Mislio sam na kraju rasprave da se javim za reč, da objasnim poslanicima koji su izneli opravdane primedbe, da te primedbe su u stvari regulisane ovde.
Želeo bih da kažem nešto gospodinu koji ovde propoveda moral. Danas je godinu dana od kako ste otišli sa vlasti, 24. septembar je. (Aplauz.) Kada budete govorili o tome ko ima pravo da sedi ovde, treba da znate da o tome odlučuju građani i RIK. To je jedna stvar.
Drugo, vi koji ste oteli stan od dva ara u centru Beograda, kao potpredsednik Vlade, iako imate kuću u Kragujevcu, koju prodajete već nekoliko godina, o moralu nemate prava da pričate. Vaš moral, Nikoliću, je izgubljen tada. Pošto ste toliko dugo u vlasti, morali biste da znate da Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova nema činove. To je trebalo da znate, jer ste bili savezni poslanik, ali to vi ne znate. Vi ste ovde čovek za zle stvari, zao čovek koji služi samo da bi nekoga napao, nekome nešto podmetnuo.
Gde god budete nešto rekli, kome god budete nešto rekli, stajaće iza vas ta dva oteta ara u centru Beograda, koje ste oteli od ovog naroda, otkupili za par hiljada maraka kao potpredsednik Vlade. Znam da vam nije teško, pa vi da imate morala stideli biste se toga. Srećom, stiže Zakon o ekstraprofitu, pa ćete platiti kaznu koju morate da platite. (Tomislav Nikolić, sa mesta: Izričem vam opomenu.)

Ne kaže se tako, nego Lanbroza, ali pošto ste položili samo dva ispita Pravnog fakulteta i studirate 20 godina Pravni fakultet, ima vremena, naučićete.

U vezi amandmana koji je podneo gospodin Radojko Petrić, želeo bih samo ukratko da kažem, a to će i razjasnite neke dileme koje su imali neki poslanici SPS-a - sve poslaničke grupe imaju zaposleno lice koje je sekretar poslaničke grupe, a koga plaća Narodna skupština. Status tih lica nije sporan. Ta lica se neće plaćati iz novca koji će dobijati poslanička grupa. To su zaposleni u Službi Narodne skupštine. Svaka poslanička grupa ima pravo na to lice.
Novac koji će dobiti poslanička grupa, srazmerno zastupljenosti u Narodnoj skupštini, ona može da iskoristi da angažuje lica koja želi, na način na koji ona hoće, po ugovoru o delu, kako god ona hoće, koja će pomoći poslaničkoj grupi da se stručno pripremi za rasprave. Time bih i odgovorio na primedbe koje su postavljene o tome da sada lica koja su angažovana u poslaničkim grupama ne znaju koliko će novca imati. To su lica koja su zaposlena, koja ostvaruju svoja prava iz radnog odnosa ovde i koja će na osnovu toga imati sve prinadležnosti. To je jedno.
Drugo, što se tiče amandmana koji je podneo gospodin Petrić - zašto nismo prihvatili jednu trećinu? Zato što svaka poslanička grupa već ima jedno lice. Znači, od novca koji će dobiti ona može da angažuje još jedno lice, tako da ni jedna poslanička grupa neće biti uskraćena. To je jedini razlog zašto smo odbili vaš amandman. Razlog što je odbijen drugi amandman je u tome što je u suprotnosti sa Zakonom o radnim odnosima. Inače, imali smo zaista volju da ga prihvatimo, kao što smo prihvatili amandman gospodina Pelevića.
Želeo bih da kažem da ovaj akt zaista znači odvajanje zakonodavne od izvršne vlasti. Zaposleni u Narodnoj skupštini Republike Srbije će preći u Službu Narodne skupštine. Trenutno je njihov naredbodavac, organizaciono - disciplinski, bio direktor službe za zajedničke poslove republičkih organa, a sekretar Narodne skupštine je bio finansijski, funkcionalno i on je bio taj koji je raspolagao budžetom, znači potpisnik sredstava. Sasvim je logično da ta lica disciplinski i organizaciono budu pod sekretarom Narodne skupštine. Sekretar Narodne skupštine se bira ovde. Ako poslanici nisu zadovoljni sekretarom, uvek mogu da izaberu nekog drugog. Znači, postoji potpuna kontrola poslanika nad Narodnom skupštinom. Mislim da ne postoji ni jedan argument koji bi rekao da izvršna vlast može da se upliće u rad zakonodavne vlasti. Mislim da je ovo akt koji to potpuno odvaja.
U vezi sa primedbom koja je data na član 18, a to je preuzimanje iz Uprave za zajedničke poslove republičkih organa u novoosnovanu službu Narodne skupštine - svi zaposleni će biti preuzeti. Ni jedan zaposleni neće ostati bez posla. To nije intencija ovoga. Prvo će Administrativni odbor doneti akt o sistematizaciji. Taj akt o sistematizaciji će biti, pošto su tu predstavnici skoro svih poslaničkih grupa, a meni je žao što nisu svi, akt na osnovu koga će sekretar Narodne skupštine rasporediti zaposlene. Prema tome, svi zaposleni će biti preuzeti. Mi smo morali odlukom da predvidimo način na koji će zaposleni iz jedne organizacione jedinice preći u drugu organizacionu jedinicu, ništa više.
Što se tiče samog Administrativnog odbora, iskoristiću da samo u jednoj rečenici kažem, pošto se ovde pominjalo da će Administrativni odbor oduzimati imunitet, ja sam predsednik Administrativnog odbora još samo mesec dana. Tu sam privremeno kao predsednik. Mi smo na prošloj sednici Administrativnog odbora, pošto vidim da imaju primedbe poslanici koji ne učestvuju u tom radu, pokrenuli inicijativu za zauzimanje stava Vrhovnog suda Srbije, povodom poslaničkih imuniteta. Za predstavnike odbora određena su dva poslanika iz vladajuće većine i jedan poslanik iz opozicije - SPS-a. Mi ćemo zajedno ići tamo i tražićemo od Vrhovnog suda da zauzme obavezujući stav u vezi sa imunitetima, kako bi to bilo obavezujeće za sudove i kako bi to bio i putokaz za nas. Prema tome, na taj način ćemo jednom zauvek, mislim na mnogo bolji način nego što je do sada rađeno, kada se nisu znala nikakva pravila, rešiti problem imuniteta.
Što se tiče prekršajnih prijava, što se tiče privatnih tužbi, Odbor je na prošloj sednici o tome zauzeo stav. Mislim da je stav vrlo povoljan za poslanike. To će svi saznati. Poslanici kojima su oduzimani imuniteti zbog prekršajnih prijava nemaju razloga da se boje. Treba da se boje nekih drugih prijava, a zbog prekršajnih prijava neće gubiti imunitet.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo, na dnevnom redu imamo zakon kojim se ukida taksa kojom se finansira RTS. Nažalost, o svemu se priča, samo se ne priča o tome. Taksa je uvedena pre mnogo godina, da bi se, navodno, obezbedilo finansiranje RTS-a, iz prostog razloga što građani nisu želeli, većina građana, da plaćaju takvu televiziju. To je bio način da bivša vlast primora sve građane da plaćaju televiziju, kojoj uglavnom nisu verovali, što su pokazivala istraživanja javnog mnjenja.
Dešavale su se paradoksalne situacije, da ljudi koji imaju više električnih brojila plaćaju taksu, da ljudi plaćaju taksu iako im je električno brojilo u štalama, podsetiću vas, bio je jedan prilog na studiju B, gde jedan seljak iz okoline Požarevca nije mogao godinu i nešto dana da obezbedi da ne plaća taksu za televizor na električno brojilo koje se nalazi u njegovom svinjcu. I nikada nije uspeo, obezbedio je tek posle, pošto se pojavio taj prilog na televiziji. Mnogi drugi to nisu uradili.
Prema tome, iz prostog razloga, na taj način ljudi su bili primorani da plaćaju ono što nemaju. E sada, zašta se koristila ta taksa - kada je ta taksa prikupljena, trebalo je, naravno, da se koristi za razvoj RTS-a. Ne, nije korišćena za razvoj RTS-a, korišćena je samo za jačanje propagandne mašinerije bivše vlasti. Ta taksa se koristila da bi bili deljeni stanovi u RTS-u. Tako su provereni kadrovi, poput Spomenke Jović, Dragoljuba Milanovića, novinara koji su dolazili na televiziju i posle šest meseci dobijali stanove, dobijali stanove kao deficitarni kadrovi, koje je televizija plaćala parama građana Srbije.
E, to je poenta. Neće građani Srbije da plaćaju podele stanova po televiziji Srbije poslušnicima bivše vlasti. To je bio razlog. Koliko je RTS snimala drama od te takse, šta je uradila sa dramskim programom, šta je uradila sa školskim programom, šta je uradila sa kulturnim programom - ništa. Jedino što je uradila to je informativni program, dnevnik u 19,30, dnevnikov dodatak, dodatak dnevnikovog dodatka, specijalne emisije itd., pa smo tako imali specijalnu kameru za snimanje predsednika Miloševića i Mire Marković, naravno. Prema tome, ukidanjem ove takse DOS ispunjava svoje predizborno obećanje prema građanima, a predizborno obećanje prema građanima je da se neće plaćati ono što nije neophodno.
RTS je trenutno državna. Kakav će biti njen status, videćemo posle donošenja novog zakona o televiziji, možda će postati javna, možda će to biti neka kombinacija između javne i državne, ali nećemo dozvoliti više nikada da građani Srbije budu primorani da kupuju stanove Dragoljubu Milanoviću, Spomenki Jović, i ostalim poslušnicima Slobodana Miloševića, a da zauzvrat dobijaju laži. Prema tome, zbog toga je neophodno da se ukine ovaj zakon i zbog toga će građani Srbije već posle objavljivanja ovog zakona u "Službenom glasniku" biti oslobođeni bar toga da ne moraju da plaćaju ono što naprosto ne žele.
Kako će se finansirati RTS, nemojte vi o tome da brinete. Pa vlast će o tome brinuti, naći ćemo način da se finansira RTS, nemojte vi da razmišljate o tome kako ćemo mi finansirati televiziju. Država će finansirati onako kako bude smatrala, ali nećemo otimati od naroda, kako ste vi radili.

Slušam već nekoliko dana, kada god se pomene bivša vlast, kako radikali kažu - mi nismo u tome učestvovali, mi nismo nikog zaposlili, mi nismo nikom naredili ništa, kao da niste sedeli u toj vlasti. Imali ste u Vladi svoje ministre, vladali ste zajedno sa socijalistima i nije pravedeno da sve padne na njih. Nije pravedeno jer ste zajedno vladali i najgori zakoni u državi su vaši zakoni. Tu je Zakon o univerzitetu, Zakon o informisanju itd. To što vas niko ništa nije pitao u toj vladi i što ste služili samo da glasate, to je vaš problem i sada građanima Srbije objašnjavate zašto ste davali legitimitet takvoj vladi. To vas, gospodine Nikoliću, ne oslobađa od objektivne odgovornosti, a bili ste u toj vladi i bili ste potpredsednik.
Drugo, nisu mogli građani Srbije da žive od tri čuvena potpredsednika - Bojić, Šešelj i Ratko Marković. Oni su sve obrazlagali i nije važno, ali krivi ste za to, možda manje, ali ste krivi zato što ste dozvoljavali da takva vlast opstane. To ne možete da sporite.
Što se kamera tiče, činjenica je da u kamere nije ulagano, ali mi smo ovde čuli jednog poslanika koji s pravom kaže - zašto nema filmske kamere u Televiziji? Zašto ne kupiste filmsku kameru za sve ove godine? Nema kamera koje prate bilo kog državnog funkcionera, računajući i predsednika Jugoslavije i to vam odgovorno tvrdim. I na kraju, prema podacima iz RTS-a, bivše vladajuće stranke, iskreno govoreći vi tu najmanje učestvujete, bivše vladajuće stranke, prvo JUL, pa SPS, pa SRS, duguju oko 138 miliona dinara u ovom trenutku RTS-u. To je skoro pola onoga što se sakupi za mesec dana. Nemojte vi da pričate i da brinete o građanima Srbije. Vi ste im otimali pare, niste plaćali televiziju i radi pravde i istine radi, kada govorite o tome koliko ste bili zastupljeni u kampanji, recite građanima Srbije da prvi put u ovoj kampanji koja se desila u decembru mesecu su sve parlamentarne stranke imale pravo na besplatne termine za emitovanje spotova. Ni jedan spot niste platili, ne zato što niste hteli, već zato što ste imali pravo da emitujete besplatno spotove. Kada su vam to socijalisti dozvoljavali? Imali ste devet termina dnevno gospodine Nikoliću, devet termina dnevno puta 30 sekundi i to besplatnog emitovanja da bi se obezbedila ravnopravnost.

Ovaj zakon o zaštiti, o posebnim pravima i dužnostima predsednika Republike primeren je jednoj siromašnoj i maloj državi kakva je Srbija. Na žalost, hteli mi to da izbegnemo ili ne, pravljen je manje više prema jednom čoveku, iako se odnosi na predsednika Republike i to na svakog budućeg predsednika, kao i na one koji su bivši.
Čuli smo ovde da se prema predsedniku treba odnositi sa posebnim poštovanjem, svakom bivšem, što je takođe tačno i ne može svako da bude predsednik Republike, ali s druge strane postoji jedna nelogičnost. Mi smo federalna država. Imamo saveznog predsednika i republičkog predsednika. Ovakav zakon imamo samo na republičkom nivou. Na saveznom nivou ne postoji zakon o pravima i dužnostima predsednika Republike, a imamo tri bivša od kada je formirana Jugoslavija, od 1992. godine, znači za ovih 9 godina imamo tri bivša predsednika Republike i niko se nije setio da tim bivšim predsednicima ponudi neko obezbeđenje, da im kaže - vi ste značajne istorijske ličnosti, pa vam treba administrativno osoblje, pa ćete pisati memoare itd. To se samo radilo kada je u pitanju Republika Srbija i to takođe govori o odnosu vlasti koja je bila pre toga prema ovom problemu i prema predsednicima.
Nažalost, vaš problem je u tome što ste skoro sve zakone donosili prema jednoj stranci, odnosno prema jednoj ličnosti. Što se tiče izmena koje donosi ovaj novi zakon one su vrlo jednostavne. Kada pročitate stari zakon videćete da je predsednik Republike po prestanku obavljanja funkcije imao pravo na doživotno lično obezbeđenje, kao i obezbeđenje objekta. Iza ovog zakona sledila je Uredba ministra koji je ovaj zakon bitno derogirao i proširio. Meni je žao, ali verovatno će gospodin Batić ili neko drugi moći čak i da kaže koliko ljudi ili gospodin Mihajlović, da kaže koliko ljudi je po toj Uredbi angažovano za obezbeđenje predsednika Republike, kao što ste uglavnom sve zakone derogirali uredbama, menjali kako ste hteli, iako ovaj zakon vrlo neprecizno određuje da li je to 1.000 ljudi, 500 hiljada, sto hiljada, deset, pet, to može da bude bilo koliko.
Prema tome, bivši predsednik Republike, biće ih dao Bog i u buduće, ko god da je, on je penzioner, on je čovek koji je bio predsednik, kome ne treba neko posebno obezbeđenje.
Ako mislite samo na gospodina Miloševića, ima on para da plati privatno obezbeđenje, što radi, ali nije on lično predmet ovog zakona. Zaista je smešno povezivati sudbinu jednog čoveka sa ovim zakonom. Ovim zakonom, jednom zauvek ili u nekom vremenu, Srbija treba da reguliše da niko, pa ni bivši predsednici republika nemaju prava da koriste nekakva ovlašćenja, koja su enormna, koja su neverovatna. Zašto? Neće tu privilegija imati ni ministri, ni bivši predsednici vlada. Nažalost, većina prethodnih govornika je ovaj zakon povezivala sa nekim stvarima, koje nemaju nikakve veze sa njim, kao što je saradnja sa Haškim tribunalom i slične stvari. To su druge stvari, druge teme, ne treba o tome ovde pričati.
Ovim zakonom mi, kao Skupština, kažemo da nećemo da trošimo narodne pare, na obezbeđenje čoveka koji je bez obzira ko bio, čak i bivši predsednik. I na kraju, ono što kaže gospodin Stanko Kovačević, to je tačno. Nemojte mnogo da govorite o tome da se moralnost jedne vlasti oseća prema tome kako se odnosi prema bivšem predsedniku, jer dok god to govorite, nad svima vama lebdi senka Ivana Stambolića, bivšeg predsednika i kuma Slobodana Miloševića, za koga se i dan danas ne zna gde je. (Aplauz.)

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo poslanici, nekoliko sati ovde slušamo žalopojke nad sudbinom radničke klase. Nekoliko sati ovde slušamo predloge o tome šta treba da uradimo, kako treba doneti nove poreske zakone, kako treba privatizaciju na drugi način razvijati. Nekoliko sati ovde slušamo, na koji način bi trebalo raditi. Sve bi to bilo u redu, naravno, narodni poslanici pred kojima se nalazi predlog određenog zakona imaju pravo da diskutuju o tome šta misle. Sve bi to bilo u redu da to ne čine ljudi koji su 10 godina na vlasti. Deset godina ste vi na vlasti u ovoj zemlji, a 10 godina ništa ne radite. Kukate nad sudbinom radničke klase, a kada ste došli na vlast u Srbiji, imala je radnička klasa u Srbiji nekoliko hiljada maraka platu - 1989. godine. Kada ste otišli sa vlasti, ostavili ste ih sa 100 maraka, pa o kojoj radničkoj klasi vi to pričate?
A sada, da popričamo malo o tome zašto se ovaj zakon stavlja van snage. Uzmite današnje "Večernje novosti", tekst kaže: "Pohitali na "Progres". U očekivanju da će izbeći nove zakonske odredbe, mnoga preduzeća požurila su sa privatizacijom, "Progres", "Simpo", Hotel "Moskva", Hotel "Balkan"". To su preduzeća gde su još vaši direktori. Nije ovo zakon protiv radnika, ovo je zakon protiv Mirka Marjanovića, Dragana Tomića i sličnih (aplauz), koji se nadaju da će iskoristiti poslednje dane da svoju, izgubljenu, političku vlast transformišu u ekonomsku vlast. "Progres" 10 godina u ovoj zemlji ima monopolske poslove, sve su radili, lekove, izvoz, šta sve nisu radili. Još treba Mirko Marjanović da bude vlasnik, e pa neće.
Prema tome, ovaj zakon koji se danas stavlja van snage, usvojen je pre nekoliko godina. Za tih nekoliko godina, kako kaže ministar, oko 400 preduzeća ušlo je u svojinsku transformaciju po zakonu. U redu. Zašto nije ušlo više? U čemu je bio problem? Zašto tada niste brinuli o pravima radnika? Zašto tada niste brinuli o tome kako će oni rešavati stambena pitanja? Nego ste delili stanove kako vam je palo na pamet. Zašto tada o tome niste brinuli? Od 5. oktobra 900 preduzeća je ušlo, pa nemojte mi reći da je to samo zbog nemačke marke. Čak i da je tako, čuli smo malopre predstavnika SPS-a, koji kaže - da je zato što je nemačka marka dobila pravu vrednost. Ko je držao nemačku marku na šest dinara? Vi ili mi? Prema tome, sve priče o tome da se žele zaštititi prava radnika su prazna i obična demagogija. Ovde se žele zaštititi prava šačice direktora koji pokušavaju da privatizuju ove fabrike, a da ne pričam o tome da je "Bambi" iz Požarevca procenjen na 16 miliona maraka. Svako ko zna, zna da samo ime "Bambi" vredi više, a da ne pričamo o tome da je Hotel "Mažestik" procenjen na devet miliona maraka, a da ne pričamo o tome da je Hotel "Balkan" procenjen na 3,7 miliona maraka. Jasno je šta stoji iza ovoga. Stoje pokušaji da se opljačka državna imovina. Radnici će biti zaštićeni novim zakonom o privatizaciji, zato što novi zakon neće biti donet bez društvenog konsenzusa, bez saradnje sa sindikatima, bez saradnje sa zainteresovanim privrednicima, bez saradnje sa najširom društvenom javnošću, jer takav zakon se ne donosi tek tako.
Oni će sasvim sigurno moći da zaštite svoja prava, ali onaj ko želi da štiti radnička prava, on se brine da radnik ima platu od koje može da živi, a ne da živi kao puka sirotinja i da onda sluša praznu demagogiju i da mu neko daje prazne papire. Zato zaustavljanje procesa privatizacije je manja šteta nego da se na ovaj način to nastavi. Veoma brzo imaćemo novi zakon o privatizaciji i veoma brzo će ova država raspolagati domaćinski.
Žao mi je, ali nema više pljačke.
(Aplauz u sali.)