Hvala lepo.
Poštovani narodni poslanici, član 16. deklaracije – Svesrpski sabor ne podržava Rezoluciju o Srebrenici, za koju su glasale 84 države u Generalnoj skupštini UN, dok je 109 država bilo protiv, uzdržano ili nije glasalo. Pomenutom rezolucijom izvršen je pokušaj kolektivnog okrivljavanja celog srpskog naroda, koji je neprihvatljiv i ne može biti sproveden u delo.
Pročitao sam ceo član 16. deklaracije samo da bih potvrdio da je, što se mene tiče, a verujem i velike većine javnosti u Srbiji, potpuno jasan naš stav u odnosu na ono što je definisano u toj rezoluciji.
Mislim da je ovo jedan odgovoran i pristojan način pristupa, da ne kopamo po ranama Bošnjaka, Muslimana za stradanja njihovih sunarodnika, već da se jasno odredimo u odnosu na pravnu kvalifikaciju, a rekao bih političku i svakako na ono što se dešava ili dešavalo u odnosu na usvajanje ove rezolucije, koja je izglasana u skladu sa nekim procesima, odnosno pravilima pred Generalnom skupštinom UN, ali je svakako izgubila ili nije donela legitimitet koji je trebala doneti, kako je to zamišljeno od autora iste.
Ne vidim tu nijedan promil prostora da neko može da ospori da se nismo dovoljno odredili u odnosu na to pitanje.
Što se tiče ćiriličkog pisma, saglasan sam da se, nažalost, malo upotrebljava u javnom životu. Mislim da imamo velike izazove i da li svi radnici u prosveti dovoljno koriste, promovišu ćiriličko pismo i to da ne polazimo od… da niko ne zameri što ću reći nacionalnih manjina, nego pre svega bih govorio i o ljudima koji su pripadnici većinskog naroda, srpskog naroda, da imaju taj odnos koji je, neću reći ignorantski, ali odnos nekad ne brige.
Što se tiče državnih institucija, vi znate da je ćiriličko pismo u apsolutnoj upotrebi, ali bilo bi fer da ste rekli da, u odnosu na ono što je ranije bilo, danas postoji bar zakon koji to definiše, ali očigledno nas čeka implementacija ili bolja i konkretnija, konstruktivnija realizacija istog zakona i spreman sam da o tome pričamo kad god budete imali za shodno da ministar Selaković, a i Goran Vesić je izašao sa nekim predlozima, i mislim da ćete videti i reakciju njegovog ministarstva u odnosu na neke pravne institucije, odnosno privredne institucije koje ne koriste ćiriličko pismo, ali to je poziv za sve nas. To je stvar negde i kućnog vaspitanja i rada sa decom i rada u školama. Ne mislim da ćiriličko pismo mi možemo da sačuvamo samo nekim nametanjem, nego mora biti i odnos celog naroda i društva prema istom.
Da li postoji bojazan da ćiriličko pismo se svede samo na epitafe na nadgrobnim spomenicima, rekao bih da to nije neozbiljna konstatacija i biće to veliki izazov i za SANU i za Crkvu i za Maticu srpsku, za sve institucije, ali rekao bih i za sa svakog pripadnika naroda kome je ćiriličko pismo osnovno pismo ili prvo pismo, naravno, ne poričući bogatstvo srpskog jezika koje ima i latinično pismo.
Što se tiče Kosova i Metohije, još jednom da kažem vrlo jasno, to je sve negde i ostaje stenogramski i audio zabeleženo, Republika Srbija nije prihvatila francusko-nemački sporazum. Još jednom, nismo prihvatili francusko-nemački sporazum, nismo ga popisali i stavili smo jasne odrednice, odnosno jasne primedbe na isti i rekli vrlo jasno - neprihvatljivo je bilo kakvo implicite, eksplicite, priznavanje nezavisnosti tzv. nezavisnosti tzv. Kosova. To je crvena linija za Republiku Srbiju. Da možemo da pričamo, pričaćemo, gledamo svaki manevarski prostor da iskoristimo da nam državu ne sahrane po ko zna koji put u novoj istoriji, da nas ne progone, ne kazne, ne sankcionišu, da ne izgubimo nešto drugo braneći nešto što je i te kako vredno, ali da ne izgubimo nešto drugo što je isto vredno za građane Srbije.
Samo razumite malo da ne moramo sve karte uvek da pokažemo javno, jer je to kontraproduktivno za srpsku poziciju. Ja znam da vas ne interesuje pitanje Kosova i Metohije, jer nikada niste rekli šta je vaša politika o Kosovu i Metohiji, nikada niste smeli da spomenete ni jedu reč, sve suprotno, evo, samo prevedite šta je to suprotno. Jednom prevedite, ustanite i budite hrabri, pa kažite šta je vaša politika. Odlično, samo da i građani to razumeju.
Rekli ste da niste pozvani. Ja sam se kleo na srpski Ustav, Ustav Republike Srbije. Rekli ste niste pozvani na konsultacije oko deklaracije, ali bi bilo fer da ste kao neko ko ima institucionalno pamćenje, da ste spomenuli primer Mitrovdanskog ustava. Nismo ni mi bili pozvani na konsultacije, ali smo pozvali kada je i blaženopočivši patrijarh Pavle pozvao građane, pozvali da se glasa za Ustav, da ne bi Tači pravio vatromet koji je priredio u centru Prištine, bez konsultacija, jer smo tad rekli nije pitanje stranke, pitanje je države. Samo, taj deo ste prenebregli da spomenete.
Tablice, da, muka je, pritisak, oduzimanje kola, pretnje, ali budite fer do kraja, pa kažite – tablice su rezultat sporazuma iz 2011. godine. Da ne spominjem ime ko je potpisao, pa Borko Stefanović. On je potpisao, to je taj sporazum.
Još nešto. Kažete posebna sednica o Kosovu i Metohiji. Bila je posebna sednica, nažalost, za neke od vas je bila glavna tema ko gde sedi. Dve sednice su bile, a tad je bila tema ko gde sedi.
Zašto to nije bila prilika da glasate o izveštaju, o situaciji o Kosovu i Metohiji, ne da podržite vlast, nego da se izjasnite o situaciji na Kosovu i Metohiji? To bi valjda bio odgovoran pristup.
Ono što vam ključno zameram kada pričate o toj temi, nikad ne spomenete da smo 2001. godine, govorim u prvom licu množine, mi kao država, ali ste vodili vi tad državu, pustili 1800 terorista iz zatvora Srbije, 1800 krvoloka, ideologa onoga što vi danas osporavate i borite se, i ja se borim protiv toga, a pričam o nezavisnosti Kosova. Pa, mi smo pustili sve njih, između ostalog, i ovoga koji danas sprovodi najgoru politiku prema Srbima na Kosovu i Metohiji.
Ne možete uzeti jednu sekvencu, pa na osnovu nje analizirati situaciju na Kosovu i Metohiji. Da ne idemo istorijski od Berlinskog kongresa, ali samo u poslednjih 25 godina šta nam se sve dešavalo, ili 35 godina.
Na kraju, vaša priča bi imala političko utemeljenje sa te pozicije napada na vlast, kritike, kako god, do jednoga, a to je da vi pokušavate ovu vlast i ovu politiku da promenite sa onima koji kažu da je Kosovo nezavisno i koji ne vide Republiku Srpsku kao entitet, da, jer to objašnjavate na jedan lascivan način, bilo s kim samo protiv ovih, a onda kada ove srušimo, onda ćemo mi, zaboga, u stvari sprovesti našu politiku, a u tom paketu svega i svačega vi ste manjinski paket ili akcionar.
Tako da, vaša politika, da ne ulazim u dublju analizu, apsolutno ne može da izdominira u ovom paketu ovog političkog korpusa. I to je prevara koju vi nudite građanima. To je najveća prevara koju nudite građanima, da ćete vi da nas kaznite za lošu politiku na Kosovu i Metohiji tako što ćete da nas politički pobedite sa onima koji kažu da je Kosovo nezavisno i koji neće da podrže deklaraciju, koji kažu da su to politički pamfleti, da je crkva zloupotrebljena, koji neće crkvu, nažalost, i vaši koalicioni partneri nisu hteli, pa niste glasali za to. Vi ste bili u političkoj koaliciji sa onima koji kreče, precrtavaju srpske zastave.
Ne možete to da objasnite željom da pobedite loš režim, zato što vi idete protiv nekoga sa onima koji su sve suprotno od onoga što se vi zalažete, a napadajući vlast upravo na tim tačkama. I tu pada vaša politička platforma i politika, jer to pokazuje da je politika bez politike. To je ključna primedba, zamerka ili uvek moj kontraargument kada vi kritikujete.
Zaključak, svi vi znate da Srbi na Kosovu i Metohiji se iseljavaju zato što su pod pritiscima albanskog režima u Prištini, a ne zbog srpske države. Samo prošle godine nam se smanjio, ljudi, pričamo otvoreno, nemojte da bacate maglu, ljudi odlaze jer su pod pritiscima albanskog režima u Prištini. Lako je nama odavde da ispalimo tri pamfleta, pa da vidimo ko je spreman da se vrati u Đakovicu, ko je spreman da se vrati u Prizren, u Orahovac, ko je spreman da se vrati u bilo koji deo Metohije ili Kosova. Nemojte da pričamo priče i uvek Srbujemo i optužujemo vlast, na nećemo da uđemo u objektivnost.
(Aleksandar Jovanović: A zakletva?)
Ja znam da vas ne interesuje Kosovo i Metohija. Ja znam da vas ne interesuje pozicija Srba na Kosovu i Metohiji. Znam da vas ne interesuje nijedno mesto na Kosovu i Metohiji, ali pustite mene da pričam o tome, imam pravo da pričam o tome, imam i potrebu, imam i obavezu. A to ako vas ne interesuje, izađite, pa se vratite i pričajte vaše gluposti, ali pustite da pričamo mi koji želimo da pričamo o ovoj temi. Ne interesuje vas tema, nemojte da učestvujete. Nas interesuje tema. Otvorila se rasprava, evo, mi dajemo kontraargumente, jer je i to deo deklaracije.
Srbi se iseljavaju u kontinuitetu poslednjih 40, 50, 60 godina, jer su pod pritiscima. Iseljavali su se i kad je bila srpska policija i vojska dole, nažalost, jugoslovenska, i naše sudstvo i kompletno naš prosvetni sistem, nažalost. To nije alibi priča, nego je hronološko činjenično sagledavanje onoga što nam se dešavalo
Da optužite jednu vlast – vi ste krivi što se iseljavaju Srbi. Hajdete, molim vas, mislite da iko od nas želi da se Srbi iseljavaju? Pa, šta, kao to je dobro za nas, za našu politiku, za promociju?
Ne možete da pobedite neke greške eventualne, kako vi vidite, oko Kosova i Metohije tako što ćete da to napadate sa onima koji kažu da je Kosovo nezavisno. To je nemoguće. To je politički neostvarivo. Nemam nameru da budem advokat EU. Dokle god imamo ekonomski interes, time politički idemo u tom pravcu, to je vrlo jasno. Evropska unija nije skup emocija i ljubavi, nego interes. Da ja zastupam politiku da nas sankcionišu, izoluju, uvedu vize i ne dolaze fabrike, ne pada mi na pamet, apsolutno svestan svih naših razlika, po ovim pitanjima, a da izolujem Srbiju i da vodimo tako autističnu politiku, nemam nameru. Dokle god je ta politika koja vodi napred Srbiju u ekonomski razvoj, a i jačanje vojske, policije, prosvete i zdravstva, ja sam za tu politiku. Ako je to put u EU, to je put u EU.
Sa time završavam. Voleo bih da uvek imamo veću ozbiljnost kad pričamo o ovim temama, i Kosovu i Metohiji i Republici Srpskoj, niko nije hteo da uvredi bošnjački narod, ja sam baš vrlo precizno govorio i rekao da je ovo odrednica i svako ima pravo da doživi onako kako oseća neke događaje da su se istorijski desili. Mislim da je ovaj član 16. u deklaraciji vrlo precizan, a nije bio pretenciozan. A da je postupanje države u UN i međunarodnoj diplomatskoj aktivnosti pokazalo naš stav i naš odnos po tom pitanju i da niko u javnosti Srbije nema dilemu, a nažalost, evo neke poslanike i u Narodnoj skupštini Republike Srbije, verovatno na zadovoljstvo Aljbina Kurtija, ne interesuje tema Kosova i Metohije, vređaju, dobacuju i iritira ih što pričamo o ovim stvarima koje su za mene suštinski važne, ne potcenjujući ostale teme, ali ovo su pitanja opstanka države i pitanja opstanka naroda, ali možemo doživeti da narodni poslanici u srpskoj Skupštini vređaju, psuju i smatraju da je ovo dosadno, da treba završiti, skratiti, prekratiti, jer je tema neinteresantna, već treba da pričam o nekim drugim stvarima. Hvala.