Kada je u pitanju aerodrom Niš, 2022. godine na aerodromu je bilo ukupno, odnosno ukupno je kroz aerodrom prošlo 389.022 putnika, što je za 166% više nego 2021. godine.
Recimo, u decembru 2022. godine imali smo 32.791 putnika, što je otprilike za 113% više nego decembra 2021. godine.
U martu mesecu smo imali 30.595 putnika, a u martu mesecu 2022. godine 21.765 putnika. Ukupno, od početka godine do kraja marta imali smo 89.029 putnika, znači, za ta prva tri meseca, januar, februar i mart. Pretprošle godine u isto vreme bilo je 51.425 putnika, što znači da je to 73% više.
Ono što je važno, to je da je u toku rekonstrukcija tj. izgradnja nove zgrade, u koju je uloženo i biće uloženo ukupno 11 miliona evra. Pored toga, imamo građevinsku dozvolu za novi kontrolni toranj i to je sledeća investicija koja nas čeka. Završetkom kontrolnog tornja u Beogradu, gde smo stigli prošle godine do skoro šest miliona putnika, stiču se uslovi da počnemo da gradimo kontrolni toranj u Nišu.
Takođe, dobili smo građevinsku dozvolu za rekonstrukciju postojeće piste, koja je odavno zrela za rekonstrukciju. Sada krećemo i u Beogradu sa rekonstrukcijom piste, pošto je završena nova umetnuta pista i ona treba narednih nedelja da bude primljena. Ukupno od 2018. godine, od kad je Vlada Republike Srbije preuzela aerodrom, u aerodrom je uloženo više od 700 miliona dinara.
Ono što takođe treba da znaju oni koji žive na jugu Srbije, sa izgradnjom, pošto rekonstrukcija stare zgrade neće biti moguća, moraćemo da radimo na njenom mestu novu, sa kompletnim završetkom terminala mi ćemo imati kapacitet u Nišu za milion i po putnika. I to je sjajno, s obzirom da raste broj putnika u Srbiji. Vi znate da „Er Srbija“ ove godine je otvorila, odnosno otvara nove 22 linije, prošle godine 15 linija. Mi očekujemo ove godine da završimo sa tri i po miliona putnika u „Er Srbiji“, što je mnogo bolji rezultat nego JAT-ov rezultat, koji je osamdesetih godina imao pet miliona putnika na svom vrhuncu, a ta zemlja je bila jedno tri puta veća nego što je danas Srbija. I u tom smislu, kada budemo završili do kraja juna ovaj novi terminal na surčinskom aerodromu, odnosno na aerodromu „Nikola Tesla“, kapacitet će biti do 10 miliona putnika. Inače, ukupan kapacitet koji čekamo sa završetkom je rekonstrukcija stare zgade, će biti 15 miliona. Kako raste broj putnika u Beogradu, tako će rasti u Nišu. Zato je važno da pripremimo kapacitete za milion i po putnika.
Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture će u narednom periodu raspisati konkurs za izradu studije koja bi trebalo da pokaže gde još u Srbiji treba da gradimo aerodrome, ne samo putničke, već i kargo, gde ćemo raditi mesta za sletanje helikoptera, odnosno heliodrom ili sama mesta, što inače ima veze i sa hitnom pomoći, pogotovo na autoputu i sa bržim prevozom pacijenata. To ćemo onda raditi zajedno sa Ministarstvom zdravlja, tako da ćemo u tom smislu izaći kada se bude završila ta studija. To će biti međunarodni konkurs sa jasnom vizijom kako će se dalje razvijati avio saobraćaj u Srbiji. Mi trenutno imamo tri aerodroma, imamo prvu i domaću liniju, što nije bio slučaj još od raspada Jugoslavije, odnosno raspada zajedničke države Srbije i Crne Gore. Sada imamo beogradski, niški i aerodrom Morava, što ne znači da nije moguće imati još neke aerodrome. To ćemo videti na osnovu toga šta će studija pokazati.
U svakom slučaju, velike su investicije kada je aerodrom Niš u pitanju i taj aerodrom ima svakako svoj potencijal i to se vidi u porastu broja putnika.

Tom pitanju, zato što je to bila jedan od osnovnih tema koje sam imao na sastanku sa svojim kolegom Janošom Lazarom, nedavno u Budimpešti. Što se tiče samog prolaska autobusa preko Horgoša-Reske br. 2 tu postoji nekoliko problema. Prvi problem je visina nadstrešnice. Ona u ovom trenutku ne dozvoljava i to moramo da rešimo. Znači, ona je, na tom prelazu visina 3,2 metra, visina same nastrešnice i u tom smislu je to trenutno najveći fizički problem.
Postoji neka druga međunarodna ograničenja, kao što je Međunarodni ugovor između Srbije i Mađarske, koji ne podrazumeva na taj, pošto je bilo nekih inicijativa o uspostavljanju autobuskog prevoza direktno, ali ćemo to sada rešavati.
Ono što je važno, zabeležili smo u odnosu na prošlu godinu povećanje prometa teških kamiona na Horgoš-Reske za otprilike 10% i na Kelebija-Tompa za otprilike 40%. To govori i to je hvala Bogu tako da je saradnja Srbije i Mađarske i ne samo saradnja naše dve zemlje, već i generalno taj put koji vodi kroz naše dve zemlje opterećeniji i u tom smislu zaista se ukazuje potreba za otvaranjem, prvo proširenjem postojećim, a onda otvaranje novih graničnih prelaza.
Ono što će se dogoditi u narednom periodu, znači prvo mi ćemo sada da krenemo sa izgradnjom brze saobraćajnice između Bačkog Brega i Nakova, odnosno Bačkog Brega-Nakova i Srpske Crnje. Ono što će se dogoditi kada se završi, za to treba, naravno nekoliko godina, čitava ta saobraćajnica, s obzirom da je to brza saobraćajnica, ono će preusmeriti deo saobraćaja iz Rumunije, ali ne samo iz Rumunije, već i Srbije za one koji žele da prođu kroz Mađarsku, gde idu prema Austriji itd. usmeriće na prelaz Bački Breg koji je trenutno malogranični prelaz.
Mi smo sa mađarskom stranom razgovarali o tome kako da uradimo projekat integrisanog graničnog prelaza na Bačkom Bregu i da pošto će taj prelaz biti, verujte mi, podjednako opterećen kao Horgoš, na taj način omogućimo da se time rastereti Horgoš, gde će deo saobraćaja sasvim sigurno ići na Bački Breg.
Mađarska strana sa svoje strane radi infrastrukturu da bi obezbedila da saobraćaj koji pređe sa naše strane kroz brzu saobraćajnicu može da bude prihvaćen. Oni počinju da rade most na Dunavu kod Mohača, počinju da urade svoj deo posla i mi ćemo imati kada bude završena brza saobraćajnica kroz Srbiju, Bački Breg-Nakovo- Srpska Crnja, odnosno kako mi to zovemo smajl ili osmeh severa, posebna ta saobraćajnica, mi ćemo tada imati i integrisan granični prelaz na Bačkom Bregu.
Što se tiče same Kelebije, tu su nas naše mađarske kolege obavestile da oni planiraju granični prelaz, ne na mestu gde je sada granični prelaz nego nešto dalje. mi imamo onaj Ipsilon krak koji je urađen u jednom poluprofilu, sada bi trebalo da uradimo drugi poluprofil Ipsilon kraka, ali to znači da ćemo sada obezbediti jedan odvojak koji neće biti tako dugačak kroz izradu tog drugog poluprofila za taj drugi granični prelaz. Tako da ćemo na Kelebiji imati dva granična prelaza. Ideja je da jedan bude za putnički saobraćaj, a drugi za teretni saobraćaj.
Ono što je važno, mađarska strana sa svoje strane radi sve saobraćajnice koje će obezbediti da granični prelaz Kelebija bude podjednako interesantan kao što je sada Horgoš, jer Horgoš je interesantan najviše zato što ima dobru infrastrukturu sa Mađarske strane i što naprosto kada pređete ili sa mađarske ili sa srpske strane vi nastavljate autoputem.
Kada se sve ovo bude završilo, mi ćemo imati pet, dva na Kelebiji, Horgoš jedan i dva i Bački Breg, imaćemo potpuno ravnopravne prelaze u smislu broja putnika. Takođe, nedavno je mađarski ministar spoljnih poslova koji je sa mađarske strane predsedavajući našeg Mešovitog komiteta Petar Sijarto, na poslednjoj sednici komisije je predložio da gradimo na Horgošu integrisan prelaz i to je predlog mađarske strane koji ćemo prihvatiti, jer pravo i jedino rešenje su integrisani prelazi.
Mi ćemo sada sa Makedoncima raditi dole na Tabanovcima proširenje. Bio je integrisan do pre korone. Sad otvaramo sa Crnom Gorom u Bijelom Polju prelaz. Radićemo sa BiH kada se završi do kraja godine Sremska Rača-Kuzmin, pa novi most preko Save. Radićemo sa srpske strane integrisan granični prelaz. To je suština i to je način kako možemo brže da prođemo.
Ono što je takođe jedan od načina kako možemo da ubrzamo kamione je e-tovarni list. Mi kao Srbija smo zajedno sa Transportnom zajednicom ušli u taj projekat. To znači da ćete imati jedinstven e-tovarni list, svaki srpski prevoznik i sa svoje strane više neće biti potrebno ništa osim skeniranja barkoda na bilo kojoj granici, jer će taj sadržaj tog tovarnog lista biti dostupan svim zemljama EU, naš i njihov takođe i time ćemo ubrzati sam prelaz.
Ono što želim da vam kažem kada već pričamo o tome, mi pregovaramo sa mađarskom stranom, pošto znate da u oktobru treba da krene i putnički saobraćaj Subotica-Segedin. Pregovaramo i dogovorili smo se sa mađarskom stranom da zajednički prelaz bude u Segedinu, kao što će za brzu prugu zajednički prelaz biti u Subotici, jer je u Subotici nekad i bio prelaz, davno još. Tu će sada biti nova železnička stanica. Znači u Segedinu će biti zajednički prelaz. Tako da oni koji budu koristili to, uglavnom ljudi koji lokalno žive tu će koristiti taj voz. Neće imati bilo kakvo stajanje na granici.
Mađarska strana je izrazila želju za izgradnju pruge Subotica-Baja. Ta pruga je nedavno u Crnoj Gori na sastanku Transportne zajednice na kome su prisustvovali iz Evropske komisije, ušla u TENS, to je Mreža evropskih saobraćajnih koridora, što omogućava i mađarskoj strani, više mađarskoj nego našoj. Ona je mnogo duža sa teritorije Mađarske, nego sa teritorije Srbije, da dobijemo grantove i da možemo da radimo tu prugu.
To je posao koji nas čeka u budućnosti sa samom mađarskom stranom. Tako da je to ono što mogu da vam kažem. Činjenica je da niko od nas nije zadovoljan samim čekanjem kamiona, najviše naši prevoznici.
Želim da se zahvalim mađarskoj strani. Mađari su nam bez ikakvih problema izašli u susret na poslednjem sastanku Mešovite komisije i povećali broj dozvola za naše kamione za duplo, tačno koliko smo tražili. Nemačka je povećala za 11.000, sa 45.000 na 56.000, mađarska strana nam je dala onoliko dozvola koliko smo želeli. Tako da naše kamiondžije nemaju apsolutno nikakav problem i više niko ne čeka dozvolu za mađarsku, kao što više nemaju problem za dozvole za Nemačku. Imaćemo sada sastanak i sa Italijanima, verujem da ćemo to rešiti. Sa Makedoncima ukidamo bilo kakve dozvole već u junu, tako da je takva situacija.
Znači, radiće se na podizanju te nadstrešnice koja jeste suštinski problem, ali naša želja je da mađarski i srpski narod, odnosno naši građani, Mađari i Srbi koji žive i sa jedne i sa druge strane granice da funkcionišemo kao da granice nema. Nama ta granica nije potrebna, dobro sarađujemo i svi ovi projekti koje sam rekao, ti projekti su zaista nešto što treba da omogući da ljudi, posebno ljudi koji žive na severu Vojvodine, oni koji putuju da mnogo brže funkcionišu.
Na kraju želim da kažem, izgradnja brze pruge, kada već pričamo o odnosima Srbije i Mađarske, izgradnja brze pruge teče po planu. Mogu sa potpunom sigurnošću da kažem da ćemo mi do Subotice završiti prugu do kraja 2024. godine. Počelo je zaustavljanje saobraćaja na određenim nadvožnjacima u Subotici. To ide po planu kako smo dogovorili sa gradom. Za sada nema problema. Ima uvek kada se nešto zaustavi, malo je teže, ali ide kako smo se dogovorili. To znači da ćemo mi moći u prvoj polovini 2025. godine da pustimo brzi voz između Beograda i Subotice, dok se ne testira pruga u Mađarskoj. Između Beograda i Subotice stizaće se brzim vozom za sat i 12 minuta, što je sada zaista nemoguće bilo kojim prevoznim sredstvom. Videćete kako će se promeniti život ljudi.
Do sredine 2025. godine Mađari će završiti svoj deo pruge, onda sledi testiranje njihove pruge, da bismo uspostavili brzi voz između Beograda i Budimpešte. Stizaće se za oko tri sata. Granični prelaz će biti u Budimpešti, Beogradu, Novom Sadu i Subotici. Kada uđete u voz u Budimpešti, vi u Srbiji ne stajete na graničnom prelazu i obrnuto, voz iz Srbije će ići pravo u Budimpeštu. Hvala na pitanju. Ima zaista puno stvari na kojima zajednički radimo. Nas čeka i zajednička sednica Vlade gde ćemo izaći sa svim zajedničkim projektima.

Zahvaljujem vam se na odgovoru.
Ono što želim da kažem, to je da, to ćete čuti i od premijerke, naravno, da mi sa Vladom Republike Mađarske nemamo apsolutno nikakva otvorena pitanja. Veoma smo srećni što nemamo nijedno otvoreno pitanje i što sve naše probleme rešavamo u duhu dobrosusedstva i rešavamo tako što možemo da uradimo bolje stvari za život i građanki i građana Mađarske i građanki i građana Srbije. To je nešto što je za nas posebno važno. U tom smislu, zaista, na toj sednici Vlade biće reči i o tome.
Mi se inače pripremamo za letnju sezonu. Dogovorili smo se sa Telekomom Srbije da svi stranci koji dolaze u Srbiju, mislim na putnička vozila, imaju mogućnost da uđu besplatno na aplikaciju koja će ih upozoravati kada treba da stanu, odnosno da se odmore, gde imaju odmorišta, gde mogu da sipaju gorivo, samo da bi smanjili broj ljudi koji može da strada u saobraćajnim nesrećama. Znate da se to često dešava, nažalost, ne samo u letnjoj sezoni, ali posebno u letnjoj sezoni. Na taj način se pripremamo i za one koji voze kamione, za njih imamo posebne letke i posebna upozorenja. Nadamo se da će to dati rezultat, jer inače mi na našim putevima imamo za trećinu više poginulih nego što ih ima EU i to je korak, to je nešto što nas zaista čeka kao važan zadatak u budućnosti.
Tako da, hvala u svakom slučaju. Nama je uz Batrovce i uz Tabanovce Horgoš u ovom trenutku najfrekventniji granični prelaz, ali kažem, nas čeka u budućnosti da imamo tri maltene jednaka prelaza sa Mađarskom, mislim po frekventnosti i omogući će mnogo bolje veze saobraćajne i svake druge između Republike Srbije i Republike Mađarske.

Ono što mogu da vam kažem, vi dobro znate da postoji ideja o povezivanju Sjenice i Prijepolja u vezi prolaskom novog autoputa koji će se graditi od Požege prema Crnoj Gori. Pošto će taj autoput ići preko Peštera, onda postoji potreba da se građani Prijepolja povežu na taj autoput.
U ovom trenutku završava se projektovanje do Duge Poljane, potom se nastavlja projektovanje. U okviru projektovanja autoputa insistirali smo na tome da se urade projekti i za pristupne saobraćajnice, što se do sada nije radilo, kako bi na autoput bila povezana i susedna mesta. Znači, da, kroz projekat autoputa koji se radi prema Crnoj Gori biće planirano i povezivanje Prijepolja i Sjenice.
Inače, znate i sami da se taj projekat pominje prvi put još pedesetih godina prošlog veka. O tome se puno pričalo i to je bila nekakva vrsta zahteva opština Prijepolje i Sjenica i čitavog tog kraja još u socijalističkoj Jugoslaviji. To je put o kome se zaista puno govorilo.
Kad sam se već javio za reč, u vezi sa Novim Pazarom, vi znate da je bilo problema, da je petnaestogodišnja devojčica pre nekoliko meseci poginula na magistralnom putu u Novom Pazaru. Ja sam primio građane Lukara, Mura i Selakovca, razgovarao sam sa njima i postavili smo tih sedam platformi koje su tražili. Te platforme su postavljene u naseljima Lukare, Mur i tamo gde je škola, mislim „Avdo Međedović“ u Selakovcu. Tu smo postavili platforme sa trepćućim žutim svetlima.
Međutim, suština je u tome da moramo da završimo obilaznicu oko Novog Pazara. To će biti deo projekta nove brze saobraćajnice Kraljevo-Novi Pazar, koja se projektuje. Projektovanje je počelo pre mesec i po dana. Mi očekujemo da ćemo do proleća sledeće godine imati spremno završen projekat i da ćemo tada moći da radimo, naravno, zavisno od stanja u budžetu. Nedavno je to i predsednik najavio kada je bio u Novom Pazaru na samoj izgradnji te brze saobraćajnice.
Izgradnja te brze saobraćajnice, njena dužina je negde oko 84 km. Značiće zaista. Ona kreće od Preljine, pa Adrani, Drakčići, Vrdilska Reka, pa ide Mataruška Banja, pre toga Konarevo, Bogutovačka banja, pa Maglič, pa Raška, pa prema Pazaru. Izgradnja te brze saobraćajnice suštinski znači povezivanje čitavog tog kraja, a pre sve građana Novog Pazara sa autoputem „Miloš Veliki“. To znači i više fabrika i više investicija.
U tom smislu, puno se radi kada su u pitanju putevi. Mislim da je najznačajnije da završimo brzu saobraćajnicu. Prilikom projektovanja autoputa vodimo računa i o povezivanju okolnih mesta koja nisu suštinski na samom autoputu.

Javio sam se da odgovorim na pitanje, iako pitanje nema apsolutno nikakve veze sa Ministarstvom građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ali to je primer neznanja, nepoznavanja stvari i, moram da kažem, cinizma prema ljudima koji žive u tom delu Beograda.
Za informaciju poslaniku koji me je pitao, pošto očigledno ni to ne zna, grad Beograd, odnosno Direkcija za građevinsko zemljište zajedno sa Evropskom investicionom bankom izabrala je pre 15, 20 dana izvođača za izgradnju fabrike za preradu otpadnih voda na levoj obali Dunava.To je tender koji je inače završen prošlog oktobra i do sada je ta evaluacija po pravilima Evropske investicione banke, o čemu poslanik koji je postavio pitanje očigledno ne zna ništa.
Pored toga, inače da vas obavestim, izabrana kompanija je iz Indije, kako su mene obavestili. Možda ćete i protiv toga imati nešto protiv, jer su pobedili na tenderu, jer obično ne volite kompanije sa strane, ali to vam je tako.
Što se tiče izgradnje 80 kilometara kanalizacije, takođe je grad Beograd završio tender zajedno sa Evropskom investicionom bankom. Izabrali su kompaniju iz Turske, koja je takođe pobedila na tenderu. Javile su se dve kompanije i sada je u toku potpisivanje, koliko znam, ugovora za izgradnju kanalizacije.
Inače, do koje mere je ovo pitanje cinizam prema ljudima koji žive tamo? Naselje na levoj obali Dunava sagrađeno je pre skoro, počelo je da se gradi pre skoro 50 godina. Građeno je i sada je uvek sve što je građeno, građeno ispod nivoa reke, za razliku od Novog Beograda, koji je propisno nasipan. Nikada nikome nije palo na pamet da gradi kanalizaciju na levoj obali Dunava, nikome. Ni onima koji sede pored poslanika koji je postavio to pitanje, jer ih nije interesovalo kako ti ljudi žive.
Nismo mi uništili kanalizaciju koja je postojala, pa obećali da gradimo novu, nego smo obezbedili 55 miliona evra da se izgradi kanalizacija na levoj obali Dunava. Prvi tender bio je raspisan 24. novembra 2021. godine. Opet da kažem, po pravilima Evropske investicione banke, koja je obezbedila 35 miliona evra od 55 miliona evra koliko treba da košta izgradnja kanalizacije i fabrike za preradu otpadnih voda. Niko se na tender nije javio i 14. marta je taj tender zaključen bezuspešno, pošto se ni jedna kompanija nije javila.
Ni jedna kompanija se nije javila jer su u međuvremenu porasle cene, s obzirom na sve što se dešavalo u Evropi, s obzirom na to da Evropska investiciona banka to naprosto nije predvidela. Jednostavno, jednoj kompaniji nije bilo isplativo da uđe u posao koji traje tri godine, ne znajući kakav će biti porast cena.
Zato se skoro devet meseci radilo na promeni pravila. U međuvremenu su uspeli da raspišu novi tender koji je raspisan takođe 2020. godine i završen je 18. oktobra 2022. godine.
Evropska investiciona banka ima svoja pravila. Ja znam da vi ne volite transparentnost i ne volite procedure, jer naučili ste drugačije da uzimate pare za svoje nevladine organizacije, obično da prevarite svoje, one koji vam daju novac za razne kampanje pa da uzmete za nevladinu organizaciju da to koristite za svoju političku stranku, po tome ste poznati, ali moraju da se poštuju pravila Evropske investicione banke. Završena je evaluacija i sada su izabrani izvođači.
U međuvremenu je Grad Beograd izgradio pet kilometara kanalizacione mreže iz svog budžeta u naselju Krnjača. Izgrdio je crpnu stanicu Krnjača 2, izgradio je skoro tri kilometra, tri koma nešto, kanalizacione mreže u naselju Braće Marić, i sada je u prilici Grad Beograd, s obzirom da je dobio izvođača da krene u izgradnju kanalizacione mreže i fabrike za preradu otpadnih voda.
Takođe, želim da vas obavestim da je Grad Beograd prilikom potpisivanja ugovora sa Evropskom investicionom bankom obezbedio grant, po kome će svako ko se bude priključio na novoizgrađenu kanalizaciju neće imati apsolutno nikakve troškove, jer će se raditi revizioni šaht o trošku iz granta Evropske investicione banke, zatim, cevi koje dovode do same kuće. Tako da će kanalizacija biti dovedena bukvalno do zida stana ili kuće, zavisi ko kakvu kuću ima.
To je inače jedini primer u Srbiji, ja ne znam za takav primer, da građani ne plaćaju čak ni tu što imaju da urade u svom dvorištu, što je inače ušteda između 800 i 1000 evra, u zavisnosti od toga koliko ko ima dvorište. To je takođe obezbedio taj isti Grad Beograd.
Prema tome, Grad Beograd će izgraditi kanalizaciju, to vam sada kažem na vašu veliku žalost, jer vi nećete imati još jednu temu o kojoj ćete moći da lažete ljude, kao što ste radili. Mi ćemo izgraditi kanalizaciju, kao što izgrađujemo kanalizaciju širom Srbije, kao što ulažemo 3,5 milijarde evra u projekat „Čista Srbija“, gde gradimo kanalizaciju u 67 opština, jer to je politika ove Vlade.
Prema tome, nemojte da brinete za građane leve obale Dunava. Nisu vas nikada interesovali, samo ste ih zloupotrebljavali, a mi smo jedina vlast i beogradska i republička koja je ikada razmišljala o tome da se izgradi kanalizacija na levoj obali Dunava. Nikada vam nije palo na pamet da to uradite, a ne verujem da biste ni bili sposobni.
Znači, građani će kanalizaciju dobiti na vašu veliku žalost, a vi ćete morati da pronađete neku drugu temu da ponovo lažete i da ponovo obmanjujete, jer jedino to znate da radite.

Hvala na pitanjima.
Ova Vlada voli da govori o prugama zato što, kao što sami znate od 2012. godine do 2022. godine izgrađeno je novih 134,7 kilometara pruga, a od 1976. godine do 2012. godine nije izgrađen nijedan santimetar nove pruge u ovoj zemlji. Od 2012. godine do 2022. godine rekonstruisano je 754,9 kilometara pruga, a od 2000. godine do 2012. godine rekonstruisano je 31 kilometar pruga.
Prema tome, prvi put od 2012. godine, pruge postaju prioritet i za to je zaslužna ova Vlada i zaista pitanja koja ste vi pokrenuli su prava i životna pitanja. Nedavno sam imao, pre nekoliko nedelja sastanak sa svojim mađarskim kolegom, Janošom Lazarom i imali smo nekoliko otvorenih pitanja. Prva pitanja izgradnja pruge, brze pruge između Subotice i Novog Sada, njena dužina je 108 kilometara, već imamo izgrađenih 75 kilometara između Beograda i Novog Sada, a mi ćemo završiti tu prugu do kraja 2024. godine. Na sastanku koji je predsednik Vučić imao sa kompanijom koja gradi prugu, to je ista kineska kompanija koja gradi sa mađarske i sa srpske strane, pošto ne verujem da to svi znaju, ali vi sigurno znate, pomeren je rok sa avgusta 2025. godine na kraj 2024. godine.
Mađarska strana će završiti svoju prugu do polovine 2025. godine, ima negde oko 150 kilometara i mi ćemo pošto šest meseci imamo tesnu fazu, mi ćemo do kraja 2025. godine imati brzu prugu, odnosno brzu vezu između Beograda i Budimpešte, stizaće se za nešto manje od tri sata. Stizaće se između Beograda i Subotice za sat i 12 minuta.
Ono o čemu smo razgovarali i na tome sada rade naša mešovita grupa u koju su uključeni i carina i policija i sa jedne i druge strane i prevoznici, znači operateri i tako dalje, radimo na tome da mađarska carina i policija budu u Beogradu, Novom Sadu i Subotici, na tim stanicama, srpska u Budimpešti. To znači kada uđete u voz nema stajanja na graničnim prelazima i to je nešto što je suština tog brzog voza.
Pomenuli ste prugu Subotica-Segedin. Razgovarao sam i o tome sa mađarskim kolegom, mi očekujemo u septembru, oktobru da krene putnički saobraćaj tom prugom. Zajednička stanica jedne i druge carine i policije biće u Segedinu. Znači, ne na teritoriji Srbije, već na teritoriji Mađarske. To znači, pošto ima nekoliko stanica u našoj zemlji, znate to i sami, kada uđete u Mađarsku, pasoški pregled će biti na stanici u Segedinu. Na isti način smo dogovorili zajedničku stanicu sa Makedoncima u Tabanovcima i ja ću 14. maja otvoriti sa Crnom Gorom zajedničku stanicu u Bjelom Polju. Tako da više između Crne Gore i Srbije neće biti stajanje voza na granici, već će tu biti i jedna i druga carina, jedna i druga policija i ubrzaće se prolaz.
Ono o čemu smo takođe razgovarali, to je Subotica – Baja. To je pruga koja treba da se gradi. Međutim, za tu prugu, osim što smo je stavili i mi i oni u prioritete, vi znate da je veći deo suštinski tu na teritoriji Mađarske, još uvek nemamo obezbeđena sredstva, s tim što je Mađarska strana preuzela na sebe da proba da obezbedi sredstva i mislim da ćemo imati veoma brzo rezultate u tome.
Razgovarali smo o još nekoliko stvari kada su u pitanju granični prelazi. Mi ćemo u narednih nekoliko meseci potpisati, Ministarstvo finansija, kada budu, naravno, završeni pregovori oko izgradnje brze saobraćajnice Bački breg - Nakovo. To je, inače, veza između Mađarske i Rumunije kroz sever Vojvodine. Ta saobraćajnica ide od Bačkog brega, Sombor, Kula, Vrbas, Srbobran, jedan Bečej, drugi Bečej, Kikinda i na kraju do Nakova.
Zajedno sa Mađarima utvrdili smo kako će oni izgraditi sa svoje strane saobraćajnice. Oni sada rade most kod Mohača na Dunavu i rade proširenje svoje strane da bi taj veći broj putnika, koji će dolaziti na Bački breg, koji inače sada ne dolazi, mogao da, naprosto, primi i Mađarska strana, i radimo, iako smo mi završili projekat našeg graničnog prelaza, preprojektovaćemo ga u zajednički granični prelaz, integrisani granični prelaz.
S druge strane, Mađarska strana sada radi kompletnu infrastrukturu do Kelebije, a mi treba da uradimo onu drugu polovinu Ipsilon kraka, pošto je on sada u polu profilu, to je nekih 28, 30 kilometara, ali oni rade još jedan granični prelaz koji je pored postojećeg graničnog prelaza, tako će imati dva granična prelaza na Kelebiji, odnosno jedan koji će biti za teretni saobraćaj, a drugi za putnički saobraćaj.
Radimo zajedno sa Mađarima na tome da uvedemo e-tovarne listove. To znači da više neće proveravati carin,e nego da će skenirati bar kod kada dolaze i na taj način ćemo ubrzati prolaz kamiona.
Što se tiče samih pruga, ono što je takođe važno i što želim da vam kažem, vi znate da smo mi potpisali ugovor sa EU i Evropskom investicionom bankom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj o izgradnji ovih 230 kilometara do Niša. Nas čeka u budućnosti 135 kilometara do Preševa i razgovarali smo, moj mađarski kolega i ja ćemo sazvati sastanak u junu sa ministrima transporta Grčke, Turske, Severne Makedonije, Bugarske i Albanije i, naravno, EU, jer želimo da se ta pruga proširi i produži kroz Makedoniju prema Grčkoj i prema Turskoj i prema Albaniji, jer ona tako ima smisla.
Nedavno me je poljske ambasador obavestio da postoji inicijativa u višegradskoj pruzi, koja bi išla od Varšave, Prag, jedan deo, jedan krak prema Bratislavi i do Budimpešte, što onda znači da ljudi koji žive u Subotici, Novom Sadu i Beogradu mogu da idu sutra i do Varšave i do Praga brzom prugom.
Eto, to je suština kada su u pitanju brze pruge i samo da vam kažem, mi treba 14. maja ili 15, nisam siguran, da potpišemo zajedno sa transportnom zajednicom, proširenje evropske mreže pruga i da sve naše regionalne pruge uđu u evropsku mrežu pruga. Zašto to radimo? Zato što kada uđemo u evropsku mrežu pruga možemo da povlačimo grantove. To se odnosi na prugu Vrbas – Sombor, gde sada projektujemo, koja će biti rekonstruisana, to se odnosi na prugu Pančevo – Orlovac – Zrenjanin – Kumane – Banatsko Miloševo – Čoka – Kanjiža i ovamo prema Novom Kneževcu. To će biti kargo pruge i one će ući u tu mrežu. To se odnosi na Ruma – Šabac – Loznica, to se odnosi na na Stalać - Kraljevo – Rudnica. Znači, to se odnosi na tu mrežu regionalnih pruga koja treba da omogući da imamo skoro 600 kilometara novih pruga.
Uspeli smo da ubacimo u evropsku mrežu transportnih puteva sve luke na Dunavu, što znači da sutra možemo kroz projekat koji je pokrenula premijerka Brnabić „Zaplovimo Srbijom“ da tražimo grantove za luke, za marine i u celu mrežu regionalnih pruga na teritoriji Republike Srbije. To ćemo potpisati 15. maja i tada se stvaraju uslovi da uđemo u onu fazu EU gde do 2030. godine finansiraju pruge.
I, kao što možete da vidite, dosta se radi. Zaboravio sam da kažem da imamo projekat, i time ću završiti, za rekonstrukcije pruge Valjevo – Vrbnica. To je poslednji deo pruge Beograd – Bar. Urađena je Valjevo – Resnik već odavno. Time ćemo završiti naš deo pruge Beograd – Bar i zaista, pričao sam sa bugarskim potpredsednikom Vlade o tome da od Vidina radimo prugu koja će povezati Zaječar i Negotin sa Vidinom, što je dobro i za Bor, dobro da povežemo sa lukom Prahovo koja se sada rekonstruiše, odnosno treba da počne čim dobijemo da ima saglasnost na izbor izvođača, tako da s te strane zaista mnogo će se ulagati u pruge i mislim da je to zaista važno i ne samo za sever Vojvodine. Desilo se tako da u Vojvodini se trenutno najviše ulaže, ali, kao što vidite, i za čitavu Srbiju.

Kad smo kod matematika, pola od 4,6 milijardi je 2,3, a ne 2,8 milijardi, a 2,8 milijardi puta dva to vam iznosi 5,6, ali toliko o matematici.
Hajmo sad na politiku. Uradili ste jednu vrlo opasnu stvar, pokušavate da delite građane Srbije, da delite na Beograđane, da, upravo vi, na Beograđane i Beograđanke i oni koji nisu iz Beograda i to je nešto što nije u redu da radite.
Rekli ste da Vlada plaća metro u Beogradu. Tačno, ali ta ista Vlada iz tog istog budžeta je radila i auto-put Miloš Veliki do Čačka. Pa, šta treba da kažu iz Zaječara da nije trebao da se radi auto-put do Čačka. Evo, u subotu će predsednik otvoriti prvi deo Moravskog koridora do Makeša, a to je skoro do Kruševca, u oktobru do Koševa. Pa, šta treba da kažu iz Subotice, da ne treba da se radi auto-put do Kruševca. Pa, da li je rađen auto-put do Dimitrovgrada i Pirota. Pa, šta treba da kažu građani iz Leskovca, da nije trebalo da plate auto-put do Pirota. Da li se radi Sremska Rača-Kuzmin? Da li se radi Ruma-Šabac? Loznica? Da li se radi Fruškogorski koridor? Pa, šta treba da kažu ljudi iz Užica da ne treba da se radi Fruškogorski koridor, da Šabac ne treba da bude povezan sa Rumom. Da li se radi Iverak-Lajkova? Pa, šta treba da kažu ljudi koji nisu iz Valjeva, da ne treba da se plaća iz republičkog budžeta Iverak-Lajkovac. Da li se radi Niš-Beloljin? Da li se radi Požarevac-Veliko Gradište? Pa, šta treba da kažu ljudi iz Bora, da ne treba da se radi Požarevac-Veliko Gradište? Da li će se raditi Kraljevo-Novi Pazar, preko Raške? Pa, šta treba da kažu oni koji žive u Prijepolju, da ne treba ni Novi Pazar, ni Kraljevo da dobiju brzu saobraćajnicu.
Upravo ste to uradili i to što ste uradili nije u redu zato što se ulažu milijarde, mnogo više nego što se ulaže u metro u Beogradu, u brze pruge, u obnovu pruga i naravno u puteve. Do 2012. godine bilo je izgrađeno 596 kilometara puteva, od 2012. godine do danas izgrađeno je 381 kilometar, trenutno se gradi 412 kilometara, ne računajući smajli saobraćajnicu od Bačkog Brega do Nakova sa 175 kilometara i ne računajući ovo što ćemo raditi obilaznicu oko Kragujevca i vezu do Mrčajevaca, to je nekih 55 ili 56 kilometara. Ne računajući Kraljevo-Novi Pazar, ne računajući Beograd-Zrenjanin-Novi Sad. Šta treba da kažu ljudi iz drugih krajeva Srbije, pa da li treba da kažu ljudi iz Sombora da ne treba da se gradi brza pruga do Subotice, nego baš do Sombora.
To ste upravo uradili i to nije u redu što ste uradili. Nemate pravo da delite građane Srbije. Nemate pravo da huškate druge građane Srbije na Beograd, jer u Beogradu živi formalno milion i 600 hiljada ljudi, i vi, i ja, i mnogi ovde i u Beogradu imate skoro dva miliona ljudi. Beograd je 40% BDP zemlje i ne ulaže se više u Beograda nego u druge gradove Srbije, to je naprosto tako.
A što se tiče Beograda, ja ću vam reći, zahvaljujući Siniši Malom koji je bio tada ministar finansija, pre toga gradonačelnik Beograda, Beograd je dobio da se plati iz budžeta čitav metro, mnoge druge prestonice u svetu to nisu dobile. Kao što se iz budžeta plaća svaka brza saobraćajnica i svaki put. Hvala vam.

Juče smo čuli kako ne treba u Srbiji ništa da se gradi, a sad čujemo i kako ne valja kad se nešto gradi.
Prvo da odgovorim, prvo da razjasnimo koliki se kredit uzima za izgradnju pruge između Beograda i Niša. Nije tačno da se uzima 2,8 milijardi evra, uzima se, kredit je tačno milijardu i 650 miliona evra, od čega milijardu i sto miliona evra od Evropske investicione banke i 550 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj. Evropska unija će nam dati grant od 598 miliona evra, odnosno skoro 600 miliona evra, a ostatak od oko 527 miliona evra, koliko je sada procenjena vrednost, videćemo kako će biti na tenderu, biće finansiran iz budžeta Republike Srbije.
Prema tome, ako se već koriste podaci o zaduženju, onda neka se koriste tačni podaci, a svaki poslanik može da se sabere cifre, nije teško, sabere se 1,1 milijarda plus 550 miliona, to dođe milijarda i 650 miliona evra, a ne dve milijarde i 800. Nešto manje od dve milijarde i 800 je ukupna vrednost pruge, tako da to jednostavno nije tačno. No, dobro.
Kada pričamo o tenderima kada su u pitanju izgradnje pruge, pa sve ove pruge koje su pomenute, gradiće se upravo kroz tendersku proceduru. Recimo, za izgradnju pruge između Beograda i Niša, koja će omogućiti da građanke i građani Niša za sto minuta stižu do Beograda, biće raspisan tender koji će biti raspisan po procedurama Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj, tako da je to upravo ta tenderska procedura o kojoj se govori da je nema.
Kada pričamo o drugim železničkim projektima koji su rađeni, kao što je Stalać-Đunis, takođe je rađen po tenderskoj proceduri. Kada pričamo o Niš – Dimitrovgrad, takođe je rađen po tenderskoj proceduri, i tu je Evropska unija dala grant ili bespovratnu pomoć od 110 miliona evra, 134 miliona evra je kredit Evropske banke za obnovu i razvoj, a ostatak od 20-ak miliona evra trebalo je da se obezbedi iz budžeta Republike Srbije.
Tačno je da je nedopustivo bilo kašnjenje od 2018. godine za pripremu tenderske dokumentacije i zato će neko u Železnici za to, ko je kriv, da odgovara, jer ja zaista mislim da je novac trebao ranije da se potroši, i zato sam, između ostalog, ubrzao proceduru u vezi sa rekonstrukcijom pruge Niš-Dimitrovgrad, jer je u međuvremenu završen tender, izabran je izvođač, to je bugarska kompanija „Trejs“, sa jednom italijanskom kompanijom, mislim da se zove „Kaf“, i to su kompanije koje će početi tokom ove godine rekonstrukciju pruge. Kao što je rekonstrukcija pruge između Niša i Brestrovca, takođe je izvođač izabran na tenderu, kao što će se i obilaznica kod Niša takođe birati na tenderu.
To su sve projekti koje radimo zajedno sa Evropskom unijom. Kao što će se i Kraljevo-Stalać-Rudnica raditi na tenderu. Tako da, nemojmo da govorimo stvari koje nisu tačne.
Što se tiče brze pruge između Beograda i Novog Sada, ona je rađena kroz direktan ugovor sa kineskom kompanijom. Samo da vas podsetim da je Sporazum o strateškom partnerstvu između narodne Republike Kine i Republike Srbije potpisan 2009. godine, i te sporazume o strateškom partnerstvu, neki od njih ili većina od njih su potpisani ne posle 2012. godine, nego pre 2009. godine.
Znači, od 2009. godine mi imamo Sporazum o strateškom partnerstvu između Narodne Republike Kine i Republike Srbije. I po tom sporazumu koji je potpisan 2009. godine radi se, između ostalog, pruga sada između Novog Sada i Subotice, a radila se pruga između Beograda i Novog Sada. I tom prugom vozovi saobraćaju 200 na sat.
Takođe, izneta je netačna informacija da će vozovi saobraćati 150 kilometra na sat na pruzi između Beograda i Niša. To naprosto nije tačno i nemojmo da koristimo podatke koji nisu tačni. Ja razumem da neko ko je opozicija ima potrebu da kritikuje. Postoje stvari koje mogu da se kritikuju. Nisam ni ja zadovoljan svim stvarima, odnosno brzinom kako se stvari dešavaju, ali nemojmo da govorimo stvari koje apsolutno nisu tačne.
Takođe je tačno da između 1976. i 2012. godine nije izgrađen ni jedan jedini centimetar nove pruge, ne metar, nego centimetar. Kao što je, takođe, tačno da između 2012. i 2022. godine je izgrađeno 134,7 kilometara novih pruga, kao što je takođe tačno da između 2001. i 2012. godine obnovljena samo jedna pruga u dužini od 31 kilometar, a da je od 2012. do 2022. godine obnovljeno 754,9 kilometara pruga. Kao što je takođe tačno da se u ovom trenutku rekonstruiše ili gradi 156 kilometara pruga i kao što je takođe tačno da je u planu da od 2023. godine, odnosno ove godine, da u narednih 10 godina se rekonstruiše 1.729 kilometara pruga.
To su činjenice i to je tačno. Zato je veoma važno, kao što vidite, da se naša transportna infrastruktura rekonstruiše.
Ko određuje koje su pruge važne? Da vam kažem nešto, ko je kralju Milanu odredio da gradi prugu između Beograda i Niša? Ja mislim da je pruga između Beograda i Niša važna. Nekome očigledno nije važna. Građanima koji žive u Nišu je vrlo važna. I misle to u železnici, takođe, da je ta pruga važna. Imamo drugih značajnih pruga, ali ta pruga je kičma Srbije, sever-jug. Zato smo počeli sa prugom prema Novom Sadu, zatim, Subotice, povezivanja sa Budimpeštom, pa onda Niš, pa Preševo, pa će ići prema Skoplju, ići će dole prema Solunu, verovatno jednog dana i prema Istanbulu ili Atini. To je taj evropski koridor koji se gradi, na kome se, hvala Bogu, nalazi Srbija i koji će nama omogućiti više transportnog saobraćaja, naravno, i više putničkog saobraćaja.
Prema tome, u Srbiji se gradi. Srbija ima svoje prijatelje, to su zemlje sa kojima imamo strateška partnerstva. I mi se ne žalimo kada kažemo, ja ne zameram nikome kada kažem da imamo strateško partnerstvo sa Kinom od 2009. godine, samo nemojte nas da optužujete za nešto što je postojalo i ranije. To je dobro što imamo, kao što je dobro što imamo slične sporazume i sa SAD i sa Republikom Francuskom i sa Azerbejdžanom, Emiratima, sa Ruskom Federacijom, jer mi smo zemlja koja sarađuje sa svim zemljama i želimo da imamo što više prijatelja u svetu.
Kao što je dobro, i to ne treba da krijemo, to treba jasno da kažemo, da za ove železničke projekte imamo značajnu podršku EU, grant od 600 miliona evra ili 598 miliona evra, da budem tačan, je značajan doprinos izgradnji ove pruge i zahvalni smo na tome EU. Kao što smo zahvalni EU na grantu koji su nam dali za prugu Niš-Dimitrovgrad, koji iznosi 110 miliona evra.
Prema tome, ne samo da će se graditi ova pruga, ova osovina sever-jug, o kojoj sam govorio, mi ćemo graditi četiri regionalne pruge. Radiće se rekonstrukcija pruge Sombor-Vrbas. Radiće se rekonstrukcija pruge od Pančeva prema Zrenjaninu, Kikindi i gore prema Subotici. Radiće se rekonstrukcija pruge već urađene između Beograda i Pančeva, prema Vršcu i rumunskoj granici. Radiće se od Male Krsne, duž Dunava, pa prema Boru i dole prema Zaječaru. Radiće se rekonstrukcija, kao što sam rekao, pruge Kraljevo-Stalać-Rudnica. Radiće se rekonstrukcija pruge Valjevo-Vrbnica. To je deo pruge Beograd-Bar. Sa Bugarskom sada pregovaramo. Imao sam nedavno sastanak sa bugarskim ministrom trgovine i transporta, kako se već zove, i sa potpredsednikom Vlade, da se radi pruga između Vidina, da povežemo Vidin, Zaječar i Negotin.
Prema tome, radićemo pruge, radićemo rekonstrukciju pruge od Rume prema Šapcu, pa prema Republici Srpskoj i, kao što možete da vidite, radi se rekonstrukcija manje-više svih značajnih pruga.
Do pre nekoliko godina brzina vozova na našim prugama bila je 40 kilometara na sat. Ja mislim da svi poslanici i svi mi koji radimo u upravi treba da se stidimo. Sada je brzina oko 60 kilometara na sat. Sa izgradnjom brzih pruga imaćemo sve više i više vozova, koji se saobraćaju većom i to će se videti veoma brzo.
Prema tome, nemojmo pričati stvari koje nisu tačne, razvijaju se sve pruge, trudimo se da razvijemo istovremeno i putnički i kargo saobraćaj, sa EU smo završili intermodelni terminal u Batajnici, radićemo novi intermodelni terminal u Makišu i, kao što vidite, veoma pažljivo, sa velikom željom, obnavljamo infrastrukturu u Srbiji i zato smo ove godine odvojili 3,6 milijardi evra za izgradnju infrastrukture u Srbiji, više nego bilo kojoj u kojoj drugoj zemlji zapadnog Balkana.

U vezi sa obraćanjem profesora Obradovića, koji je inače profesor na FON-u, veoma cenim to što radite i zaista mislim da treba da razjasnimo neke stvari koje ste pomenuli u svom govoru.
Govorili ste o tome da treba da se prate infrastrukturni projekti. Upravo u ministarstvu koje vodim je u toku jedan projekat sa FON-om, gde se vi profesor, u okviru koga će biti urađen program praćenja svih infrastrukturnih projekat, u okviru koga će apsolutno u svakom trenutku se znati stepen izvršenja projekta, stepen finansijskog izvršenja, stepen sprovedenih građevinskih radova, koji su problemi na projektu, gde se kasni, biće postavljene kamere na svim gradilištima. Građani će imati osnovne informacije o projektima i što se mene tiče mislim da je to korisni. Mislim da to svi, ne samo poslanici, svi građani i građanke treba da znaju šta se dešava sa svakim projektom.
Fakultet gde vi radite, na kome ste vi profesor, radi taj projekat sa Ministarstvom, moguće je da ste i vi uključeni u to. Zaista se radujem tome i nemam nikakav problem da svi koji žele prate svaki projekat. Biće mi vrlo drago da ako je već takav dogovor na vašem fakultetu, da vi učestvujete u tom projektu. Inače, smatram da treba više uključiti univerzitete u rad kako mog, tako i ostalih ministarstava. Između ostalog, zato smo sa Beogradskim univerzitetom potpisali projekat studentske prakse, prvih 30 studenata kreće na praksu sada već u martu. Potpisaćemo i sa niškim, kragujevačkim i sa novosadskim i sa drugim univerziteta i fakultetima, van ovih univerziteta, jer je to dobro. Mislim da treba pružiti priliku studentima da imaju svoju studentsku praksu koja će biti priznata kako u Ministarstvu, tako i u preduzećima.
Govorili ste o zakonu o linijskoj infrastrukturi, namera ministarstva na čijem sam čelu je da taj zakon bude ukinut i taj zakon će uz izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji biti ukinut. To jeste bila primedba EU i uglavnom sada kroz izmene i dopune Zakona o javnim nabavkama manje više razlog za postojanje ovog zakona više nema, tako da će taj zakon biti ukinut.
Pričali ste o zaštiti kulturnih dobara. Ono što želim da vam kažem je da u Beogradu u ovom trenutku imamo proglašenih 19 kulturno-istorijskih celina od čega je devet kulturno-istorijskih celina proglašeno između 1960. godine i 1990. godine. Znači za 30 godine devet, nešto malo više od jedne celine za tri godine. Od 1990. godine do 2017. godine nije proglašena ni jedna jedina kulturno-istorijska celina u Beogradu. Nijedna. Znači za 27 godina nijedna. Od 2017. godine, do 2022. godine proglašeno je deset kulturno-istorijskih celina i pet kulturno-istorijskih celina je na čekanju. Znači, tri kulturno-istorijske celine su rađenje godišnje u Zavodu za zaštitu spomenika.
Kada pričamo o udžbenicima i o „Kletu“, tu je gospodin Arsić rekao. Ono što želim da vam kažem, predsednik Vučić je prvi predsednik ili prvi premijer, ne znam da li je to tada govorio u funkciji premijera ili predsednika, koji je tražio da nacionalno osetljive predmete, senzibilno osetljive predmete štampa domaći državni izdavač Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Mislim da se mislilo na Maternji jezik, na Istoriju, na Svet oko nas. To nikada niko nije uradio.
Vi pošto radite u obrazovanju, znate dobro šta se dešava sa monopolima raznih izdavačkih kuća i znate da to nije od juče. Vi znate da je to nešto što se dešava decenijama. Prvi put sada neko ukazuje na te monopole i pokušava da razbije te monopole. Da li ćemo u tome uspeti? Ne znam. Ti monopoli su jaki. Imate Komisiju za zaštitu prava, imate predsednika Republike koji govori o tome da treba određene predmete treba da štampa Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, tako da se sada nešto po tom pitanju radi.
U svakom slučaju, biće mi drago da i vi kao profesor, ne kao poslanik, već kao profesor, ali kao poslanik ovde imate pravo da pratite šta se dešava, na kraju krajeva vi kontrolišete rad svakog ministarstva, kao poslanici, pa i ministarstva na čijem se čelu ja nalazim, ali i kao profesor i kao građanin moći ćete da pratite sve infrastrukturne projekte kroz program radimo sa Fakultetom organizacionih nauka.
Sasvim sam siguran da ćemo onda imati manje različitih dilema i nećemo se raspravljati oko toga da li voz između Beograda i Niša će ići brzinom 150 na sat ili 200 na sat, a ići će brzinom 200 na sat, jer ako stiže za 100 minuta od Beograda do Niša, sa stajanjem na stanicama to je 200 na sat. Nećemo postprdno pričati o brzini od 150 na sat, jer moram da vam kažem da u Mađarskoj vozovi idu brzinom od 160 na sat. Tamo ne idu vozovi od 200 na sat. Tako da voz između Beograda i Budimpešte ići će do Subotice brzinom od 200 na sat, a kada uđe u Mađarsku ići će brzinom od 160 na sat. Sve zajedno će to biti 2 sata i 45 minuta između Beograda i Budimpešte, gde ćemo svi imati više informacija i tačne informacije, i moći ćemo da pričamo o svakom projektu.
Svaki projekat ima i svoje probleme, ima i dobre stvari, ali sam siguran da svi treba da se radujemo svakom projektu koji se radi.

Drago mi je što se neko ponovo setio rasprave iz 1881. godine koja je održana u Narodnoj skupštini, ne u ovoj Narodnoj skupštini, 10. marta, pa evo da vam citiram deo, kako je izgledala ta rasprava, kako nju opisuje Slobodan Jovanović. Kaže: „Poslanik Nikolajević je napao Vladu da gradeći prugu kopa grob našoj političkoj slobodi i našoj državi i ne samo to, nego da su izdajnici balkanskih naroda. Naprednjaci Milana Piroćanca“, to da znate, „uzeli su da ih je Nikolajević nazvao izdajnicima. Radikali su skočili da brane Nikolajevića, predsednik se jedva čuo u larmi, prozivao je Nikolajevića da se vrati natrag. Nikolajević je izašao ispred, a u isto vreme pred Skupštinom je došlo do okršaja između studenata i žandarmerije“. Tako je izgledala rasprava o pruzi pre 142 godine, a bogami da još malo pa želite da izgleda isto.
Zaista, meni nije jasno kako možete da kažete da niko ne koristi prugu i kako pruga nije za građane kad se samo vozom Soko, između Beograda i Novog Sada, prevezlo milion i po ljudi, odnosno bilo je milion i po vožnji za 11 meseci, a ukupno dva miliona i 600 hiljada vožnji za 11 meseci. Šta to znači?
To znači da ljudi kada im date mogućnost da koriste dobar način prevoza, brži način prevoza koji nije skup, to morate da priznate, to i koriste. To znači da će ljudi koristiti i na pruzi prema Subotici, da će to sutra koristiti i kada pričamo o pruzi prema Nišu.
Vi danas imate skoro dve hiljade mesečnih karata za prugu između Beograda i Novog Sada. To znači da su to ljudi koji žive u Novom Sadu i rade u Beogradu ili obratno, jer je brže i povoljnije doći vozom, nego doći automobilom, a da ne pričamo o tome koliko je smanjen broj automobila na putu između Beograda i Novog Sada zato što, naprosto, ljudi koriste voz.
Ono što hoću da vam kažem, to je takođe meni zanimljivo, ne možete meni da govorite o „BG vozu“, zato što je „BG voz“ nadležnost lokalne samouprave, odnosno Grada Beograda, ali upravo u vreme dok sam ja obavljao funkciju u Gradu Beogradu „BG voz“ je krenuo i do Lazarevca i do Mladenovca. Ne ranije, nego tada. Nisam ja uveo „BG voz“, uveo ga je neko ko je bio pre nas i to je dobar potez bio, ali tada je voz krenuo do Lazarevca i do Mladenovca.
Sad, nemojte me držati za reč, tri ili šest vožnji je dnevno prema jednoj i prema drugoj opštini, sad sam to već zaboravio, ali u svakom slučaju iz stanice Vukov spomenik do stanice železničke u Lazarevcu danas se „BG vozom“ ide 63 minuta. To je danas brže sa ovakvim „BG vozom“ nego što možete da idete autobusom ili automobilom.
Inače, u okviru železnice pripremamo projekat izgradnje koja će ići zajedno sa metroom, izgradnje beogradskog voza, jer metro sam po sebi nema punu funkciju bez izgradnje gradske železnice. To nije samo pruga prema nacionalnom stadionu, o čemu vi govorite, jer ona nije samo do nacionalnog stadiona, ona je do centra Surčina i do aerodroma. Potpuno je normalno i prirodno da i aerodrom bude povezan sa gradom, tako je svuda, železnicom. Bolje železnicom nego automobilima i autobusima. Kasnije će se produžiti i do centra Obrenovca i kada završimo od železničke stanice Zemun do Aerodroma „Nikola Tesla“, vi ćete vozom moći da idete, recimo, na Aerodrom „Nikola Tesla“ iz Novog Sada. Sednete na brzi voz, „Soko“ ili neki od ovih drugih, i lepo pređete na „BG voz“ i budete možda za četrdesetak, 45, 50 minuta na Aerodromu „Nikola Tesla“ i automobil vam nije potreban. Sutra ćete moći da idete iz Niša. Možete već danas iz Valjeva i to je suština izgradnje železnice. Znači, ljudi koriste železnicu i to je nešto što nije tačno.
Ono što je činjenica to je da je nemoguće obnoviti sve ove pruge, a rekao sam vam juče da mi imamo 3.300, imamo skoro 3.400 kilometara pruga u Srbiji i rekao sam vam i to vi dobro znate da do 2012. godine nije ulagano u pruge i da od 1976. godine, da to ponovim, od 1976. godine smo do 2012. godine izgradilo 0 kilometara pruga. Znači 0, ni jedan centimetar, ni jedan metar da je izgrađeno 134 kilometara pruge, da je u međuvremenu od 2001. do 2012. godine rekonstruisano ukupno 31 kilometar pruga, od 2012. do danas 754, da se planira preko 1.700 kilometara pruga u narednih 10 godina. Da li je to dovoljno brzo? Nije, ali moramo da radimo u skladu sa snagom naše ekonomije, ali pruge rekonstruišemo.
Sami ste priznali da je rekonstruisana pruga između Beograda i Pančeva, tačno. Rekli ste, tačno je, vi ste bili jedan od ljudi koji su organizovali peticiju građana Pančeva, ja sam tada rekao javno da su građani Pančeva bili u pravu, ali bi bilo fer da kažete da sam reagovao možda desetak dana pošto sam stupio na funkciju i našao delimično rešenje problema. I tada sam rekao da to nije potpuno rešenje problema, tako da nije u redu da krivite mene ili moju stranku da mi imamo veze sa nekim prevoznikom, jer da je to tačno taj voz ne bi danas išao.
Poslao sam inspekciju tom prevozniku da vidim zašto naplaćuje cene karata koje naplaćuje, zato što to nije normalno da postoji monopol i nije normalno da ljudi ne koriste više prevoz. Zašto taj voz ide do Pančevačkog mosta? Pa, zato što tu ljudi mogu da pređu na „BG voz“. Potpuno je normalno da je to tako.
Što se tiče proširenja „BG voza“, tu imate dve stvari i to ćemo rešavati, vi ne možete, Pančevo nije deo Beograda, bilo je do 1941. deo Beograda, pa nije više, tada je Zemun ušao u sastav Beograda, između dva rata ušlo je i Pančevo, ali posle 1941. nije. Pančevo je Pančevo, nije deo Beograda i sada i Beograd nije ni mogao bez dogovora sa gradom Pančevom da proširi „BG voz“.
Sada kroz projekat rekonstrukcije „BG voza“ planiramo uključenje ne samo Pančeva, već i nekih drugih opština kao što su Pazova itd, gde ljudi gravitiraju prema Beogradu ili ljudi iz Beograda gravitiraju prema tim opštinama, jer vi danas imate zaista mnogo fabrika koje su otvorene u Pančevu, zahvaljujući predsedniku Vučiću koji se trudi da se razvije svaki deo naše zemlje, pa i Pančevo. Imamo mnogo ljudi koji iz Beograda rade u Pančevu, imamo ljude koji žive u Pančevu, tamo su jeftinije cene stanova, studenti itd.
Tako da bi bilo fer da kažete da nije prošlo ni desetak dana kako sam stupio na funkciju, a ono što sam u tom trenutku mogao sa postojećim kompozicijama koje je „Srbija voz“ imala mi smo uradili i uveli „PAN voz“. Od leta će biti više polazaka, jer stižu nove kompozicije iz ugovora koji je potpisan pre mog dolaska na funkciju. „Štadler“ isporučuje nove kompozicije, povećaćemo broj kompozicije i to sam tada rekao. Kada budemo mogli to ćemo uraditi.
Prema tome, železnica se razvija. Ja se nadam i pratim takođe i vaš rad, kao i rad svih drugih poslanika, vidim da se zalažete za ekologiju, siguran sam da se radujete razvoju železnice, jer to je ekološki način prevoza. Siguran sam da u tome ne sme da bude politike.
Da li se dovoljno brzo razvija železnica? Ni ja nisam time zadovoljan. Imate situaciju da, recimo, na pruzi između Sombora i Vrbasa se na nekim deonicama vozi 10 kilometara na sat. Da li sam srećan zbog toga? Nisam, ali to se ne dešava zadnje dve godine, to se dešava zadnjih, 10, 15 godina. Zato i rekonstruišemo prvo prugu između Sombora i Vrbasa.
Nije tačno da železnica nije za građane i nije tačno da nije pristupačna građanima i tačno je da do skoro železnicu ljudi, nažalost, nisu koristili za putovanja zato što nije imalo smisla. Zašto da idete do Niša železnicom kad se putuje šest sati? Kad se bude putovalo 100 minuta, ljudi će naravno koristiti železnicu i neće ići ni autobusom i neće ići ni automobilima.
Zato je važno i drago mi je što ste to prepoznali, ali to je projekat koji sam ja pokrenuo, između ostalog sa svojim prijateljima koji su sa mnom tada bili na funkciji. To je projekat koji smo pokrenuli, a to je potpuno povezivanje svih prigradskih opština Beograda „BG vozom“. Ja to radim i kao ministar, zato što je u mojoj nadležnosti „Srbija voz“ i njihov najveći prihod će uvek biti „BG voz“, jer tu najviše para mogu da zarade, imaće najviše putnika, ali metro i „BG voz“ zajedno čine jednu celinu i to bi ste takođe trebali da pozdravite, to je potpuna promena načina prevoza u Beogradu. Beograd izgradnjom metroa i završetkom izgradnje, odnosno rekonstrukcijom „BG voza“, Beograd dobija potpuno dominantni podsistem saobraćaja, dominantni podsistem saobraćaja postaje šinski podsistem, što znači da je bolje. Znači, to je manje zagađenja, manje gužvi, on je visoko kapacitativan, možete da planirate kada idete i kada ćete doći na neko mesto itd.
Ono što želim da vam kažem u vezi sa prevozom opasnih materija, svuda na svetu sed prevoze opasne materije železnicom. Imali ste, ako čitate, pre neki dan veliku nesreću i akcident, pre nedelju dana u Americi i ništa tu nije novo. Nemojte samo jednu stvar da radite, jer to nije tačno, da pričate da se prevoze bez procedura i bez kontrole, jer to nije tačno. Time optužujete ljude koji rade na železnici. Znači, to nije tačno.
Inače, do ukidanja železnice kroz grad koja je inače planirana svim urbanističkim planovima Beograda od 1971. godine, te iste opasne materije su išle tik pored Kalemegdana, tik pored Dunava i Save i mogle su u svakom trenutku da iscure u Dunav i Savu i to je onda bilo super i tad su svi bili srećni.
Naravno da teret opasnih materija više neće biti u Beogradu. Neće biti onog časa kada završimo, pošto mi ćemo u junu mesecu pustiti obilaznicu, deo obilaznice od Straževice do Bubanj Potoka, ovih poslednjih 9,6 kilometara. Već „CIP“ projektuje onu poslednju deonicu Beograd-Pančevo. Tu je planiran veliki železničko-drumski most kod Vinče. Tada će kompletan železnički teretni saobraćaj koji za destinaciju nema Beograd biti izmešten iz Beograda. Više neće imati potrebe da ulazi u Beograd, ali to takođe radimo mi, to takođe radi naša Vlada. Ja ne kažem da to neko drugi nije planirao, ne kažem da neko drugi nije planirao, ali mi smo to uradili, kao što je 1971. godine planirano izmeštanje železničke stanice iz centra grada i to je uradio Branko Pešić. Posle toga ni jedan gradonačelnik Beograda, ali ni jedan, nije promenio te urbanističke planove, ni jedan. U svim urbanističkim planovima Beograda je izmeštanje železnice postojalo kao cilj grada i to se dogodilo.
Inače, malopre je moj kolega ministar Jovanović govorio o ložionici. To je primer kako se rekonstruišu stari železnički objekti. Ja sam nedavno sa gradonačelnikom Novog Sada, Milanom Đurićem, posetio staru ranžirnu stanicu u Novom Sadu. To je stanica koju ćemo rekonstruisati i od nje napraviti prostor za IT industriju, za kreativnu industriju, za mlade ljude jer to je stanica koja je blago.
Inače, samu onu okretnicu tamo na samoj ranžirnoj stanici u Novom Sadu projektovao je biro Gustava Ajfela, što malo ljudi u Srbiji zna, što ima neku svoju težinu.
Tako ćemo uraditi sa mnogim drugim napuštenim železničkim objektima, jer mi sada radimo nove stanice kada gradimo pruge. Nedavno sam dao nalog železnici da se popišu svi napušteni železnički objekti. Svi ti objekti će biti ponuđeni lokalnim samoupravama da bi se u njima razvijalo nešto što može da bude korisno za te lokalne samouprave, jer tako treba da radimo, jer ti objekti imaju svoju neku istorijsku vrednost i oni naprosto treba da budu korišćeni za druge svrhe, ako nema potrebe da budu više korišćeni za železnicu, jer železnica se razvija nekim drugim pravcem.
Na kraju da kažem, kada pričamo o razvoju železnice i ono što mene zaista čudi, hajde, ne kažem da me čudi od vas, vi ste tu kao novi poslanik, čudi me od ovih koji su ranije obavljali funkcije, da oni ne znaju da postoje nekakve strategije, planovi koji se donose decenijama unazad i da se ti planovi sprovode.
Kao što sam vam rekao, kao što je izmeštanje železničke stanice, nije bila odluka neke vlasti 2015. i 2016. godine, već odluka vlasti iz 1971. godine, zaista mi nije jasno, da ne razumeju da postoje planovi samo je razlika između nas i onih koji su bili pre nas, što mi te planove sprovedemo, jer imamo jaču ekonomiju, imamo više želje, više znanja, a drugi ih ne sprovode. I u tome je razlika. Nema druge razlike. Mi ništa nismo izmislili u odnosu na ono što se ranije planiralo. Pa i kada je građen put, autoput ovaj u punom profilu između Beograda i Novog Sada, ovi stariji kao ja, ne znam ima ih još tu, sećaju se toga, neko kada je gradio prvi put u poluprofilu taj put, ostavio je nadvožnjake za pun profil autoputa, što je neko pametan planirao da će jednog dana da se radi autoput.
Danas kada radimo Niš –Merdare autoput, on je nažalost planiran u poluprofilu. Zašto? Ne znam. Ja mislim da je trebao odmah da bude planiran u punom profilu, ali tako je, kako je. Mislili su da neće biti dovoljno saobraćaja. Sve ove objekte koje radimo na putu, radimo za pun profil, zato što znamo da će biti pun profil za 10 ili 15 ili 20 godina i nema potrebe da neko širi, sada da radi još nove cevi za tunele, da radi kada treba da se uradi sve za pun profil, jer jednog dana će se i taj put širiti, jer naprosto, biće kako da kažem, frekventan.
Tako da u tom smislu, zaista, za razliku od onih koji o tome samo pričaju, mi te planove sprovodimo, mi snove koji se nalaze u planovima ostvarujemo i kao što vidite vrlo smo uspešni u tome. Drago mi je što to priznajete. Ako želite da nam se pridružite, evo uvek sam, ne mislim politički, daleko od toga, to vi odlučujete, mada ako želite da se pridružite, vrlo rado i kao što sam uvažio i inicijativu u kojoj ste vi učestvovali, kada je bio voz do Pančeva, uvek sam spreman da saslušam svaku inicijativu bez obzira sa koje strane dolazi, jer to što su tada ti ljudi koji su potpisali tražili je bilo nešto za šta su bili u pravu. Uopšte nisam pravio pitanje, da li ste tu vi ili neko drugi. Ja zaista mislim da uvek treba da rešavamo probleme. Hvala.

Drago mi je da koristite voz između Beograda i Novog Sada. Samo da vas podsetim da je između Beograda i Subotice pre rekonstrukcije pruge, vozom se putovalo četiri sata i 37 minuta. Na svega osam kilometara brzina voza je bila 120 km na sat, na 56 kilometara pruge išlo se brzinom od 40 km na sat, a na deset različitih mesta između Novog Sada i Subotice bila je uvedena, odnosno koristio se režim lagane vožnje, odnosno 10 km na sat. To znači da se išlo prosečnom brzinom od 40 km na sat. Sada će se ići, od kraja 2025. godine, pošto će pruga biti završena 2024. godine, 200 km na sat. Mislim da je to velika prednost i da je to velika razlika.
Ono što moram da vam kažem. Ružno je da napadate kompanije iz Kine da su koruptivne samo zato što su iz Kine. To je nešto što ne treba da radite. To ste rekli. Rekli ste da su ugovori sa kompanijama iz Kine koruptivni poslovi. Da li je nešto koruptivan posao ili ne, to ne određuje odakle je kompanija, već da li je to urađeno u skladu sa zakonom ili ne. Prema tome, poslanik ste, možete da pokrenete procedure, možete da prijavite tužilaštvu, možete da kažete sve što smatrate da nije urađeno u skladu sa zakonom. Doslovce ste rekli da su to koruptivni poslovi kada su u pitanju kompanije iz Narodne Republike Kine.
Ja sam malopre rekao da je Ugovor o strateškom partnerstvu Narodne Republike Kine i Republike Srbije potpisan 2009. godine. Zanimljivo je da ne napadate američke kompanije koje rade takođe bez tendera. Recimo kompanija „Behtel“ koja radi Moravski koridor, radi na osnovu ugovora između Srbije i SAD. Znači kada američka kompanija radi, to nije koruptivno, a kada kineska kompanija radi, to je koruptivno. To je očigledno, to je nešto što ja mislim da je ružno i što ne treba da se radi.
Mi, kao što sam rekao, imamo ugovore sa velikim brojem država, imamo strateška partnerstva i sa Kinom, i sa SAD, i sa Ruskom Federacijom, i sa Francuskom, i sa Emiratima, i sa Turskom, i svi ti ugovori i sporazumi dolaze ovde u Skupštinu. Znači, ovde poslanici mogu da pričaju o tome, zato što su to ugovori koji se ratifikuju u samoj Narodnoj skupštini, kako našoj tako i tih zemalja. Zato u tom smislu zaista to nemojmo da radimo, jer to zaista nije u redu.
Što se tiče „BG Voza“, nemojte da govorite nešto što nije istina, da ja jednim potezom pera mogu da uvedem „BG Voz“. Verovatno mislite da sam svemoćan, ali nisam, nije to baš tako, „BG Voz“ je lokalni prevoz i on pripada gradu Beogradu. To znači da „BG Voz“ može da se proširi ugovorom između grada Beograda i grada Pančeva, tako da je to pitanje za grad Beograd da li želi i može to da uradi, odnosno da li može da se dogovori sa Pančevom. Ja to ne znam, to je nešto što morate da pitate.
Ono što „Srbija Voz“ treba da uradi, pošto smo mi operater na tom „BG Voz“, da obezbedimo nove kompozicije. Kao što sami znate, svojevremeno je Beograd kada je uvođen „BG Voz“ kupio kompozicije „Srbija Vozu“ što znači da u ovom trenutku nema tehničkih mogućnosti da se „BG Voz“ proširi, ali zato u okviru projekta proširenja „BG Voza“ koji je vredan skoro milijardu i po evra, koji podrazumeva izgradnju duplih koloseka, ne svuda, ali na nekim mestima, prema Mladenovcu i prema Lazarevcu, koji podrazumeva izgradnju pruge prema Surčinu, koja opet morate da budete pošteni ne ide samo do nacionalnog stadiona, već i do nacionalnog stadiona i do aerodroma i do centra Surčina i do centra Obrenovca, izgradnjom tih pruga je predviđena i kupovina novih kompozicija i tu je predviđeno proširenje „BG Voza“ i do Pančeva. Što znači da će se to dogoditi. Ali to je projekat na kome radimo, tako da nije u redu da obmanjujete ljude i da kažete da jednim potezom pera to može da se reši, jer da može da se reši jednim potezom mog pera, to bi se rešilo. Ne bih razmišljao o tome, ali je to nemoguće sada.
Ono što smo mogli da uradimo, uradili smo i opet kažem deset dana je trebalo da reagujemo na to, jer zaista mislim da su građani bili u pravu. Opet vam kažem, nisam pravio pitanje što ste vi bili sa građanima da sada zbog toga ne reagujem, jer zaista mislim da kada možemo da rešimo neki problem, treba da ga rešimo i treba uvek o tome da razgovaramo.
Tako da u tom smislu hvala vam na tome što cenite železnicu. Ono što treba da znate i time završavam, prema projekcijama EU u narednih deset godina je plan da se skoro udvostruči broj železničkih pruga, železnički kolosek u EU. Zašto se to radi, jasno je, prvo to je ekološki način prevoza, drugo on je jeftiniji, treće sigurniji je, visoko je kapacitivan, ima mnogo razloga. Mi kao zemlja pratimo tu strategiju i zato su ulaganja u železnicu i zato ćemo graditi skoro 1700 kilometara pruga. Kada pogledate da u Srbiji ima skoro 3400 kilometara pruge, to je polovina skoro svih pruga koje imamo. Da li treba da vam govorim da u Srbiji imamo preko 700 kilometara pruga koje su starije od 50 godina, a prosečni vek pruga je 25 godina. Samo nemojmo da govorimo da one nisu bezbedne. Zato se tu uvodi režim lake vožnje od 10 kilometara na sat, ali na nama je da rekonstrukcijom pruga to promenimo. Zato uvodimo elektrifikaciju pruga, svaka modernizacija pruga podrazumeva elektrifikaciju. Ukidaju se dizel lokomotive, sve to ima razlog zašto se radi.
Nadam se da to podržavate, siguran sam da to svako podržava, to je potpuno normalno i siguran sam da ćemo svi uživati kada do kraja ove decenije prvo budemo završili prvu liniju metroa 2028. godine, pa drugu 2030. godine, pa budemo razvili „BG Voz“ u Beogradu koji ćemo povezati sa susednim opštinama i na kraju kada Srbija bude imala moderan sistem brzih železnica koja omogućava ljudima da se lako i brzo prevezu iz jednog dela Srbije u drugi.
Kada se bude išlo 100 minuta između Niša i Beograda, realno možete da živite u Nišu i da radite u Beogradu. Neće to baš biti čest slučaj, ali je moguće. Moguće je da odete na sastanak u Beograd ili u Niš vozom, što će biti normalno i to tako treba da bude. Zato treba svi da učestvujemo u tome. Kažem vam, hajde da se potrudimo da zaista uradimo ovaj projekat koji je veliki, jer to nije projekat koji pripada jednoj Vladi ili jednoj stranci, to je projekat za dobro naroda.

Zahvaljujem vam se zato što ste obratili pažnju na ovaj sporazum koji je za nas izuzetno važan.
Kao što sam rekao u uvodnoj reči, već smo potpisali 23. novembra 2018. godine i to je inače bilo ovde u Skupštini sa EIB ukupan kredit vrednosti sto miliona evra. U pitanju je nekoliko projekata čija je vrednost ukupna 315,70 miliona evra i ovo je dodatak od 31 milion evra kako bi se ovi projekti realizovali.
Ono što želim da kažem to je da su to sledeći projekti koji se tiču rečne infrastrukture. Prva je rekonstrukcija i proširenje luke Bogojevo, gde je vrednost projekta 45 miliona evra, zatim luke Prahovo, gde je samo lučka infrastruktura vrednosti 27 miliona evra, a ukupna vrednost je oko 51 milion evra. Zatim, luke Sremska Mitrovica, gde je vrednost takođe proširenja i rekonstrukcija luke 51 milion evra.
Radićemo prevodnicu na Tisi, čija je vrednost 63 miliona evra, što ljudi koji žive u tom delu Srbije jako dobro znaju koliko je važno i uložićemo 28 miliona evra u Nacionalnu akademiju za obuku članova posade brodova i Nacionalna akademija će obučavati naše mornare, kapetane i sve one koji rade na brodovima i naše diplome će biti priznate u EU. To znači da će moći da rade svuda u svetu sa diplomama koje se dobijaju na našoj akademiji.
Nedavno smo uložili novac i u Nacionalnu vazduhoplovnu akademiju, tako da ćemo sada u okviru sporazuma koji smo potpisali sa Severnom Makedonijom, Albanijom, Crnom Gorom i BiH moći da školujemo i njihove kadrove, što mislim da je posebno značajno.
Razvoj rečne infrastrukture je veoma važan za Srbiju. Mi se nalazimo na Dunavu. Nismo dovoljno ulagali u rečnu infrastrukturu. Nedavno sam pričao i sa svojim kolegom iz Mađarske o tome da se oživi ta ideja koja postoji od pre nekoliko godina, koja je izneta na zajedničkoj sednici dve vlade, da se uspostavi rečni redovan prevoz između Beograda i Budimpešte. Mislim da nas u budućnosti čeka da to uspostavimo i sa Novim Sadom, jer to je suštinski važno. To je takođe ekološki način prevoza i prevoz koji sasvim sigurno možemo da koristimo.
Izgradnja svih ovih luka omogućiće da imamo više prevoza robe i to je nešto što je važno za Srbiju, jer mi se pozicioniramo kao zemlja koja je postaje logistički centar u ovom delu Evrope i u tom smislu više ćemo pažnje u narednom periodu posvetiti samim rekama i kako da iskoristimo reke za transport, po čemu do sada nismo baš bili poznati i ponašali smo se kao da ne živimo na velikim rekama.
Hvala što ste to primetili.

Želim da vam se zahvalim što opet govorite o rečnom transportu zato što je rečni transport posebno važan za Srbiju.
Inače, kada smo malopre govorili o Nacionalnoj akademiji, što ste vidim, pošto ste iz Kladova, razumeli jako dobro, zašto je Nacionalna akademija važna i zašto je važno što smo ojačali i vazduhoplovnu akademiju? Inače, knez Miloš, jedan od prvih, kako da kažem, njegovih poteza ili njegovih dokaza da je Srbija samostalna ili da postaje samostalna je bila 1833. godine, a kada je u smederevskom brodogradilištu izgrađen prvi brod koji je vijorio sa srpskom zastavom. Jedan od posebnih zahteva koji je iznosio pred Portom je bio da Srbija dobije pravo da ima svoju zastavu na brodovima i u to vreme u turskoj imperiji to su imale samo Srbija, Moldavija, Vlaška i ostrvo Somos i zato je bilo važno, a u to vreme i flota kapetana Miše Anastasijevića i sve što se dešavalo i svi drugi brodovi koji su se gradili bili su dokaz da mi postajemo samostalna država, jer možemo samostalno da trgujemo, a mi smo živeli od trgovine, jer nama je Dunav bio u to vreme granična reka.
Zato je važno da, kao što sam rekao, imamo rekonstrukciju ove tri luke, ali osim što ćemo raditi rekonstrukciju ove tri luke, znači, Prahovo, Bogojevo i Sremska Mitrovica, mi radimo istovremeno i rekonstrukciju same pruge od Prahova do Vražogrneca, to je kod Zaječara. Znači, tako da bismo mogli da obezbedimo, da povežemo železničkim saobraćajem tu luku. Radimo inače i na vezi sa Vidinom i mogu da vam najavim da ćemo uskoro krenuti sa jednim projektom koji se zove „Zaplovimo Srbijom“.
To je projekat koji upravo definiše ono o čemu ste vi govorili, marine duž čitavog Dunava koje treba da budu naš turistički potencijal. Ulagaćemo u marine, razvijaćemo, neće samo ulagati država, biće to javno-privatno partnerstvo ili ćemo podsticati privatne inicijative, ali suštinski je važno da napravimo, da razvijemo turizam na rekama i zbog naše pozicije koju imamo to ćemo u narednom periodu raditi.
Što se tiče vađenja brodova nemačke flote, koju su Nemci sami potopili kada je nailazila Crvena armija 1944. godine, završen je tender. Taj tender je završen pre nego što sam izabran za ministra, izabrana je kompanija koja to radi i oni će narednih meseci, već radimo pripreme za to, početi vađenje te flote, tako da ćemo konačno osloboditi Dunav posle 1944. godine od te ogromne flote koju su sami Nemci potopili kada je Crvena armija naišla iz Rumunije i koja će omogućiti da ima mnogo veći kapacitet za plovidbu.
Sa zadovoljstvom ću pročitati vašu knjigu, naravno, i kažem da, zaista mislim i verujem da nema poslanika u ovoj sali koji u to ne veruje, osim razvoja železnice kojoj treba da damo značaj u narednom periodu, treba više značaja da damo razvoju rečnog transporta. Srbija se zaista ponašala kao da nema Dunav koja je najveća evropska reka i kao da nema Savu koja je takođe jedna od najvećih reka i kao da ne koristimo to blago koje nam je Bog dao. Hvala.

Drago mi je, profesorka, dr Milenković Kerković, da vam je drago što će se izgraditi brza pruga između Beograda i Niša. Da podsetim ta brza pruga će omogućiti da vi kao neko ko živi u Nišu za 100 minuta dođete do Beograda. Mislim da je to interes svih i drago mi je zbog toga.
Pomenuli ste sada da još uvek nije završena obilaznica oko Niša. Tako je. To su dva projekta koja sam zatekao, Niš – Dimitrovgrad i obilaznica oko Niša. Kao što sam rekao, počećemo ove godine rekonstrukciju pruge Niš – Dimitrovgrad. Neće biti lako zato što se rekonstruiše pod saobraćajem jer ne može drugačije.
Takođe će biti završen tender i biće izabran izvođač za obilaznicu oko Niša. Taj novac nije mogao da bude potrošen. Taj novac je namenski. Namenjen je za te projekte i biće potrošen samo za te projekte. Tako da se ne brinite. Novac je tu. Ja insistiram na tome da će novac da se svaki evro koji dobijemo ovde iskoristi, jer to su donacije koje smo dobili.
Nismo dobili 600 miliona dinara od EU. Dobićemo narednih nedelja 600 miliona evra od EU za rekonstrukciju pruge između Beograda i Niša, što je zaista značajna suma. Ukupna vrednost čitavog projekta je dve milijarde i 775 miliona evra. Biće tri tendera, pošto je čitava pruga podeljena u tri lota, tenderi će biti javni. Kao građanka i kao poslanica možete da pratite kako izgledaju tenderi i kako će se sprovoditi i videćete da će dobiti oni koji daju najbolje ponude, a da će biti dosta ponuda u to možete da budete sigurni s obzirom da je to u ovom trenutku jedan od najvećih poslova u železnici u Evropi i sasvim će sigurno biti dosta kompanija koje će želeti da učestvuju na takvom tenderu, pogotovo što posle toga svi znaju da sledi nastavak pruge prema Preševu, odnosno prema Severnoj Makedoniji a posle i prema Grčkoj i u da u tom smislu zaista oni koji rade na ovim prugama verovatno će steći dobre reference da bi imali šanse da pobede na nekim novim tenderima.
Tako da što se tiče same obilaznice oko Niša, ja koliko se sećam i od kada pamtim za sebe i od kada odlazim u Niš, o toj pruzi kroz Niš se priča a ljudi koji žive u Nišu to znaju verovatno bolje od mene, ali će se sada prvi put izgraditi obilaznica i pruga zaista iseliti iz Niša. To je nešto što je činjenica i to je nešto što će se sigurno dogoditi, a za to su obezbeđena sredstva. Tender je raspisan. Mi ćemo brzo tu stvar rešiti.
Želim da se zahvalim svima koji nam pomažu. Činjenica je da EU daje veliku pomoć. Šesto miliona evra nije mala pomoć. To je najveći pojedinačni grant koji ćemo dobili ili bespovratna pomoć od EU. Značajno je da se ona realizuje i značajno je da povežemo Niš i Beograd prugom.
Ono što moram da vam kažem, da mi je čudno što vi mislite da jedan projekat važi, odnosno može da se sprovede samo ako je jedna stranka na vlasti. Meni je drago što vi verujete da samo Aleksandar Vučić SNS grade Srbiju, drago mi je što ste očigledno poručili, nije drago, žao mi je, što ste poručili da ako biste vi slučajno došli na vlast vi ne biste gradili prugu do Niša. Valjda je normalno da se projekat gradi ko god je na vlasti. Ako se jednom preuzmu obaveze, to se radi tako.
Poručili ste građanima da vi tu prugu, očigledno ne biste gradili, što mislim da ne bi trebalo da bude politika bilo koje stranke. Nadam se da je to bio lapsus i nadam se da ćete promeniti taj stav i da ćete reći da je pruga važna, bez obzira ko god je na vlasti. Vi ste na kraju iz Niša, pa vama bi trebalo da bude najznačajnije i najvažnije da se ta pruga izgradi.
Na kraju želim samo da kažem jednu stvar u ime Vlade Republike Srbije, koja je posebno značajna. Posebno, zato što neki poslanici nažalost, neću da kažem zloupotrebljavaju, zato što bi to možda bila teška reč, već koriste neistine kada govore o razgovorima koje vodi predsednik Republike Srbije u vezi sa Kosovom i Metohijom.
Već dva dana se ovde u sali pominje i govori se u vrlo malicioznom kontekstu da će nešto u ponedeljak biti potpisano i da će to biti potpisan sporazum između dve države. To je potpuna neistina i potpuna laž. To je nešto što je više puta predsednik Republike rekao, bar dva puta u poslednjih šest meseci kada je bio u ovoj Skupštini i kada je slušao poslanike sve, i pozicije i opozicije, i čekao da dobije neki bolji predlog kako treba da razgovara i o čemu treba da razgovara.
Vi veoma dobro znate da predsednik Republike Srbije, Aleksandar Vučić, je rekao i ponovio da je Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i da nikada ni pod kakvim uslovima neće potpisati priznanje Kosova i Metohije. Ne širite laži, ne širite neistine, ne obmanjujte narod i ne dovodite ovaj narod u veći problem nego što jeste. To što radite je vrlo neodgovorno. Na tome mislite da se skupljaju jeftini politički poeni, a u stvari širi se samo nesreća.
Kosova i Metohija nije stranačko pitanje. To je pitanje koje bi trebalo podjednako da interesuje sve poslanike i poslanice. Niti je to samo pitanje predsednika Vučića, niti je to bilo pitanje samo za predsednika Nikolića, niti za predsednika Tadića, niti za Koštunicu, niti za Miloševića, niti za kralja Aleksandra, Kosovo i Metohija je problem koji postoji, nažalost već duže od vek i po i svaka vlast se borila da taj problem sa više ili manje uspeha reši.
Prema tome, ako već niste dali nikakav bolji predlog. Čuli smo neke predloge, kao da prekinemo sve diplomatske odnose sa svim zemljama na svetu. Ti predlozi nisu realni. Ako već nemate bolji predlog, onda nemojte da širite neistine, jer se to neće dogoditi.
Za ovih deset godina, ne znam koliko sam puta čuo da će Aleksandar Vučić, samo što nije priznao Kosovo i Metohiju. Evo sutra i prekosutra, i za pet dana. Kao što smo slušali od raznih, samo što nije pao s vlasti, do Uskrsa, do Svetog Jovana, do Đurđevdana, gde sve nisu licitirali, samo što nije. Šta se desilo? Ništa. Danas više zemalja u svetu ne priznaje tu samoproglašenu nezavisnost nego što je priznavalo 2012. godine.
Danas kada bi bilo glasanje u Generalnoj skupštini UN većina zemalja ne priznaje tu samoproglašenost nezavisnost. Da je glasanje bilo 2012. godine, većina zemalja članica UN priznavala tu samoproglašenu nezavisnost. Valjda je to bolje nego što je bilo.
Prema tome, nemojmo otežavati položaj predsedniku kojima ima mandat ovog naroda, da zastupa građane i da se bori za interese Srbije. Imali ste priliku da date svoje predloge. Niste dali. Bilo bi pošteno da stanete iza predsednika samo kada je u pitanju Kosovo i Metohija. Ne moramo oko pruge da se razumemo. Vi ne želite da je gradite, mi želimo. Ja mislim da bi i vi trebalo da želite da se gradi, a ne da kažete – ako vi odete s vlasti nema pruge.
Znači, ako vi dođete na vlast nema pruge. To je poruka. To nije uredu, jer ja mislim da postoje projekti koji su značajniji od bilo koje stranke. Postoje nacionalni projekti, a pruga Beograd-Niš je nacionalni projekat. Pričao sam vam o tome kako je ovde pre 142 godine, u ovoj Skupštini raspravljano o toj pruzi i kako su takođe tada neki poslanici, koji su bili opozicija, optuživali vlast da izdaje Srbiju jer gradi prugu. Naučimo nešto iz prošlosti. Evo 142 godine su prošle, naučimo makar da jednostavno postoje stvari koje su iznad dnevne politike.

Profesorka Milenković Kerković, poštujem to što ste profesor međunarodnog prava, ali vi ste zaista rekli da ukoliko stranka čiji sam ja član ne bude na vlasti, ko će potrošiti te pare i ta se pruga neće graditi. Možda to niste mislili, ali to ste rekli. Drago mi je da smo se razumeli, da smatrate da ta pruga treba da se gradi.
Duguje odgovor na još jedno pitanje oko urbanističkih planova, pošto ste to pitanje postavili, vi znate u kojoj se proceduri koja je predviđena Zakonom o planiranju i izgradnji usvajaju urbanistički planovi, znate kada možete da se obratite drugostepenom organu. Ukoliko smatrate da je došlo do bilo kakve povrede, imate svoja prava po zakonu, ne vi, nego i odbornici i svi drugi koji su zainteresovani, i možete naravno da pokrenete odgovarajuće postupke. To je potpuno u redu i budite sigurni da će Ministarstvo razmotriti svaki takav prigovor i da će oni koji su za to nadležni odgovoriti.
Na kraju želim samo da vam kažem jednu stvar. Ja zaista molim, i nemojte ponavljati, ovo što ste vi sada rekli, o tome, o francusko-nemačkom predlogu, ovo što ste sada govorili o tome šta se navodno potpisuje. To su reči koje slušamo iz Prištine. Nemojte otežavati Aleksandru Vučiću, predsedniku Republike Srbije da se bori za Srbiju. Nemojte olakšavati posao Aljbinu Kurtiju. Ne kažem da to želite da radite, ali vašim postupcima to radite. Nemojte prizivati nesreću tamo gde je nema. Verujte da svi zajedno treba da se borimo za Kosovo i Metohiju, jer da je situacija laka i da je to jednostavno, taj problem bi odavno bio rešen.
Znate dobro, kakvu smo situaciju nasledili. Znate dobro šta se dešava u vezi sa Kosovom i Metohijom, bili ste verovatno na Kosovu i Metohiji. Znate kroz šta prolazi naš narod. Nemojte samo da zbog političkih poena otežavate pregovore koje vodi predsednik, jer predsednik Republike Srbije je bio ovde u parlamentu, imali ste prilike da mu kažete šta želite, da čuje vaše predloge. Predsednik Republike Srbije tamo zastupa i vas i nas i sve druge građanke i građane Srbije. Ne otežavajte posao predsedniku svoje države i ne olakšavajte posao Aljbinu Kurtiju. Ne kažem da to radite namerno, daleko od toga, ne mislim to, ali nemojte to da radite, jer to zaista nije fer prema državi.