Mnogo olako se ovde upotrebljavaju reči da je nešto neustavno. Stvarno mi je smešno i to moram da kažem, da neko kaže da je podneo zahtev za ocenu ustavnosti za zakon koji još nije usvojen. Ja to još nisam čuo, stvarno. To je novi doprinos pravnoj nauci, da tražite ocenu ustavnosti nečega što još uvek ne postoji, pošto nije usvojeno. Ali i to smo čuli. Sve može kada se pravi politika i kada se skupljaju jeftini politički poeni na jednom zakonu. Zaista, sve se može.
Može da se podnese, samo bih voleo da mi neko objasni kako je moguće podneti zahtev za zaštitu ustavnosti, da se prekrstim stvarno, za nešto što nije usvojeno. Mi ne znamo da li će zakon biti usvojen. Tek poslanici treba da glasaju. Ali, zato znamo da je podnet zahtev, to smo upravo čuli. Ja to ne mogu da shvatim. Pokušavam da razumem, a zaista to ne mogu da shvatim. Možda je ne znam. To je prvi put da čujem. To je originalni doprinos pravnoj nauci, da se unapred podnose zahtevi za zaštitu ustavnosti, koji su inače pravo svakog. Svako ima pravo da podnese, to nije sporno, ali sačekajte da zakon makar bude usvojen, pa onda paradirajte sa svojim zahtevima. Nemojte da pričate da ste podneli zahtev za nešto što još nije usvojeno.
Drugo, ja mislim da su svi poslanici dostavili izveštaj o usvojenim amandmanima. Očekujem da smo svi mi te izveštaje pročitali, pošto je ovde 17, 18, ili 19 amandmana usvojeno. Jedan od tih amandmana odnosi se na stranke u postupku. To su više puta rekao, ali namerno se potencira i ne govori se istina i to se namerno radi, jer smo prihvatili amandman, to je inače bila primedba na javnom slušanju. U pravu su oni koji su nam dali tu primedbu na javnom slušanju, da stranka u postupku može da bude svako fizičko i pravno lice, to znači i ne vladine organizacije i naučni institut, koji dokažu na zakonom zasnovan interes da učestvuje u postupku.
To je evropska definicija, koju smo prihvatili i koja više nego dovoljna, na kraju, krajeva svi koji su učestvovali na javnom slušanju su tu definiciju prihvatili kao nešto što je poboljšanje zakona. Ja sam zahvalan ljudima koji su učestvovali na javnom slušanju i to predložili, jer zato i postoji javno slušanje.
Kada je u pitanju ukidanje konverzije uz naknadu. O tome ćemo razgovarati kasnije, pošto sam pripremio i neke odgovore i računice i čekam da čujem sve primedbe, pa da onda lepo odgovorim na to koliko je neistina, laži, pogrešnih procena ovde izneto, zlonamernih. Dobro je na kraju što smo čuli, čusmo konačno da ima i dobrih stvari u ovom zakonu. Kažu, dobri su zeleni sertifikati. Mi tražimo da se zakon ukine, jer to je strašno. Jeste dobro za građane, ali ne treba da bude dobro za građane, jer ako predlaže neko drugi onda ništa ne treba da bude za građane.
Znači, sertifikati su dobri, super. Čuli smo da je nešto dobro. Da li je tako? Da li je dobra zaštita građana od štete trećim licima? Da li je to dobro? Nije. Verovatno jeste. Dobro je. To znači da investitor koji gradi mora da ima polisu osiguranja da preda onome ko mu izdaje građevinsku dozvolu, kada se desi neka šteta na susednim zgradama, da se naplate građani. Valjda je to dobro.
Da li je dobro da postoji obaveza investitora da pre dobijanja upotrebne dozvole preda dokaz o kretanju građevinskog otpada? Ajmo da imamo svuda građevinski otpada, samo da bude što gore, to bolje. To je očigledno politika. Što gore to bolje. Nema veze šta je dobro za građane. Ja mislim da je to dobro za građane, zato što neće biti toliko deponija građevinskog otpada, jer će sada investitor morati da da dokaz da za otpad iz građevinske knjige je predat onome ko je ovlašćeni operater, pa ćemo ih makar smanjiti. Ja mislim za jedan veći broj, ali videćemo koliko.
Mislim da je dobro za građane da imamo energetske pasoše i što imamo rok za energetske pasoše, jer je dobro da građani znaju kakvo je energetsko svojstvo nekretnine koju kupuju, koliko će trošiti za grejanje, koliko će trošiti za struju, jer stvarno mislim da je to dobro, ali ne daj bože da se to usvoji, jer je to onda neko drugi predložio, onda to ništa ne valja. Nema veze što je to dobro za građane. Mislim da je to zaista dobro. Ima mnogo dobrih odredbi u ovom zakonu koje predstavljaju zaštitu građan. Recimo, zaštita građana je i to što smo ograničili one koji izdaju dozvole da ne mogu da daju primedbe u svom postupku bez obzira da li je to izdavanje lokacijskih uslova ili građevinske dozvole, a da onda kada jednom stranka ispuni te primedbe, izdaju nove primedbe, jer to je takođe bio razlog za koji se odugovlačilo sa izdavanjem građevinskih dozvola. To je mnogo dobro, ali ne daj bože da se to usvoji, jer ne daj bože da nešto bude dobro za građane. Jel to politika? Lepa vam je politika. Svakako.
Prema tome, mislim da je dobro da oni koji žive između ostalog na ovom zemljištu, a izbeglice su, mogu konačno da legalizuju kuće, ali to su sada profiteri. Oni u Busijama, Ugrinovcima, to su strašni profiteri, kriminalci, narko dileri, ne znam šta sve nismo čuli ovde. Ne znam šta nismo čuli ovde. Znači to su ljudi koji žive, koji su od nesreće napravili te kuće. Mislim da je to dobro. Čuli smo da ne treba da se priključe na priključke. Ne daj bože da oni imaju struju u vodu, strašno. Važno je da vi imate struju i vodu. Važno je da vi imate, a ne treba oni da imaju struju i vodu.
Prema tome, zaista mogu da verujem, mogu da prihvatim da se ne slažemo oko nekih delova zakona i mogu čak da razumem da se ne slažemo oko konverzije, oko čega ćemo tek razgovarati, kada čujem sve primedbe. Ali, zaista ne mogu da shvatim da se kada se već predlaže brisanje zakona, ne ostave ove odredbe za koje se svi slažemo da su dobre i da su veliki napredak, nego se traži da se ne usvoji ništa, jer ako je nešto dobro za građane, a predložila je ova Vlada, ne daj bože da se to usvoji, jer to onda nije dobro ni za koga, jel tako?
E pa mi se u tome ne razumemo i u tome se bitno razlikujemo, tako da vas molim da sačekate da se usvoji zakon. Imate sva prava koja vam daje Ustav, slobodno ih iskoristite, niko vam ne brani, slobodno to radite, samo nemojte da pričate da ste podneli unapred žalbu kao što ste rekli na nešto što nije usvojeno, jer je to zaista, izvinjavam se što to moram da kažem, ali potpuno nepismeno.

Želeo sam, gospođo Nestorović, da vam odgovorim zato što sam video na javnom slušanju da ste zaista ovo pitanje pokrenuli i voleo bih da razjasnimo. I tada sam pokušao da vam objasnim šta je razlog.
Znači, ova deoba parcela nije moguća na jednom drugom slučaju, naravno, osim u javnom interesu osim kada je u pitanju linijska infrastruktura. Jasno vam je i sami ste rekli da država ima potrebu da obezbedi da brže izda građevinsku dozvolu kako bi počeli radovi, kako se ne bi plaćali klejmovi.
Kada pričamo o ostatku koji ostaje, prvo, ne menja se vlasnik, vlasnik ostaje onaj isti. Znači, vlasnik ima pravo po Zakonu o eksproprijaciji da ako nema ekonomski interes da zadrži ostatak parcele da se otkupi i ta parcela i to je pravo koje mu niko ne oduzima. Ima pravo naravno da zadrži parcelu, ali ima pravo, tu podeljenu parcelu, ali ima pravo i da traži po Zakonu o eksproprijaciji da se ta parcela otkupi.
To je nešto što je pravo i ništa se tu ne dira, niti možete, ne vi, nego tumačilo se da neko sada može na nečijoj parceli da izda dozvolu za izgradnju kuće. Ovo je jasno za šta se odnosi, za linijsku infrastrukturu i to je pitanje eksproprijacije. Mislim da je vrlo jasno i dobro urađeno.
Isto kao što sam primetio da su dati amandmani kada su u pitanju susedne opštine. Date su samo radi veće zaštite građana, jer se dešavalo, recimo, prilikom izgradnje "Miloša Velikog" da se jedna cena da u Gornjem Milanovcu, a druga u Lučanima i da bude razlika tri puta, što nije moguće, zato što oni uzimaju prosečni promet nekretnina.
Sada možete da koristite reper iz susedne opštine, ukoliko je povoljniji za građane, ne mi, poreska uprava, ona koja to radi, i u tom smislu je to bolje za građane, odnosno za one kojima se vrši eksproprijacija. To je jedini razlog zašto je to urađeno.
Znači, javni interes, samo linijska infrastruktura, ništa drugo. Naravno, onaj ko zadrži pravo, kome ostane deo parcele, ima pravo po Zakonu o eksproprijaciji, ukoliko nema ekonomski interes, da zadrži tu parcelu, on ima pravo da traži da mu se ta parcela takođe otkupi.
Mislim da je ovo zaista urađeno sa merom i to je nešto što omogućava da se brže sprovode projekti, a pri tom da se ne ugrozi pravo građana, jer jasno vam je, a na kraju krajeva i ako pričamo o nekom evropskom modelu i kaže se, kad pričamo o tome, kad pričamo o pravu na vlasništvu, da ono može biti ograničeno samo i isključivo javnim interesom. To na kraju, priznajem, imate u svakom evropskom zakonodavstvu.

Vlasnik se svakako o tome obaveštava i postoji obaveza da bude obavešten. Rekao sam, ne možemo sve da rešimo zakonom, postoje podzakonski akti kojima ćemo detaljno to obrazložiti. Potpuno je normalno da budete obavešteni o tome da se vrši deoba vaše parcele.
Ono što sam takođe malo pre zaboravio da vam odgovorim, to je u vezi javnih beležnika. Znači, nema tu nikakve nejednakosti zato što to nije imperativna odredba. Vi niste upućeni da morate da idete kod javnog beležnika ili drugog fizičkog ili pravnog lica koje je ovlašćeno da vrši te poslove. Vi birate da li ćete otići u nadležni opštinski ili gradski sekretarijat ili ćete otići kod javnog beležnika. Znači, to je odluka svakoga ko sam donosi, gde misli da će brže i bolje dobiti informacije o lokaciji. Znači, ništa osim toga.
Razumeo bih vas i bili biste u pravu da je to imperativna odredba i da je zakon rekao da vi to morate da dobijete kod javnog beležnika. Ne, zakon je rekao da možete sami da izaberete gde ćete dobiti informaciju, tako da nijedan građanin nije uskraćen ukoliko želi da ode u nadležni sekretarijat kao i do sada, da dobije informaciju o lokaciji.

Hvala na onome što ste rekli.
Ovaj zakon o kome raspravljamo nema veze sa Zakonom o legalizaciji, nema veze ni sa Katastrom. Tako da raspravljamo potpuno o drugoj temi.

Građanski zakonik nije predmet ovog zakona.

Zaista je jako lepo baviti se demagogijom, a još je lakše pričati stvari koje nisu tačne, za koje se veruje da ljudi tek tako lako mogu da poveruju da je to što govorite tačno.
Ajmo sada da se vratimo na konverziju. Pošto vidim da od svega što se predlaže u ovom zakonu, od zaštite građana tako što će investitori morati da daju polisu osiguranja štete trećim licima, od toga da se uvedu elektro punjači, do toga da se uvode energetski pasoši, do toga da se uvode sertifikati zelene gradnje, do toga da se uvodi obaveza investitora da daju dokaz o kretanju građevinskog otpada, do toga da se uvodi lakše dobijanje lokacijskih dozvola, do toga da se uvodi transparentnost u samom izdavanju dozvola, vidim da pojedince žulja samo konverzija. Pritom ne prezaju od toga da šire neistine i da šire laži.
Prvo, kao što sami znate mi smo poslednja zemlja bivše Jugoslavije koja je uvela Ustavom iz 2006. godine pravo privatne svojine na građevinskom zemljištu. Znači, poslednja zemlja bivše Jugoslavije koja je to uvela. Hrvati su to završili 1996. godine, Slovenci 1997. godine, Bosanci su imali neku konverziju jedno dve godine, dve i po godine pa su je ukinuli, Makedonci su to radili za jedan evro, odnosno 61 denar. Znači, poslednja zemlja bivše Jugoslavije koja je ušla u svojinsku transformaciju i omogućila da postoji privatno vlasništvo na građevinskom zemljištu. Do tada je građevinsko zemljište bilo prvo društvena svojina, a onda je prebačeno u državnu svojinu.
U skladu sa koncepcijom Edvarda Kardelja, u ovoj knjizi vam sve piše, „Pravci razvoja političkog sistema socijalističkog samoupravljanja“, tako da koncept svojine na građevinskom zemljištu koji ovu zemlju, odnosno bivšu Jugoslaviju uveo Edvard Kardelj, važio je kod nas do 2006. godine.
Od 2006. do 2009. godine bila je potpuna slobodna besplatna konverzija na građevinsko zemljište koja se normalno obavljala iako je Zakonom o planiranju i izgradnji iz 2003. godine omogućena neka vrsta hibridnog postupanja sa građevinskim zemljištem. Tako da tek 2009. godine, na osnovu lične odluke tadašnjeg predsednika i njegove svađe sa dvojicom privrednika, trojicom, petoricom, donosi se odluka da se iz konverzije izuzmu preduzeća u stečaju, koja su kupljena iz stečaja, odnosno preduzeća koja su kupljena iz privatizacije.
Kako je to izgledalo? Kako su se držali te odluke pokazaću vam na jednom primeru. Ovo je inače vest iz juna, tačnije 30. juna 2009. godine, gde piše da je novi član upravnog odbora NIS, Naftne industrije Srbije, gospodin Dušan Petrović, tadašnji visoki dužnosnik vladajuće stranke i čovek koji je vedrio i oblačio Srbijom.
U septembru 2009. godine u Zakonu o planiranju i izgradnji uvodi se konverzija u naplatu za građevinsko zemljište. Nešto kasnije, malo manje od dva meseca kasnije, Vlada Srbije donosi zaključak kojim NIS izuzima iz konverzije. Znači Naftna industrija Srbije, gde je Dušan Petrović član Upravnog odbora, ne treba da plati konverziju, a svi drugi treba da plate konverziju.
To se odnosi na hiljade lokacija koje je Naftna industrija Srbije imala, sa neverovatnim zaključkom da je ugovor o prodaji NIS stariji od zakona, što svako ko je pravnik ili ko je prošao pored pravnog fakulteta zna da nije moguće, da nikada ugovor, bilo koji ugovor ne može da bude stariji od zakona. Ovim zaključkom, čak ni uredbom Vlade, lepo je NIS izuzet iz plaćanja konverzije na građevinsko zemljište.
Znači, tamo gde je Dušan Petrović, visoki časnik, šta je bio dužnosnik, nemam pojma, visoki časnik tada vladajuće stranke, član Upravnog odbora, tamo zakon ne važi. Tako nije važio zakon za NIS i tako je izgledala ta konverzija na građevinsko zemljište, a onda se donosi zakon iz 2015. godine i po tom zakonu se oslobađa konverzije zemljište ispod objekta, što je inače jedno od osnovnih pravnih postulata da zemljište ispod objekta deli sudbinu objekta i to je inače princip jedinstva nepokretnosti.
Znači, pošto zemljište deli sudbinu objekta oni donesu odluku, što je inače normalno, da zemljište ispod objekta nije predmet konverzije kao što nije predmet ni zemljište za redovnu upotrebu. Tako dođemo do situacije da 94 ili skoro 94% konverzije u ovoj državi uradi se za nula dinara. Nula dinara. Nisu platili nijedan jedini dinar, jer je svako uspevao da dokaže da je sve za redovnu upotrebu i da je sve zemljište ispod objekta, pogotovo kada su u pitanju bili privredni subjekti, jer je tamo manje više sve bilo tako. Za 12 godina od 2010. do 2022. godine Srbija je naplatila 3.645.334.435,079 odnosno nešto malo više od 30 miliona evra. Za 20 godina 30 miliona evra. Tako je izgledala ta nakaradna konverzija.
Istovremeno, blokira se preko pet hiljada lokacija. Zakon se donosi 2009. godine na početku velike ekonomske krize. Sve zemlje na svetu donose propise kojim olakšavaju rad građevinskoj svojoj industriji. Srbija donosi suprotan propis, zaključava pet hiljada lokacija.
Malopre smo pričali o tome da većina ovih lokacija su preduzeća u stečaju. Pričao sam o tome da su neke od tih lokacija tzv. PIK-ovi koji se nalaze u Busijama, u Ugrinovcima, Altini, gde ljudi koji su gradili 2001. i 2002. i 2005. i 1997. godine, koji bi imali uslov da se legalizuju ne mogu da se legalizuju zato što ne mogu stečajni upravnici da sprovedu konverziju.
Prema tome, kad pričamo o pet hiljada lokacija, situacija je sledeća. Pet hiljada lokacije koje se procenjuju da mogu da budu na ovaj ili onaj način predmet konverzije, procena je da na tih pet hiljada lokacija može da se izgradi oko 15 miliona kvadrata.
Ako uzmemo u obzir da je u ovom trenutku oko 700 evra po kvadratu ulaganje, izgradnja jednog kvadratnog metra, to znači da je BDP Srbije ne stavljanjem ovih lokacija u funkciju ostao bez 10 i po milijardi direktnog prihoda, učešća u BDP zemlje. I kad pričamo o milijardama, zato što postoji konverzija uz naknadu, budžet Srbije ostaje bez milijardi, a kad je postojala konverzija uz naknadu, naplatili smo 30 miliona, 30 miliona evra za 12 godina. Toliko košta proizvoljna odluka bivšeg predsednika, zaključavanje svih lokacija, toliko košta igranje sa državom od strane bivšeg predsednika Tadića, toliko košta ovu zemlju.
Znači, ako kažemo da 700 evra košta, da otprilike 700 evra vredi izgradnja jednog kvadratnog metra, na 15 miliona kvadrata BDP Srbije ostaje bez 10 i po milijardi evra. Ako procenimo da je prosečna cena na tim kvadratima 1.500 evra, to znači, kada se umanji za promet nekretnina, promet iznosi 22 milijarde i 500 miliona evra. Porez na dobit pravnih lica od tih 22 milijarde iznosi milijardu i 200 miliona evra. Država ostaje uskraćena za PDV od dve milijarde i 250 miliona evra. Godišnji porez na imovinu pri stopi od 0,3% iznosi 675 miliona evra.
Ako znamo da se po jednom kvadratnom metru na izgradnji zapošljava 0,02 radnika, to znači da je moglo biti zaposleno oko 300 hiljada ljudi. Ako uzmemo da je prosečna neto zarada nešto manja od 900 evra u građevinarstvu a bila je u prvom kvartalu 94 hiljade dinara, hajde da kažemo 800 i koliko, ako uzmemo 94 hiljade dinara, to znači da samo mesečna zarada koja bi se isplatila radnicima koji mogu da rade na izgradnji ovih 15 miliona kvadrata iznosi više od 200 miliona evra. To znači da ukupno sa porezima i doprinosima država ostaje uskraćena za negde malo manje od 400 miliona evra mesečno, ili nešto skoro pet milijardi godišnje.
Znači, kad pričamo o milijardama, kad pričamo o milijardama bez kojih ostaje budžet Srbije, budžet Srbije ostaje bez milijardi ako se nastavi sa ovom nakaradnom politikom pokušaja, kažem pokušaja, pošto 30 miliona evra je samo pokušaj i ništa više, pokušaja da se naplati konverzija uz naknadu, pošto tu konverziju, kao što smo mogli da vidimo, niko nije ili skoro niko nije platio. Naime, 94% svih konverzija je urađeno bez naknade, ali su zato oni koji su gradili gubili dve, tri, četiri, pet, šest godina da reše konverziju. Mi smo zemlja koja ne može da čeka. Mi ćemo uposliti ove lokacije, stavićemo ih u funkciju i ova zemlja će zarađivati od tih lokacija.
Nakaradna politika koja se vodila a u kojoj je bilo moguće da neko plati konverziju a neko ne plati konverziju, zavisi ko je član upravnog odbora NIS-a, neću da pričam o tome da ste Naftnu industriju Srbije prodali za manje para od "Robnih kuća Beograd". Za manje para od "Robnih kuća Beograd" - za toliko ste prodali Naftnu industriju Srbije, sa svim nalazištima nafte, sa svim nalazištima gasa.

Zna se ko je prodavao NIS, zna se koga je Tadić slao u Moskvu da prodaje, zna se jako dobro i zna se dobro ko je to prodavao.
Znači, NIS, sa svim nalazištima nafte i gasa prodata je za manje novca nego "Robne kuće Beograd", a onda ni to nije bilo dovoljno, nego zato što je Dušan Petrović član upravnog odbora NIS-a, hajde da izuzmemo NIS iz plaćanja konverzije. Nisam čuo da se neko bunio tada zbog toga, da je neko rekao - hajde da naplatimo onda tu konverziju. Ne znam ni da li bismo je naplatili, pošto bi tu verovatno bilo sve pod objektom i sve bi bilo zemljište za redovnu upotrebu. Nisam siguran da se neko tada bunio.
Prema tome, glasanje, ukidanje konverzije znači oslobađanje zarobljenog potencijala srpske privrede. Znači, oslobađanje zabluda iz prošlosti i definitivan završetak svojinske transformacije u Srbiji. Znači da više neće ovde važiti Kardeljevi zakoni, kao što vidim da bi mnogi želeli da važe. Vidim da ga neki i pamte, ali ne bi baš trebalo da živimo po tim pravilima. Znači, da je to naš odgovor na recesiju u građevinskoj industriji u Evropi.
Dobitini su pre svega država koja može da naplati kroz različite poreze, porez na dobit pravnih lica, PDV, godišnji porez na imovinu, zatim kroz doprinose lokalnih samouprava može da naplati milijarde evra i tu leže milijarde evra, a ne u lažima da je moguće naplatiti milijarde evra od konverzije, jer to je bestidna laž koja se pokazala potpuno netačnom, jer je za 12 godina naplaćeno 30 miliona evra, da su mogle da se naplate milijarde one bi bile naplaćene.
Prema tome, prestanite više da lažete ljude, prestanite da obmanjujete ljude i prestanite da zarad jeftinih političkih poena sprečavate da se reše procesi u stečajevima, da se ljudi koji žive na tom zemljištu legalizuju, jer to što pričate nije tačno.
Nađite jednu zemlju, jednu bivšu socijalističku zemlju u Evropu, jednu jedinu zemlju koja ima ovaj institut, nema je nijedna. Prema tome, pošto je niko nema, neće je imati ni Srbija. Za razliku od nekih drugih mi smo spremni da raskrstimo sa praksom koja ne daje rezultate, jer ako vidimo da nešto ne daje rezultate mi tražimo rešenja koja su dobra za državu. Od ukidanja konverzije korist će imati država, korist će imati svi koji grade, svi koji žele da se legalizuju, prema tome, prestanite više da nazivate ljude u Busijama i Altini kriminalcima, pošto to radite ovde već dva dana. To su kriminalci. Ne znam kako možete to da radite. Imaće naravno koristi pre svega građani.
Prema tome, ovaj zakon je zakon koji je korak napred. Ovaj zakon je zakon koji donosi korist svima. Ovaj zakon povećava transparentnost, ubrzava izdavanje građevinskih dozvola i rešava probleme sa kojima smo se suočavali. Ne postoji nijedan dokaz da Srbija može da naplati milijarde o kojima se priča. Ukidanjem konverzije naplatiće milijarde. Zaposlićemo našu privredu, zaposlićemo građevinsku industriju i pokažemo da možemo da iskoristimo taj potencijal koji imamo u samoj građevinskoj industriji, da nastavimo sa rastom BDP, a rast BDP znači da je Srbija ekonomski snažnija. To što je Srbija ekonomski snažnija, znači da može da brani svoje legitimne, političke i nacionalne interese, jer slaba Srbija nadam se nikome u ovoj sali nije u interesu. Nadam se da svi želimo jaku Srbiju.
Prema tome, priče o tome da se nekome poklanjaju milijarde nisu bez dokaza, netačne i predstavljaju bezočnu laž. Pokazivanje analiza iz 2015. godine govore o tome koliko su se potencijalno smatrale da vrede te lokacije, sa sve izgrađenim objektima i sa sve zemljištem za redovnu upotrebu.
Srbija neće više imati taj poslednji socijalistički institut, jer naša politika je da se Srbija razvija i nećemo nikada ostaviti bilo koji institut koji ne donosi korist za budžet. Budžet će biti bogatiji, naplatićemo milijarde, zaposlićemo građevinsku industriju i to je suština ukidanja konverzije. Bolje da kažemo da je zakon donet iz čiste osvete pojedincima i da je ovo poslednji put da se u ovoj zemlji donosi zakon protiv nekoga. Kao što ne treba donositi zakone protiv nekoga, ne treba donositi zakone ni za nekoga. Treba donositi zakone koji su dobri za državu. Ovaj zakon je dobar za državu.
Prestanimo, na kraju, završavam, prestanimo da teramo strane investitore. Oni koji to rade, teraju ljude, teraju one koji zapošljavaju 500.000 građanki i građana Srbije. Toliko ljudi ima više posla, odnosno zaposlenih je više u odnosu na 2012. godinu. Samo u nemačkim firmama u Srbiji radi 90.000 ljudi. Oni koji olako prete investitorima, pričaju kako su oni kolonisti, kako će uništiti zemlju, neka ponude plate tim ljudima. Sede ovde u Skupštini. Lepo je, klima. Ponudite plate tim ljudima, ako terate one koji ih zapošljavaju.
Prema tome, u Srbiji je otvoreno preko 200 novih fabrika, kad pričamo o industrijalizaciji i pričamo o tome ko se industrijalizuje. Otvoreno je preko 500.000 novih radnih mesta. To su ljudi koji su dobrodošli, pod uslovom da poštuju sve naše zakone. Kad kažem, to se odnosi i na istočne i na zapadne kompanije, to se odnosi na sve kompanije, a ne kada neka kompanija sa istoka ne poštuje prava radnika da svi skačemo, a kad neka kompanija sa zapada to ne radi, onda ćutimo, ne smemo reč da kažemo. To se dešava, takođe.
Prema tome, ne terajmo strane investitore, ne terajmo domaće investitore. Omogućimo ljudima da posluju. Od ovoga će korist imati svi ljudi, sve građanke i građani Srbije i obezbedićemo milijarde, ali u budžetu Srbije, a sada, ovim zakonom, mi ostajemo uskraćeni za milijarde jer, ponavljam, naplatili smo za 12 godina 30 miliona evra. To je jedino što može da se dokaže. Ne postoji ništa drugo što može da se dokaže, kada je u pitanju konverzija.
Toliko o konverziji. Tako da bih molio da se vratimo lepo raspravi o zakonu, da pričamo o onome što je u zakonu i da prestanemo da pričamo stvari koje nisu tačne, koje nisu istinite i stvari koje su čista obmana, laž i prevara građana Srbije.

Ja se stvarno izvinjavam što ću da vas učim, kao što ste vi meni izvinjavate što me podsećate, ali član 2. Zakona o planiranju i izgradnji, koji se inače nalazi taj član od 2003. godine u svim zakonima, propagira jedinstvo nepokretnosti. To znači, kada kupujete objekat, kupujete i zemlju ispod objekata i tako oduvek, i tako je uvek bilo i to će vam reći svaki student pravnog fakulteta.
Prema tome, sadašnji zakon…
(Narodni poslanik Nebojša Cakić dobacuje.)

Da vas podsetim, sadašnji zakon, ne omogućava samo da sudbinu objekta deli zemljište ispod objekta već daje mogućnost da se bez naknade konvertuje u zemljište za redovnu upotrebu, čak i više od toga, i to je sadašnji zakon koji vi branite. Sadašnje rešenje koje branite kaže – zemljište ispod objekta i zemljište za redovnu upotrebu konvertuje se bez naknade.
Prema tome, sadašnji zakon koji vi branite. Prema tome, zato je 94% svih konverzija urađeno bez naknade, zato što je sve zemljište ispod objekta i sve zemljište za redovnu upotrebu. Tako da, moram to da vas naučim, pošto očigledno ne znate. Tako vam je u zakonu.
Ako želite da ovaj zakon ostane na snazi, a vidim da to želite, ja se potpuno razumem da se mi ideološki ne slažemo, kada vi kažete da ste vi protiv nečega, da vi smatrate da treba poštovati tu vrstu svojine na građevinskom zemljištu, ja to mogu da razumem, ali jednostavno, sadašnji zakon koji je na snazi, koji vi želite da ostane, omogućava da se izvrši konverzija bez naknade na zemljištu ispod objekta i zemljištu za redovnu upotrebu. To je 94% svih konverzija u Srbiji. To je nešto što sadašnji zakon omogućava. Prema tome, ne govorite onda da zemljište ispod objekta ne prati sudbinu objekta, prati.

Drago mi je što su rekli da su se te privatizacije dešavala ranije. Ono što hoću da vam kažem i što mislim da i vi znate, to nije tema ovog zakona. Malo pre ste me pitali, nisam stigao da vam odgovorim u vezi toga kako radnici rade na plus 36, postoji Inspekcija rada, postoji Zakon o radu koji to reguliše i svaki poslodavac, to su uglavnom privatne firme, da poštuje Zakon o radu. Tako da nije to pitanje za mene i nije to tema ovog zakona.
Kao što tema ovog zakona nije takođe obeštećenje radnika, to su neki drugi zakoni. Mi ovde pričamo o tome kako da pokrenemo građevinsku industriju. Siguran sam da se i vi slažete sa tim da treba da ima više radnih mesta i siguran sam da se i vi radujete što je prosečna plata u građevinskoj industriji u prvom kvartalu ove godine bila, imam podatak ovde, ali recimo 94.025. Mislim da je to dobar pokazatelj i da to pokazuje da imamo, a vi znate bolje od mene, da recimo, varioci primaju po dve, dve i po hiljade evra platu, zato što ih nema.
Slažem se sa tim i jedan sam od ministara koji je ukazivao poslodavcima da treba da im povećaju plate zato što zaista mislim da ljudi treba da se plate onoliko koliko rade i da treba pošteno da ih plate. Znate da je skoro bio takav slučaj, ali nije to tema ovog zakona. Siguran sam da ćemo upošljavanje svih ovih lokacija imati više radnih mesta, 94.000 dinara prosečna plata u građevinskoj industriji nije idealno, bolje da je sto, ali ako nastavimo ovim tempom biće i veća i sigurno da se svi tome radujemo.
Tako da nisam stigao malo pre da vam odgovorim, izvinjavam se, zato što sam pričao o konverziji, ali činjenica je da je to tako i to zaista nije tema tog zakon, to je tema drugih zakona. Ne možemo Zakonom o planiranju i izgradnji da ulazimo u radna prava, to je naprosto drugi zakon.
Slažem se da svi poslodavci i strani i domaći treba sa poštovanjem da se odnose prema radnicima i zato me i boli kada pričamo o kompanijama sa istoka, onda su puni mediji kad se ne ponesu kako zakon kaže, a kada to imamo kod zapadnih kompanija, onda niko ništa ne kaže.

Ja sam vas razumeo i upravo ste rekli ono što je tako, a to je da nikakvu korist nismo imali do ovog instituta.
Ja nisam rekao da vi lažete, samo sam rekao - kada se priča da država gubi milijarde da to nije istina, zato što država ne gubi milijarde, jer da gubi milijarde, ona bi te milijarde za ovih 14 godina zaradila. Zaradila je 3.645.000.000. sada da ne tražim cifru ili nešto malo više od trideset miliona evra. Očigledno to nije dalo rezultate.
Vi kao neko ko je privrednik i kao neko ko je bio gradonačelnik to sigurno razumete i činjenica je da taj institut postoji samo kod nas i ja zaista ne mogu da shvatim da pojedine stranke ne razumeju da smo mi jedina zemlja bivše Jugoslavije koja to ima. Da je to dobro imao bi još neko.
I ne samo Jugoslavija. Jedina zemlja bivše istočne Evrope. Niko nema takav institut, a svi drugi su imali istu situaciju. Prema tome, nema milijardi. Milijarde samo gubimo za budžet i o tome sam rekao.
Nisam rekao da vi lično lažete, daleko od toga. Vi ste upravo reklo ono što je tačno, da nikakve koristi nismo imali od tog instituta, da ćemo imati mnogo više ako budemo uradili ono što su uradili drugi.

Ovo je klasičan primer potpunog nerazumevanja situacije i to moram da kažem, da zaista ne mogu da verujem da vi kao gradski odbornik i neko ko se bavi gradom ne razumete šta se dešava sa „Sava Centrom“.
Prvo, „Sava Centar“ je prodat, pa moram da vam objasnim pošto očigledno da ne znate. „Sava Centar“ je prodat na javnom tenderu na kojem je mogao svako da se javi, pa i vi, recimo i neko drugi i svako je mogao da da ponudu.
Drugo, pročitajte oglas, piše da se prodaje samo objekat i ništa više. Svo drugo zemljište su oni vlasnici su oni vlasnici „Sava Centra“ zakupili od Republike Srbije, kao što je recimo, parking. Zakupili od Republike Srbije, koje je vlasništvo Republike Srbije.
U „Sava Centar“ je do sada uloženo pa preko 100 miliona evra. Biće završen do kraja ove godine. Kada „Sava Centar“ bude završen, Beograd će imati i kongresni kapacitet, pošto je povećan broj ljudi između 5.000 i 7.000 ljudi koji će moći da budu u „Sava Centru“. To će za Beograd omogućiti ili tražiti da se izgrade tri ili četiri nova hotela visoke kategorije, jer ćemo imati turiste koji su kongresni turisti koji plaćaju više.
Prema tome, sledeći put kad postavite pitanje, mada je ovo bilo za poslaničko pitanje, tako da bi ste uvek mogli da mi postavite poslaničko pitanje, rado odgovaram, da koristite svoja prava, pročitajte prvo oglas šta piše šta se prodavalo, pa onda postavljajte pitanje.
U oglasu kaže – prodaje se objekat. I objekat je prodat na javnom konkursu. Svako je mogao da se javi i da da ponudu.
Kada „Sava Centar“ bude, ja mislim u novembru, više se ne zna, u oktobru ili decembru bude otvoren, tada će Beograd imati najveći kongresni kapacitet od Beča do Istambula i Atine. To znači da ćemo imati potrebu da imamo još nekoliko zaista hotela visoke kategorije.
Što se tiče zemljišta, ono nikada nije bilo predmet prodaje. Prema tome, pročitajte malo bolje i ne postavljaj te pitanje. Onda jednostavno ako već postavite pitanje obavestite se, kao što ste me pitali zašto sneg nije očišćen u Beogradu, na Odboru za prostorno planiranje, tako da bi trebalo da naučite šta je čija nadležnost i onda kada pročitate, videli biste da je prodat samo objekat. Toliko.

Moram da vam kažem da ništa ne razumete.
Kada prodate objekat, onda prodajete samo objekat i zemljište ispod objekta. Nadam se da smo se razumeli. Kada prodate kuću, prodali ste samo zemljište ispod kuće, ništa okolo. Da li vam je sada jasno?

Potrošiste dva dana, čak ni svog svekra niste ubedili da pričate istinu. To je stvarno najbolji odgovor na ovo što radite.

Niste dobro slušali na času. Rekao sam da je 94% konverzija urađeno bez naknade. Sto minus 94 je šest, a ne četiri.