Gde će vam duša kaže čovek koji je kao sekretar škole oteo stan solidarnosti od žena koja nije imala para da plaća ratu. Gde će ti duša? Oteo si stan solidarnosti od žene koja nije imala više novca da plaća rate. To se zove pljačkaška konverzija – otimačina. Gde će nam duša kaže čovek koji je, kada je izgubio izbore u Šapcu, pet puta ponavljao izbore ne bi li nekako ostao na vlasti. To se inače zove demokratija. Pet puta ponavljao izbore ne bi li preživeo nekako na vlasti kad ga većina nije htela. Priča nam čovek o razvoju koji je ostavio 48 sela bez kanalizacije. Bez kanalizacije 48 sela, i to priča čovek, ali hajde što to priča, nego što govori ne istine.
Kaže čovek – 30 godina ili 20, kako reče, nije bila dozvoljena konverzija bez naknade. Što pričate neistine? Bila je dozvoljena od 2006. do 2009. godine. Najnormalnije, bila bez naknade. Što pričate neistine? Taman dok su oni koje je Dušan Petrović, inače njegov šef, doveo i omogućio da kupuje firme. Taj isti Dušan Petrović koji dobro zna ko je sve od 2006. do 2009. godine sprovodio privatizacije, pa znaju ga po zlu mnogi i sa ove i sa one strane. Znaju ga. Znaju ga.
Prema tome, pričate o tome, pričate vi o nečijoj pljački, vi koji ste se držali za fotelju dva meseca i ponavljali izbore iz nedelje u nedelju, kada ste izgubili većinu, vi ćete da pričate da neko nešto pljačka, vi koji ste potrčko Dušana Petrovića koji je opljačkao ovu zemlju, svaki sud u ovoj Srbiji nije smeo da pisne, da donese odluku bez Dušana Petrovića. Znate dobro šta ste radili, ni tad niste smeli da ne ponavljate izbore dok ne odete kod njega da ga pitate kako ćete to da radite. Vi pričate o nečemu. Vi pričate da ste nešto naplatili. Pitate nas zašto nismo naplatili, a zašto vi niste naplatili konverziju od 2009. do 2012. godine? Tad je bio vaš šef na vlasti. Što niste naplatili konverziju? Što niste naplatili? Što smo naplatili za 12 godina 30 miliona evra? Bili ste vi na vlasti u to vreme, u jednom periodu svakako, i vi pričate o pljački, vi, vi koji treba da se stidite, treba da se stidite, ali šta je problem sa gospodinom Zelenovićem?
Problem je u tome, kao što vidite, ono što je veliki napredak u njegovom govoru, kada je birana Vlada on me je zamišljao golog, sad me bar zamišlja obučen. Sećate se toga. Nije lako imati frustraciju. Nije lako biti Vesić. To je tačno. Znam da to želite i znam da pokušavate. To vam je životna želja i moraćete još puno da učite da biste uspeli u tome. Znači, da ponovim, od 2006. godine, kada je prvi put donet Ustav Republike Srbije koji je predviđao privatno vlasništvo na građevinskom zemljištu, do 2009. godine bila je moguća konverzija bez naknade i svako ko kaže da to nije tako ne govori istinu. Godine 2009. njegov šef, ovog čoveka, se naljutio na dva privrednika i doneo zakon, odnosno ubacio u Zakon o planiranju i izgradnji konverziju uz naknadu.
Za 12 godina Srbija je naplatila 30 miliona evra a zarobila pet hiljada lokacija. Zbog toga danas Beograd ima milion i 200 hiljada kvadrata poslovnog prostora, Sofija dva miliona i 600, Bukurešt dva miliona i 700 a Budimpešta četiri miliona i 200. Toliko su bili pametni da u vreme kada je počela ekonomska kriza, 2009. godine, kada su sve zemlje donosile mere koje su podsticale građevinarstvo, oni su doneli meru koja je potpuno uništila građevinarstvo. Desetine firmi ste uništili. Nisu, naravno, one koje su bile dobre sa Dušanom, tu nije. Ali sve druge jeste. Otpustili ste ljude.
Vi nama pričate o našim fabrikama. Pa, 510 hiljada ljudi je više zaposleno u Srbiji nego 2012. godine, 250 fabrika otvoreno. Nisu to one fabrike na koje ste vi naučili, one fabrike iz Šapca, onih par tajkuna što su uništili, što su se protiv njih posle vodili sudski procesi, što su kupovali i "Politiku" i "Večernje novosti", nismo mogli više da izvučemo ko je šta kupio. Nisu to te fabrike, nego fabrike ozbiljne, kao što je rekla premijerka jutros, "Kontinental".
Mi izvozimo četiri puta više u IT industriji od Turske koja ima bar deset puta više stanovnika od nas. I mi pričamo o nekoj radnoj snazi koja je nisko kvalifikovana.
Prema tome, da ponovim, za 12 godina 30 miliona evra. Ova zemlja se razvija i taj razvoj nećete zaustaviti svojim recidivima prošlosti. Jer, proći ćete svaki put onako kako ste prošli u Šapcu, iako ste četiri, pet ili šest puta ponavljali izbore. To što ste vi radili je sramota. To nikad niko nije radio. Nikad niko ko je izgubio izbore nije ponavljao izbore dok na kraju niste više ni mogli da ih ponavljate.
Što se tiče, ovde je jedna poslanica malo pre pomenula Kosančićev venac, moram da odgovorim na to, zato što je to inače dokaz koliko ne razume ono o čemu pričam. Postavila je na Tviteru pitanje meni zašto građevinska inspekcija nije izašla kad se gradilo pored Konaka kneginje Ljubice, pritom ne zna da to nije nadležnost republičke inspekcije već gradske građevinske inspekcije. Inače ona kao gradska odbornica trebalo bi da zna neku nadležnost, ali ne zna. Kao što me je pre neki dan pitala zašto u Beogradu nije očišćen sneg. Ali, dobro, nije važno.
U svakom slučaju, onog časa kad je gospođa to pitala, pošto sam tog časa saznao za to jer je to nadležnost gradske inspekcije, tražio sam, tražila je naša republička inspekcija da se pošalju svi spisi tog predmeta. Nismo ih dobijali. Tražili smo dva puta i tek na drugu urgenciju smo uspeli da dobijemo spise. Iz tih spisa smo saznali da je kontrola počinjena 30. maja. Ali, posle naše dve urgencije, tek 10. jula su zaustavljeni radovi, stavljena je traka i podnet je zahtev za preispitivanje građevinske dozvole, koji takođe nije republička, već gradska.
Prema tome, kao što možete da vidite, uradio sam više nego što je moja nadležnost, tačno onoliko koliko sam mogao. Evo sada vas obaveštavam, pošto vi kao gradska odbornica ne znate to i ne znate kome treba da se obratite kada je u pitanju takva gradnja, a trebalo bi da znate. To govori o vašem kredibilitetu da govorite o drugim stvarima, pošto ne znate osnovne stvari, a gradski ste odbornik, trebalo bi da naučite šta je čija nadležnost. Ali, pošto ne znate, evo ja sam uradio posao za vas i za Beograđanke i Beograđane. Sada vas obaveštavam šta se dogodilo, a vi i dalje nastavite da se bavite time u gradu i pitajte gradsku inspekciju šta se dalje dešava, pošto su zaustavili radove 10. jula i podneli su zahtev za preispitivanje građevinske dozvole, zakonitosti izdavanja građevinske dozvole.
Sada nastavite time da se bavite i sledeći put kada budete nekoga optuživali, ja vas molim samo propise pre toga da pročitate, da vidite ko je za šta nadležan i ništa više, samo to. Evo, uradio sam vaš posao. Sada vi možete da nastavite, pa vi mene obavestite šta ste saznali kasnije, pa da vidimo kako se ta stvar završila do kraja. E, to je vaš kredibilitet, onako kao što govorite o presudi Ustavnog suda, kao vaš kolega koji juče nije znao da pogodi ime sudije. Znači, ta presuda Ustavnog suda, pričali ste o presudi Ustavnog suda a pri tom Ustavni sud ne donosi presude nego odluke. Drugo, o ustavnosti se odlučuje kada se donese neki akt. Prema tome, ne pričate istinu, loše tumačite i trebalo bi da naučite da tumačite tu odluku.
Ustavni sud je rekao vrlo jasnu odluku - ukoliko imate konverziju uz naplatu, ne smete nekoga da oslobodite konverzije. To je vrlo jasno. Stvar je države da li će imati konverziju uz naknadu ili bez naknade, a to ćete naučiti, pošto očigledno pogrešno tumačite. Mogu da razumem, niste pravnik, ne morate da znate. Vaš kolega juče nije znao ni to. Nije znao ni da li je presuda, ni da li je odluka, kao neki advokat, ništa nije znao.
Malo pre smo pričali o tome, jedna od poslanica se javila i rekla kako pričamo o tome da je država finansijski stabilna i pričamo o recesiji. Pričamo o recesiji u građevinskoj industriji koja je u čitavoj Evropi. Sve zemlje Evrope imaju recesiju u građevinskoj industriji, izuzev Poljske, verovatno zato što se tamo grade baze i zato što je blizu Rusiji. Izuzev Poljske, sve zemlje. Imala je do pre par meseci Albanija, pa je sada i ona upala u problem. Sve zemlje imaju problem, zato što u vreme kada se vodi rat i kada naprosto ne postoje ljudi, oni koji su investitori razmišljaju šta će se dogoditi, svi manje investiraju. Prema tome, ovo što se radi je preventivna mera, to je antirecesivna mera za građevinsku industriju.
Čuli smo inače jednu neverovatnu stvar, a to je da populaciona politika je u službi stranih investitora, stranih investicija, ne znam kako to da objasnimo, ali dobro. U svakom slučaju, nisam primetio da ste se bunili kada sam ja prozvao jednog zapadnog investitora za tretiranje radnika. Tu ne smete reč da kažete, ćutite. Ali zato kad Kinezi nešto urade, tad ste glasni. A ista je situacija i svi moraju da poštuju radnike, i Kinezi i Francuzi i Nemci i Amerikanci i svako drugi ko investira, jer naš zakon treba da štiti svakog radnika i štitiće i strane radnike, jer kada rade u Srbiji, oni rade po našim zakonima i treba da štite i strane radnike.
Vidim malo pre smeta nekome što su vozači autobusa u Beogradu stranci. A ne smeta vam kad Srbi u Nemačkoj voze autobus? To nije problem? U Nemačkoj može, ali ne može u Srbiji. U Nemačkoj može, to vam ne smeta. Ne smeta vam kada neki naš lekar ode da radi negde, to je super, to je sve predivno, ali kada dođe neko da radi kod nas, to je strašno. Šta treba, da se zatvorimo? Da se zatvorimo u granice i ne pustimo nikog? To, nažalost, ne rade moderne evropske zemlje.
Mi smo zemlja koja želi da se priključi EU. Mi smo zemlja koja pokušava da uredi dolazak stranih radnika. Biće ih sve više zato što ima sve više investicija, ima sve više posla i potpuno je normalno i to pokazuje, između ostalog, da ova zemlja napreduje jer kada neko želi da dođe i da radi u našoj zemlji znači da može da zaradi više nego u svojoj zemlji. Valjda se oko toga slažemo, što ne znači da je našoj zemlji loše, što ne znači da će uzeti radno mesto nekom našem čoveku. Postoje pravila kako se dovodi strani radnik i kod nas i u Nemačkoj i svuda.
Ništa nismo liberalnije uradili nego Nemačka, koja inače je ovu godinu proglasila godinom „skilinga“, to znate verovatno dobro, a „skiling“ to znači krađa radne snage, pošto vide da im treba radna snaga, da li je tako? Čuli smo koliko im desetina hiljada ljudi fali samo u prosveti.
Prema tome, radimo ono što rade i drugi, pokušavamo da obezbedimo da naša ekonomija raste, da imamo radnike koji mogu da rade. Naravno da prvo želimo da zaposlimo naše ljude, a svaki investitor prvo želi da zaposli ljude koji žive ovde. To je lakše, jeftinije i bolje. Ako ne može, onda će dovoditi ljude sa strane i mi polako postajemo takva zemlja. Nemojte samo da tražite da za nas ne važe pravila koja volite da važe u Nemačkoj i da ste srećni kada u Nemačku ode neko, jer onda je to super, onda je to predivno.
To me podseća kao kada smo imali, kao kada smo neke ulice sa hrvatskim toponimima ukidali u Beogradu, pa su onda kada Ljubljana da Beogradsku ličnu na naš zahtev, na moj lični zahtev, onda su to proglašavali srpskim nacionalizmom, a kada mi imamo Ljubljansku ulicu u Beogradu, to je kosmopolitizam. To me podseća na to. Prema tome, svi radnici će biti zaštićeni i domaći i strani i odnositi se isto prema svim radnicima.
Nisam čuo, da je neko ustao u zaštitu radnika kada sam se pobunio i ukazao na to da neki naši radnici ne rade u dobrim uslovima, a zapadna firma je u pitanju. Nije kineska. Nisam čuo. Tako je, ja sam tražio da se pošalje inspekcija, poslao sam lično kao ministar, i to ću svaki put da uradim, ko god da je investitor, uopšte me ne interesuje, jer mora da poštuje naše radnike i mora da im pruži svu zaštitu po zakonu.
Prema tome, na kraju da se vratim žao mi je što ne možete da izađete iz ideoloških okvira u kojima se nalazite. Žao mi je mislite, žao mi je što govorite paušalne procene koje nisu tačne. Ne postoji nijedna studija koja dokazuje, novac, te milijarde o kojima vi pričate, ne postoje. Pošto mene optužujete da nemam nikakve efekte o tome šta ćemo učiniti ukidanjem konverzije uz naknadu, a ja vam sada kažem zakon kada ste doneli, a vi ste ga doneli, tada ste ga vi doneli, između ostalog, nikada nikakve efekte niste imali. Imali ste ličnu odluku jednog čoveka koji se posvađao sa dvojicom privatnika da to uradi. Srećom nisu bili Dušanovi privatnici.
Prema tome, prema tome, ne postoje.. samo bez dobacivanja, ja sam rekao…

Ja sam rekao, ja sam rekao da ne postoji nijedna studija koja potvrđuje da ćemo na lokacijama koje ste naveli naplatiti milijarde. To sam rekao i zato pričate paušalno, pričate bez ikakvog osnova i pričate neistine. To sam rekao. Pričate neistine.
Znači, jedino što imamo kao podatak je da je zarobljeno pet minuta pet hiljada lokacija, na kojima može da se izgradi oko 15 miliona kvadrata i da je naplaćeno za 12 godina nešto malo više od 30 miliona evra. Imamo podatak da je 94% konverzija urađeno bez naknade. Zašto obmanjujete ljude? Pričate da ste vi nešto naplaćivali, pa, što ste uradili 94% konverzija bez naknade? Što ste pričali da postoji naknada kada je niste naplaćivali, kad ste 94% konverzija bez naknade. O čemu pričate?
Na kraju, nemojte drugima da držite lekcije, jer vi ste svoj obraz i ono što jeste pokazali kada ste oteli stan solidarnosti u školi od koleginice koja nije imala novca više da plaća rate i vas treba da bude sramota.

Dobro je kada se ima više emocija, ako to nije gluma. To neki put znači nedostatak kontrola, ali znači možda i ljudskost. Nije dobro kada se govori bez argumenata, kada se govore neistine i kada se govore, nažalost, bez elementarnog znanja.
Danas ćete, dame i gospodo narodni poslanici, ovde čuti od mnogo onih, pošto znam šta su pričali u javnosti da se izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, odnosno ukidanje konverzije uz naknadu nekome poklanja građevinsko zemljište bez naknade, da će država, navodno, ostati uskraćena za prihode i da će biti ugrožena prava određenih građana. Sve su to floskule i neistine.
Da krenemo redom. O firmama koje će navodno postati vlasnici zemljišta pričaju oni u čije vreme kada su bili na vlasti su te firme privatizovane. Ni jedna od tih firmi nije privatizovana posle 2012. godine, ni jedna. Ono što želim da kažem i ono što zaista mislim da treba da je potpuno jasno svim poslanicima, uloga Vlade je da ponudi najbolja rešenja u svakoj oblasti koja će na optimalan način da uposli sve resurse kojima Srbija raspolaže.
U tom smislu se donose zakoni i ti zakoni treba da promovišu određene ekonomske politike.
U razvijenim zemljama donose se zakonski sistemskog karaktera. U zemljama u razvoju donose se nekada i tranzicioni zakoni. Tranzicioni zakoni se donose kada se napušta jedan ideološki koncept, najčešće kada je u pitanju vlasništvo ili kada se modernizuje država.
Zakoni se nikada ne donose u cilju nekog pojedinca kao što ne bi trebalo da se donose, ni zato da se kazne pojedinci. Zakoni se donose radi opšteg dobra.
Nikada nijedna razvojna vlast u svetu nije donela zakon kao što je donet 2009. godine u cilju obračuna tadašnjeg predsednika države Borisa Tadića sa pojedinim privrednicima sa kojima nije imao dobre odnose.
Svi znamo da je zakon o kome pričamo, odnosno da je konverzija uz naknadu uvedena zbog sukoba koji je tadašnji predsednik države imao sa vlasnicima „Luke Beograd“ i da je taj zakon posledica njegovog ličnog obračuna.
Da stvar bude paradoksalnija taj zakon je uveden 2009. godine na početku velike svetske ekonomske krize koja je posebno imala efekte na sektor nekretnina i sve zemlje su u to vreme donosile zakone kojima se podsticale razvoj nekretnina, sektor, odnosno tržišta nekretnina, zakone koji su podsticale izgradnju, a Srbija je zahvaljujući tome donela zakona da bi se tadašnji predsednik obračunao sa dvojicom privrednika sa kojima nije imao dobre odnose, donela zakon koji je zaključao nekoliko hiljada, sada već pet hiljada lokacija na kojima može da se izgradi potencijalno oko 15 miliona kvadrata.
Srbija je inače poslednjih nekoliko godina lider u ovom delu Evrope kada je u pitanju tržište nekretnina i kada je u pitanju građevinarstvo, ali posledice onoga što se dogodilo 2009. godine ni danas ne možemo da dostignemo. Upravo zato Beograd danas ima milion i 200 hiljada kvadrata poslovnog prostora, a Sofija ima 2,6 miliona kvadrata, Bukurešt 2,7 miliona kvadrata, Budimpešta ima 4,8 miliona kvadrata poslovnog prostora. To su te godine, tih 14 godina zabluda zbog kojih smo dovedeni u situaciju da nemamo dovoljno izgrađenog poslovnog prostora, što znači manje firmi, manje investicija, manje radnih mesta i sve drugo što sledi iz toga.
Ono što želim da kažem to je da je ovaj zakon donet, odnosno taj propis, zakon je donet kasnije, 2009. godine, od 2010. godine do 2012. godine Republika Srbija je od konverzije zaradila 3.645.334.435,79 dinara. Znači, za 12 godina Srbija je zaradila nešto malo više od 30 miliona evra, a zarobili smo preko pet hiljada lokacija.
Ima mnogo lokacija od preduzeća u stečaju. Nedavno mi je gradonačelnik Pirota pričao o lokaciji o centru grada koja je namenjena za Intermodelni terminal, koju grad ne može da otkupi zato što je preduzeće koje je vlasnik nominalno te lokacije otišlo u stečaj i zato što stečajni upravnik ne može da sprovede konverziju i stečajni upravnik nije nikakav tajkun. Stečajni upravnik zastupa interese poverilaca u tom preduzeću u stečaju i svima je interes da se ta lokacija proda, gradu Pirotu da kupi tu lokaciju, da se sagradi Intermodelni terminal, a poveriocima naravno da se naplate iz stečaja, jer će tako vratiti ono što imaju kao svoja potraživanja.
Znači, za 12 godina imamo institut koji je doneo ovoj zemlji malo više od 30 miliona evra. Samo jedna od ovih lokacija da je bila razvijena, samo jedna, sa prosečno dvadesetak hiljada kvadrata mogla je da donese više para Republici od poreza na imovinu, od poreza od PDV, od plata za ljude koji bi radili u građevinskoj industriji, od onoga što bi se platilo za građevinski materijal, od poreza na prenos apsolutnih prava, od naravno kupoprodaje nekretnina. Samo jedna lokacija da je bila aktivirana imali bismo više nego što smo dobili za ovih 12 godina.
Kako je izgledala inače ta zabrana? Pokazaću vam dve odluke Vlade Srbije iz 2009. godine, koje su donete za svega manje od tri meseca posle zabrane konverzije, u kojima piše da se NIS, da prevede na srpski – izuzima iz konverzije, a zašto se izuzima? Pa, zato što kažu da je potpisan ugovor o prodaji, a prvi put čujem, i to svako ko je pravnik, ne mora da bude pravnik, reći će u ovoj Skupštini da je zakon iznad bilo kog ugovora, posebno kupoprodajnog ugovora.
Prema tome, NIS nije platila konverziju. Znači, već tada posle tri meseca kada su uveli ovo shvatili su da je ovaj institut apsolutno neupotrebljiv.
Još nešto, po sadašnjem zakonu, koji je na snazi i koji će biti ukinut ako budete glasali za Zakon o izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji, zemljište ispod objekta, kao i zemljište za redovnu upotrebu nije predmet konverzije, na njega se ne plaća konverzija.
U većini slučajeva o kojima se govori sve je zemljište ispod objekta i sve je zemljište za redovnu upotrebu. Zato skoro 94 konverzije u Srbiji je urađeno bez naknade, za nula dinara, zato što je svaka od ovih firmi dokazala da ima zemljište za redovnu upotrebu, koje je parkinzi, putevi, tehnički ulazi i sve ostalo i da ima naravno zemljište ispod objekta.
Čuli smo priču o tome kako kada su prodavani objekti nije prodavano zemljište ispod objekta. Inače, član 102. Zakona o planiranju i izgradnji, koji inače postoji u Zakonu o planiranju i izgradnji od 2003. godine, nije unet sada i nije unet kada su poslednji put menjani zakoni, među svim zakonima o planiranju i izgradnji postoji, uvodi princip jedinstva nepokretnosti, što znači da kupujući objekat kupujete i zemljište ispod objekta i kupujete zemljište za redovnu upotrebu i zato se nikada na to nije ni plaćala konverzija. Zato imamo situaciju u kojoj većina ovih objekata, o kojima se priča, ne bi ni platiti konverziju, ali bi se desilo nešto drugo – izgubili bi dve, tri, četiri, pet ili šest godina da dokažu da ne moraju da plate konverziju, zato što prvo imate lokalnu samoupravu, pa Poresku upravu, pa žalbu Ministarstva finansija, pa mogućnost da idete na Upravni sud, pa pre toga Pravobranilaštvo i zato se gubi vreme.
Znači, imamo institut koji ne donosi novac u državni budžet. Imamo institut gde u skoro 94% slučajeva nije naplaćeno ništa, nula. Zato imamo ovih 30 miliona evra u budžetu. Inače bi bilo verovatno milijarde. Imamo institut koji koči razvoj lokacije, od kojih su većina u stečaju, zapuštena i to manje – više svaki grad u Srbiji ima. Imamo institut koji ne donosi prihode, a koči razvoj i sada i hoćemo da se taj institut zadrži. To nije ni racionalno i to ne bi uradila nijedna vlada u svetu.
Da ne pričamo o tome da čak i oni koji su bili, koji su uživali pravo korišćenja na zemljištu, građevinskom gradskom zemljištu, su po našim zakonima plaćali uredno porez na imovinu. Znači, možemo da im napravimo porez na imovinu, ali ih sprečavamo oko toga kako će da koriste svoje zemljište, a pri tom zemljište koriste u skladu sa planovima koje donose lokalne samouprave, urbanističkim planovima, pa su lokalne samouprave mogle da kažu da je negde put ili park ili mogli su da stave šta god želeli.
Znači, nije normalno da nekom se naplaćuje porez na imovinu, a da se istovremeno zabranjuje tome ko plaća porez na imovinu uredno da raspolaže tim zemljištem.
Da, ne pričamo o tome, da je u zakonu iz 2009. godine član 101. stav 1. zakona kaže se da lica koja su upisana kao nosioci prava korišćenja na izgrađenom građevinskom zemljištu u državnoj svini i Javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima prestaje pravo korišćenja na građevinskom zemljištu i prelazi u pravo svojine bez naknade. I, kada su kompanije koristeći ovo pravo ili stečajni upravnici se obraćali organima, postojao je politički pritisak da se ne donose odluke, pa su se onda različite kompanije žalile Upravnom sudu, pa je Upravni sud donosio presude u njihovu korist i posledica toga je ogroman broj nerešenih predmeta, posledica toga su milioni neizgrađenih kvadrata, posledica toga je da smo došli u situaciju da umesto da imamo dva ili tri miliona kvadrata poslovnog prostora u Beogradu, mi danas imamo 1,2 miliona, što je manje nego u Sofiji, što je manje nego u Bukureštu, što je četiri puta manje nego u Budimpešti.
Nijedna zemlja bivše Jugoslavije, neću da govorim o zemljama bivše Istočne Evrope, hajmo da se sada držimo samo Jugoslavije, nijedna zemlja bivše Jugoslavije, pošto smo mi imali jedinstven sistem na građevinskom zemljištu u socijalizmu, nije postojala privatna svojina. Inače u Srbiji nije postojalo do 2006. godine, do novog Ustava. Nijedna zemlja bivše Jugoslavije nije i nema ovaj institut, nijedna. Slovenija je to rešila 1997. godine dozvoljavanjem bez naknade konverzije, Hrvatska 1996. godine, Bosna uvela 2003. godine i brže bolje ukinula pošto su shvatili da to ne može da funkcioniše, Makedonija je davala za jedan denar, što znači besplatno i ovaj zakon, ukidanjem ovog prava znači završetak svojinske transformacije u Republici Srbiji.
Uradićemo to poslednji u bivšoj Jugoslaviji, jer naš Ustav je iz 1990. godine, je još imao recidive komunizma i nije prepoznavao privatno vlasništvo na građevinskom zemljištu, pa je Zakon o planiranju i izgradnji iz 2003. godine pravio neka hibridna rešenja kako bi se na neki način omogućilo privatno vlasništvo.
Tek Ustavom iz 2006. godine uvedeno je prvi put privatno vlasništvo na građevinskom zemljištu. Da ne govorim o tome da je između 2006. i 2009. godine bila potpuna omogućena konverzija bez naknade i nikakav problem oko toga nije postojao.
Na kraju želim da kažem – ukidanjem konverzije bez naknade. Prvo ćemo osloboditi zarobljeni potencijal srpske privrede. To je antirecesiona mera, jer na taj način omogućavamo privredi da može da nastavi da gradi.
Drugo, oslobodićemo se zabluda iz prošlosti, da svaki put država treba da uzme pare od svojih privrednika, što nije tačno i što je inače bio manir države u prošlosti.
Treće, imamo način da se borimo sa recesijom u građevinskoj industriji koja postoji u čitavoj Evropi, jer ćemo dati novi zamajah građevinskoj industriji. Dobitnici su prvo država koja će imati mnogo veće prihode, koja će imati prihode od poreza na dohodak, koja će imati prihode od PDV-a, od poreza na imovinu, od poreza na prenos apsolutnih prava. Dobitnici su privrednici koji će moći da grade i samim tim zaposleni u njihovim kompanijama i naravno građani koji će imati niže cene nekretnina.
Juče na javnom slušanju i time ću završiti, čuo sam jedan argument koji je ideološki i koji donekle ne mogu da razumem, ali mogu da shvatim zašto se neko protivi ovome i zašto želi da sačuvamo jedan poslednji recidiv komunizma u ovoj zemlji. To je ovo. Poslednji recidiv komunizma.
Čuli smo argument da treba uvesti moratorijum na izgradnju i treba zabraniti svaku izgradnju u Srbiji. To je legitiman stav, politički. Ima onih političara koji misle da ne treba više da se gradi. Politika naše Vlade je da se gradi. Politika naše Vlade je da se Srbija razvija. Ima onih i to građani samo treba da znaju, da oni koji kažu da ne treba ništa više da se gradi, znači nema novih stanova za one koji nemaju stanove i biće više cene postojećih cena, kao i više cene zakupa. To je posledica neznanja, posledica toga da želimo da ostanemo poslednja zemlja u Evropi sa recidivima komunističkog upravljanja građevinskim zemljištem i to je cena neodgovornosti.
Mogu da razumem da je to politika, ali ne mogu da ne kažem da je to neodgovorno. Zato, nemojmo da pričamo neistine kada je u pitanju ukidanje konverzije uz naknadu. Taj institut ne samo da nikada nije doneo koristi, nego skoro da nije primenjivan. Nije primenjivan ne od jedne Vlade, nego od mnogo različitih Vlada, što znači da nije ni mogao da bude primenjivan. Sada, nam neko kaže – vi niste hteli da primenjujete taj institut i zato ga ukidate, pa ne on da je mogao da se primenjuje, primenjivao bi se.
Čućete priče o milijardama bez kojih će navodno ostati država. Ne, država će ukidanjem ovog instituta dobiti milijarde kroz investicije i kroz prihode za državu, a te milijarde da su mogle da budu naplaćene, a nisu nikada naplaćene, te milijarde bi se već naplatile. Da ponovim za 12 godina kao Republike Srbije naplatili smo nešto malo više od 30 miliona evra, a zarobili preko 5.000 lokacija. Vreme je da se sa tim raskrsti i vreme je da se ova zemlja razvija i da ova zemlja poslednja u bišvoj Jugoslaviji raskrsti sa društvenom svojinom i komunističkim upravljanjem na građevinskom zemljištu.

Najbolje je kada se o Srbiji brine neko ko živi u Beogradu i Skupština mu plaća stan u Beogradu. To obično bude tako.
Slušali smo futurističke priče o tome kako bi izgledala Srbija da se neko danas probudio. Ne znam šta bi pomislio Dimitrije Ljotić da se probudio posle 78 godina, od one 1945. godine kada je stradao, i kad vidi da zastupnici neoljotićevske politike brane institut Josipa Broza Tita i Edvarda Kardelja, koji je inače zasnovan na mislima Karla Marsa i Fridriha Engelsa, da ne kažemo i Lenjina. Zaista ne znam na šta bi to ličilo.
Zaista, kao što možete da vidite, ovde mi imamo sa nekim poslanicima samo jedan problem. To je bilo još kod izbora Vlade. Oni uvek znaju šta treba da se dogodi u drugim strankama, samo ne znaju kako da nešto urade u svojoj stranci da dođu na vlast, pa smo ispali krivi i, ne znam, Ivica Dačić i Siniša Mali i Marinika Tepić i Goran Vesić i ne znam ko još što jedan poslanik nikako da dođe na vlast.
Mislim da mi krivi nismo, koliko god vi nas ne volite. Mislim da su krivi za vas građani, jer građani ne žele da glasaju za vas. Mislim da je vrlo jednostavan način da rešite svoj problem – pobedite na izborima, dobijete malo više glasova nego što ih imate, ne malo, mnogo više glasova nego što ih imate sada, i kad dobijete te glasove, vi onda počnete da sprovodite svoju politiku. Ovako, moram da kažem, to izgleda stvarno čudno. Pričamo stalno o tuđoj politici, stalno vam je neko drugi kriv što vi niste na vlasti, a nikako, nikako da pobedite i da ubedite nekog da je vaša politika dobra.
Prema tome, na dnevnom redu ove Skupštine nalaze se važni zakoni – Zakon o planiranju i izgradnji, izmene i dopune Zakona o ozakonjenju objekata, železnički zakoni, zakon kojim se omogućava pomoć porodicama, odnosno deci, majkama za njihovu decu, zakoni koji treba da omoguće da nastavi ova zemlja da se razvija. Nažalost, ne čusmo apsolutno ni jednu, ali ni jednu, ni jednu primedbu, iz čega mogu da zaključim da su ti zakoni dobri, i ne čusmo ni jedan predlog kako bi poslanik uredio nešto bolje.
Čuli smo to kako on sanja i čuli smo kako brani poslednji recidiv komunizma u ovoj zemlji – upravljanje građevinskim zemljištem po modelu gospodina ili druga Edvarda Kardelja. Eto, to smo čuli. Zaista to, moram da kažem, izgleda paradoksalno. Svako ima pravo na svoju politiku i svako treba da je brani, ali ja nisam ovde čuo reč od politike. Čuo sam samo žalopojku zašto na vlasti nije poslanik i svake godine u svakom novom sazivu mi slušamo istu žalopojku i stalno mu je neko drugi kriv i stalno se zna najbolje šta treba da se uradi u bilo kojoj vladajućoj stranci, ali samo ne zna šta treba da se uradi u njegovoj stranci.
Što se mene tiče, voleo bih da pričamo o argumentima, voleo bih da čujem primedbe, jer ja znam da vi niste glasali za to da gospodin Siniša Mali i ja budemo ministri i ne očekujemo od vas podršku, ali za nas su glasali neki drugi ljudi i oni su većina u ovoj zemlji, a očekujem da pričamo o argumentima o zakonima i da zaista ako imamo argumente ih sučelimo. Prazne priče i o tome šta bi se desilo da se neko probudio posle 78 ili 13 godina ili 23 godine zaista ne doprinose tome da se u ovoj zemlji donose dobri zakoni. To je samo dokaz da izgleda poslanik zakone nije ni pročitao, jer da je pročitao, verovatno bismo imali neku argumentovanu raspravu o onome što se dešava. Mislim da prazne priče ovaj dom i ova zemlja ne zaslužuju.

Moguće je da je predsednik Vučić pogrešio kad je meni ili gospodinu Malom ili Ani Brnabić dao šansu, ali mi smo stranka u kojoj smo svi stalno na ispitu, tako da ako bude smatramo da je pogrešio, mi sigurno nećemo biti na ovim mestima.
Ono što vidim kao napredak kod vas, to je da ste rekli da poštujete Aleksandra Vučića, to je zaista veliki napredak i vidim vašu želju da Aleksandar Vučić vama da šansu i jasno je da ste očigledno shvatili kako ćete jednom dosanjati svoj san da budete jednom neki ministar, kao što ste potpisali pristupnicu za SPS, izgleda da vas čeka da pokušate da potpišete pristupnicu za SNS i da onda Aleksandar Vučić, predsednik Republike vama da neku šansu.
Dobro je što očigledno shvatate da je to jedini način da ikada dođete na vlast. Dakle, kao što vidim, kod vas postoje određeni napreci, samo nikako da mi objasnite kako to kao krajnje desničarska stranka da podržavate projekte Edvarda Kardelja i krajnje levice? Kako celovito branite tu društvenu svojinu nad građevinskim zemljištem i kako to, kako se to uklapa u vašu ideologiju? Ako to uspete da objasnite, možda će Aleksandar Vučić i vama dati šansu.

Ja cenim energiju i cenim to što neko unosi emociju samo kada pričamo o zakonima treba da imamo znanje. Sve ono što ste gospodine Jovanoviću sada rekli povodom Zakona o planiranju i izgradnji ne odnosi se na Zakon o planiranju i izgradnji već na Zakon o rudarstvu i ideološkim istraživanjima. Tako da, Zakon o planiranju i izgradnji ni na koji način ne tretira rudarstvo za to, inače postoji poseban zakon i ovaj zakon koji je danas, postojeći zakon o izmeni i dopuni zakona koji su danas na dnevnom redu apsolutno se ne primenjuju na bilo kakav akt koji se tiče samog rudarstva. Tako da bi bilo jako dobro da sledeći put naprosto pročitate zakon i da znate o čemu mi ovde pričamo.
Ovo što ste vi rekli jeste možda mesto za poslaničko pitanje, da o tome dobijete odgovor, ali nije mesto za raspravu o Zakonu o planiranju i izgradnji. Kao što juče mogu da razumem da ste napravili grešku kad ste rekli da je u parku u Aranđelovcu srušen objekat koji su izgradili Karađorđevići, u stvari izgradili su ga Obrenovići. Ovo kažem zato što i žao mi je što kažete da je juče javno slušanje bilo farsa zato što sam ja bio veoma radostan što ste vi učestovali na javnom slušanju, bili ste koliko sam primetio skoro sve vreme tamo. Znači da vam je bilo zanimljivo, pa smo mogli jedne druge da čujemo, žao mi je, rekao sam i tada što je održano dan ranije, ali tada je zakazana sednica Skupštine, ali i ako je bila farsa, kako vi to kažete očigledno vam je bila korisna, jer smo razgovarali, čuo sam neke vaše argumente, odgovorili smo na neka pitanja i mislim da to jeste suština javnog slušanja i zato smo ga i održali.
Tako da ste strane ja stvarno mislim da bi bilo veoma dobro da kada pričamo o Zakonu o planiranju i izgradnji, ne pričamo o drugim zakonima koji nisu na dnevnim redu, a postoje i drugi instituti kako možete da dobijete odgovor na to pitanje.
Inače, ja sam očekivao da ćete vi podržati, ne vi, nego i većina poslanika, bez obzira da li su iz vladajuće većine ili opozicionih redova podržati ovaj zakon. Između ostalog, zato što usvajanje izmena i dopuna Zakona o planiranju i izgradnji i ukidanje, zakon leksa, odnosno Zakona o infrastrukturi znači da ćemo mi moći da zatvorimo Poglavlje pet, pregovora o pristupanju EU koji se odnosi na javne nabavke, što znači da ćemo Klaster jedan moći da zatvorimo. To je jedan od najvažnijih razloga zbog kojih se ukida ovaj zakon i zbog koga se menja i izvršavaju se izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji.
Očekujem da se podrže i železnički zakoni, Zakon o železnici, zakon o interoperabilnosti železničkog sistema, jer zakon o inteoperabilnosti znači da mi usaglašavamo sve naše propise sa EU kada je u pitanju železnički saobraćaj, što nam omogućava da zatvorimo Poglavlje 14 koje se tiče transporta u pregovorima sa EU i da Poglavlje 21 koji se tiče transservisnih mreža takođe zatvorimo. Tako da su ovi zakoni veoma značajni i veoma važni za pristupanje Srbiji EU. Pretpostavljam da je to cilj većine poslanika u ovoj Skupštini i da oni koji se zalažu za pristupanje EU treba da između ostalog da podrže ove zakone.
Da ne govorim o tome da se u samo Zakonu o planiranju i izgradnji između ostalog usvaja više evropskih direktiva. Jedna od njih je ona koja se tiče energetskih pasoša, odnosno prodaja nekretnina kroz energetske pasoše, odnosno energetska efikasnost. To je Direktiva 13, o zgrada EU koja se potpuno primenjuje. Znači primenjuje se šest evropskih direktiva i to je nešto što je značajno svima.
Kao što sam očekivao da oni koji se zalažu za ekologiju podrže recimo to što ubuduće, ako budu usvojene izmene i dopune ovog zakona više neće moći da se grade objekti čija je bruto površina više od 10.000 kvadrata, bez sertifikata zelene gradnje. O tome smo pričali juče vi i ja na javnom slušanju. Sertifikati zelene gradnje su međunarodni sertifikati, sertifikati koji omogućavaju da se gradi sa ekološkim materijalima, koji garantuju energetsku efikasnost. To je nešto za šta bi trebalo svi da se zalažemo i to je nešto što bi zaista svi trebali da podržimo.
Pričali smo juče o tome da će u buduće prilikom prijave radova morati da se daje garancija za štetu trećim licima, što mislim da se svi slažemo da je bio slučaj u dosadašnjoj praksi koji treba da se prevaziđe. Da neko ko potencijalno bude oštećen zbog nečije gradnje ima odakle da naplati štetu. Izmenama i dopunama ovog zakona će se između ostalog, što je vrlo važno za našu ekologiju i zaštitu životne sredine uvesti da prilikom dobijanja upotrebne dozvole će svako morati da da dokaz o kretanju građevinskog otpada. To znači da ćemo samim tim smanjiti sigurno 50, 60, možda i 70% deponija građevinskog otpada, jer ubuduće onaj ko je investitor neće moći da dobije upotrebnu dozvolu, ako onaj ko mu vozi građevinski otpad ne donese dokaz da je taj otpad predao ovlašćenom operateru. To su važne i dobre stvari, koliko ja razumem za sve nas.
Tako da sam očekivao da pričamo o tim stvarima, a pričali smo o Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima i druga stvar. Znate opštine su te koje usvajaju planove i opštine su te koje odlučuju na svojoj teritoriji u skladu sa višim urbanističkim planovima šta može da se radi na njihovoj teritoriji. Takođe veoma brzo će se pred poslanicima Narodne skupštine naći predlog prostornog plana Republike Srbije. To će biti treći plan koji usvajamo u istoriji Srbije i to će tada biti prilika da pričamo o tome šta je sve gde predviđeno i kako možemo da zajednički uvidimo i zajednički sagledamo razvoj Srbije.
Tako da, kažem, sve što ste rekli, ne tiče se zakona koji je na dnevnom redu. Ne znam šta bih vam na to odgovorio, osim moje koleginice Đedović koja će vam odgovoriti sasvim sigurno, ali vas molim da zaista pričamo o onome što je na dnevnom redu i kada pričamo o nekom zakonu da naprosto znamo o čemu pričamo.
Inače, što se tiče vaše želje i toga da cenite šta sam uradio, znate ne bavim se ja samo građevinarstvom. Evo, recimo vi ste radili vremenom u KPGT, kod gospodina Ljubiše Ristića i između ostalog kada sam bio na javnoj funkciji u Beogradu, Grad Beograd je preuzeo KPGT Ljubiše Ristića. To je postalo gradsko pozorište i tako smo ga zaštitili i tako će to pozorište nastaviti da živi onako kako zaslužuje. Tako kada pričate o nekome šta je ko uradio, pogledajte da sagledate ovaj moj savet, ipak sam duže u politici od vas, probajte da sagledate šta je sve ko radio. Probajte da ne vidite u svemu zaveru i pokušajte da se obavestite o stvarima o kojima pričamo. Mislim da kada bismo tako svi radili, da bismo zaista mogli da govorimo na bolji način o zakonima.

Gospodine Nikoliću, bio jednom jedan profesor na Pravnom fakultetu koji je imao običaj da kaže "mnogo priče, a malo znanja".
Moram da vam kažem da sam zapanjen da vi kao advokat toliko malo pokazujete znanja kada su u pitanju pravne posledice ovog zakona, da zaista počinjem da sumnjam kako vi svoj posao radite.
Inače, kada pričate o tome da li je neko od nas nekome nešto obećao, samo da vam kažem da nama niko nije bacio bombu pošto nikom ništa obećali nismo.
Kada čitate imena sudija Ustavnog suda, samo da vas podsetim da se gospođa ne zove Drašković, već Marija Draškić i to bi kao advokat, takođe, trebalo da znate kada pričamo o Ustavnom sudu.
Inače, neverovatno je da vi kao advokat ne razumete i ne umete da protumačite odluku Ustavnog suda, koja inače ne može da se odnosi na ovaj slučaj, pošto je doneta pre devet godina i to takođe pokazuje neko elementarno neznanje.
Odluka Ustavnog suda je jasna i glasna i kaže: ukoliko ste kao država doneli odluku da naplaćujete konverziju, ona mora da bude po tržišnim uslovima, jednaka za sve, a vaše pravo je da donesete tu odluku ili da je ne donesete.
Prema tome, ne tumačite pogrešno Odluku. Nadam se da to radite samo zato što ne znate, a ne zato što to radite namerno, jer kao advokat trebalo bi da razumete makar odluke sudova.
Moram takođe da vam kažem da mi je neverovatno da kao advokat ne znate za član 102. Zakona o planiranju i izgradnji, koji se inače nalazi u svim zakonima o planiranju i izgradnji od 2003. godine, koji inače propagira princip jedinstva nepokretnosti, što znači da kada kupujete objekat, kupujete i zemljište ispod objekta i to bi takođe trebalo da znate, a vidim da ne znate.
Takođe, kao advokat trebalo bi da znate da Savet za borbu protiv korupcije ne može da oceni da li je nešto ustavno ili nije.
Ne pozivajte se na organe čiji posao nije da ocenjuje ustavnost. Zna se ko u ovoj zemlji jedini može da ocenjuje ustavnost, a to je Ustavni sud.
Prema tome, ne pričajte i ne uzimajte ono što je Savet za borbu protiv korupcije napisao, ne učestvujući naravno u javnoj raspravi, a to je sada manje važno i nije to pitanje za nas ovde, već ukoliko smatrate da je zakon neustavan, znate koji je put, mada sumnjam, kako razumete zakone, da ćete tu žalbu dobro napisati.
Ono što mene najviše zbunjuje nije to što vi branite Kardeljevu politiku i odluku. To nema veze i to sam malopre rekao ovim drugima što sede sa vama. Nije mi jedna stvar jasna. Kako je moguće da vi ne znate da je najveći broj lokacija koje će sada moći da budu puštene u promet, jer se ukida konverzija, u stečaju i da to nema nikakve veze ni sa kakvim vlasnicima firmi.
Da znate nešto o tome, znali biste, recimo, da sve izbeglice koje žive u Altini, u Busijama, u Grmovcu, u svim tim naseljima, Plavim horizontima, oko Beograda, ne mogu da legalizuju svoje kuće zato što se ta zemlja nalazi u stečaju u različitim poljoprivrednim bivšim kombinatima, iako su gradili kuće pre 20 godina i pre 25 godina i 17 godina, imali bi mogućnost da legalizuju po sadašnjem zakonu bez ikakvih problema, ne mogu da legalizuju jer ne mogu da reše imovinu, zato što su ta preduzeća u stečaju i zato što je neko iz lične osvete, tadašnji predsednik Tadić, uveo konverziju da bi se osvetio onim tajkunima sa kojima nije bio u dobrim odnosima. E, zato ti ljudi i dan danas ne mogu da legalizuju svoje kuće.
Pa, razmišljajte malo o posledicama tog zakona da će recimo ukidanje konverzije omogućiti da se izvrši legalizacija u Altini, svim onim ljudima koji su pobegli u „Oluji“ i koji su izgradili kuće ne pre godinu dana i ne pre dve godine, na koje se ne odnosi ova izmena Zakona o legalizaciji, odnosno o ozakonjenju, već pre 10 godina i koje sve uslove imaju da se legalizuju, samo jedan nisu imali, ne mogu da reše problem imovine. A zašto ne mogu da reše problem imovine? Pa, zato što je neko smislio nakaradni institut koji ne donosi nikakvu korist zemlji, osim što koči razvoj privrede i zato što stečajni upravnici nemaju novca, niti poverioci žele da ulože u proces konverzije, niti to mogu da urade, pošto niko ne zna od njih kako bi to uradio i zato stoje i zato su njihove kuće na zemljištu koje su kupili, znači kupili, čak nisu nesavesmo ušli na to zemljište, nego im je neki drugi državni organ, u ovom slučaju organ lokalne samouprave, kao što to dobro znate, prodao tu zemlju, ne mogu da se legalizuju, jer se ona vodi na neki PIK koji je u stečaju i koji je u konverziji.
Rekli ste malopre jednu stvar za koju ne mogu da verujem, nadam se da je lapsus, da je sve to državna zemlja. Državna zemlja, gospodine Nikoliću, ne može da bude predmet konverzije, shvatite to. Samo zemlja koja je u vlasništvu, osnivačkom kapitalu preduzeća, ne državna, gospodine Nikoliću. Kad već pričate o nekom zakonu, pročitajte ga, hajde, samo ga pročitajte, ništa više, samo to, samo malo uložite napor, pročitajte zakon i pošto ste pravnik, hajde samo malo razmišljajte, da ne pričate stvari koje nisu istinite.
Prema tome, donosimo ukidanje konverzije, između ostalog, i da bi oni koji su izbegli, koji žive u Altini, mogli da se legalizuju. A vi ćete ostati zapamćeni da ste protiv toga i to vama neka služi na čast, ne što podržavate ovaj Kardeljev princip upravljanja zemljištem, hajde ostavimo to po strani, to mogu da razumem, prošlo vremena, mnogo njih i ne zna ko je Kardelj, nego vi to sprečavate.
Prema tome, ne pričajte, kad već pričate o posledicama, onda pričajte o svim posledicama, a jedna od posledica ukidanja konverzije je i ova. I ne pričajte o tome da je neko ko nije nadležan doneo odluku da je neka odluka neustavna. Zna se ko u ovoj zemlji, koja je uređena, zna se ko donosi takvu odluku.
Nadam se da je ovo samo vaša želja i da ste sve ovo uradili samo iz vaše želje, da se, eto, dopadnete svojim biračima, a ja pretpostavljam da među tim ljudima koji će se, ili klijentima, moguće je i to, ali ja pretpostavljam da će se među tim ljudima koji će sada moći da se legalizuju i da koriste, između ostalog, to što više nema konverzije, da reše svoja životna pitanja, pretpostavljam da tu može da ima neko ko je glasao i za vas i nemojte tim ljudima da se svetite zato što ne volite ovu Vladu, zato što je ova Vlada hrabra bila da predloži nešto što je inače nonsens koji je postojao u celoj bivšoj Jugoslaviji, samo u Srbiji i nigde više, i koči razvoj zemlje i to svi znamo da se dešava, ali važno da smo protiv. Ja ne kažem, opozicija ste, možda ne želite da glasate za, ali nemojte ono što je dobro da napadamo i nemojmo da govorimo o tome da je to državna zemlja, nije državna zemlja. Nije državna zemlja.
Kao što sam čuo pre neki dan, priča se o Beogradskom sajmu, inače imovina Beogradskog sajma je imovina Republike Srbije i to može svako ko ode u APR da pogleda, jer je Srbija dobila spor sa Sajmom i onda samo treba malo mozak uključiti i pokazati da državna zemlja ne može, gospodine Nikoliću, da bude predmet konverzije, samo ono što je u osnivačkom kapitalu preduzeće.
Izvinjavam se ako sam oštar, ali zaista mislim da treba da pričamo na taj način. Ja sam stvarno očekivao da vi kao advokat to bolje razumete, da bolje razumete ko može da kaže da li je nešto ustavno ili nije, da bolje razumete šta može da bude predmet konverzije. Evo, piše vam u postojećem zakonu. Ne može državna imovina da bude predmet konverzije. Kao što po postojećem zakonu sva imovina, sva zemlja ispod objekta i sva zemlja za redovnu upotrebu nije predmet konverzije, a u 94% slučajeva u kojima je urađena konverzija je to se tako pokazalo.
Prema tome, zašto zadržavati institut koji nam je doneo 30 miliona evra za 12 godina? Evo, sad da ostavimo da je uveden u najboljoj nameri, čak i to hajde da kažemo, ali čemu, jer se pokazalo da ne funkcioniše? Zašto zadržavati institut koji ne donosi prihode, koji koči dalji razvoj i koji, između ostalog, ne rešava ni ove životne situacije, kao što je, recimo, kao što su PIK-ovi u Altini, u Busijama, u Grmovcu, na Plavim Horizontima. Imate toga i po Borči. Siguran sam i na mnogim drugim mestima u Beogradu, ali za ova mesta znam, zato što ti ljudi koji žive u Altini i na Plavim Horizontima nisu ušli na tuđu zemlju i ogradili, nego su uzeli i platili tu zemlju tada opštini Zemun, platili i dobili ljudi zemlju i izgradili kuće. Nisu oni krivi što nisu legalizovali, jer oni nikog prevarili nisu.
Sad im ovim zakonom, između ostalog, i to omogućavamo. Nadam se da vi bar računate da je dobro što smo njima pomogli, ako ne verujete da je dobro što se ovaj zakon donosi.
Tako da vas molim, zaista, sledeći put da kao pravnik stvarno baratamo činjenicama, jer mnogo toga što ste rekli, nažalost, nisu činjenice. Nadam se da je to rečeno u žaru borbe ili kako već, nije važno, ali ovo je dobra stvar. Ovaj institut ne donosi efekte. I nemojmo da pričamo o tome kako tumačimo odluku Ustavnog suda. To sam čuo i od nekih vaših kolega i na javnom slušanju. To nije tačno, to zaista nije tačno. Na kraju krajeva, i da ste u pravu, zna se ko donosi odluku o tome. I kako sud bude rekao, tako će uvek biti.
Prema tome, ne govorimo o državnoj zemlji. Državna zemlja nije predmet konverzije nikada mogla da bude. Ona može da se proda preko Direkcije za imovinu, kako već to ide po zakonom uređenom postupku i to je to.
Čitam da se priča da se zakon donosi zbog Sajma. Sva imovina Sajma je državna imovina, sva. Nema šta tamo, nije predmet konverzije, ne može nikad da bude predmet konverzije. Zato je konverzija nula na Sajmu, jer ne postoji.
Izvinjavam se ako sam bio malo oštriji, ali zaista mislim da treba da pričamo sa argumentima i zaista mislim da ne treba da pričamo o tome i nadam se da ćete vi podržati da izmenama i dopunama ovog zakona ljudi u Altini legalizuju kuće. Evo, ne morate da podržite što će moći da se gradi na drugim mestima, vi imate neku sumnju, jer kažete neko je nekom nešto obećao. Evo, ja obećao u Altini pre šest godina da ću da pomognem da se legalizuje, obećao tim ljudima. Evo, pokušavam da izvršim obećanje. Ako možete da mi pomognete, ja bih bio srećan. Hvala.

Gospodine Nikoliću, zaista nemojte vi da pričate o političkim strankama, ali da vam kažem nešto. Vi ste uvredili sudije Ustavnog suda, zato što ste… Prvo, niste znali da pročitate ime sudije Ustavnog suda, a drugo pogrešno ste protumačili odluku, i to namerno radite. Dobro je što ste priznali da ništa ne znate, jer to je veliki napredak u vašem slučaju. Čestitam vam.

Kad smo kod zaduženja, vrednost BDP Srbije na kraju 2012. godine iznosila je nešto malo više od 60 milijardi evra, 2012. godine je iznosila 34 milijarde, kada je bilo 34 milijarde tada je zaduženje Srbije iznosilo 74% bruto domaćeg proizvoda, danas je oko 50%, na skoro duplo veću vrednost BDP-a.
Meni je stvarno, inače, kada pričamo, recimo, o evru, pošto se i o tome govorilo, 5. avgusta 2008. godine vrednost evra bila je 78 dinara, a 2012. godine bila je 119,8 dinara. Danas je koliko, 119 dinara, 117, čak i manje, izvinjavam se, a prošlo je u međuvremenu od 2012. godine jedanaest godina. Znači, od 2008. do 2012. godine evro je porastao sa 78 na 119 dinara, kad pričamo o tome koliko je bila stabilna nacionalna valuta.
Pričamo danas o finansijskim zakonima, ja bih voleo, pošto se o tome priča kao o nečemu što najstrašnije treba da zadesi Srbiju, da kažemo građanima i građankama Srbije šta će se graditi iz ovih zakona, odnosno na osnovu zakona za koje se nadam da će dobiti podršku.
Recimo, ulagaće se u naučnu inovacionu infrastrukturu Srbije. Radiće se istraživanje u javnom sektoru, odnosno Naučno-tehnološki park u Nišu, u kome je nastavak, zatim, gradiće se proširenje Naučno-tehnološkog parka u Čačku, gradiće se u Kruševcu biznis inkubator i to je nešto što mislim da je važno za sve građane Srbije i da pokazujemo time da ne želimo da razvijamo samo Beograd.
Gradiće se brza saobraćajnica između Šapca i Loznice. Zaista ne mogu da verujem da nekome pada napamet da mi ne treba da povežemo Srbiju sa Republikom Srpskom. Srbija i Bosna i Hercegovina za vreme socijalizma iz nekog razloga nisu bile povezane, ne znam zašto. Mi danas gradimo dve brze saobraćajnice i jedan auto-put prema Republici Srpskoj i drugi je u planu. Gradimo Sremska Rača – Kuzmin koji je deo auto-puta Beograd-Sarajevo, koji će se od Doboja vezivati prema Banja Luci, a Republika Srpska gradi svoj deo do Bijeljine, a gradimo i Ruma-Šabac, pošto ćemo Šabac-Ruma, odnosno Ruma-Šabac-Loznica, izvinjavam se, pošto ćemo od Rume do Šapca auto-put pustiti do kraja oktobra, znači, do Loznice, koji će biti veza preko graničnog prelaza Šepak sa Republikom Srpskom i gradićemo odvojak na Slepčević-Badovinci, tako da ćemo imati na toj brzoj saobraćajnici za koju danas uzimamo kredit dve veze sa Republikom Srpskom. Ako to nije nacionalni interes, ja stvarno ne znam šta je nacionalni interes i ne mogu da verujem da neko može da glasa protiv ovoga.
Govorim o tome da ćemo raditi, da ćemo obezbediti dodatni novac za Moravski koridor. Vidim da ovde smeta samo Veliko Gradište – Požarevac, a niko ne pominje Moravski koridor, gde ćemo povezati, evo već do kraja oktobra Kruševac, a vrlo brzo i Trstenik, koji niko se ranije nije setio da poveže auto-putem, a mogli su, imali su prilike, i imali su i ministra, pa nisu povezali Trstenik. Znači, do kraja oktobra povezaćemo Kruševac na auto-put.
Do kraja sledeće godine povezaćemo Kraljevo na auto-put. Preko, od Preljine do Adrana, a do kraja 2025. godine Trstenik, Vrnjačku Banju i Kraljevo će dobiti još dve petlje, Vrbu i Kamidžoru. Tako će pet stotina hiljada ljudi koji žive na tom potezu dobiti mogućnost da brže putuju po Srbiji. Obezbedićemo prostor za nove investicije.
Tako da, kada pričamo o tome koji se krediti uzimaju, treba da govorimo o tome šta će se graditi iz tih kredita, a kao što možete da vidite, gradiće se puno.
Ja bih voleo, nisam znao inače, do skora su bili popularni Kinezi, kod pojedinih poslanika, izgleda se stvari menjaju kako se menjaju političke ambicije, i Hong Kong i Kinezi i svi ostali, nisam znao, nisam znao, zaista, da je zabranjeno uzeti kredit od nekog drugog ako gradite kroz međudržavni sporazum, jer to se upravo radilo za vreme predsednika Borisa Tadića. Kada su Azerbejdžanci gradili puteve, nisu samo Azerbejdžanci obezbeđivali novac. I mi smo to poštovali. A da ne govorimo o tome da smo zatekli ugovor koji je potpisan 2012. godine, gde je Francuzima bez ugovora, bez tendera dodeljen posao za projektovanje i izgradnju Beogradskog metroa. Pa, šta smo trebali da radimo, da raskinemo to? Ne, nego smo poštovali to što je potpisano, iako nismo bili mnogo srećni sa tim.
Pa, kako su "Alston" i "Ežis" ušli u izgradnju Beogradskog metroa? Pa, tako što su dobili posao direktno, bez pregovora, bez tendera, direktno, kroz međudržavni ugovor.
Prema tome, praksa međudržavnih ugovora nije uvedena pre pet ili pre 10 godina, ona postoji, bogami, decenijama, postojala je i u vreme Jugoslavije i ona se kao takva koristila.
Kada pričamo o samoj konverziji, ja bih voleo da ponovo podsetim, pošto vidim da neki poslanici to ne razumeju, da državno zemljište nije predmet konverzije. Kada je nešto državno, to nije predmet konverzije. Ne mešajmo, ne govorimo o tome kako će se državno zemljište prodavati ili davati nekome, jer državno zemljište nije predmet konverzije. Da ne pričamo o tome kako samo od jedne konverzije bi trebalo po nečijem mišljenju da se zaradi jedna milijarda, zato što je za 12 godina od konverzije zarađeno 30 miliona evra, a u tih 12 godina prve tri godine su bili na vlasti oni koji su inače usvojili tu konverziju.
Nije bilo moguće sprovesti konverziju. To je nazadan institut koji nije donosio nikakav prihod Republici Srbiji. Sprečavao je investicije. Zato Beograd danas ima 1,2 miliona kvadratnih metara poslovnog prostora, a Sofija 2,6, Bukurešt 2,7, a Budimpešta 4,2 miliona, jer tih 12 izgubljenih godina koje smo imali sa konverzijom ne mogu da se vrate, nažalost, ne možemo još uvek da ih vratimo.
Sad, doneo sam jednu odluku da pokažem kako se to radilo u vreme 2009. godine sa nekim od objekata koji se sada pominju da će biti predmet konverzije, a neće.
Ovo su odluke Vlade Republike Srbije koje se tiču Beogradskog sajma. Kažem to ne slučajno, zato što je G17 tada imao ambiciju da proda Beogradski sajam i to jednoj italijanskoj kompaniji, mislim da je bila iz Riminija, da su o tome čak i mediji pisali. Vlada Republike Srbije donese odluku na sednici koja je održana 15. januara 2009. godine da se kompletan Beogradski sajam stavi pod zaštitu kao objekat, kao spomenik kulture, što znači da ne može nijedan ekser, nijedan šraf da se promeni bez saglasnosti Zavoda za zaštitu spomenika.
Nije baš opravdana bila odluka, jer nije baš ceo Sajam zaslužio da bude spomenik kulture, ali eto, neko je to uradio i Vlada donese tu odluku. Sedam dana kasnije održi se nova sednica Vlade, u kome Vlada povlači tu odluku i kaže - Beogradski sajam više nije spomenik kulture, odustajemo od toga, pa zato što je G17 hteo da proda Beogradski sajam. Nisu tad pitali da li je državno, jer smo mi tek posle toga poveli spor da se utvrdi da je državno vlasništvo nad Beogradskim sajmom, dobili smo sudsku presudu, upisali smo u APR-u državno vlasništvo, da bi onda bila doneta treća odluka 6. marta 2009. godine, u kojoj se samo Hala jedan Beogradskog sajma proglašava spomenikom kulture.
Tako to izgleda kad menjate državne odluke prema tome da li ste odlučili nešto da prodate, pa je nešto spomenik kulture 15. januara, pa nije spomenik kulture 22. januara, pa onda je delimično spomenik kulture 6. marta, zavisno od toga da li se G17 tada dogovorio da proda Sajam ili se nije dogovorio da proda Sajam, pa pošto nisu
uspeli, hvala Bogu, da prodaju Sajam, tada bi bio prodat nezavisno od konverzije, jer su konverziju uveli, kao što sami znate, u septembru, pa su onda izuzeli NIS iz konverzije, pa je onda konverzija važila za sve druge, ali nije važila za NIS. Zašto nije važila za NIS? Pa, ne smeju da naplate NIS-u. A što nisu smeli da naplate NIS-u? Pa, da ih neko ne zove telefonom. To je tako bilo, to je tako izgledalo.
Prema tome, tako je izgledala ta konverzija koja se brani, to je tako izgledalo. Kada pričamo o objektu na Pančićevom vrhu, da je pročitan pažljivo zakon, a nije, mogao bi svako da vidi da se izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji predviđa da nadležnost kompletna i urbanistička i građevinska na nacionalnim parkovima pređe na Vladu Republike Srbije upravo zato što su opštine radile svašta i što nije mogao niko, i to ne sada, nego dvadeset, trideset godina unazad. Zaista je red da Vlada vodi računa o onome što su zaštićena prirodna dobra, a to su nacionalni parkovi. Taj objekat nikada ne može da bude legalizovan, bez obzira što je predat broj ili kako se kaže zahtev. Na tom mestu ne može da bude nikakav objekat i taj objekat tamo ne može da opstane.
Kada pričamo o izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju, da se pažljivo čitao zakon mogli smo da pročitamo u tom zakonu da piše da će se ovo ozakonjenje odnositi samo na vlasnike stambenih objekata koji mogu da dokažu da žive u tom objektu. Na Savskom nasipu nema vlasnika. Prvo, nemoguća je legalizacija, to je jedno, a drugo na tom objektu koji se pominje niko ne živi i nije moguće izvršiti priključenje struje i vode na taj objekat. Samo treba pažljivo pročitati zakon, samo treba malo čitati, samo pročitati zakon i videti na koga se to odnosi.
(Narodni poslanik Aleksandar Jovanović dobacuje iz klupe.)

Prema tome, odnosi se samo na ljude, odnosi se samo na one koji žive u objektima koji mogu da dokažu da žive sa svojim porodicama. Ne odnosi se na one koji su gradili bespravno, odnosi se na one koji su kupili stanove. Znači, to nikakve veze nema sa investitorima i nikakve veze nema sa procedurom o ozakonjenju, izmenama i dopunama Zakona o ozakonjenju. Ne rešava se ozakonjenje, već se rešava jedna urgentna situacija na koju su nam ukazali Zaštitnik građana, na koju nam je ukazao na kraju i Evropski sud za ljudska prava i postoji evropska praksa gde se smatra da su struja i voda i grejanje osnovna ljudska prava i da to ne treba da ima veze sa statusom objekta.
Uostalom, ta praksa je takva da, recimo, kada se gradi nešto, a finansira se kreditima Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj ili Banke Saveta Evrope ili drugih međunarodnih finansijskih institucija, oni traže od nas kao investitora da čak isplatimo i bespravne objekte, i to je tako i zbog toga ne pričajmo priče da se na ovaj način završava ozakonjenje.
Nisam pričao o tome kako će biti rešeno ozakonjenje, a biće rešeno, nisam pričao, jer i nisam neko ko je davao prazna obećanja. Kada budem bio spreman da o tome pričamo, onda ću naravno doći ovde pred Skupštinu, pa ćemo razgovarati. Ovo je rešavanje urgentne situacije za ljude koji žive u tim objektima.
Kada pričamo o tome ko će imati korist od toga što će biti ukinuta konverzija bez naknade, ja mogu da se setim, kada sam bio u Busijama bili su tamo Milan, Milka, Svetlana, Darko, Jovan, oni će imati korist, oni će da imaju korist, pošto ćemo rešiti problem PIK-a, a zbog koga ne mogu da se legalizuju. Gradili su kuće pre dvadeset godina. Oni će imati korist, oni će imati korist, a imaće korist i država zato što će naplatiti novac od izgradnje, od kupovine građevinskog materijala, od angažovanja domaćih firmi, od plaćanja poreza na promet, od plaćanja poreza na imovinu, od plaćanja poreza na apsolutni prenos prava. Samo sa jedne lokacije naplatićemo više od 30 miliona evra, i to je nešto što je važno za ovu državu - da je dobro imati konverziju i da to nije bio lični hir i lična osveta bivšeg predsednika Tadića.
To je dokaz kako ne treba donositi zakone po pojedinačnim slučajevima. Zakoni ne treba da budu u korist pojedinaca, ali ne treba da budu ni protiv pojedinaca. Zakoni se donose iz opšteg dobra, iz opštih razloga, a ne zato da se neko kazni. Zato danas Beograd ima manje poslovnog prostora, nego što ga imaju i Sofija i Bukurešt i zato danas mnoge firme teško mogu da dođu u Beograd, iako žele, iako imamo bolju poziciju od Sofije i Bukurešta, jer nema dovoljno poslovnog prostora.
Prema tome, Savet za borbu protiv korupcije ne odlučuje o tome da li je nešto ustavno ili ne. Ja sam nadam da smo to raščistili i naučili u ovoj Skupštini. Pričao sam malopre sa jednim pravnikom i on to nije razumeo. Ja mogu da razumem da neko ko je poljoprivrednik kaže da ne razumete to ili neko ko nije pravnik, kao što ja ne razumem medicinu, ja sam pravnik, ili ne razumem neko drugo zanimanje, ali zaista ne mogu da shvatim da neko ne razume da Savet za borbu protiv korupcije, od kada je osnovan, i bilo ko drugi, bilo kod od nas u ovoj Skupštini, bilo koja nevladina organizacija, bilo koja institucija, izuzev Ustavnog suda, ne može da oceni da li je nešto protiv ustavno ili nije. To ocenjuje samo i isključivo Ustavni sud i niko više. Prema tome, voleo bih da ne koristimo argumente koji nisu realni, da ne koristimo argumente koji ne mogu da opstanu.
Kada pričamo o Savskom nasipu, pa znate kada se gradilo na Savskom nasipu? Godine 2009, 2010, 2011, 2012. Tada se gradilo na Savskom nasipu, tada se gradilo, i svi su dobijali od tadašnjeg vodovoda mogućnost da se priključe na one njihove stanice. Od 2013. godine niko nije dobio tu mogućnost. Ne znam ko im je to davao, čak su od „Beogradvoda“ dobijali neke papire da mogu tamo privremeno da stoje, kada pričamo o Savskom nasipu. Ne kažem da je neko namerno hteo da uništi Savski nasip i ne kažem da je za to… I tada je postojala volja da se sa tim izbori. Samo vam kažem – nemojmo sprečavati ljude koji čekaju izmenu i dopunu ovog zakona da iskoriste tih 30 dana da dobiju struju i vodu time što ćemo pričati netačne priče o tome da će, ne znam, dobiti neka vikendica na Savskom nasipu struju ili vodu, jer neće. Nemojmo pričati o tome da će to dobiti na Kopaoniku bespravni objekat koji ne može nikada da se legalizuje. Prema tome, ne pričajmo netačne priče o tome da se na ovaj način rešava legalizacija, jer to apsolutno nije tačno.
Ne pričajmo paušalno, bez ikakvog znanja i bez ikakvih informacija o tome da bi se od neke konverzije naplatile milijarde, ali da bismo pokazali kako je to, zamoliću Ministarstvo finansija da do kraja ove sednice izračuna koliko bi koštala konverzija upravo za taj objekat, pa kao što smo videli da ne bi bilo konverzije za Beogradski sajam, kao što bi konverzija bila nula za Luku Beograda zbog koje je i donet ovaj zakon, ne zakon, nego uvedena naplata konverzije, jer je inače zakonom i sadašnjim zakonom koji je danas na snazi predviđeno da zemljište ispod objekta i da zemljište za redovnu upotrebu nije predmet konverzije.
U slučaju fabrika sve je zemljište ispod objekta i sve je zemljište za redovnu upotrebu i svi su to dokazali i zato 94% konverzije urađeno bez naknade, 94% konverzije u Srbiji je urađeno u ovih 12 godina bez naknade, jer su to vrlo lako dokazali. Jeste trajalo dve godine, tri godine, četiri godine, pa su neki morali da idu na sud, ali su to mogli i uspeli da dokažu.
Ne pričajmo o tome da bi sada bila naplaćena konverzija za zemljište ispod objekta. Samo u slučaju IMT-a postoji preko 100.000 kvadrata koji su uknjiženi, legalni i koji dele sudbinu objekta, samo u tom slučaju, a da ne pričam o drugim slučajevima, kao što ne treba da pričamo o Beogradskom sajmu, kako bi Beogradski sajam bio predmet konverzije. Beogradski sajam je državna svojina. Nedavno smo upisali državnu svojinu i uspeli smo da sačuvamo državnu svojinu, da država odlučuje kada će i gde će biti Beogradski sajam, a ne da to odlučuje G17 kako je to bilo 2009. godine i da nalaze investitore koji inače ne bi uložili dinar u taj sajam, jer tamo nema šta novo da se izgradi, pošto nema prostora, i da menjaju odluku, pa je sajam 15. januara bio zaštićen, pa je 22. januara bio nezaštićen, pa je 6. marta bio delimično zaštićen.
Eto, tako se to radi kad se državne odluke prilagođavaju privatnim interesima i to je nešto što se dešavalo.
Prema tome, ja pozivam sve poslanike da glasaju za izmene i dopune Zakona o planiranju i izgradnji zato što te izmene i dopune omogućavaju da se promoviše zelena gradnja u Srbiji, omogućavaju veću zaštitu građana od investitora, omogućavaju, odnosno obezbeđuju da smanjimo broj divljih deponija.
Te izmene i dopune zakona približavaju Srbiju EU. Moći ćemo da zatvorimo Poglavlje 5. o javnim nabavkama u klasteru 1, a usvajanje železničkih zakona Poglavlje 14. koje se tiče transporta i Poglavlje 21. koje se tiče transevropskih mreža. Nedavno smo stavili četiri nove pruge u TENT odnosno u transevropsku mrežu pruga, a usvajanje ova dva zakona omogućava da se kandidujemo za grantove i da dobijemo novac kako bismo te pruge rekonstruisali.
Jedna pruga je Sombor-Vrbas, druga pruga je od Pančeva prema Kikindi, Zrenjaninu, Senti gore, pa Horgoš, izlazi na Mađarsku. Treća pruga je od Male Krsne preko Požarevca, pa sve do Bora i četvrta pruga je od Rume, Šapca prema Malom Zvorniku. To su značajne pruge, jer će prvo biti ukinute dizel lokomotive, biće elektrificirane, voziće se do 120 kilometara na sat i to je nešto što treba da bude budućnost Srbije.
Glasanjem za ove zakone glasamo za to. Glasamo da se izvrši rekonstrukcija tih pruga i između ostalog glasamo da se konačno omogući da se u Srbiji gradi i da se razvijaju one lokacije koje su bile zaključane samo zbog privatnog hira tadašnjeg predsednika.
Ja ne optužujem nikoga ovde u sali za to i ne kažem da je bilo ko u tome učestvovao da je to hteo, jer znam ko je doneo tu odluku i nije doneo niko, čak ni od onih koji kritikuju sada ovu odluku. Odluka je bila pogubna za Srbiju, desila se na početku velike ekonomske krize koja se najviše odrazila na tržište nekretnina. Sve zemlje su 2009, 2010. godine usvajale stimulativne mere za razvoj tržišta nekretnina. Srbija je zahvaljujući konverziji uvela restriktivne mere i danas plaćamo cenu toga.
Imamo 1,2 miliona kvadrata poslovnog prostora u Beogradu, Sofija 2,6, Bukurešta 2,7, Budimpešta 4,2 i to je cena onoga, pogrešnih odluka, odluka koje su nepromišljene i koje se donose na bazi emocija i na bazi toga kada donosite zakone da bi ste se sa nekim privatno obračunali. Mislim da je dobro da te odluke ispravimo ne upirući prstom bilo u koga.
Kada kao zemlja u nečemu pogrešimo, trebamo da kažemo da nešto nije bilo uspešno i da idemo dalje. Konverzija nije bila uspešna, nije donela nikakve efekte i zato je napuštamo i to je jedini razlog. Radovaće se ljudi u Busijama i u Altini i u mnogi drugi koji će sada moći da se legalizuju, jer ćemo i taj problem rešiti ukidanjem konverzije uz naplatu, radovaće se ljudi u Pirotu koji će dobiti intermoderni terminal.
Evo, tu je bilo priučeno javno slušanje predsednika opštine Topola koji je rekao da su oni za sve ove godine imali prihod od 1,8 miliona dinara, ako se dobro ne varam, od konverzije. Radovaće se svi oni, jer ćemo na taj način moći da razvijamo Srbiju i zato su ovi zakoni dobri. Ja pozivam da pričamo o zakonima.
Rekao sam da ću pogledati svaki amandman, da ću prihvatiti svaki amandman koji je dobar zato smo imali dobru diskusiju na javnom slušanju, čak i ako se nismo slagali. Evo, tu je bila koleginica Gajić, recimo, koju sada vidim ovde koja je bila vrlo kritična, ali smo dobro razgovarali i mislim da smo neke stvari razjasnili.
Prema tome, zato služe ove rasprave, a ne da pričamo neistine, da pričamo o Zakonu o ozakonjenju koji nije na dnevnom redu. Na dnevnom redu urgentna mera zbog omogućavanja priključka ljudima. Mi ne rešavamo ovim pitanje ozakonjenja, slažem se da je to veliko pitanje i slažem se da je to veliki problem i kada budem spreman kao ministar ja ću doći ovde, pa ću pričati o tome i predložiću model kako ćemo to jednom za uvek rešiti, ali danas to nije na dnevnom redu, niti sam ikada rekao da je to na dnevnom redu. Vrlo smo jasno rekli našta se odnosi ovaj zakon.
Tako da bih ja molio, mislim da vam je sama konverzija nauk kao zemlji i kao društvu da se nikada zakoni ne donose na prečac i da se nikada zakoni ne donose tako što neko rešava svoje privatne sukobe donošenjem zakona, bez obzira koliko je u tom trenutku moćan.
Što se tiče Zakona o planiranju i izgradnji on je prošao javnu raspravu. Javna rasprava je bila 20 dana. Posle toga je dodatna rasprava svođena na 25 dana. Stiglo je preko 600 predloga različitih, kažu šta može novo da se uradi u tom zakonu. Prihvaćeno je stotinak, manje-više. Prema tome o samom zakonu je vođena temeljita i ozbiljna rasprava i on se danas nalazi pred vama i danas pričamo o tome.
Zato molim da pričamo o argumentima i da pričamo o zakonu, a da ne iznosimo paušalne stvari i paušalne ocene koje nisu tačne. Hvala.

Dobro ovo zvuči – pitajte Kojića, pitajte Čučkovića, pitajte sve, samo nemojte njega ništa da pitate. Ništa on ne zna. Sve druge treba pitati šta se dešava. Tako je do juče bilo – pitajte Patrika Hoa, pitajte Kineze, pitajte tamo, a sada odjednom nema više ni Kineza, sada više ni Kinezi nisu dobro. Tako to izgleda kada se menja politika iz dana u dan.
Nemojte vi da branite DS. Nisam ja rekao da su oni hteli da prodaju Sajam, nego G17. Tačno se zna ko je hteo to da uradi u Vladi. Cela Vlada priča o tome. Svaka sekretarica to zna kako je trčano da se menja odluka Vlade za sedam dana. Nemojte da uvlačite druge u to koje nisam pomenuo.
Znači, G17 je imao dogovor da proda Beogradski sajam, pa su onda ovi ljudi Zavoda za zaštitu spomenika radeći svoj posao poslali na Vladu, to stavljeno na Vladu da se 15. januara proglasi Beogradski sajam spomenikom zaštite kulture. Pod zaštitom. Pa onda je bio haos ko je to uradio sedam dana, G17, pa je moralo 22. da se poništava odluka, da bi se onda našao kompromis pa 6. marta da bude samo Hala 1 stavljena. Znači, samo Hala 1.
(Aleksandar Jovanović: Šta nas zanima.)

Tako izgleda i tako se radilo kada su se odluke donosile u privatnom interesu.

Prema tome, nemojte vi da abolirate sebe i da tražite da mi pitamo drugog. Mi vas ovde pitamo – šta se tada desilo? Mi vas pitamo. To koliko ste želeli da bude opozicija pa najbolje govore vaši pregovori da ostanete predsednik opštine. Pa pamtimo mi to. Tako da, sve je u redu, gospodine Aleksiću.
U svakom slučaju, samo nemojte da bežite od svojih bivših partijskih prijatelja, onako kao što bežite od ovih sadašnjih, pa vam sada više nisu dobri ni Patri Ho, ni Vuk Jeremić i svi oni koji su do juče branili, kao što vam sada nisu dobri ni Verica Kalanović, ni ne znam Čučković, sve koje pominjete.
Ja vas pitam gospodine Aleksiću. Kako je moguće da se Beogradski sajam proglasi za spomenik kulture pa da se za sedam dana poništi odluka? Kakve ste vi to kombinacije imali? Hoćete to da nam kažete? Pa, vi. Vi koji ste u toj stranci bili. Kakve ste imali. Recite nam to. Vi koji pričate o tome paušalno kako bi od jedne konverzije koja ne može inače da se dogodi, neko će izgubiti milijarde evra. Onda kada vas pitamo nešto, onda se sakrijete iza imuniteta. Evo, pitajte Sinišu Malog. Pobegnete iza imuniteta. Onda se krijete iza toga. Ako tražite da vam neko odgovori, onda budite spremni da vi odgovarate na pitanja, gospodine Aleksiću.
Prema tome, mi vas pitamo šta ste to radili sa Beogradskim sajmom? Nemojte samo da prebacujete na druge. Sada su svi drugi krivi, samo vi niste krivi. Još optužujete svoje kolege tu iz opozicije koje niti sam prozvao, niti imaju veze s tim. Ja vas pitam. Dužni ste da odgovorite. Odgovorićete. Sve drugo što ste me pitali, gospodine Aleksiću, da vas nešto naučim, obratite se kroz formu poslaničkog pitanja. Na svako pitanje ćete dobiti odgovor, kao i svi drugi.
Prema tome, sve što mislite da vam nisam odgovorio, obratite mi se poslaničkim pitanjem i biće vam odgovoreno. Samo bez paušalnih ocena i bez toga da su svi drugi krivi, a samo vi ne.
(Aleksandar Jovanović: Ja sam za ovo bio kažnjen.)

Ja bih voleo gospodine Grboviću samo da razjasnimo neke od primedbi koje ste dali u vezi sa ovim zakonom.
Prvo, pitali ste i rekli ste da li ste pokušali da unapredite način naplate, odnosno da promenite nešto u ovom zakonu. Tako je pokušali smo. Vi dobro znate da je konverzija uz naknadu uvedena 2009. godine i da je do 2015. godine ona bila deo Zakona o planiranju i izgradnji tada je donet poseban zakon i donet je poseban zakon upravo zato što se tada verovalo da je moguće ovaj sistem unaprediti.
Od 2009. godine do 2015. godine nije bilo skoro nikakvih efekata, a od 2015. godine se pokazalo da je nemoguće unaprediti ovaj sistem, jer za svih ovih 12 godina, znači za svih 12 godina, imali smo prihod u budžet nešto oko 30 miliona evra. Ja mislim, i to ste se i vi složili i svi ćemo se složiti da to nije dovoljno i da to pokazuje da ovaj institut ne može da funkcioniše. Znači, pokušana je promena zato je bio donet poseban zakon. Prošlo je ….do 2015. godine osam godina ili sedam i po godina i za sedam i po godina se pokazalo da ništa bolje nije funkcionisalo nego prethodnih šest godina. Tako da sa te strane nije bilo moguće unaprediti sistem i zato je doneta odluka da idemo na promenu sistema.
Promena sistema, odnosno ukidanje naknade za konverziju, poslednja smo zemlja bivše Jugoslavije ili jedina, bolje tako reći, koja ima ovaj sistem. Znači, sve zemlje bivše Jugoslavije, mlađi ste od mene, pa se ne sećate kako je izgledao taj sistem sa društvenim upravljanjem građevinskim zemljištem. Nikada nisu imale ovu vrstu konverzije. Ja sam siguran da sigurno pretpostavljate da misle da je taj sistem efikasan, da omogućava više investicija da bi se verovatno i oni opredelili za to. Nisu su se opredelili ni Slovenija, ni Hrvatska, Bosna je to radila svega nekoliko godina, pa je odustala, jer nikakvih efekata nije bilo. Što se tiče Makedonije rekao sam vam kako to izgleda, prema tome to vam jasno pokazuje da je ovaj sistem anahron i da ovaj sistem zaista nije mogao da funkcioniše. To je moje objašnjenje da li smo pokušali da nešto promenimo. Pokušali smo, ali kao što vidite ništa se bolje nije dogodilo.
Što se tiče finansijskih efekata to moram da vam kažem da zaista nemojte da koristite priče koje su se pojavile u medijima oko milijardi koje su mogle da se naplate jer to naprosto nije tačno. Ne postoji ni jedna analiza koja to dokazuje, ali ni jedna. Ja sam zato rekao da ćemo za neke od ovih preduzeća tražiti da se urade analize kao šta bi se desilo da se radila konverzija zato što moram da vas podsetim da po zakonu koji je donet, koji predviđa konverziju uz naknadu je predviđeno da zemljište ispod objekta, kao i zemljište za redovnu upotrebu na to se ne plaća konverzija.
Vi pričate uglavnom o industrijskim objektima gde sve, inače zemljišta ispod objekta ili skoro sve i zemljište za redovnu upotrebu. Prema tome, ne bi bilo naplate konverzija i zato mi imamo ovih 30 miliona evra, jer da je moguće bilo naplati više novca taj novac bi bio naplaćen.
Kada pričamo o EU i o tome da li postoji podrška EU za ovaj zakon, a ja vam to kažem otvoreno kao ministar koji smatra da je mesto Srbiji u EU, kao što je to politika Vlade čiji sam član, Evropa nije ideja, Evropa je set pravila koje treba da primenjujemo. Oni koji žele da postanu članovi EU treba da primenjuju, odnosno prilagođavaju svoje zakone i svoje zakonodavstvo setu tih pravila. Postoji snažna i jasna podrška EU za usvajanje ovog zakona. Nju su ne samo na sastanku koji sam imao u januaru sa komesarom za proširenje Verhejem, gde smo dobili podršku za ovaj zakon, već i Gert Kopman koji je direktor Direktorata za proširenje EU i dao je izjavu u ime EU da se ovaj zakon podržava.
Ono što želim da vam kažem i to je nešto što mislim da je veoma važno da kažemo, a to je da se izmenama i dopunama ovog zakona prvo ispunjavaju skoro svi ciljevi iz Deklaracije o zelenoj agendi koju je Srbija potpisala u Sofiji 2020. godine. To su razvoj i podsticanje elektromobilnosti, kroz to što uvodimo obavezne elektro punjače u zgradama koje se grade, kako u rezidencionalnim, tako i poslovnim, kroz to što se uvodi obaveza da na autoputevima pumpe imaju elektro punjače. Drugi cilj je podsticanje izgradnje postrojenja za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Ovim zakonom se bitno olakšavaju propisi za izgradnju solarnih parkova i vetro elektrana što je inače cilj ove agende.
Treći cilj je smanjenje zagađenja vazduha, smanjenje individualnih ložišta. Vi ste videli da u ovom zakonu postoji obaveza priključenja na komunalnu infrastrukturu što direktno utiče na smanjenje zagađenja i pogotovo na smanjenje individualnih ložišta.
Četvrti cilj je unapređenje procesa upravljanja otpadom. Sami ste videli da su investitori obavezni da daju dokaz o kretanju građevinskog otpada pre dobijanja upotrebne dozvole što znači da će biti bitno manje divljih deponija građevinskog otpada. Neće se nažalost sve ukinuti, ali mnoge ili većina hoće.
Ono što takođe imamo kroz ovu zelenu agendu, odnosno kroz agendu koju smo potpisali, deklaraciju u Sofiji, to je proces realizacije projekata izgradnje lokalne infrastrukture. Kada pričamo o energetskim pasošima, vi imate direktivu o energetskim performansima EU iz 2012. do 2031. godine. Mi smo direktno primenili, ali direktno transponovali članove 12. i 13. koji se tiču energetskih pasoša i to je nešto što je podržala i zato smo dobili podršku EU.
Da ne govorim o tome da je zakonom omogućeno kada je u pitanju pristup osoba sa invaliditetom da prvi put možemo da izdamo dozvolu za izgradnju rampi ako većina suvlasnika na parceli da saglasnost, a ne svi kao do sada. Da ne govorimo o tome da je omogućen pristup elektronskim komunikacionim mrežama nove generacije i da ne govorim o tome da postoji čitav niz direktiva EU koje se potpuno primenjuju izmenama i dopunama zakona.
Prema tome, ako pričamo o tome da je zakon podržan od EU, on je podržan zato što je između ostalog i evropski zakon. Kada budemo usvojili ovaj zakon koji inače podrazumeva ukidanje leks specijalisa Zakona o linijskoj infrastrukturi. Mi ćemo moći da zatvorimo Poglavlje 5 u pregovorima sa EU koji se tiče javnih nabavki. To znači da će Klaster 1 moći da bude zatvoren, kao i Poglavlje 14 koje se tiče transporta i Poglavlje 21 koje se tiče transevropskih mreža među kojima su od skoro i četiri nove pruge regionalne koje smo mi stavili u ovaj sistem evropskih mreža kako bismo mogli da dobijemo grantove i da ih rekonstruišemo.
Tako da moja molba je da zaista ako podržavate ulazak Srbije u EU, onda je glasanje za ovaj zakon jedan od način da se Srbija približi EU. Ono što takođe želim da kažem, zaista bih molio da se ne koristimo svaki put i mislim da to nije ni umesno, da koristimo tragediju i kao što ste i sami rekli tešku i nezapamćenu tragediju koja se nikada nije dogodila u ovoj zemlji, u OŠ „Vladislav Ribnikar“ i koja se desila dan kasnije u Mladenovcu, jer ovaj zakon je bio na javnoj raspravi od januara meseca. Javna rasprava je trajala 20 dana, potom je produžena za dodatnih 25 dana. razgovaralo se sa svima koji su zainteresovani, izrazili želju da pričaju o ovom zakonu. Stiglo je preko 600 primedbi, preko 100 ih je usvojeno u samoj javnoj raspravi što možete da pročitate iz izveštaja o javnoj raspravi, koji je dostupan i on se našao na Vladi onda kada su dobijena mišljenja svih ministarstava.
Ako već pričamo o zloupotrebi tragedije, ja mislim da je mnogo veća zloupotreba zakazivati proteste povodom tragedije i to je zaista veća zloupotreba, ako već pričamo o tome da neko zloupotrebljava tragediju, jer mislim da treba da biramo reči kojim pričamo, jer ova tragedija je jasno pogodila svakog od ljudi koji sedi u ovoj sali. Ne verujem da iko želi da je zloupotrebljava.
Tako da bih voleo, kada pričamo o tome zaista biramo reči, kao što kažem koristimo informacije koje su tačne. Ja vam kažem, ovaj zakona je zelen u smislu da zaista uvodi energetsku efikasnost, uvodi standarde zelene gradnje, prvi put od kada to imamo, uvodi BI model u projektovanju što znaju inženjeri šta znači i prva smo zemlja posle Nemačke u Evropi koja će imati BI model, doduše od 2026. godine i zaista je zakon evropski zakon.
Zakon zaista omogućava da zatvorimo određena poglavlja i omogućava korake bliže naše zemlje Evropskoj uniji i zato pretpostavljam, ukoliko, ne ukoliko, nego siguran sam da se zalažete za to da Srbija pristupi Evropskoj uniji. Izglasavanje, odnosno glasanje za ovaj zakon je korak bliže Srbije Evropskoj uniji.

Malopre smo govorili o tome kako se olako šire laži i neistine, bez ikakve želje da se sazna istina, i to je zaista nešto što je ružno. Ja mogu da razumem da neko želi da postavi pitanje, mogu da razumem da neko i ne razume šta se dešava, mogu da razumem da čak neko ko je narodni poslanik ne zna kompletan Zakon o planiranju i izgradnji, ali ne mogu da razumem da koristi ovu govornicu, da koristi ovu govornicu da obmanjuje ljude da neka saobraćajnica u Republici Srbiji nije bezbedna, jer to je nešto što se zove širenje panike i širenje lažnih vesti.
Pošto je poslanik pitao direktno, da mu direktno odgovorim. Juče ujutru, možete čak, ako postavite poslaničko pitanje, da dobijete tačno i vreme, Gradski zavod za veštačenje, koje je inače nadležna institucija, koja je ovlašćena za tu vrstu poslova, izvršio je tehnički prijem saobraćajnice. Prema tome, pošto je izvršen tehnički prijem, samim tim postoji i dozvola. Saobraćajnica se nije gradila bez građevinske dozvole, jer to je nemoguće, prema tome nemojte da širite laži i neistine.
Ono što želim da kažem to je da je Ministarstvo za građevinarstvo, saobraćaj i infrastrukturu, odnosno nadležni Sektor za drumski saobraćaj, naravno, juče izdalo dozvolu za obavljanje saobraćaja onako kako je to u skladu sa zakonom.
Ukoliko želite da dobijete sva ta dokumenta, ja vas pozivam da postavite poslaničko pitanje. To su sve javna dokumenta koja ćete moći da dobijete bez ikakvog problema.
Ono što hoću da vam kažem da je dozvola za saobraćajni režim, što nema nikakve veze sa upotrebnom, odnosno sa tehničkim prijemom, dobijena je još pre oko mesec dana. Jutros je u devet sati obilaznica oko Beograda, kompletan sektor B, puštena za saobraćaj, potpuno je bezbedno koristiti obilaznicu. Ne širite laži, ne obmanjujte ljude i zaista mogu da razumem da niste naš politički istomišljenik, na kraju ne moramo svi politički isto da mislimo, ali mislim da je obilaznica oko Beograda važna za sve građanke i građane ove zemlje, jer je počela da se gradi 1991. godine. Gradila se 32 godine, 32 godine smo gradili smo 47 kilometara. Kada kažem „smo gradili“, to znači da su gradili svi: od Slobodana Miloševića koji je gradio devedesetih, pa preko Zorana Đinđića i Vojislava Koštunice i Borisa Tadića, do Aleksandra Vučića, i to je delo svih nas.
Činjenica je da je najviše urađeno sada u poslednjih 10 godina, činjenica je da je saobraćajno povezivanje i izgradnja infrastrukture saobraćajne deo agende predsednika Republike, još dok je bio predsednik Vlade, a sada predsednik Republike, i činjenica je da će ta saobraćajnica, odnosno kružni put oko Beograda, auto-put, obezbediti da imamo manje saobraćaja kroz auto-put kroz Beograd.
Nama dnevno preko Gazele prođe oko 250.000 ljudi, zavisno od dana, između 200.000 i 250.000, pređe oko 128.000, skoro 130.000 vozila, oko 7.000 lakih kamiona, preko 3.000 vozila javnog prevoza i jasno je svakom kako izgleda auto-put kroz Beograd, posebno u špicevima, i da je bilo važno i neophodno da se izgradi obilaznica. Sada će svi koji dolaze, svi automobili, sva vozila koja dolaze iz pravca Šida, iz pravca Novog Sada, a nemaju za destinaciju Beograd, a žele da idu prema Nišu ili prema jugu, moći za 23 minuta da prođu od Batajnice do Bubanj Potoka. To je ono što je važno za sve građanke i građane.
Put nije politički. Put je koristan svima i zaista tome svi treba da se radujemo i zaista je ružno optuživati ljude koji su gradili put, one koji su nadležni, koji odgovaraju da sve bude urađeno po zakonu da su, ne daj Bože, pustili saobraćaj bez dozvole ili da su pustili put koji nije bezbedan. Ružno, zlonamerno. Ja se nadam da je samo u pitanju nerazumevanje Zakona o planiranju i izgradnji, da nije u pitanju neka loša namera.
Ono što želim, na kraju, da kažem jeste da mi projektujemo nastavak ove obilaznice. To je 31 kilometar do Pančeva. To će biti drumska i železnička obilaznica. U ovom trenutku Saobraćajni institut CIP projektuje dva tunela. Jedan tunel je Bubanj Potok, čija je dužina negde oko kilometar i 600, a drugi tunel je Leštane, čija je dužina nešto manja od kilometar. Projektuje se veliki drumsko-železnički most kod Vinče koji će imati dva železnička koloseka, šest saobraćajnih traka, biciklističke staze i trotoare. Projektujemo železničku obilaznicu oko Beograda koja će istovremeno biti građena zajedno sa drumskom obilaznicom. U buduće i sav saobraćaj koji dolazi iz pravca Zrenjanina, Vršca, Banata ili Rumunije neće morati da prolazi kroz Beograd, već će imati obilaznicu koja će ih skretati na Bubanj Potok i ići dalje gde žele. To se odnosi na železnički teretni saobraćaj koji više neće morati da prolazi kroz Beograd, i to su planovi koji u ovoj zemlji postoje duže od jednog veka.
Na kraju, želim da kažem da je nama zapalo ili smo se najviše potrudili, pre će biti ovo drugo, da sprovedemo planove koji u Beogradu postoje duže od pola veka. Još početkom 70-ih godina, kada je otvoren Terazijski tunel i kada je otvoren auto-put, tada se zvao „Bratstvo i jedinstvo“, kroz Beograd i Gazela i Mostar, tadašnji gradonačelnik Beograda Branko Pešić je sebi postavio nekoliko ciljeva i kroz urbanističke planove grada Beograda sprovedeno je, odnosno kao ideja i kao cilj dato je da se izmesti železnički saobraćaj iz centra grada, da se železnička stanica ukine i da se na Prokopu gradi nova železnička stanica, da se gradi metro u Beogradu, da se gradi obilaznica oko Beograda, ovu koju smo juče do Bubanj Potoka pustili, da se radi nova autobuska stanica.
To su sve bili ciljevi, i tunel koji je trebao da poveže Karađorđevu, u tom trenutku, negde kod Bajlonijeve pijace, a sada je to Despota Stefana, i to su bili ciljevi koje je grad Beograd sebi postavio još 50-ih godina.
Trebalo je da prođe pola veka da ti ciljevi počnu da se ostvaruju. Metro se gradi. Obilaznica do Bubanj Potoka je završena, radićemo i nastavak do Pančeva. Autobuska stanica se takođe preseljava na lokaciju koja je tada određena, a železnički saobraćaj, koji je odvajao Beograd od svojih obala, je ukinut. Ono što mogu da kažem, videćete 20. oktobra, biće završena i stanica Prokop. Ono što mi sprovodimo to je ono što su ciljevi koje je grad Beograd, neko ko je bio pametan, gradonačelnik koji je možda bio najbolji u modernoj istoriji, Branko Pešić, zacrtao još početkom 70-ih godina.
Zato treba da budemo svi ponosni i srećni, jer ono što se radi niko nije smislio juče, prekjuče, pre godinu dana ili pre pet godina da radi, nego su to planovi koje ovaj grad ima. Tako planiraju gradovi u svetu, dugoročno, na 10, 15, 50 i 100 godina, a ti planovi se sprovode nezavisno od toga ko je na vlasti.
Činjenica je da smo mi najviše tih planova sproveli. Ispostavilo se da smo najsposobniji, ali to su planovi koji u ovom gradu postoje zaista duže od pola veka.
Zato se radujmo otvaranju obilaznice. Ja vas pozivam da je koristite i da se sami uverite da je bezbedna i da ne govorite, opet vam kažem, nadam se da je ovo što ste pitali razlog samo u tome što zaista ne poznajete dovoljno zakon, ali nije moguće otvoriti obilaznicu na način na koji ste vi rekli.