pričamo šta sve možemo dodatno da uradimo kako bismo ovaj sektor pomogli, jer u rast ovog sektora imamo najveće šanse za rast BDP, zato što u poljoprivredi, nažalost, zavisimo od sunca i od vremenskih prilika. Bez obzira na sve dobre mere koje sprovodimo, ovde je sve u našim rukama i možemo mnogo toga više da učinimo.
Prosečna plata u građevinarstvu je bila 2012. godine 43.781 dinar, 2022. godine je porasla na 64.577 dinara. Znači 47% ili 20 hiljada, nešto malo više, skoro 21 hiljadu dinara je povećana plata u građevinarstvu.
Očekivao sam da pričamo o nedostatku radne snage u građevinarstvu i kada pričamo o zakonu koji je takođe na dnevnom redu, koji je donet, između ostalog, na zahtev ministarstva na čijem sam ja čelu, da pričamo koliko nam je potrebno da obezbedimo nove radne snage da bi ovaj sektor rastao. Umesto toga, čujem prazne priče i mislim da bi bilo dobro da razgovaramo o tim stvarima.
Da ponovim. Kada je u pitanju konverzija, mi pričamo o pet hiljada lokacija. Većina tih lokacija ili ogromna većina ili najveći deo se nalazi u firmama u stečaju. Nema grada u Srbiji ili skoro da nema grada u Srbiji koji nema neku od tih firmi u stečaju i znaju dobro šta se dešava, da su te lokacije zarobljene, da bi bilo mnogo bolje da ih stečajni upravnici prodaju, da se namire poverioci, a da se na tim lokacijama nešto radi.
Pričao sam o slučaju Pirota gde u centru grada postoji lokacija na kojoj treba da se gradi intermodalni terminal i ne može da se reši dok postoji konverzija, jer stečajni upravnik ne može da sprovede konverziju.
Pričao sam o tome koliko će to pomoći da se reše pikovi, mi ih tako kolokvijalno zovemo, koji su vlasnici zemlje u Altini, Busiju, Ugrinovcima i mnogim drugim delovima Beograda, ali ne samo Beograda, gde su ljudi sagradili kuće posle zločinačke akcije „Oluja“, kada su morali da izbegnu.
Pričali smo o tome da po sadašnjem Zakonu o konverziji svo zemljište ispod objekta, kao i svo zemljište za redovnu upotrebu nikada nije bilo predmet konverzije i zato imamo nešto malo više od 30 miliona evra prihoda u budžetu za 12 godina. Znači, samo ono što nije zemljište za redovnu upotrebu i samo ono što nije zemljište ispod objekta je bilo i uvek, po sadašnjem zakonu, predstavlja konverziju.
Pričali smo o tome kako je članom 102. Zakona o planiranju i izgradnji, inače taj zakon postoji u zakonima o planiranju i izgradnji od 2003. godine, nije uveden juče. Nije uveden pre pet godina, već od kada postoji Zakon o planiranju i izgradnji u tom obliku kakav imamo i danas. Menjan je, naravno, u međuvremenu, ali prvi put smo tada dobili Zakon o planiranju i izgradnji i taj zakon je tada donet da bi se izbeglo to što je u Ustavu postojalo ograničenje o raspolaganju građevinskim zemljištem. Od 2006. godine mi nismo imali pravo na privatnu svojinu na građevinskom zemljištu.
Postoji princip jedinstva nepokretnosti, gde zemljište ispod objekta deli sudbinu objekta.
Pričali smo o tome da je skoro 94% konverzija urađeno bez naknade, za nula dinara, ali da ti postupci traju dve, tri, četiri, pet. Čuli smo na javnom slušanju predstavnika jedne kompanije da im postupak traje osam godina i da ne mogu da reše taj problem, a inače spremaju investiciju od 600 do 800 miliona evra, a ovde smo čuli jednog poslanika koji je rekao – pa, što ne čekate još malo? Neko ko želi da uloži 600 miliona evra da čeka još malo, a inače za taj grad bi tih 600 miliona evra investicija i tih 200 -300 ljudi koji će raditi mnogo značilo.
Prema tome, ovo je institut koji je anahron, koji ne postoji ni u jednoj republici bivše Jugoslavije. Pričam o republikama bivše Jugoslavije, jer mi smo imali isti sistem upravljanja nad građevinskim zemljištem u prošlosti. Ni u jednoj. U svim drugim republikama bivše Jugoslavije ovaj problem su rešili upravo na ovaj način kako ga mi danas predlažemo. Da je mogao da se reši drugačije, pa što mislite, da ne bi oni hteli takođe da uzmu pare, nego ne mogu na tome da se uzmu pare i to svi znaju. To čak znaju oni koji kritikuju ovo.
Kritikuju nas da smo uveli agencije oni koji su se bunili kada smo ovu agenciju ukidali 2014. godine.
Mislim da je to bila greška, da je trebalo da postoji agencija za prostorno planiranje. Tada su se ti bunili što se ukida ta agencija, a sada se bune kada je osnivamo.
Pričamo o tome da ovaj institut koči razvoj Srbije i ne donosi nikakve prihode. Pričamo o tome da će samo sa jedne lokacije, bilo koje od ovih pet hiljada, biti više prihoda za državu kroz porez na imovinu kroz kupovinu građevinskog materijala, kroz zapošljavanje radnika, kroz porez na dohodak, kroz porez na prenos apsolutnih prava, kroz kupoprodajne ugovore.
Znači, tražite da ostavimo recidiv prošlosti i komunizma jedini u bivšoj Jugoslaviji. Evo, Makedonija prodaje to.
Inače, juče sam rekao da to rade za jedan denar. Rade za jedan evro. Bila je moja greško. Jedan evro je vrednost 60 denar. Makedonija to radi za jedan evro. Bosna je to probala da uradi i imala isti ovakav zakon. Pobegli su brže bolje. Posle par godina je bio nesprovodiv. Slovenija i Hrvatska nikad nisu imale. Nijedna zemlja bivše istočne Evrope nema ovakav institut.
Prema tome, izmene ovog zakona znače napredak Srbije i nije tačno da se to odnosi samo na neke ljude koji su kupili fabrike, jer to je laž. Činjenica je da je većina tih lokacija u stečaju, a da, između ostalog, hiljade ili desetine hiljada ljudi čeka da reši problem legalizacije upravo na zemljištu tih fabrika u stečaju.
Ovaj zakon je donet kao lična osveta predsednika Tadića prema privrednicima sa kojima nije bio u dobrim odnosima i ovo je nauk da ne treba da se donose zakoni ni u korist pojedinaca, a ni protiv pojedinaca. Zakoni se ne donose za pojedince. Donose se za opšte dobro, kako bi zemlja napredovala, a ovaj zakon je opšte dobro.
Iskoračimo više iz tog šinjela i napustimo više to kardeljevsko upravljanje građevinskim zemljištem.
Da podsetim, pošto su mi rekli ovde da ima nekih mlađih koji ne znaju ko je Edvard Kardelj. To je bio komunistički ideolog i , između ostalog, bio je i predsednik Savezne Vlade itd. Između ostalog, ovaj sistem upravljanja građevinskim zemljištem upravo je recidiv toga.
Na kraju, ove izmene zakona podržala je čvrsto EU i zaista ne mogu da verujem da neko ko misli ili ko se zalaže za Srbiju da uđe u EU bude protiv ovih zakona, jer ovi zakoni znače usaglašavanje naše sa EU. Usvajanje ovih zakona znači da ćemo zatvoriti Poglavlje 1, to su javne nabavke i ukidanje zakona leks specijalis, ali to ide u paketu. To znači da ćemo moći da zatvorimo Klaster 1. Znači, usvajanje železničkih zakona, to znači potpuno usaglašavanje naše sa EU kroz Zakon o železnici i Zakon o interoperabilnosti železničkog saobraćaja, to znači zatvaranje Poglavlja 14. i Poglavlja 21. Poglavlje 14 je transport, Poglavlje 21 su sistemi, interevropski sistemi.
Prema tome, ajmo da gledamo u budućnost i ajmo da izađemo malo iz ideoloških okvira i da podržimo stvari koje su dobre za sve.
Pokušali smo da popravimo konverziju koja je bila deo zakona o ZPI od 2009. godine, 2014. godine poslednjim zakonom nije moglo, nikakvih prihoda nije bilo. Zašto držimo institucije koje, zašto nam treba institucija koja koči razvoj i koja ne donosi prihode?
Zato glasajmo za ovaj zakon i ovaj zakon znači da Srbija kreće napred. Hvala.

Gospodine Pavićeviću, pa koliko vidim mi se složismo kod većine stvari ili ste bar podržali ono što sam rekao.
Tačno je, godine 2015. menjan je zakon. U pravu ste potpuno. Tačno je da smo mi tada i to je jedna od primedbi koju smo imali na javnom slušanju, gde su me pitali čak i pojedini predstavnici, ne znam da li ste vi bili, izvinjavam se, nisam primetio, ali neke od vaših kolega jesu,bio je gospodin Niketić, pa bio je Nešić itd. ne znam, u svakom slučaju bilo je još i drugih iz opozicije i zaista smo razgovarali o tome. Jedna od primedbi je bila da li smo pokušali da nađemo neki drugi način da se naplati ta konverzija i to sam tada rekao – 2015. godine došlo je do promene zakona, kada je uvedeno da se ne plaća konverzija na zemljište ispod objekta, što je inače u skladu sa 102. članom Zakona o planiranju i izgradnji i koji tu postoji od 2003. godine, gde postoji jedinstvo nepokretnosti i to se odnosilo i na zemljište koje je za redovnu upotrebu i kao što možete da vidite od 2015. godine do danas posle sedam i po godina nikakvih novih efekata nije bilo.
Pošto nikakvih novih efekata nije bilo, potpuno je prirodno da se onda napusti čitav taj sistem i da se ukine zakon koji ne donosi efekat. Ne znam da li ste juče bili u sali kada je predsednik jedne opštine, ja mislim Ćuprija, rekao da su oni za 12 godina od konverzije kao opština zaradili 60 hiljada dinara, pardon, 30 hiljada dinara, izvinjavam se.
Sada kada biste krenuli da pitate druge predsednike opština ja mislim da bi cifre bile slične i da bi to bilo u stotinama hiljada dinara i to samo pokazuje da nikakav prihod nisu imale ni opštine, ni država i da nema onda nikakvog razloga da se taj zakon ne ukine, upravo zato što ne donosi nikakve efekte i potpuno je normalno i prirodno da pokušavate u životu, i sami ste bili u toj situaciji, da pokušate nešto da uradite i kada vidite da to više ne funkcioniše onda menjate sistem.
Inače, sama konverzija i sama ta svojinska transformacija je napuštanje jednog ideološkog koncepta i vi to takođe znate i tu je ono što se mi ne slažemo. Vi jeste za taj koncept jer, ajde sada da ne kvalifikujem, komunistički, ali neokomunistička ili prokomunistička ideologija jeste vaša ideologija i mi se tu ne slažemo.
Na kraju krajeva, ja sam čuo predstavnika iz vaše koalicije da treba napraviti moratorijum na gradnju, da ne treba više da se gradi u Srbiji. Mi smo protiv toga. Mi mislimo da bi to bilo pogubno za Srbiju, jer bi to dovelo do poskupljenja cene kvadrata, do većih kirija i to bilo sve suprotno od onoga što mislite da bi se dogodilo. Mi se oko toga ne slažemo.
Ja poštujem da imate pravo na svoje mišljenje, ali takođe poštujte da ako vidite da jedan sistem ne funkcioniše da ga treba menjati.
Kada smo pričali malopre o Zakonu o zapošljavanju stranaca, malopre sam rekao da je plata od 2013. do 2022. u građanskoj industriji porasla sa 43 hiljade na skoro 64.600 dinara. Znate li recimo da je samo u prvom kvartalu ove godine plata u građevinskoj industriji veća za 17% nego 2022. godine? Ona sada iznosi, prosečna zarada, 94 hiljade dinara.
Prema anketi koju je radila Privredna komora 64% kompanija koje rade u građevinskoj industriji je reklo da nije menjalo nivo zaposlenosti u prvom kvartalu 2023. godine, a da vam kažem to je inače najteži kvartal za građevinsku industriju, jer to je januar, februar i mart. Njihovo vreme počinje tek kada krene proleće i sada kada je leto.
Takođe, 56 kompanija je reklo da neće menjati broj zaposlenih u drugom kvartalu, a 41,5% kompanija je reklo da očekuje povećanje zaposlenosti i da im je potreban veći broj radnika u trećem kvartalu.
Prema tome, nama je ovaj zakon neophodan kako bismo nastavili razvoj kada je u pitanju građevinska industrija i nemojmo da ne kažemo, siguran sam da ste prolazili pored gradilišta, hvala Bogu ima ih mnogo, pa imate šta da vidite, poslednjih 10 godina se mnogo gradi u Srbiji, i mogli ste da čujete zaista mnoge strane jezike. Procena je da mi u građevinskoj industriji u ovom trenutku imamo negde oko trećine strane radne snage, što znači da je zemlja postala, da je Srbija postala zemlja u koju hoće da dođu neki iz drugih zemalja i mogu da zarade.
U poljoprivredi, tu je ministarka poljoprivrede, može da vam kaže da je to sigurno veći procenat strane radne snage, kao što imate i drugim zemljama.
Prema tome, to je neminovnost koja se dešava. Kao što se nekada to dešavalo Nemačkoj, Austriji, nekim drugim zemljama, danas se to dešava i Srbiji.
Naravno da postoje jasna pravila oko toga kako se uvozi radna snaga i da mora prvo da se anketira da li ima domaće radne snage, ali činjenica je da sve razvijene zemlje EU, a posebno Nemačka, liberalizuju svoje propise kada je u pitanju dolazak radne snage.
Nama je za dalji razvoj građevinske industrije neophodan ovaj zakon kako bi brže i lakše dolazili između ostalog i strani radnici. To je jedini razlog. Ja mislim da je to potpuno u redu.
Prema tome, na kraju samo da zaključimo jednu stvar, predmet državno zemljište nije predmet konverzije. Nikada to nije mogao da bude predmet konverzije. To je zemljište koje je bilo u kapitalu preduzeća koja su privatizovana i najveći broj tih preduzeća ovih lokacija o kojima pričamo, pet hiljada lokacija, nisu iz privatizacije. One su uglavnom iz stečaja kojima, znači, upravlja Republika Srbija. Ne mislim na tu vrstu zemljišta. Mislim na zemljište koje je u direktnom vlasništvu države, ne zemljište kojim su raspolagala preduzeća. Ne razumemo se. Mislim na zemljište kojim raspolaže Republička direkcija za imovinu. To vam kažem.
Prema tome, razumite da mnogi, imate među vama pravnike i dobrih advokata, znači neka vam objasne sa kakvim problemima se susreću stečajni upravnici jer ne mogu da urade konverziju, a valjda je normalno da stave na licitaciju, odnosno na prodaju te lokacije, da namire poverioce, da se te lokacije stave u funkciju.
Pričao sam vam slučaj iz Pirota, ne treba da ga ponavljam pet puta, gde ne mogu da reše sa stečajnim upravnikom konverziju. Stečajni upravnici to ne mogu da urade. Pričao samo o PIK-ovima na čijem zemljištu takođe ljudi su radili, ne samo, nego tako što im je data mogućnost, kupovali su te lokacije.
Znači, ovo će rešiti mnoge probleme. Ovo će rešiti mnoge probleme i opet vam kažem, sve slučajeve koje ste navodili konverzija se ne bi naplatila. U 94 slučajeva konverzija je bila nula po sadašnjem zakonu, nula i to je veliki problem. Čemu onda institut koji koči nekoga da raspolaže?
Moram da vam kažem na kraju poslednju stvar. Znate šta je najveći paradoks. Ako ste vi imali pravo korišćenja ili pravo dugoročnog zakupa, po našim zakonima plaćate porez na imovinu. Znači, isti naši zakoni kažu, vi plaćate porez na imovinu. Valjda je normalno ako plaćate porez na imovinu da ste vlasnik toga. Zašto plaćate onda porez na imovinu? Trebalo bi da plaća neko drugi porez na imovinu. Znači, plaćate porez na imovinu, a istovremeno nemate pravo da raspolažete zemljištem na koje plaćate porez na imovinu. Tu dolazimo na kraju do ideologije.
Ja razum da biste vi voleli da sve bude društveno i da volite taj koncept, ali taj koncept je naša zemlja odbacila i svojim Ustavom i svojim zakonima. Mi ne živimo više u komunizmu. Možda je nekome drago, ali mi više ne živimo u tom sistemu. Mi živimo u sistemu tržišne ekonomije i trudimo se da napravimo, i na kraju ću time završiti, da napravimo najbolje zakone i da napravimo pravni okvir u kome će moći i privreda da funkcioniše i građani da ostvare svoje interese, jer to je posao svake Vlade.
Naš posao nije da se bavimo time da donosimo zakone kao što je Tadić, i to svi znate i to ne treba da objašnjavam i to svi znaju da je ovaj zakon donet isključivo zbog njegove svađe sa dvojicom privrednika. Potpuno bez veze. Ja ne kažem čak i da je imao lošu nameru, ali su posledice bile pogubne.
Na kraju da vam kažem. Zato što je 2009. godine u Zakonu o planiranju i izgradnji ubačen ovaj član o konverziju uz naknadu. Znači, Srbija je bila jedina zemlja koja na početku te velike krize nije stimulisala građevinsku industriju, već je uvodila restriktivne mere. Posledica toga da danas Beograd ima 1,2 miliona kvadrata poslovnog prostora, Sofija 2,6, Bukurešt 2,7 miliona, a Budimpešta 4,2 miliona. Mi tih izgubljenih 12 i više godina teško možemo da nadoknadimo, bez obzira što imamo ekspanziju u građevinskoj industriji. Nema potreba da opstaju instituti koji ne donose prihode i koče razvoj zemlje. To je nešto što je tako.
Ja razumem da vi ne želite da se gradi. To je vaše. I vi sa tim stavom idite pred birače i ako birači glasaju za vas, vi ćete zabraniti gradnju u ovoj zemlji, a to je potpuno uredu. Imate pravo na to. Kao što možete da vidite birači za sada u ovoj zemlji glasaju da se ova zemlja razvija, a ukidanje konverzije je korak u tom pravcu.

Kada se kaže da je javno slušanje bila formalnost i da je bila farsa, onda ne znam što ste učestvovali u tom javnom slušanju. Pošto ste govorili u tom javnom slušanju, zašto učestvujete u farsi? Ako je farsa i ako to nije ono što treba da postane, a ja mislim da jeste, jer smo, kao što smo sami lepo priznali, razgovarali na javnom slušanju, onda zaista nema potrebe da učestvujete na javnom slušanju. Zašto učestvujete u farsi?
(Aleksandar Jovanović: To sam i ja rekao.)
Ne, ne, rekao je i on. To ste i vi rekli. Tako je, ali ste i vi učestvovali. Prema tome, nema razloga učestvovati u farsi, ako zaista… Zašto onda učestvujete u tome?
Znači, javno slušanje je zakazano i mislim da smo na tom javnom slušanju zaista govorili. Vidim da ste dosta toga zapamtili, da ste čuli ono što sam pričao, tako da je očigledno da je to javno slušanje imalo smisla.
Sada kada pričamo o analizama, da vam kažem nešto, prva analiza, jedina koja je ikada urađena kada je u pitanju konverzija uz naknadu je ova kada sam rekao da je to oko pet hiljada objekata, tako što sam uspeo te podatke da dobijem sumirajući iz lokalnih samouprava. Znate koju je analizu imao 2009. godine Boris Tadića kada je donosio ovu odluku? Nikakvu. Znate kako je to izgledalo? Pitajte bivšeg ministra Olivera Dulića. U pola noći su ga zvali telefonom da mu kažu da se sutra uvodi konverzija.
(Aleksandar Jovanović: Kakve to sad veze ima?)
Tako vam je izgledala analiza…

… kada je donet zakon.
Prema tome, ja vam sada kažem, kada je doneta odluka o konverziji, a ima među vama ljudi koji verovatno znaju ili mogu da čuju kako je to bilo, a tada je doneta i apsolutno nisu imali nikakve podatke od lokalnih samouprava o kom broju lokacija se radi, nikakve podatke o kom broju kvadrata se radi i to je tako doneto. Pričali su o tome da će se naplatiti milijarde i na kraju smo došli do 30 miliona evra.
Čuli smo juče predsednika opštine Ćuprija, gde čovek kaže da je njegova opština zaradila 30 hiljada dinara za 12 godina. To je nešto što se desilo. Prema tome, ako već tražite analizu, a kažem jedina moguća analiza koju sam ponudio… Vrlo sam pošteno rekao o koliko se lokacija radi i rekao sam na javnom slušanju da nisam siguran da su to sve lokacije, jer nisam siguran da su sve lokalne samouprave dobro uradile posao, jer ima onih koji rade bolje i onih koji ne rade dobro. To je do sada cifra od oko pet hiljada lokacija i da te lokacije nisu, nažalost, mislim, to sve lokacije i da ćemo tek videti šta ćemo tu još dobiti.
Prema tome, zarobili smo najmanje pet hiljada lokacija zbog zarade od 30 miliona evra za 12 godina, što naravno nema nikakvog smisla.
Kada pričamo o tome da je 6%, kada sam vam rekao da je skoro 94% ovih konverzija urađeno bez naknade, pa nije svaka konverzija u istom, ne možete to da delite, ima tu dobra proporcija. Znači, 6% i 94%, pričamo o broju, a ne o broju kvadrata.
Tačno je, rekao sam da ćete dobiti broj kvadrata. Dobićete ovako – postavite poslaničko pitanje, organ koji ima, koji mi je dao podatak da je zarađeno 30 miliona tačno zna o kom broju kvadrata se radi i to nikakav problem nije.
Pričali smo o Sajmu i pričali smo o drugim objektima. Rekao sam vam da tu nema konverzije i rekao sam vam da ću vam tu analizu dostaviti i da ćemo neformalno uraditi analizu. Opet vam ponavljam – po postojećem zakonu zemljište ispod objekta nije predmet konverzije. Zemljište za redovnu upotrebu nije predmet konverzije, a na Sajmu imate samo zemljište ispod objekta, a zemljište za redovnu upotrebu su vam parkinzi i zemljište za redovnu upotrebu su putevi, a tamo nemate ništa od toga. I, zato tu bi bila konverzija ravna nuli, kao što bi bila, nažalost, i to vam kažem, kažem nažalost jer je zbog toga donet zakon, konverzija za Luku Beograd, kad bi se uradio urbanistički akt to bi se videlo, bila bi ravna nuli.
Ali, u svakom slučaju ja moram da vam kažem da zaista ne mogu da razumem vašu želju, i to sam vam rekao na javnom slušanju. Ja sve razumem, vašu energiju, i učestvovali ste vrlo, kako da kažem, pokušali ste i dali ste amandmane, ja to sve poštujem, pričali smo o otvorenim blokovima i taj amandman je u međuvremenu stigao i taj amandman je prihvaćen, znači možemo da rešavamo neke stvari. Rekao sam vam da razumem tu primedbu.
Drugo, nemojte govoriti o tome da su na javnom slušanju učestvovali lobisti. Morate da shvatite da ovo društvo se sastoji iz različitih organizacija. Na javnom slušanju su bili kako predstavnici određenih organizacija, tako su bili i novinari koji se bave ekonomijom, ali su bili i predstavnici američke Privredne komore, koja je inače izrazila želju da razgovaramo o ovome, bili su predstavnici Privredne komore Srbije, bili su predstavnici Savete stranih investitora, a to što te institucije čine različite kompanije.
Ja mislim da je bilo dobro da čujete od jedne od tih kompanija da im stoji investicija, kako su rekli, ajde ispravite me vi, između 600 i 800 miliona evra jer ne mogu osam ili devet godina da urade konverziju. Mislim da je bilo dobro svi to da čujemo, jer ja mislim da je za taj grad dobro da dođe investicija, evo, od najmanje 600 miliona evra. Ima i među vama poslanika iz tog grada. Tu će se zaposliti 200, 300, 400 ljudi, ne znam, ali će sasvim sigurno biti bolje da ti ljudi imaju posao. Mislim da je to interes svakoga. To ste čuli i dobro je da čujemo kako pričaju oni privrednici koji kažu koje su probleme imali u konverziji. Kao što sam vam pošteno ispričao problem za koji mi je rekao gradonačelnik Pirota, Vladan Vasić, gde kada sam bio u Pirotu koji mi je pokazao tu lokaciju i rekao – ne možemo da gradimo intermoderni terminal zato što ovaj deo lokacija koja je firma u stečaju. Stečajni upravnik nema para, a i ne može bez saglasnosti sudije i poverilaca da uradi konverziju. Mi koji smo jedini mogući kupac, kao grad, niko drugi to ne želi da kupi, jer taj deo lokacije bez ostalog dela nema nikakvog smisla, znači samo grad može da kupi, a gradu treba da bi imao jednu celinu, ne može da reši ne znam koliko godina unazad. Ja mislim da bi za taj Pirot bio dobar jedan intermoderni terminal, kao što bi verovatno bio dobar i za mnoge druge gradove.
Ajmo da rešavamo probleme. Sve ja razumem, ništa u životu nije idealno i ni jedna mera i ni jedan zakon sigurno nije idealan i uvek ima potrebe da se zakoni menjaju, ali smo svi videli da ova mera ne donosi nikakve rezultate, ali apsolutno nikakve rezultate. Pošto ne donosi rezultate, onda treba da je menjamo.
Žao mi je što gospođa Danijela Nestorović nije tu, ali ja se nadam da ćete joj vi preneti, pošto je postavila nekoliko pitanja, pošto je zaista njena diskusija bila vrlo konstruktivna. Ona je, opet vam kažem, bez obzira na to, i vi ste učestvovali konstruktivno u diskusiji, zato ne vidim zašto je to bila farsa. I Danijela je bila na, gospođa Nestorović je bila takođe na javnom slušanju i takođe dala svoje primedbe i učestvovala je u ovome. Postavila je ona, takođe, nekoliko pitanja.
Prvo pitanje je bilo u vezi 630, i to je dobro što je pitala, jer mislim da je u stvari ukazala na jedan problem koji se dogodio priliko donošenja zakona. Ona se setila da se tada, pričamo o 2015. godini, ona se setila da se tada pričalo o mogućoj naplati od 630 miliona evra, da je to bila neka procenjena vrednost koliko može da se naplati od naknade, odnosno konverzije uz naknadu. Na kraju se ispostavilo da od tih 600 miliona evra, 630 milina smo došli do 30.
Znači, pokazalo se da to ne pije vodu, da kažemo srpski, odnosno da ta mera ne funkcioniše. Dobro je što se gospođa Nestorović toga setila. Gospođa Nestorović je pitala za poljoprivredu i žao mi je što nije tu, jer moram da joj kažem, ona to sigurno zna, da predmet ove konverzije, građevinsko zemljište, a ne poljoprivredno zemljište i iz konverzije su izuzeti zemljoradničke zadruge. Znači, tu ne može da se vrši konverzija bez naknade, sportska društva, stambene zadruge, kao i ovi otvoreni blokovi koji će biti prebačeni na lokalne samouprave.
Što se tiče iz Aneksa G, sukcesije između država, što se tiče tih sportskih društava, zemljoradničkih zadruga i stambenih zadruga, oni čekaju svoje posebne zakone koji treba da urede te odnose i zato su izuzeti sada iz konverzije. Znači, poljoprivredno zemljište nije predmet konverzije i nije predmet ovog zakona, ono je predmet zakona koji dotiče poljoprivedu.
Ja znam na šta je mislila gospođa Nestorović kada je pominjala Hrvatsku, jer tamo je 1. jula istekao, tamo je bio prvo sedam pa tri godine moratorijum na kupovinu zemljišta i sada se vodi velika rasprava tamo oko toga, ali pošto sam čitao nešto o tome, da vam kažem, ispostavilo se da taj moratorijum, recimo, nije dao nikakve rezultate Hrvatskoj zato što nisu imali prodaju zemljišta, ali su zato domaći ljudi za male pare kupovali zemljište i sad će ih preprodavati nekom drugom. Čak se u toj raspravi koja se vodi, oni pričaju o tome, kako zemljište za poljoprivredu kupovali su ljudi koji se ne bave poljoprivredom. Znači, očigledno, sam moratorijum kao moratorijum nije dao rezultate. Da ne ulazimo sada u neku drugu zemlju, znam šta je bio motiv za pitanje.
Znači, poljoprivredno zemljište se rešava zakonima koji regulišu poljoprivredu. Ovo je zakon koji reguliše samo građevinsko zemljište, a sami znate da pretvaranje poljoprivrednog zemljišta je takođe posebna procedura koja je takođe regulisana posebnim zakonom i to nije moguće uraditi tek tako.
Gospođa Nestorović je pitala još jednu stvar. Pitala je koliko je naplaćeno naknade za „Beograd na vodi“? To nije, da vam kažem, u nadležnosti mog Ministarstva, mislim formalno jeste zato što sam ja zadužen…
(Aleksandar Jovanović: Fonda za razvoj…)
Samo gospodine Jovanoviću da odgovorim do kraja. Nema to veze sa Fondom za razvoj.

To nije u nadležnosti mog Ministarstva, suštinski, jer to naplaćuje Direkcija za građevinsko zemljište Grada Beograda.
Ja sam se raspitao, do sada je naplaćeno, odnosno obračunato 177 miliona evra na ime naknade za građevinsko zemljište. Kao što sami znate, prema ugovoru kompanija „Beograd na vodi“ ima obavezu da gradi javnu infrastrukturu prema zahtevu Beograda i to se gradilo. Onaj kej koji koriste svi Beograđani je građen tako, Savski trg je građen tako, zgrade one stare pošte u Savskoj će biti pretvorena u objekat kulture takođe od njihovih para, uređenje ulice, uređenje fasada. Znači, to se sve radi prema ugovoru.
Do sada je urađeno radova za 78 miliona i u toku je primopredaja radova za 52 miliona što znači da je do sada Grad Beograd, kad se to bude završilo, dobio vrednosti radova od 130 miliona evra i ostaje do 177 miliona da grad uputi određene zahteve šta treba još od javnih sadržaja i od javnih objekata da se uradi kako bi naravno se ta naknada u skladu sa dinamikom izvršenja ugovora završavala. To je inače odgovor za gospođu Nestorović.
Hteo sam još da se osvrnem na jednu diskusiju gospodina Gajića, on nije tu, ali nema veze, sigurno će mu neko preneti, gospodin Gajić je rekao jednu stvar, da je zamoljen od strane Advokatske komore da prenese određene primedbe na zakon, da je u međuvremenu video da su te primedbe postale deo zakona. E to je ono što sam ja govorio, samo zbog toga želim da to istaknem, zato što je to potvrda da je bila dobra i eefektivna javna rasprava, zato što sam vam rekao da smo na javnoj raspravi dobili preko 600 različitih predloga, a da smo usvojili oko stotinu. Jedan od tih predloga je upravo i taj koji je dala Advokatska komora, što znači da je rasprava vođena, da smo slušali druge predloge i da ono što Radna grupa koja je pisala ovaj zakon nije predvidela, bili smo spremni da uvažimo na pravi način.
Jedna od tih priča je bila i to zna gospodin i Nešić i Niketić, pošto su oni bili juče na javnom slušanju, kada postoji javno slušanje, ja sam razgovarao sa ljudima iz određenih nevladinih organizacija ili udruženja građana, više ne znam sa kojima smo razgovarali o otvorenim blokovima. Tada sam im rekao da ćemo to dodatno precizirati i videćete sada da je dodatno precizirano ono što sam im tada rekao.
Nijednog časa nije bila namera da se to radi u otvorenim blokovima i da se to zemljište koje koriste ljudi, ona nije formalno javna površina, ono se koristi kao javna površina, da se na bilo koji način uzima već da se prebaci na lokalnu samoupravu, koja sa tim treba da upravlja i u nekom dogovoru sa građanima odlučuje šta će sve tu biti.
Prema tome, i drago mi je zbog toga, i zahvalan sam gospodinu Gajiću, zato što je upravo to pomenuo jer je to dokaz da smo imali dobru javnu raspravu. Ne kažem da je apsolutno sve iz javne rasprave prihvaćeno i nikada neću biti ministar koji će tvrditi da je svaki zakon koji sam predložio idealan i da je svaki zakon najbolji. On je najbolji u ovom trenutku, što ne znači da vremenom, kada se bude pokazalo nećemo menjati neke stvari.
Mi smo ovaj postojeći zakon menjali zbog mnogih problema kojih je bilo u praksi. Zato smo uveli između ostalog da se uvede osiguranje trećim licima, koje mora da ima investitor, polisu osiguranja kada se desi neka šteta na susednim zgradama, da mogu da se naplate ljudi, da ne čekaju sudske presude. Zato smo uveli da prilikom dobijanja upotrebne dozvole, odnosno pre dobijanja mora da se da dokaz o kretanju građevinskog otpada. Uveli smo zelene sertifikate, koji su ogroman napredak za Srbiju. Uveli smo obaveznost energetskih pasoša. Za 10 godina će se svaka nekretnina u Srbiji prodavati samo uz energetski pasoš. Mislim da je to veoma važno i da nema poslanika u ovoj Skupštini koji ne misli da je to važno, zato što ćemo na taj način onaj ko prodaje daće tačnu informaciju onome ko kupuje šta kupuje, kakvo je energetsko svojstvo te zgrade.
Uveli smo obaveznost na priključenje na infrastruktru uz obavezu lokalnih samouprava da ne mogu da naplate priključak, već samo rad, materijal i rad, kako se ne bi dešavale situacije da opština neka ili grad ili Republika sprovedu kanalizaciju a da neki ljudi ne žele da se priključe na kanalizaciju, što smatramo da je normalno. Iz toga smo izuzeli samo obnovljive izvore energije.
Uvodimo elektromobilnost. Bilo je jedno pitanje malopre, mislim da ste to vi gospodine Nešiću, u vezi osoba sa invaliditetom. Znači, mi smo prihvatili, to sam rekao na javnom slušanju, prihvatili smo zahtev gospođe Brankice Janković, koja je tražila od nas da omogućimo kroz zakon, i to smo kroz zakon omogućili, da kada su u pitanju rampe za invalide ne mora da se dobije saglasnost svih vlasnika parcele, već većinska saglasnost, jer je zaista bilo problema u praksi da jedan čovek, jedna osoba, ne želi da da saglasnost i da zbog toga neko ne može da dobije rampu za invalide.
Pored toga ćemo kroz tehničke norme bliže odrediti obavezu inkluzije za izgradnju dečijih igrališta, za izgradnju parkova i za izgradnju samih objekata, što je tačno da su neki investitori izbegavali. Zato ćemo kroz tehničke norme, kroz podzakonske akte to vrlo striktno da uradimo. To je nešto što ćemo sasvim sigurno da urediti, jer zakon kada se donese, to nisu sva pravila, iza njega slede podzakonski akti, koji bliže uređuju šta ćemo sve raditi.
Na kraju bih voleo samo da se osvrnem na jednu stvar, zato što više puta se govori o ovom zakonu, o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju, oko toga kako se neko privileguje u odnosu na neke druge ljude. Moram da kažem da svaki Zakon o ozakonjenju, ali ovo nije prvi zakon, ima među vama poslanika koji su u politici po 20, 30 godina i sve vreme njihovog, mog i većine poslanika ovde staža postoje neki zakoni o ozakonjenju. U ovoj zemlji je postojalo do sada, ja pamtim, bar tri ili četiri Zakona o ozakonjenju i znam kako je to izgledalo, i nijedan zakon nije uspeo. Kada budemo pričali o ozakonjenju, razgovaraćemo o tome zašto ti zakoni nisu uspeli, a nijedan od tih zakona nije bio loš, i nisu bili toliko teški uslovi za ljude i svaki zakon je imao blaže i blaže uslove i dalje imamo isti problem.
Prema tome, kada pričamo o ozakonjenju, to nije problem od juče, to nije problem od godinu dana, to je problem od pet godina. Vi možete, stariji poslanici ovde pamte da se osamdesetih godina pisalo o Kaluđerici kao najvećem bespravnom naselju na Balkanu. To je, kada čitate izveštaje iz novina iz tridesetih, dvadesetih godina, videćete da se u Beogradu na sednicama gradske uprave pričalo o bespravnoj izgradnji, o problemima sa kanalizacijom i problemima sa kaldrmisanjem. Znači, to postoji duže od 100 godina.
Mi ćemo taj problem morati da rešimo zajedno, u rešavaćemo ga tako što ću ja, kao ministar, i to vam sada kažem, izaći sa predlogom rešenja tog problema.
Mi ovim izmenama i dopunama zakona ne rešavamo ozakonjenje, ne rešavamo status objekta o ozakonjenju. Mi rešavamo samo mogućnost da se ljudi koji žive u nezakonito izgrađenim objektima priključe, priključe na infrastrukturu, a to su vam presude Suda za ljudska prava u Strazburu.
Uostalom, pogledajte kako svi, ne znam, možda se vi ne sećate, ali ima poslanika koji se sećaju, kada je rađena Gazela, tada je bio gradonačelnik, koliko se sećam, Dragan Đilas, kakvi su problemi bili oko raseljavanja romskog naselja koje je inače potpuno bespravno. Traženo je da se reši, traženo je da se raseli naselje u skladu sa svim evropskim normama iako je bilo bespravno, jer su to evropska pravila i do tada, dok to nije završeno, novac nije pušten Gradu Beogradu, odnosno Republici Srbiji.
Ja sam u Beogradu zatekao, posle gospodina Đilasa, program koji se zove „Sagradimo dom zajedno sa EU“, gde smo rešili problem. Oni su počeli, mi smo završili, rešili problem preko 2000 Roma i Romkinja, koji su dobili ili stanove, nešto je bilo u Mislođinu, nešto je bilo Orlovskom naselju, neke su zgrade građene u drugim delovima Beograda. Rešavali smo i kroz kuće, jer je to bio program koji je Grad Beograd prihvatio. Prema tome, to se smatra za osnovno ljudsko pravo.
Nama će svaki međunarodni kreditor reći da morate da rešite na trasi čak i one koji su nelegalno, a Evropski sud za ljudska prava je stao na stanovište da su struja i voda osnovna ljudska prava i da ne smeju da zavise od statusa objekta.
Prema tome, mi samo dajemo mogućnost ljudima da se priključe, da plate priključke legalno. Da li imaju tehničke uslove, to procenjuje onaj koji priključuje. Dajemo mogućnost da to uradi za mesec dana i to nema nikakve veze sa, ne prejudicira odluku o ozakonjenju.
Prema tome, ovo je humanitarna mera. Nemojte biti protiv toga jer to nije u redu. Svako je mogao da se nađe možda u takvoj situaciji i to nije rešavanje problem ozakonjenja. Znači, ozakonjenje je potpuno drugo pitanje i to je nešto što vas zaista pozivam da svi za to glasamo, jer zaista ne vidim razloga da se taj zakon ne podrži.
Na kraju, ja verujem da kroz javnu raspravu i verujem da kroz javno slušanje i verujem da kroz dijalog možemo da dođemo do dobrih rešenja kada su u pitanju različiti zakoni. Razumem da postoji veliko interesovanje za Zakon o planiranju i izgradnji, jer to je posle Zakona o budžetskom sistemu možda najvažniji sistemski zakon u zemlji i to zaista razumem i to mi je potpuno jasno, ali vas molim da budemo kao Skupština hrabri i da prekidamo sa praksama koje se u državi nisu pokazale dobrim.
Mi od 2009. godine imamo konverziju uz naknadu. To je institut koji se pokazao lošim. Zato prekinimo sa lošim praksama, hrabro ulazimo u nova rešenja jer naša obaveza ovde je da radimo u interesu građanka i građana i da omogućimo da se naša zemlja razvija. Hvala.

Upravo sam to hteo da kažem. Javno slušanje je zakazao odbor, kada ga je odbor zakazao, a zakazao je kada je zakazao sednicu, ja sam došao.
Ono što je zanimljivo. Na tom javnom slušanju je bila jedna organizacija koja sebe naziva institut koja inače prednjači u kritici ovog zakona, a koja je inače zakazala neki svoj razgovor povodom ovog zakona, danas ako se ne varam. Inače, dva dana posle javnog slušanja. Imali su boga mi, mesece da to urade, pa nisu uradili. To samo govori koliko ih je ovo interesovalo i koliko u stvari reaguju tek kada se neki zakon stavi na dnevni red. Prema tome, javno slušanje, ali pre javnog slušanja bila je održana javna rasprava.
Kao što ste sami čuli, javna rasprava nije trajala onih 25 dana koliko je predviđeno, već je trajala dodatnih 25 dana. U toj javnoj raspravi je stiglo preko 600 predloga, imali ste prilike da učestvujete, valjda pratite šta se dešava, mogli ste da dođete na javne rasprave, bilo ih je u šest gradova, između ostalog je bilo u Kragujevcu, Nišu, pa ste mogli lepo da dođete tamo i da pričamo tada o tome. Mogli ste da tražite takođe sastanak. Sastajao sam se sa svima koji su izrazili želju da pričamo. Svaka organizacija koja je želela da priča, mi smo o tome razgovarali i opet vam kažem, imali ste priliku da učestvujete. Iskoristili ste kada je bilo javno slušanje.
Opet vam kažem, meni je drago što ste bili na javnom slušanju, jer zaista i treba da pričamo o ovakvim zakonima, ali to je nešto što je bila vaša prilika. Nažalost, niste učestvovali kada je bila javna rasprava, a mogli ste, kao što i neke druge organizacije koje su se kasnije javile, među kojima i Savez za borbu protiv korupcije nije učestvovao u javnoj raspravi, a Vladin su organ koji te pita itekako treba da prati da li se održava javna rasprava, ali su oni za to saznali kada su čuli iz novina da je zakon predložen, umesto da se bave kada se predlaže koji zakon. Onda su čak uradili jednu stvar za koju kudim da ste vi pomenuli a to je rekli su da je nešto protivustavno.
Da li je nešto protivustavno ne odlučujemo o tome ni vi, ni ja, ni bilo ko, ni Savez za borbu protiv korupcije, ni bilo koja nevladina organizacija, već ustavni sud. I neka ne pričaju stvari koje nisu i njihovoj nadležnosti. To se odnosi na bilo
koga od nas, ja se ne bih usudio da kažem za nešto da je protivustavno, čak i kada bi bio uveren u to zato što se zna procedura po zakonu i po našem Ustavo kako se to radi. vreme je da poštujemo zakone i Ustav i da se ponašamo tako.
Nije ovo kritika na vas, pričamo o tome pošto ste njih pominjali kao svoj primer i kao dokaz da su oni utvrdili, jer je njihova to što oni kažu to se ne poriče, to je božije, jel tako, ne sme niko ništa da kaže i oni ako kažu da je nešto protivustavno to je tako. To nažalost nije tako i na sreću u našoj zemlji postoje institucije koje o tome odlučuju i to je nešto što je činjenica.
Ono što takođe želim da vam kažem, to je da ovo prvi put da je urađena neka analiza i prvi put da se zna koliko lokacija se radi. Opet kažem i to ću uvek ponavljati, kada je zakon usvajan i kad je doneta odluka da se usvoji zakon u pola noći i kada je tadašnji ministar pozvan, kažem, ako meni ne verujete pitajte njega, pošto ja znam kako se desilo, ja sam čuo kako se desilo, tada kad je donet zakon na prečac, mi 14 godina ne možemo da izađemo iz te gluposti, da predsednik tadašnje države zbog svađe sa dvojicom privrednika donese zakon kojim zarobi pet hiljada lokacija. Većina ljudi koji znaju kako se donose, znaju da sam u pravu i znaju kako se to dogodilo.
Prema tome, zakoni se ne donose za pojedince, kao što se ne donose ni protiv pojedinaca. Ovo je zakon koji je dobar za Srbiju. Ovaj zakon je dobar za budžet Srbije, dobar je za privrednike i dobar je za građane. To je nešto zbog čega se ovi zakoni donose. Naravno i da kada ozbiljna društva vide neki sistem ili neki institut ne funkcioniše, oni ga menjaju i zato i menjamo. Zaista vas pozivam da u tome učestvujete.
Nemojte sprečavati ljude koji žive u bespravnim objektima da ostvare ljudsko pravo, a to je na kraju utvrdio sud u Strazburu. Hoćete mi reći da mi ne treba da poštujemo odluke suda u Strazburu? Dobro, ako je to vaša politika, recite mi, ali ja mislim da to ne misle ni vaši partijski drugovi, zato što se zna da smo kao država priznali nadležnost suda u Strazburu. Ako imate presude na koje vas poziva Zaštitnik građana i kaže da ste obavezni da to priznate kao osnovno ljudsko pravo, onda to treba da se uradi. Oko takvih odluka se ne raspravlja, zato što ovo nije ozakonjenje i nije prejudiciranje odluka u procesu ozakonjenja, ovo je omogućavanje ljudima da ostvare osnovno ljudsko pravo, ovo je prilagođavanje evropskim normama.
Kao što sam rekao juče jednom vašem kolegi – Evropa nije ideja, to je set pravila, naučite to. Set pravila i ponašanja da se ponašate u skladu sa evropskim normama, a ovo je jedno od evropskih norma koje prihvatamo, jer smo mi sami izabrali da budemo kandidat, odnosno da pokušamo da postanemo članica EU, a na tom putu moramo da prihvatimo i norme i da uskladimo zakone i da prihvatimo pravila ponašanja, a jedno ponašanje da poštujemo između ostalog presude suda u Strazburu.

Gospođo Gajić, prvo, ja vam se zahvaljujem što ste bili na javnoj raspravi. Vidim da ste zaista slušali pažljivo i zahvaljujem se što ste slušali argumente.
Prvo, drago mi je da ste razumeli da je ovaj zakon veliki napredak. Drago mi je da podržavate zelenu gradnju, jer to se nije ranije dogodilo, a moglo je. Mogao je neko drugi da uvede sertifikate zelene gradnje, ali mu nije padalo na pamet. Prema tome, sada će imati sertifikate zelene gradnje za većinu objekata koji se grade u Srbiji, svih preko 10.000 kvadrata, plus i javni objekti.
Drago mi je da ste primetili da smo povećali odgovornost za one koji izrađuju planove i da će sada plaćati kazne, kao što smo povećali odgovornost za one koji ne budu izdavali građevinske dozvole i lokacijske uslove na vreme, jer je vreme da odgovaraju i oni službenici koji zakasne, jer mislim da je red da postoji odgovornost i mislim da se oko toga svi slažemo.
Drago mi je što razumete da uvodimo e-prostor, što je valjda cilj svih nas, da će biti bolji, kako da kažem, način na koji ćemo pomoći da svi učestvujemo u izradi planova. Drago mi je što ste primetili i oko garažnih mesta. Samo da vam kažem, i po sadašnjem zakonu je postalo obaveza izgradnje garažnih mesta. Nije to nešto novo. Ono što smo mi uradili, povećali smo broj garažnih mesta i uveli smo obavezu da postoje garažna mesta sa elektro punjačima, što do sada nije postojala kao obaveza i to zavisno da li je objekat rezidencijalan ili poslovni i čak smo uveli obavezu i pumpama na autoputevima da imaju elektro punjače.
Drago mi je što ste primetili da smo uveli polisu osiguranja, što znači da će građani koji žive pored objekta koji se gradi biti bolje zaštićeni, što mislim da je jako dobro.
Žao mi je što niste razumeli određene stvari. Prvo, ja nikada nisam rekao ko je uveo Agenciju za prostorno planiranje. Ja sam rekao da je postojanje Agencije za prostorno planiranje dobro. Drago mi je što ste primetili da u mom Ministarstvu taj sektor radi dobro. I to što je predviđen novac za rad Agencije za prostorno planiranje, toliko će manje biti novca za ministarstva, jer ljudi koji su u ministarstvu, preći će da rade u Agenciju za prostorno planiranje, što je normalno. Ne možete da imate dva ista sektora, da imate Agenciju i isti sektor takav u ministarstvu. Ja zaista mislim da će Agencija to raditi bolje.
Čuli ste neke predsednike opština, kao gospodina Jovanovića, nije tačno da sve opštine imaju kapacitete kadrovske. Nažalost, mnoge male opštine nemaju kadrovske kapacitete, ne zato što su one krive za to, nego zato što nemaju dovoljno stručnih ljudi. Lako je imati u ovom delu Srbije ili veći gradovi, ne znam, kao što su, i Valjevo, i Kraljevo, i Čačak, i Šabac i, ne znam, Mitrovica. Lakše je tu naći ljude sa kadrovskim kapacitetima, ali nađite ih za male gradove koji imaju po 10.000, 12.000, 8.000 stanovnika. Tu je mnogo teže.
Niste razumeli i opet vam kažem, nije dobro da govorite o donacijama kada je u pitanju Agencija, jer je prepisan Zakon o javnim agencijama, ono što je Republika Srbija propisala za javne agencije. To vam isto stoji i za APR i za svaku drugu agenciju. Ova agencija će imati mnogo novih prihoda. Oni će vršiti sertifikacije kada je u pitanju zelena gradnja. Oni će vršiti sertifikacije kada su u pitanju energetski pasoši. Oni će, e sada da dođemo do onoga što takođe niste razumeli, što mi je žao, oni će, između ostalog, davati, sertifikovati one, zajedno sa ministarstvom, koji budu mogli da izdaju informacije o lokaciji.
Prvo, da vam kažem nešto, informacija o lokaciji je informacija koja ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. Znači, informacija o lokaciji ne proizvodi nikakvo pravno dejstvo. Informacija o lokaciji kaže šta možete da radite na osnovu postojećih urbanističkih planova. To može da vam izda, da vam napravi uvid svaki arhitekta. Ne treba vam neki stručnjak. Znači, to ne proizvodi pravno dejstvo.
Ali, neću da dozvolim da ljudi čekaju na informaciju o lokaciji po 10, 15 ili mesec dana, jer ta informacija mora da se dobija za jedan dan, za jedan dan ili za nekoliko sati. I nismo oduzeli to pravo lokalnim samoupravama, niste dobro pročitali, već smo uveli ili mogućnost da svako izabere da li će otići u lokalnu samoupravu i tražiti informaciju o lokaciji ili će otići kod notara ili kod druge kompanije koja će za to biti sertifikovana u ministarstvu na osnovu uredbe koju ćemo doneti. Znači, moraju da imaju zaposlenog arhitektu, moraju da imaju programe, moraju da daju bankarsku garanciju za dobro izvršenje posla. I mislimo da će tako biti brže, jer ima ljudi koji će otići kod notara i dobiti tu informaciju, neće čekati u sekretarijatu.
Znači, nismo nikome oduzeli pravo da ode u sekretarijat da to radi. Svako i dalje može da ode u opštinu. Nije oduzeto to nikome, već smo samo dali mogućnost. Živimo u društvu gde postoje notari, pa kad idete kod notara, jel verujete da radi posao u skladu sa zakonom? Ne verujete? Onda zaista imate problem što ne verujete u ono što je sistem društva. Oni su pod krivičnom i materijalnom odgovornošću da rade sa zakonom. Nisam siguran da nikad niste bili kod notara.
To je isto kao kad biste rekli da ne verujete zubaru zato što nije u sistemu zdravstvenog osiguranja zato što imate privatne zubare. Nisam baš siguran u to. I nije dobro da tako mislite.
Ja vam sad kažem, zna se kako se prenose javna ovlašćenja i kako se to radi u skladu sa zakonom. To neće moći da radi svaki notar i neće moći da radi svaki projektni biro. Moći će da rade oni koji budu izvršili sertifikaciju, ili da prevedem na srpski, dobili licencu u ministarstvu, za šta moraju da daju garanciju za dobro izvršenje posla i da dokažu kadrovski kapacitet, da imaju zaposlenog arhitektu i verovatno određene programe koji omogućavaju da čitaju planove.
Prema tome, to je dobro za sve koji se bave, znači, ne samo za veće investitore, to je dobro za sve, zato što će se tako ubrzati postupak.
Žao mi je što niste primetili da ćemo rešiti veći deo problema sa divljim deponijama, jer to je takođe deo ovog zakona.
Kad pričamo oko energetskih pasoša, ja vam se stvarno izvinjavam, ali niste razumeli šta je cilj ovog zakona. Nije tačno da ljudi moraju da ulažu, to sam više puta rekao i na javnoj raspravi, upravo zato što se u medijima to pojavilo, ne traži se ni od koga da povećava energetsko svojstvo zgrade, ali se traži da uradi studiju da se zna kakvo je energetsko svojstvo zgrade. Ja se nadam da će kasnije i povećavati energetsko svojstvo zgrade. Prvo, ovo se odnosi samo na nove zgrade. I sada nove zgrade imaju obavezu da imaju energetski pasoš, i sada po postojećem zakonu, ali nije postojala obaveza da u novogradnji ne možete da kupite i prodate stan bez energetskog pasoša.
Znači, ništa novo nismo doneli, ali pošto i sada nove zgrade imaju obavezu da imaju prilikom izgradnje i to plaća investitor, investitor mora da izvadi energetski pasoš, znači, pre nego što završi zgradu, odnosno pre upotrebne dozvole ili odmah posle i pre prodaje zgrade. Sada smo uveli obavezu da stan ne može da se proda bez energetskog pasoša u novogradnji, a već je obaveza da se radi energetski pasoš ne sada, postoji u ovoj zemlji od 2012. godine, samo što smo sada uveli ovu obaveznost.
Za stare zgrade postoje tri roka. Prvi rok je tri godine za državu. Sami smo sebi dali rok tri godine da uradimo energetske studije i da svaka zgrada, računajući i ovu zgradu gde mi sedimo, ima svoj energetski pasoš i to država treba da uradi, da da primer svima drugima kako se to radi. Zato smo sami sebi dali rok od tri godine. Pet godina je rok za pravna lica, za kompanije, za banke, za osiguranja. Oni to mogu da urade i treba da urade, jer to im treba. Sutra će im tražiti kad budu hteli da stave hipoteku u banci tražiće im energetski pasoš, jer to je nešto što je evropski standard. Za njih je dobro to da urade.
Poslednji rok je 10 godina za stare zgrade, starije zgrade, kažem, u kojima žive građani. Napisali smo u zakonu da to ne plaćaju građani, već lokalna samouprava. Zato smo dali rok od 10 godina, da svaka lokalna samouprava ima vremena da to uradi, jer nije isto da li u Koceljevi radi to lokalna samouprava ili radi u Beogradu ili u Novom Sadu, jer u Beogradu i Novom Sadu ima mnogo više zgrada i treba dati duži rok. Lakše je u nekim manjim mestima.
Prema tome, to neće plaćati građani, i to je dobro za našu zemlju. To je dobro za građane da imamo energetske pasoše, da za deset godina ne može ni jedna nekretnina da se proda bez energetskog pasoša. To vam je standard u EU. Pošto hoćemo u EU, onda hajde da prihvatimo standarde, a ne da budemo protiv svega što je novo. To nije uredu.
Poslednja stvar koju ste rekli, i to mogu da razumem da vi imate svoj ideološki stav, ja to shvatam, ne mogu da se mešam u to, volite te ostatke, recidive starog sistema, ono poslednje što sam vam rekao, što me inače čudi, s obzirom na stranku kojoj pripadate, ali ne znam šta se tu dešava, jedino mogu da objasnim to što je samoupravljanje gospodin Kardelj uzeo od Benita Musolinija, pa možda ima tu neke simpatije, ne znam, nije važno.
Da se razumemo. Pitate me da li smo mogli da uprostimo proceduru. Uprostili smo je 2015. godine i nikakvih efekata nije bilo. Država je zaradila 30 miliona evra. Ne pričajte prazne priče o milijardama evra koje ne postoje. Ne postoje, jer da postoje naplatilo bi se ovih 14 godina, 15 godina, naplatile bi se. Izvinjavam se 12. Naplatile bi se, da postoje naplatile bi se.
Nemojmo da živimo u zabludama. Ne živimo u zabludama, jer da ima efekta tog instituta naplatilo bi se nešto. Prvo je od 2006. do 2009. godine bila konverzija bez naknade, postojala, kada je Ustav promenjen, pa je onda 2009. godine to ubačeno u Zakon o planiranju i izgradnji, rekao sam vam kako. Ima poslanika koji se toga sećaju. To je bila jedna ishitrena odluka koja nije donela rezultate. Čak mogu da razumem da je možda iz neke dobre namere doneta, ali je bila pogrešna. Dovela nas je dotle da smo kaskali u broju kvadrata poslovnog prostora i danas kaskamo za drugi zemljama u okruženju. Pričam samo o glavnim gradovima, a to se odnosi i na druge gradove.
Godine 2015. je pokušano da se to pretvori u zakon, da se uprosti procedura, pa je rečeno i zemljište pod objektom i zemljište za redovnu upotrebu ne mora da se plati konverzija, samo ono što nije to, pa i dalje nema efekta. Zato što ne mogu svi to da urade.
Nije tačno da možete da izvučete iz stečajne mase, jer to je upravo problem što ne možete takvu lokaciju na kojoj nije urađena konverzija ni da prodate, ni da izvučete iz stečajne mase. Ne možete, i to je problem. To su vam rekli da je problem. Pričam vam deseti put o primeru Pirota. Čuli ste i neke druge predsednike opština. Čuli ste predsednika opštine Topola, čuli ste predsednika opštine Ćuprija. Ima i drugih koji verovatno mogu slične stvari da vam kažu. Nije to tačno.
Prema tome, imamo institut koji ne donosi novac. Imamo institut koji koči i koji zarobljava za sada, koliko znamo, oko 5.000 lokacija. Umesto da to stavimo u funkciju, umesto da naplatimo doprinose za izgradnju za građevinsko zemljište, umesto da naplatimo porez na imovinu, umesto da naplatimo porez na prenos apsolutnih prava, porez na imovinu je inače prihod lokalne samouprave i ovo drugo je prihod lokalne samouprave, umesto da zaposlimo više ljudi… To jednostavno nije tačno. Žao mi je što nisam uspeo da vas ubedim u to, ali i dalje ne mogu da verujem da želite da se zadrži institut koji koči razvoj zemlje, a ne donosi prihode.
Inače, kada pričamo o građevinskoj industriji, pošto vi govorite o tome kako samo određene firme dobijaju poslove, voleo bih da vam pokažem jedan grafikon i da vidite kako izgleda… Rekao sam vam da su zarade u građevinskoj industriji porasle za preko 12% u prvom kvartalu ove godine, da iznose skoro 95.000 dinara. Pokazao sam vam danas da u građevinskoj industriji Srbije radi 170.000 radnika. U trenutku kada se i kod nas oseća recesija u građevinskoj industriji raste nam broj zaposlenih i raste nam broj radnika. Šta to znači? Da ima posla za sve.
Nema danas građevinske firme bez posla. Nema ni jedne. Prema tome, sve imaju posla. Nemojte da pričate o tome kako postoje građevinske firme koje nemaju posao. Zato između ostalog i menjamo Zakon o zapošljavanju stranaca, jer nam trebaju strani radnici. Ne možemo da nastavimo sa ovim rastom BDP bez toga. Zato će u Srbiji biti sigurno, kako kaže ministar Selaković, 50, 60, možda i 70.000 stranih radnika. Umesto da se ponosimo time da smo postali zemlja u kojoj toliko raste privreda, da nam trebaju radnici sa strane, vi se ponašate kao da treba da živimo u getu. Ajde da oteramo sve od sebe. Hajde svi da pobegnu, samo nekako da se zatvorimo sami, tu nešto da živimo. Odakle vam ta ideja, kao da hoćete da živimo pod sankcijama?
Ja vas molim, razumite da zemlja mora da se razvija. Prestanite da živite u predrasudama i prestanite da živite i prestanite da pričate o opštim mestima. Ovo je život i izmene ovog zakona omogućiće da se ova zemlja razvija. Pričate o nekim tajkunima, pa kada su ti tajkuni kupili firme? Pričate o tajkunima, a ja vam kažem da niko od tih tajkuna ne bi platio konverziju, niko ne bi platio, ali bi izgubili dve, tri, četiri, pet godina da to dokažu. Pričate o tome kako su bili lobisti, i to je inače još jedna stvar koju hoću da vam kažem, a koja govori o licemerju.
Kada dođe novinar „Danasa“, ekonomski novinar, Miša Brkić, pa dobro, ja znam za njega 20 i nešto godina i ne slažem se… Recimo, svašta bih mu rekao za njegov predlog koji rekao, koji je skandalozan oko botova, svašta bih mu rekao kada bih ga video. Kada dođe i podrži ukidanje konverzije, onda je on najgori na svetu, onda nećete da ga pomente, onda je on zlo, on je đavo, on je plaćen. Pozvan je kao jedan od novinara koji se bave ekonomijom. Bilo ih je više pozvano. Dođe i čovek kaže – treba ukinuti konverziju, pa onda dođe Dragoslav Šumarac, koga je znam iz Đinđićevog vremena, bio Đinđićev ministar, i podrži zakon – ne daj Bože, on je katastrofa, on se prodao, on je ne znam šta, a bio vaš ministar u senci pre ne znam koliko godina, bio ministar građevine u senci. Znači, oni kada dođu i kažu nešto dobro, ne zato što imaju interes, nego zato što misle da je to tako, onda ih niko ne pominje, onda su oni najgori.
Isto moram da kažem – kada ja opomenem stranu firmu koja je sa zapada da se ne ponaša dobro prema radnicima, onda svi ovi tajkunski mediji ćute, a kada se to desi u kineskoj kompaniji, oni prave šatore ispred te kompanije. Ne kažem da je sve bilo dobro i u toj kineskoj kompaniji, ali treba da imamo iste aršine. O tome je danas govorio ministar Selaković.
Prema tome, molim vas da razumete da nijedna zemlja bivše Jugoslavije i nijedna zemlja istočne Evrope nema ovaj nakaradni sistem, nema, a da je dobar imao bi neko. Jedna zemlja koja je imala ukinula ga je. Bosna i Hercegovina. Ukinula ga je. Nemaju ni Slovenci, nemaju ni Hrvati. Rekao sam vam šta rade Makedonci. Jedan evro, povlaka 61 denar. To je kao da je poklon, kao da nema ništa. Prema tome, da je dobar taj sistem neko bi ga drugi imao. Pošto je to nemoguće i pošto nemamo to, ovo je završetak svojinske transformacije u Srbiji. Ovo je izlazak naš iz socijalizma, hteli vi to da prihvatite ili ne. Meni je žao što vi koji pripadate stranci, koja je desne orijentacije, to ne razumete i podržavate, kao što sam rekao, ovaj Kardeljovski način upravljanja zemljištem. Opet vam kažem, jedino što je Kardelj samoupravljanje uzeo od Musolinija.
Molim vas da ne razmišljate, ima zakona koji su iznad stranaka, da ne razmišljate na taj način. Pokušalo se u ovoj zemlji. Pokušalo se 2009, pokušalo se 2015. godine. Ne kažem da je neko imao lošu nameru. Nije išlo. Raskrstimo sa zabludama i menjajmo zakone koji ne donose korist ovoj državi. Hvala.

Nisam ja ništa rekao na račun stranke Zavetnici, već na račun čoveka koji je govorio. Prema tome, nemojte mešati njega sa strankom.
Inače, kad govorite o zaduživanju, pošto ste vi stranka koja tvrdi da baštini našu istoriju, inače Kraljevina Srbija se nikad nije zaduživala, nikad, e, pa sad ću da vam kažem.
Godine 1876. godine uzeli su zajam od 2,13 miliona rubalja za pripremu za Srpsko-turski rat, po kamati od 6%, pa se zaduživala u Austriji, pa se zaduživala u Francuskoj, pa se zaduživala u Nemačkoj, pa 1906. godine uzet zajam od 95 miliona franaka sa kamatom od 4,5%, pa opet 1909. godine od Francuza uzet zajam od 150 miliona franaka za izgradnju železnice, pa uzet zajam za troškove Balkanskih ratova 1913. godine od 5% kamate 130 miliona. Dočekali smo kraj Balkanskih ratova sa 950 miliona franaka zaduženja. Da ne govorim o Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Nikad se niko nije zaduživao. Samo treba nešto malo da znate o istoriji, ništa više.