Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9455">Miloš Vučević</a>

Miloš Vučević

Srpska napredna stranka

Govori

Hvala, predsednice.

Što se tiče vašeg izlaganja, gospodine Torbica, u najvećoj meri sam saglasan po pitanju ovih vrednosnih odnosa. Srbija je nezavisna i suverena država tako da mi poštujući sve naše međunarodne partnere i prijatelje ipak donosimo samostalne odluke i u pogledu onih ljudi koje kandidujemo za najvažnije državne funkcije, pa tako i za članove Vlade, odnosno za ministra u Vladi Republike Srbije.

To je jedino što je relevantno kada pričamo o Vladi Srbije. Bar od 2012. godine Vlada se bira na osnovu skupštinske većine, a skupštinska većina se dobija izborom volje građana Srbije. Ne pravi se više ni u ambasadama, ni u restoranima, ni u tajkunskim firmama, već se vrlo jasno i politički, precizno poszižu dogovori.

Nemam nikakav problem što su ljudi koje ste vi spomenuli članovi Vlade, mislim da mogu da budu korisni za državu, da znaju, da imaju političko iskustvo i da će sve raditi u korist i boljitka naše otadžbine i naših građana i celokupnog srpskog naroda.

Što se tiče evropske perspektive Srbije, ja nisam eurofanatik, nisam ni europesimista, trudim se da budem eurorealista. U ekspozeu sam se precizno izjasnio oko evro-puta Srbije. Naš interes da nastavimo sa evropskim integracijama, svesni da one ne zavise isključivo od Srbije, svesni da reformski procesi, mada i to je već dosta otrcano u toj političkoj terminologiji, koriste našim građanima, odnosno našoj državi, da mi određene stvari koje treba da uradimo ne treba da uradimo zbog Brisela ili nečije administracije, nego da je to lekovito i korisno za Srbiju.

Prirodno je da je Srbija zajednica evropske porodice, jer se geografski, kulturološki, privredno, u svakom smislu nalazi na ovom prostoru i niko nema bilo kakvu zabludu u tom kontekstu. Mi pažljivo pratimo i šta se dešavam na drugim meridijanima. Videli ste da sam ja spomenuo i pokret "Nesvrstanih". Čuli ste da sam spomenuo i tradicionalna prijateljstva i sa NRK i sa Ruskom Federacijom, kao naravno i partnerske odnose sa SAD. Sve ono što je od interesa i u interesu Srbije to će biti deo naše političke, međunarodno-političke agende i od toga nećemo bežati.

BRIKS je nešto što tek treba da se pokaže ili prikaže koliko će biti integrativnog karaktera, odnosno kapaciteta i kako će te države koje su deo današnjeg BRIKS-a i one koje su podnele zahtev da budu članice, ponašati i voditi tu svoju organizaciju u narednom periodu.

Da li će i kada će EU primati nove države kandidate, videćemo. Nisam optimista da je to moguće da se desi u ovom mandatu, to nisam ni rekao u ekspozeu zato što je očigledno da EU ima unutrašnje procese koji te stvari zaustavljaju ili osporavaju. Vrlo sam precizno rekao da tri godine za redom Srbija dobija pozitivne ocene od Evropske komisije, onda Evropski savet ne da tzv. "zeleno svetlo" za otvaranje novih klastera Srbiji.

Imate države, da ih ne spominjem, koje su apsolutno, kako se to kaže, harmonizovali svoju politiku sa Briselom i nisu otvorili ni jedno poglavlje, odnosno ni jedan klaster. Uvek iz nekih drugih razloga koji su specifični i baš se pojave u datom vremenu i datim okolnostima.

Mi ćemo da čuvamo naš srpski interes i jedna od najstupidnijih definicija je kad neko kaže da sedimo na više stolica. Apsolutno sedimo posle dugo vremena na jednoj stolici, srpskoj stolici i vodimo se isključivo srpskim interesima. To nije sedenje na više stolica, samo što mi ne moramo da pokažemo sve korake unapred. Ne moramo sve karte da pokažemo i ne moramo da se posvađamo sa svima da bi se dodvorili, odnosno da se sa jednima posvađamo da bi se dodvorili drugima.

Da, EU je naše prirodno okruženje i naš prirodni put, ali kada bi se odrekli partnera u Aziji, Africi, Latino Americi, postavlja se pitanje - ko bi danas podržao Srbiju recimo u UN? Koje bi države otpriznavale ili ne bi priznavale tzv. "nezavisnost Kosova", odnosno samoproglašenu nezavisnost tzv. "Kosova?

Zamislite da smo uveli sada sankcije Ruskoj Federaciji ili da smo zabranili kako to neko kaže "maligni uticaj" NRK u Srbiji, kome bi se mi mogli obratiti danas da nas politički podrži u izbegavanju onog scenarija koji nam se priprema, a to je da budemo žigosani kao genocidni narod? Nadam se da niko u ovoj sali ne veruje da to ne može da ima političke, svakako političke a vrlo verovatno i pravne posledice. Ni jedna vrata nećemo da zatvorimo, da, idemo evropskim putem, ali ćemo sarađivati sa svima. Ako nas Evropa hoće to je sjajno, jer mi hoćemo Evropu.

Ako je Evropa umorna od prijema novih članica, mi to razumemo, nastavićemo da radimo na reformama. Nastavićemo da privlačimo investicije, nastavićemo da otvaramo nova radna mesta, da rastu plate i penzije i to je deo onoga što je gospodin Marković govorio kada je pričao o ekonomskim rezultatima države i koliko je Srbija uspela da privuče stranih direktnih investicija, apsolutno više od polovine stranih direktnih investicija u poslednje tri godine. Na prostoru Zapadnog Balkana je našlo adresu, došlo je u Srbiju što je pobeda svih građana Srbije naravno i cele Srbije.

To vam stvara uslov za rast i BDP-a, ali iz toga i plata i penzija. To je ono od čega građani žive i zbog čega treba da živimo bolje. Verujem da ćete nastaviti da podržavate politiku ove Vlade i u narednom periodu. Ako neko ne bude hteo da, kako ste vi to sad rekli, da ne citiram, da brani državu ili državno rukovodstvo, pa zajedno ćemo o tome pričati. Nemam problem da razgovaram o tome, bez obzira da li je neko član stranke neke ili nije, mislim da svi oni koji su u Vladi, ako veruju u ovu politiku koju sam predstavio u ekspozeu, moraju da je brane i moraju da imaju istu politiku u kojima je predsednik Republike, jer smo s njime zajednički i definisali sve ove ciljeve. Mi se toga ne stidimo i ne krijemo. Mi se toga ne stidimo i ne krijemo.

Ako neko misli da treba da bude zadužen samo za lepe stvari, a da ne će da se politički pozicionira po osetljivim temama ili težim temama, onda to najbolje govori o njemu. Slažem se da njemu onda nije mesto, ne u ovoj Vladi, nego u bilo kojoj Vladi, ali vreme će pokazati.

Otišao je Dragan Marković Palma, pa ne mogu da mu kažem ono što sam hteo, ali pričaćemo o tome, svakako i oko sporta. Čeka nas olimpijska godina, značajno je podignut fond nagrada. Moramo da radimo na jačanju sportske infrastrukture, ali i ta sportska infrastruktura ne sme da bude puko nabrajanje i izgradnja koja će posle da pravi troškove koje niko neće moći da izdrži. Svi moraju da razumeju da vrednost jednog objekta vam opet ili odmah opredeljuje koliko će biti troškova održavanja na godišnjem nivou od najmanje 10%, ono što je meni poznato dok sam vodio grad. Prosto moramo dobro da sagledamo sve one naše potrebe, ali sport je nasušno potreban našoj naciji zbog zdravlja, rekao bih opstanka i posebno sam akcentovao ne samo profesionalni sport, nego školski sport, nastavne i van nastavne aktivnosti. To je nešto na čemu smo mi odrastali. To sad nije žal za mladosti, to je prosto nešto što je danas primenjivo, da je mnogo bolje da su nam deca u školskim salama i na školskim terenima nego oko njih i da ne znam šta rade.

Siguran sam da možemo da nađemo od lokalnog nivoa do državnog nivoa dovoljno snage da angažujemo te sportske kapacitete i da što više, pre svega dece bude uključeno u sport. Ne moramo uvek pričati o vrhunskim profesionalnim rezultatima, ovde je suština da ljudi, pre svega mlađe kategorije zdravo žive i ne samo mlađe kategorije, u tom kontekstu gledam pitanje sporta i očekujem da će ministar Gajić na tome mnogo raditi. Obično se svi samo fokusiramo na one vrhunske sportske rezultate, a verujem da ćemo na Olimpijadi imati dobre rezultate, da će naši reprezentativci na najbolji način zastupati i predstavljati našu državu i sebe, svakako i da ćemo se radovati uspesima. Čeka nas i mnogo velikih takmičenja, Evropsko prvenstvo u fudbalu, drugi kvalifikacioni ciklusi, ali i prvenstva u drugim sportovima. B

ilo bi dobro da Srbija uspe da dobije podršku i drugih država da sedište jedne od međunarodnih sportskih organizacija bude u Srbiji, kao što je Mađarska uspela i određenim sportovima ili za određene sportove. Kada bi Srbija uspela to da uradi, to je ne samo pitanje sporta, to je pitanje međunarodnih odnosa, diplomatije, ekonomije, turizma, privrede. Svakako multifunkcionalno i viševektorsko i verujem da ćemo na tome raditi.

O poljoprivredi sam pričao vrlo detaljno. Jedna od najzahtevnijih oblasti. Srbija je tradicionalna poljoprivredna zemlja i da ne elaboriram ponovo, onaj deo ekspozea o poljoprivredi, a videli ste da sam proširio i na lovstvo i ribolovstvo o kome se obično nije pričalo, jer imamo veliki broj ljudi koji je uključen u te grane a i mi ih zaboravljamo, nešto to nije politički atraktivno ili medijski interesantno. Verujem da poljoprivreda mora da ide dalje u razvoj da bi bila motor sveukupnog ekonomskog napretka Srbije, ali pre svega da preskočimo tu stepenicu gde smo dosta dugo zaglavljeni, da smo mi primarni proizvođač u poljoprivredi, već da idemo na veću društvenu vrednost, proizvodu vrednost i da zaista ubiramo plodove naših vrednih ljudi i onoga što nam je Bog i priroda dali, dobru zemlju i dobre predispozicije za dobre rezultate u poljoprivredi. Hvala.

Hvala lepo, predsedavajuća.
Hvala vama, gospodine Pastor, na objektivnom sagledavanju.
Hvala vam što ste spomenuli da sam u ekspozeu govorio o nekim temama o kojima se možda ranije nije govorilo.
Mislim da je moja obaveza bila da otvorim sve društvene oblasti i nevezano kakva je resorna podela u Vladi, nego da sve ono što čini jednu državu, jedno društvo, kandidujemo kao temu za razgovore.
Naravno, sa namerom sam krenuo od Mađarske kod ocene regionalnih, odnosno međususedskih odnosa i nije to pitanje rođačkih odnosa, nego pitanje rezultata, a Ištvan Pastor je zaista mnogo doprineo zajedno sa Viktorom Orbanom i Aleksandrom Vučićem na stvaranju jednog ambijenta koji ja mogu da svedočim, jer dolazim sa severa naše države.
Pre 10, 15, 20 godina je bio nezamisliv. To da je neko pomislio da će takvi biti odnosi ne samo između dve države ili dve administracije, nego između dva naroda posle burnih perioda grešaka i jednog i drugog naroda ili jedne i druge države, to je zvučalo gotovo filmski nemoguće. To je razlog upravo zašto sam citirao vašeg oca koji je bio jedan od ključnih faktora ne samo u relaksiranju tih srpsko-mađarskih odnosa, nego u uspostavljanju nove dimenzije u odnosnima i mađarske i Srbije, ali pre svega i naših naroda.
Što se tiče demografije, znate, ako nema ljudi, ništa ovo ne vredi. Ja veoma cenim ono što je Viktor Orban radio prethodnih godina po pitanju populacione, odnosno demografske politike. Naravno, ne daje to odmah rezultate i treba vremena. Ljudi to, prosto, misle da preko noći možete da vidite veliki napredak.
Živimo u dobu kada neke druge zakonomernosti vladaju, kada neki drugi nivoi komunikacije vladaju kada su druge teme bitne ili bitnije. Ne bih rekao bitne i bitnije, rekao bih interesantnije, koje se nažalost često negativno reflektuju na pitanje demografskih pokazatelja ili sveukupne demografije.
Ja sam siguran da će i budući ministar za demografiju Srbije bar se konsultovati sa kolegama iz Mađarske... i ne samo Mađarske, ali sada pričamo o tome i videti šta možemo dalje da radimo, naravno, u okviru naših mogućnosti finansijskih, ekonomskih, pa i demografskih.
Ako ne budemo imali više dece, bez obzira da li smo Srbi, Mađari, Bošnjaci ili neke druge nacije, a živimo u Srbiji, svi ćemo biti u problemu. Ne treba da nas čudi onda što neko uvozi radnu snagu ili što dolaze drugi narodi da žive na ovim prostorima.
To su stvari koje se dešavaju i koje su se istorijski dokazano dešavale. Mi Srbi imamo to bolno iskustvo sa prostora Kosova i Metohije, gde nismo razumeli demografska kretanja i taj problem i danas plaćamo ili suočavamo se sa istim i dan danas.
Što se tiče projekata od lokalnog značaja, deo njih sam spomenuo. Naravno, nije moguće sve pobrojati u ekspozeu, pa makar trajao i tri sata, ali vodićemo računa o što ravnomerenijem i ravnopravnijem razvoju svih delova Srbije i to je naša obaveza, bez obzira iz kog grada dolazi koji ministar ili u kom resoru. To je zadatak cele Vlade. Mi gledamo Srbiju apsolutno jedinstveno i nedeljivo i ono što sam i sa gospodinom Vesićem i gospodinom Malim, koji prati te finansijske tokove oko velikih investicija, informisao. Već su u procesu određeni veliki infrastrukturni radovi za sever naše države i tu je Ipsilon krak u punom profilu, ali i carinski terminal koji je tražen i, naravno, kanalizacija sa prečistačem u Somboru i Subotici. Govorim za ova menja mesta i veliko mesto, da konačno probamo da spasemo i Palićko i Ludoško jezero, ali i sva ona divna i srpska i mađarska i bunjevačka i hrvatska sela u Severno-bačkom i Zapadno-bačkom okrugu, odnosno na toj liniji granice, u graničnom pojasu prema Mađarskoj.
Spomenuli ste Vladu koja je manjinski inkluzivna s ponosom, da, a voleo bih da je još inkluzivnija. Ne moram da krijem, ja bih voleo da ste i vi hteli da participirate. Lično sam vas pozvao da budete ministar u Vladi koju sam danas predložio, ali razumem politiku SVM i to je nešto što je vaš kurs i za poštovanje je što pokazuje da se vaša politička stranka ne kandiduje za neku fotelju ili neko mesto, nego pre svega hoće da ostvari konkretne rezultate na poljima koji su najbitniji i najvažniji za Mađarsku zajednicu u Srbiji i u opštinama gde je dominantna Mađarska zajednica u Vojvodini. Nadam se da će možda SVM u narednom periodu i promeniti taj stav i da ćemo, kao što imamo predstavnike Bošnjačke i Hrvatske zajednice, videti i pripadnike Mađarske zajednice na ministarskim pozicijama. Nije sporno uopšte, apsolutno je nesporno vaše učešće kroz državne sekretare u svim onim resorima o kojima smo razgovarali vi i ja i kako ste rekli, u nekoliko desetina sekundi se dogovorili.
Što se tiče bezbednosti na severu, to nije pitanje samo ugroženosti Mađara ili Srba, to je pitanje ugroženosti naše države. Ministarstvo unutrašnjih poslova je dosta toga uradilo, BIA, vojno-bezbednosne službe. Mi ćemo nastaviti da se staramo o bezbednosti naše države. Nije pitanje para. Siniši to možda sada neće prijati što kažem. Ovo je pitanje, nešto što izlazi iz klasičnih ekonomskih okvira. Ako vi nemate elementarnu bezbednost za vaše građane, onda ne možete ni da pričate o nekim drugim stvarima ili je neukusno da pričate o nekim drugim stvarima.
Mi razumemo muku nekih ljudi koja ih je naterala da izbegnu ili napuste svoje države. Ali, među onima koji se tako predstavljaju ima i onih koji nisu baš mukom naterani, nego su po nekoj drugoj agendi krenuli na to putešestvije. Kako god, svi će biti lepo i dobro dočekani, jer je to u duhu našeg naroda, naše države, ali svi moraju da poštuju i domicilno stanovništvo i moraju da poštuju kulturu i običaje domicilnog stanovništva. Niko nema pravo da uzurpira ili na bilo koji drugi način vrši nasilje nad ljudima koji tu žive i nikoga drugog nisu ugrozili, naprotiv, čak su lepo dočekali ljude koji su sve to zatekli na ovom prostoru.
Tako da, i od gospodina Dačića, kao budućeg ministra unutrašnjih poslova, očekujem da budnim okom prati to što se dešava na severu, ali ne samo na severu, tu je cela ta linija od Preševa i ulaska, pa čak i sa pirotskog dela, odnosno kroz Bugarsku. Imamo više tih pravaca ulaska migranata ili kako god, da sada nekoga oslovim, da ne bude politički nekorektno, vodeći računa, pre svega, o bezbednosti domaćeg stanovništva.
Oko infrastrukture, radićemo zajednički, raditi na povezivanju svih delova Srbije, ali i raditi na povezivanju Srbije sa drugim državama, pre svega, sa Mađarskom. Voleli bi da naši mađarski partneri brže rade na njihovom delu pruge od Budimpešte do granice sa Srbijom. Što se tiče Srbije, ja verujem da ćemo mi do kraja godine imati već saobraćaj. Pre neki dan smo ministar Vesić i još određeni ljudi bili na spajanju te poslednje deonice u Bačkoj Topoli, odnosno tog poslednjeg lota koji je spojen na brzoj pruzi Beograd-Novi Sad-Subotica. To će biti zaista revolucija za Srbiju kada budete putovali od Subotice do Beograda za 80 minuta. Nema nikakvog opravdanja da idete kolima ili da ne koristite „Soko“, odnosno brzi voz.
To je nova dimenzija Srbije. I to jeste skok u budućnost o kojoj smo pričali. Raduje me saradnja sa vama. Na moju podršku uvek možete da računate.
Hvala, predsednice.
Što se tiče ravnopravnosti svih građana Srbije, to je nešto što je aksiom i polazna tačka u odnosu na sve ono što govorimo, razgovaramo, o čemu pričamo i posebno sam akcentovao to da su svi građani bez obzira na nacionalnu pripadnost ili versku pripadnost jednaki i moraju biti jednaki. Svaka pomisao i svaki akt kojim bi to bilo narušeno moralo bi biti najstrožije sankcionisano.
Da ne ponavljam ovo oko manjinske inkluzivnosti u Vladi, voleo bih da taj trend ne da se nastavi, nego da bude i prisutniji i da zaista svi građani Srbije, bez obzira kom narodu pripadaju, osete Srbiju kao svoju državu. To je, dozvolite, možda budem i malo sebičan, i nacionalni interes srpskog naroda, jer kada se Bošnjak i Mađar, ili bilo koje druge nacionalnosti Hrvat, Bunjevac, Slovak, Rumun, Bugarin oseti kao deo jedinstvenog korpusa svih građana Srbije, to je uspeh i većinskog naroda.
Ali, da bi neko razumeo potrebe, možda nije lepo kada kažete &quot;manjinskog naroda&quot;, da razume potreba i drugih etničkih grupa da zadrže svoj identitet, da čuvaju svoju kulturu, jezik, pismo, religiju, morate da volite prvo svoj narod. Ja nikada nisam razumeo ljude koji ne vole svoj narod ili misle da vole druge narode. Pošto ja volim svoj narod i ponosan sam na srpski narod, na našu istoriju, tradiciju, kulturu, duhovnost, isto tako sam ponosan i volim sve ono što krasi i bošnjačku zajednicu i mađarsku zajednicu i sve ostale zajednice koje žive na prostoru Srbije i vidim nas kao jedinstvenu lepezu naše otadžbine.
Infrastruktura, ja sam nešto o tome i govorio, sada razmenjujem određene informacije sa ministrom Vesićem koji je vodio ovaj resor u prethodnih godinu i po dana, vrlo jasno akcentovao da se projektuje taj strateški put, rekao bih, jugozapadne Srbije, a to je Kraljevo-Novi Pazar.
Verujem da ćemo do juna 2025. godine imati konačan projekat i da onda možemo da idemo da razgovaramo i sa Ministarstvom finansija i da pripremamo finansijski budžet, odnosno budžet za izgradnju te saobraćajnice koja je preko potrebna zaista svima koji žive na tom prostoru i potpuno može da otvori novu dimenziju tog dela naše države.
Završavam ovaj projekat rekonstrukcije, kao što ste vi pričali, oko pruge, oko železničkog saobraćaja Kraljevo-Rudnica, ali ono što do sada nije bilo i ispravljamo tu istorijsku nepravdu i nelogičnost, projektuje se i pruga od Raške do Novog Pazara, odnosno da konačno i železnički saobraćaj dođe u Novi Pazar, i to takav železnički saobraćaj da je predviđena brzina kretanja, odnosno brzina vozova od 120 kilometra na sat. To je nešto što je zaista gotovo nezamislivo bilo do juče u Srbiji. Verujem da ćemo biti uspešni u tom poslu i sa nestrpljenjem čekam tu vest da je stigao prvi voz u Novi Pazar ili da je krenuo prvi voz iz Novog Pazara.
Radimo, naravno, i projektujemo brze saobraćajnice Novi Pazar-Duga Poljana, jer je to mesto odakle bi trebali da spajamo sa nastavkom auto-puta od Požege preko Ivanjice-Arilja, Arilja-Ivanjice do Sjenice, odnosno Duge Poljane i time da spojimo Novi Pazar sa tom brzom saobraćajnicom. Naravno da ćemo raditi na obnovi sveukupne i lokalne infrastrukture zajedno sa lokalnim, sa rukovodstvom grada Novog Pazara, jer to je baština, kulturna baština i veliki potencijal cele naše države i svih naroda koji žive.
Završili smo ovaj put koji je bio veoma bitan i tražen, a to je od Novog Pazara-Raška i danas je milina kada dođete od Raške pa idete dalje ka Pazaru, nije to više put rizika i neizvesnosti, nego put uživanja u saobraćajnici, odnosno u putovanju.
Naravno, ostaje pitanje ove kanalizacione, vodovodne mreže i specifične konfiguracije, geografske konfiguracije koja uvek povećava ili utiče na visinu troškova, ali verujem da ćemo zajednički sa lokalnom samoupravom na tome raditi.
Turizam sam spomenuo vrlo detaljno, vrlo precizno. Veoma sam zadovoljan, to sam pričao i sa ministrom u prethodnom periodu. Mi smo prestigli one rezultate koje smo imali pre korone, zato sam stalno i davao odrednice u odnosu na 2019. godinu jer je korona napravila potpunu destrukciju, odnosno zaustavila taj trend. Mi ne samo da smo se oporavili i vratili, nego smo i prestigli i imamo svuda bolje rezultate. Činjenica je da po prvi put imamo više stranih turista nego domaćih je zaista vrlo impresivna.
Ono što nas čeka jeste, ali i to je povezano sa infrastrukturom jačanja i turističkih kapaciteta infrastrukture u oblasti hotelijerstva, ugostiteljstva, sve one ponude koje treba da predstavljaju jednu perspektivu ili retrospektivu naše države i da privuče još veći broj stranaca, odnosno gostiju i domaćih i stranih.
Voleo bih da i naši građani malo više obilaze Srbiju i nauče Srbiju. Mi više volimo da naučimo neke druge evropske gradove nego sopstvenu državu i zaboravljamo ili previdimo koliko je lepa Srbija i koliko imamo divnih mesta za obilaske.
Nauka i tehnološki napredak, nema sveukupnog razvoja i modernizacije Srbije bez toga i tu je predsednica Skupštine kao premijerka zaista uradila mnogo. Imao sam potrebu da to posebno akcentujem u ekspozeu, iako to nije nešto što je bilo u mom fokusu rada, ali taj deo napretka je direktno povezan sa svim ostalim društvenim oblastima i utiče na njihovu modernizaciju i ubrzani razvoj i verujem da ćemo na tome nastaviti. Prosto smo otvorili zaista velike i ozbiljne, velike naučno-tehnološke projekte i nadam se da ćemo biti dostojni tog izazova.
Bolnica u Novom Pazaru, dosta izazova. Skoro sam bio u prilici da sa predsednikom Republike pričamo sa izvođačem radova. Biće urađeno, ima teže ili komplikovanije stanje nego što je to možda u projektu bilo predviđeno, ali će Novi Pazar dobiti kliničko-bolnički centar kakav i zaslužuje.
Mladi, porodice, sve ono što sam pričao oko demografije, budućnost naše države, nema spasa ni Bošnjacima, ni Srbima, ni Mađarima, ni Hrvatima i Bunjevcima ako nas ne bude više i ako ne ostanemo na ovim prostorima.
Hvala vam, doktore Bačevac, na podršci. Verujem da ćemo zajednički pratiti realizaciju ovih projekata.
Hvala lepo.
Kao što vi vidite da je ono što sam ja govorio ili radimo da je propaganda, mislim da je ovo što ste vi pričali čista propaganda i krajnje neodgovorno prema našoj državi.
Što se tiče Evropske unije, ja sam vrlo precizno govorio o našim planovima i odnosima i u Evropskoj uniji i o odnosima Evropske unije prema Srbiji. Neko ko nije evrofanatik, nego neko ko je realno sagledavao sve okolnosti, reći ću vam šta jeste, po meni, najveća vrednost Evropske unije i koja bi mogla da bude za Srbiju najznačajnija, a to jeste – mir. Najveća vrednost Evropske unije jeste mir, jer se nije dogodio nijedan sukob na teritoriji zemalja članica koje su deo Evropske unije.
Nisam ni zaljubljen, ni zaslepljen i ne mislim da je tamo sve idealno i perfektno i da je pravično i prema onima koji su tamo ili prema onima koji bi mogli da budu, ali zamisliste da sam danas rekao nešto drugačije, koliko bih otežao i ugrozio poziciju Srbije. Nije pitanje intimnog osećanja i kakve emocije se u meni probude kada čujemo neke signale ili neke zahteve, pitanja, nego je pitanje racionalnog sagledavanja.
Znate, Evropska unija nije nikakva utopija, nije apstraktna tvorevina, ona postoji, ona egzistira i niko nije ušao u Evropsku uniju iz međusobne ljubavi, već iz praktičnih, političkih i ekonomskih razloga. To su interesi koji bi trebalo da i nas opredeljuju.
Što se tiče Kosova i Metohije, mislim da sam poklonio ili posvetio pojedinačno najveći deo svog izlaganja Kosovu i Metohiji, nisam pobegao ni od jedne teme, ni od jedne tačke, i vrlo jasno pričao o onome što nam se dešava i o onom što nas čeka, i vrlo jasno podvukao i reći ću sad ponovo – ne odustajemo od Kosova i Metohije. Vidim i razumem Kosovo i Metohiju kao neotuđivi deo Republike Srbije. Da ne bi bilo bilo kakve dileme da li se nešto priprema, da li će neko od nas nešto da preda, potpiše, da otpiše, ili smo mi zbunjeni i zaslepljeni, pa ne znamo ni šta se dešava, ja kad sam se prihvatio mandata, prihvatio sam se mandata da sam u Vladi Republike Srbije u kojoj je i Kosovo i Metohija, i to je za mene svetinja.
Što se tiče životnog standarda i ovoga što ste rekli da sam neprecizno ili netačno govorio o odnosu nezaposlenosti, odnosno kako se izračunava i izražava procenat i stopa nezaposlenosti, odnosno zaposlenosti, postoje međunarodna pravila i standardizacija koju definiše Eurostat. Stopa nezaposlenosti se utvrđuje tako što se nezaposlena lica podele, odnosno oduzmu od zaposlenih lica. Vrlo je jasan taj razlomak. Nezaposlena lica, ispod toga zaposlena lica.
Što se tiče stope zaposlenosti, imate zaposlena lica koja se dele u odnosu na ukupno stanovništvo i tu brojevi su vam neumoljivi. Zato sam i rekao da je preko 50% stopa zaposlenosti, u odnosu na ukupnu populaciju Republike Srbije, gde ulaze i penzioneri i oni mladi koji ne mogu da rade. Stopa nezaposlenosti je oko 9%, jer nju dobijamo tako što nezaposlena lica podelimo sa brojem zaposlenih lica. I tu nema prevare, nema laži, nema stvari da li se vama nešto sviđa ili se ne sviđa. Drugo, ja sam siguran da svako od nas može da vidi da je daleko veća ponuda radnih mesta danas u Srbiji i siguran sam da svako od nas bi voleo da te plate za zaposlene budu još veće, da uslovi za rad, ono o čemu je pričao i dr Bačevac, budu bolji.
Ali, to je nešto što je konstanta, to je nešto o čemu ćemo morati stalno da vodimo računa, a da mi kažemo da nećemo da radimo, da nam ne trebaju fabrike ili da nećemo da primimo strane investitore, ja mislim da bi bilo pogubno za Srbiju. Ako hoćete da gledam sada i drugačije, ne samo u pitanju stope zaposlenosti ili nezaposlenosti, dolazak stranih investitora je i od geopolitičkog interesa za Srbiju, zato što kada dobijate kompanije iz Nemačke i Japana, iz Ruske Federacije, Sjedinjenih Država, vi pravite sebi jednu dobru geopolitičku podlogu da čuvate nacionalne državne interese.
Ja gledam to u širem kontekstu, a ne prosto kroz neku statistiku ili razlomak. Nije fer reći da danas ima manje zaposlenih, jer svi pokazatelji, ne statistički, životni, ukazuju na drugačije, prosto, vas život demantuje u odnosu na ono što ste rekli.
Inovacije i nauka, znate, ja sam siguran da je to dobro za Srbiju. Nisam sebi dao za pravo da sam ekspert, napomenuo sam ko se više bavio time i pokušaću da zajedno da ljudima koji su direktno uključeni savladavam, učim, naučim i budem koristan državi u tom polju.
Mislim da Srbija nema pravo sebe da na neki način kazni ili propusti šansu da se uključi u red procesa koji su neumoljivi i neupitni, a to jeste taj vid modernizacije, s tim što ću ponovo istaći da za mene modernizacija nije moguća ako se odreknemo svoje tradicije, istorije, kulture, duhovnog i nacionalnog identiteta. Ja ne vidim to kao suprotstavljene strane, nego kao deo jedinstvenog lanca. Nikada ne bih to postavio u procesu „ili“ nego „i“ da bih išao u vezivnom pravcu, odnosno napravio da je to jedinstvena celina, jedinstvena sinhronizacija, odnosno sinergija.
EKSPO, i o tome smo pričali, cena EKSPO-a, samog EKSPO -a je oko jedne milijarde evra. Nikada nismo spomenuli tu cifru koju vi spominjete od 15 milijardi evra, a ceo projekat „Srbija 2027“ je 17,8 milijardi evra i u njemu su 323 projekta u celoj Srbiji, u celoj Srbiji, a EKSPO je deo toga, nije EKSPO 17 ili 15 milijardi, kako ste vi rekli, nego je deo tog projekta „Srbija 2027“.
Što se tiče poljoprivrednika, ne potcenjujte srpskog poljoprivrednika i paora, obrazovaniji je i sposobniji i može da ispuni sve ono što treba i što je u njegovom interesu, tako da je odličan odziv na registraciju i srpski paor, odnosno srpskih farmera i mi ćemo zajedno kao država raditi da približimo sve te alate, kako se to danas kaže, da njima budu od koristi, a ne da to neka otuđena administracija nameće slobodarskom narodu, pošto i ja pripadam tom istom narodu. I ne mislim da postoji neka administracija sa jedne strane, a ovde obespravljeni narod ili obespravljeni poljoprivrednici, pa im neko iz neke kancelarije nameće neke uslove koje oni ne mogu da dosegnu, a time ih izbacuje iz nekih stvari ili pogodnosti koje mogu da imaju.
Ja sam siguran da smo mi jedinstveni lanac i da sam posebno pričao o poljoprivredi i istakao značaj poljoprivrede i nešto što je deo srpskog ambijenta, ako hoćete, i srpske tradicije.
Poljoprivredni budžet danas je 118 milijardi dinara, rekordan. Teško da možete da bilo koga ubedite, ja sam siguran i sebe, da je to lošije nego kada imate budžet od 42 milijarde, da je lošije kada više dajemo u poljoprivredu i kada stvari uređujemo, ali kada isto tako i zabranjujemo ili sprečavamo zloupotrebe, kako su se nažalost ili kakve su se nažalost dešavale, pa da je neko dobijao subvencije i podršku od države za ono što nema ili za ono što ne radi. Zato nam je potreba jasna evidencija, a ne da bi neka duboka država kontrolisala narod ili ne znam kakve stvari nametala.
Što se tiče pravosuđa, tačno ste me citirali, ali niste nastavili ono što sam ja dalje rekao. Ja sam rekao da je sudstvo nezavisno, a tužilaštvo samostalno, ali sam rekao da nisu neodgovorni, nego su odgovorni i odgovorni su prema narodu, prema građanima ove države. U krajnjem slučaju, građani su hteli ustavne reforme, dali smo tu autonomiju sudskoj vlasti, šta god ja mislio o tome privatno, nije relevantno, to su pravila koja važe u Srbiji i ona se moraju poštovati.
Ja se nadam da su naše sudije i tužioci svesni odgovornosti koju imaju. Najčešće oni ni ne osete možda taj gnev javnosti koji je mnogo vidljiviji za ljude koji su u svetu politike, koji su prisutni i u medijima, ali hajde da pomognemo i ohrabrimo srpsko pravosuđe i svakako da nam se ne ponove stvari koje su nam se dešavale, a vi to dobro znate, 2009. godine, kada je nastao masakr u srpskom pravosuđu, koji smo posle plaćali skupo, ne samo finansijski skupo, a i finansijski skupo, jer je država platila štetu od 33 miliona evra za sve ono što su izgubili ili nisu dobili oni koji su nezakonito protivustavno ostali bez posla, nego smo izgubili čitavu jednu plejadu sudija i tužilaca u pokušaju da neko politički potpuno preuzme kontrolu nad pravosuđem u Srbiji.
Rekli ste sudovi i stanje u sudovima u Srbiji. Da vam kažem, rekonstrukcija tri suda počinje za par meseci i sredstva su obezbeđena.
Što se tiče urađenih radova na infrastrukturi za pravosudne organe, želim da vas podsetim da smo završili i sud u Ubu, da je gotovo završen novi sud u Novom Sadu, sud u Valjevu i da se gradi sud u Nišu i, naravno, najveća ustanova ili infrastrukturni zahvat jeste bila Palata pravde u glavnom gradu, odnosno Beogradu.
Nastavićemo dalje da radimo, da jačamo pravosudne institucije, jasno razlikujući šta je nadležnost zakonodavne, šta je nadležnost i delokrug rada izvršne vlasti, a šta je ono što pripada pod okrilje pravosudnih organa.
Rudarstvo je nešto što je karakterisalo i odredilo našu državu od srednjeg veka. Rudarstvo je nešto što je direktno imalo uticaja na razvoj srednjovekovne Srbije i uopšte razvoja srpskog naroda i srpske države.
Srbi su znali da iskoriste svoje prirodne potencijale i da čuvaju svoju državu. Ja ne mogu da budem pobornik politike koja će radi dodvoravanja bilo kome da kažnjava našu državu, da ne koristi resurse koje ima, a da to svi drugi koriste i da prave ekonomske prednosti u odnosu na nas. Ja mislim da Srbija treba i mora da koristi svoje prirodne resurse, da ekonomski napreduje, vojno-odbrambeno snaži time…
(Aleksandar Jovanović: Nemoj da lažeš!)
Da razvija infrastrukturu, da ulaže u nauku, obrazovanje, pravosuđe, koristeći sve svoje prednosti koje ima. Ne mislim da treba da budemo slepi kod očiju i gluvi kod ušiju i da ne vidimo ono što imamo, a to ne znači da ne čuvamo i naše šume i naša polja i reke i potoke i jezera i pre svega da ne čuvamo naš narod.
Ja sam siguran da je moguće naći vrlo jasan, izbalansiran odnos, jer je to postignuto i u drugim zemljama sveta. I nisam neko ko, kako ste rekli, je zagovornik kolonijalizma nad Srbijom. Pa, zar zaista vam ja delujem da ću biti neko ko promoviše interese druge države, da ću dozvoliti da bilo ko nešto radi na uštrb naše države? Pa, meni je Srbija iznad svega. Ja sam više puta to istakao, a i živim za to. Svojim životom sam do sada pokazao. Nemam gde da idem iz Srbije. Jedino gde bih eventualno mogao da idem, ako bi me primili, Republika Srpska. Ne idem nigde van Srbije, niti ću otići iz Srbije, jer Srbiju najviše volim. Ovog posla sam se prihvatio jer volim Srbiju, jer sam odgovoran za Srbiju, jer moji sinovi sutra treba da žive u Srbiji i njihova deca treba da žive u Srbiji.
Nemamo destinacije na nekim drugim delovima sveta, odnosno adrese, stanove, kako god hoćete, kuće na drugim delovima sveta. Ovo je naša kuća, ovo je moja država, ovo je moja otadžbina. Ja sam danas spreman da polažem odgovornost za Srbiju, a ne da bežimo iz Srbije.
Nigde nećemo ići iz Srbije i to nije vezano za uspeh na izborima, da vam kažem, pobeđivali ili gubili na izborima, a i jedno i drugo je normalno u politici. Nikada nećemo ići iz Srbije. To ko je pokrao izbore, evo vama prilike 2. juna, samo da se dogovorite jel idete ili ne idete, a izgleda da idete, tako što kažete da ne idete na izbore. Evo, 2. juna, pa će građani opet da kažu šta misle. A opet ćemo da imamo izbore i stalno ćemo da imamo izbore, kad god dođu rokovi za to, jer je najbolja prilika da građani kažu šta i o kome misle. To je prava suština demokratije u jednoj državi.
Tako da vam još jednom podvučem, ne idemo nigde iz Srbije, bili u Vladi, ili u opoziciji ili radili negde neke druge poslove. Možete da nas hapsite, da nam pretite. Nije bitno to što dobacujete. I tada kao i danas kao i juče, a sutra će to pokazati vreme, ne idemo i ne odričemo se Srbije.
Kratko, vrlo kratko.
Hvala, gospodine Krkobabiću na vašoj analizi i onoga što sam izneo u ekspozeu i pre svega na političkoj podršci politike za koju ćemo se zalagati ili za koju ćemo raditi i boriti se u naredne četiri godine.
Jeste ovo okupljanje oko jedne nacionalne ideje i zato vidite i u Vladi i ljude koji su možda u nekom, odnosno u prethodnom periodu imali neke drugačije političke stavove, smernice ili prosto ugao gledanja.
Danas smo postigli taj konsenzus, kako ste vi rekli, nacionalni, društveni konsenzus da to bude važnije od razlika koje postoje i u svakoj porodici možete da imate određen razlike, ali porodica se okuplja oko onih stvari ili vrednosti koje su zajedničke ili koje čine jednu porodicu.
Odgovornost je nešto na čemu sam insistirao i insistiraću, počevši od sebe, i to je nešto što mora biti uslov svih uslova ako se bavite ovim poslom. Ja verujem u Srbiju kao slobodnu i nezavisnu državu, suverenu. Ja sam i rekao da je taj kamen temeljac koji je 2014. godine, odnosno 2012. godine pa 2014. godine uspostavljen, da je Srbija politički nezavisna, vojno neutralna država i taj kurs ćemo zadržati. Od tog kursa neće biti odstupanja.
Verujem da je upravo to nešto što nas okuplja, bez obzira na određene političke razlike, čim mi pripadamo različitim političkim strankama, ali postoji želja da Srbija i vera da je Srbija iznad svih političkih stranaka ili političkih programa.
Zdravlje je nešto što dotiče svakog čoveka. Prosto, niko nije nezainteresovan ili imun na to pitanje. Svako od nas u porodici ima nekog ko ima, nažalost, određene zdravstvene probleme ili izazove i ponosan sam ne samo na šta smo uradili u pogledu infrastrukture i opreme, a mnogo toga je urađeno.
Posebno sam istakao ovu činjenicu da smo primili preko 40.000 novih zdravstvenih radnika i lekara i medicinskih sestara i tehničara i time značajno ojačali onaj ključni faktor, a to je ljudski faktor, odnosno ljudski resurs. Možemo da kupimo i najbolje mašine i najbolju opremu i da sagradimo ili izgradimo najbolje objekte, ako nema ljudi koji znaju to da koriste, da rade, da leče, da brinu o zdravlju naših građana, onda je to sve zaista mnogo manje bitno. Verujem da će ministar Lončar vrlo brzo pokazati konkretne stvari i rezultate koje će Vlada raditi u oblasti zdravstvene zaštite.
Vi ste i posebno istakli i apostrofirali pitanje zdravlja ili zdravstvene zaštite za najstariju generaciju u trećem životnom dobu i pitanje palijativne nege ili palijative, sada tu naravno postoje rasprave da li je to čisto zdravstveno ili socijalno zdravstveno pitanje, da ne budem neko ko sebi daje za pravo da zna više od onih koji se bave tom oblašću, svuda gde god sam bio čujem zahtev za tom vrstom nege ili pažnje, palijativnom i verujem da će i Ministarstvo zdravlja, ali i socijalne zaštite zajednički ili svih onih ministarstava koji moraju biti uključeni, jer očigledno da je to više sektorsko pitanje i znaće i dati konkretan odgovor za naše građane, uopšte pitanje gerijatrije i svega onoga što muče ili brine pogotovo svaku porodicu u Srbiji i opet vam je to povezano sa pitanjem demografije i što nam je nacija sve starija, što su nam građani sve stariji, što imamo manje dece, sve to usložnjava i ova pitanja i ove izazove sa kojima se suočavamo.
Oko infrastrukture ste bili precizni, da ne ponavljam. Sve to što ste rekli, ako budemo uspeli da sačuvamo Srbiju, mir i stabilnost ovog regiona, da sačuvamo i političku stabilnost Srbije. Siguran sam da ćemo, ne samo završiti ove infrastrukturne projekte, nego i mnoge nove realizovati i da ćemo svi zajedno biti ponosni 2027. godine ili 2028. godine kada se bude podnosio neki završni račun, dozvolite tako da kažem, ove Vlade pred građanima Srbije i pred Narodnom skupštinom, da smo ono što smo planirali realizovali, da smo bili posvećeni i uspešni. Hvala vam lepo.
Hvala lepo.
Što se tiče kontinuiteta i onoga što smo prikazali ili iskazali kao politiku kontinuiteta u odnosu na prethodnih pet vlada, mi smo se tako i kandidovali na izborima. Mi nismo pravili diskontinuitet. Nismo to ni jednog trenutka prikrivali ili na bilo koji drugi način prikazivali u drugom kontekstu. Mi od toga ne bežimo. Naravno da svaka Vlada donosi određenu novu energiju i ima neke nove izazove, ali suštinski ovo jeste Vlada kontinuiteta, u odnosu na prethodne vlade.
Što se tiče ovih podataka koje ste vi izneli, ja se tu duboko ne slažem sa vama, a mislim da vas i činjenice demantuju oko rasta BDP-a i svih onih ekonomskih pokazatelja ili parametara koje ste vi istakli. Prosto, život i činjenice vas demantuju.
U tom periodu kada ste vi bili daleko politički i ekonomski aktivniji, a govorim o periodu posle 5. oktobra 2000. godine, svi prihodi su suštinski bili privatizacioni prihodi. I sve što je valjalo je rasprodato. Tu ste jedino imali prihodovnu stranu u našoj državi, odnosno u budžetu Republike Srbije. Sve ono što ste prikazivali kao rast jeste zasnovano na rastu potrošnje.
Godine 2012, kada je došlo do promene u politici naše države, zemlja je bila u bankrotstvu, pred bankrotstvom, bez dovoljno sredstava da isplati prvu narednu penziju. Mislim da to najbolje pokazuje kakva je bila situacija i stanje u našoj državi i kakvo je bilo zdravlje naše ekonomije, kako se to najčešće kaže. Od 2014. do 2018. godine država je sprovela teške mere, donela teške mere, provodila ih, izvršila fiskalnu konsolidaciju.
Od tada, od 2018. godine do danas, rast ekonomije Srbije se zasniva na investicijama i izvozu. To je potpuno suprotno od onoga što vi promovišete kao nešto što bi trebalo da nam bude uzor, a što je dovelo do katastrofalnih rezultata. Ponavljam, ono što vi prikazujete kao period kada su ostvarivani dobri rezultati, verovatno zato što ste tada bili direktor Agencije za privatizaciju, možda je malo neumesno da vi pričate o ovome, bilo je zasnovano tako što smo rasprodali sve ono što smo decenijama stvarali i sve što su generacije prethodne stvarale. Danas vi čestitate Prvi maj ljudima. Pa sve to što su generacije stvarale radom i odricanjem, prodato je u prvih par godina posle 5. oktobra. Da ne ulazim u cenu i vrednost toga što je prodato. Ali sve što ste prihodovali je suštinski dolazilo iz rasprodaje onoga što je država i društvo stvaralo decenijama i onda ste to dalje prikazivali ili pumpali kroz rast potrošnje i time prikazivali da Srbija ima dobre ekonomske pokazatelje. A koliko je bilo dobro pokazuje činjenica da, ponavljam, nismo imali za prvu narednu penziju u 2012. godini, u junu.
Spomenuli ste bankarski sistem i dominaciju stranih banaka. Pa baš u tom periodu kada ste vi bili angažovani u sektoru ekonomije, pa mi smo najveće srpske banke gurnuli u stečaj i očistili bankarski sistem ili prostor za ulazak stranih banaka. Potpuno ste počistili sve domaće banke. Mislim da do dan-danas traju stečajni postupci za četiri najveće srpske banke. I danas nam kažete da smo prepustili tržište stranim bankama. Ne, nismo, nego smo mi deo jedinstvenog evropskog tržišta, gde postoji konkurentnost i sloboda tržišta. Nama nije problem da dođu i strane banke, ali nemojte nama da stavljate u usta ili da nam stavljate na teret ono što ste sami ili radili ili delimično učestvovali. Prosto ne stoji u odnosu na istinu i u odnosu na činjenicu.
Siguran sam da ono što vi ne vidite, ili ne želite da vidite, da zdrav ekonomski rast jeste rast pre svega svake grane privrede naše države i samo pokazatelj za prvi kvartal 2024. godine nas uverava da smo na dobrom putu, a to je da je ekonomski rast 4,6% u prvom kvartalu 2024. godine, dok je evropski prosek, odnosno prosek Evropske unije 0,4%. Znači, 4,6% Srbija, 0,4% Evropska unija.
Što se tiče stranih direktnih investicija, 4,5 milijarde stranih direktnih investicija smo dobili 2023. godine. Apsolutni smo lideri u privlačenju direktnih stranih investicija na prostoru zapadnog Balkana. To je najbolji pokazatelj, ono što su neki drugi osporavali, da ovde postoji vladavina prava, da ovde postoji sigurnost, predvidivost, a vezano je za ovo pitanje koje ste otvorili, ili postavili kao problematiku, monetarne politike, odnosno kursa dinara. Nezaposlenost, ponavljam, 9,1%. Po pravilima Eurostata, kako se računa u Nemačkoj, kako se računa u Francuskoj ili bilo kojoj drugoj zemlji Evropske unije, zaposlenost, ponavljam, preko 50%, odnosno 50,7%, i što je istorijski maksimum ili najveći broj zaposlenih koji Srbija ima od ponovnog sticanja samostalnosti, da ne kažem nezavisnosti.
Javni dug na današnji dan Srbije iznosi 47,6% u odnosu na BDP i nemojte da gledate nominalno iznose zaduživanja, a da ne sagledavate to u odnosu na rast BDP-a, jer što je nama veći BDP, mi imamo veći prostor za zaduživanje, odnosno podizanje onih kreditnih linija koje relaksiraju naše primarne prihode da bi razvijali infrastrukturu, da bi razvijali državu i opet time razvijali i multiplikovali rast BDP-a. Time podižemo ekonomsku osnovicu za rast plata i penzija. Mi verujemo u tu privredu, mi verujemo u takvu ekonomsku postavku, odnosno te postulate koje sam vam predočio.
Mislim da sam suštinski odgovorio na ove vaše ključne primedbe oko investicija, oko prihoda u budžetu Republike Srbije i hoću samo oko kursa dinara.
Ponosan sam što je kurs dinara stabilan od leta 2012. godine do dana današnjeg. Stabilan kurs je sidro makroekonomske stabilnosti i sigurnosti jedne države. Da nemamo stabilan kurs dinara, pa ne bi privukli i ne bi bili atraktivni za ovoliko broj ili ovaj broj investicija koje imamo, stranih, ali i domaćih. Upravo ta predvidivost i izvesnost kursa dinara je nešto što garantuje stabilnost i isplativost svake investicije. To je nešto što investitori očekuju, ali je to pre svega nešto što dotiče i svakog građanina države jer svako jutro kada ustane zna da je dinar stabilan. Ne mora da gleda, kao što smo gledali devedesetih i u prvoj deceniji dvehiljaditih, svaki dan novine da vidimo koliki je kurs dinara. Bog otac nije mogao da sagleda kada treba da kupimo, a kada treba da prodamo devize.
Danas 12 godina traje predvidivost, izvesnost i sigurnost što se tiče kursa dinara. To se reflektuje na ukupne makroekonomske rezultate Srbije i to utiče na kvalitet i rast životnog standarda naših građana Srbije.
Ponosan sam. Da, mi smo deo kontinuiteta takve politike koja razvija Srbiju i podiže životni i ekonomski standard naših građana.
Hvala lepo, predsednice.
Dosta je sve to bilo neubedljivo, iako su autori tog teksta koji su vas pripremali pokušali da budu interesantni iz novosadske čaršije, pa da nam podele nešto što je valjda sve kolika srpska javnost ne zna, a vi ćete sada da im pokažete i ogolite moje pravo lice, zaboga, koje ja nisam pokazao i koje nije vidljivo.
Mada vam poželim da vi tako pobeđujete na svim izborima kao što ste pobedili na ovima što ste spomenuli i da mi uvek gubimo u Novom Sadu kao što smo izgubili. Znači, mi kad dobijemo 39% ili 40% to je poraz, vi kad dobijete 33% ili 34% to je pobeda. Ja vama želim da se taj trend nastavi i da vi 2. juna zadržite taj trend da vi tako pobeđujete, a da nas proglasite da smo izgubili kada imamo više glasova od vas.
A vi bi se mogli isto kandidovati imenom i prezimenom da povedete listu, pa da procenite i da vidite koliko ste prepoznatljivi o gradu o kome pričate. Mogu i ja da naručim istraživanja da vam pokažem koliko vas ljudi prepoznaju, možda vas pomešaju sa ovim do vas koji se isto preziva isto kao i vi, pa može to da vam napravi i probleme, ali nešto da vam podigne svakako prepoznatljivost.
Potpuno nisam razumemo tu priču o legitimitetu. Legitimitet se dobija i na izborima, legalitet se potvrđuje kroz izborne procese. Vi ste sad potvrdili da su bili legalni i legitimni izbori, a ne pokradeni izbori, jer vi citirate izborne rezultate koje i ističete kao dobar primer i priznajete ih. Vi ih prizivate i pokazujete. Znači izbori nisu pokradeni, nego tamo gde vam odgovaraju vi tamo prikazujete i tamo gde vam ne odgovaraju vi kažete da su pokradeni i tako u nedogled.
To je isto oko izlaska na izbore, da vam kažem. Pa kako ste vi toliko moćni a mi tako slabi, pa ste sad u Novom Sadu morali svi da se ujedinite? Ali, svi, i ovi koji bojkotuju i ovi koji ne bojkotuju. U stvari, ovi što bojkotuju ne bojkotuju, nego idu na izbore ali vam nije to bilo dovoljno, nego ste onda pozvali one koje ste 12 godina prozivali za koaliciju sa nama, pa vam više ne smetaju ovi desničari. Ne smetaju vam monarhisti, ne smetaju vam što ste se pozdravljaju „za kralja i otadžbinu“ i „dogodine u Prizrenu“. Niko vam ne smeta, samo da napravite jedinstvenu listu, a ne smeta vam ni liga Socijaldemokrata Vojvodine za koju ste rekli da je izdala autonomaško-vojvođanske itd. ideje. Sad vam svi odgovaraju i eto vas svi zajedno tako pobednički nastrojeni pa ste morali i ove pročetničke iz političke stranke da uključite. Verovatno ste vi lično pod burom emocija kao jugonostalgičar i ekstremni levičar, kako to sve morate da svarite.
Nego, nemojte da brinete. Eto, 2. juna pa će građani opet da biraju i biće onako kako građani kažu na biralištima.
Meni je drago što ste se svi okupili oko jedne liste zato što to pokazuje suštinu bavljenja politikom kako je vi vidite i potpuno drugačije od onoga što mi radimo. Raduje me taj politički izazov i za vas i za nas. Shvatio sam da ste vi favoriti, neka tako bude. Mi ćemo se potruditi da pružimo dostojan otpor i da se borimo za što veći broj glasova.
Voleo bih da vas vidim baš prisutno na novosadskim izborima. Verovatno su Novosađani oduševljeni kada čuju za vas i prepoznaju vas u neverovatnom broju i pokrećete čitavu lavinu emocija i podrške među građanima Novog Sada.
Avione sam spomenuo, ali niste me slušali. Pričao sam o avionima i o našim modernizovanim „Orlovima“ i o kupovini novih aviona. Samo morate pažljivo da me slušate.
Što se tiče vojnog sindikata, ponoviću, to je katastrofa za vojsku da postoje sindikalne organizacije. To nema veze sa krivičnom odgovornošću nekog predstavnika vojnog sindikata za zloupotrebe sredstava koji su skupljeni u okviru vojnog sindikata. Vi ste obmanuli srpsku javnost kada to dovodite u vezu sa mojom ocenom postojanja vojnih sindikata.
Ne procesuiraju se ti ljudi zbog moje ocene da li treba ili ne treba da postoje sindikati u vojsci, nego zbog toga što su ili postoje osnovane sumnje da su zloupotrebili pare od istih članova sindikata, odnosno članova tog sindikata, da su ti koji promovišu sindikalni pokret u vojsci zloupotrebili poverenje članova sindikata u okviru vojske, a ne zato što je neko rekao da ima ovakav ili onakav politički stav. Možda ministar Gašić ima jedan stav, gospodin Vulin drugi, ja treći. To je normalno i demokratski da se priča.
Stvarno ne mislim da je dobro da vojska treba da ima sindikat. To nije normalno da vi raspravljate da li je dobar položaj zauzeo vojnik na, ne znam, bojnom polju ili na nekoj vojnoj vežbi. To je moj stav i ja sam ga javno iznosio, nisam ga krio. Nikad nisam smeo da pričam o onome što Tužilaštvo danas može da priča, a što sam znao kroz, naravno, bezbednosne agencije šta se zaista dešava u okviru vojnih sindikata, a ima i mnogo gorega od onoga što su danas pravosudni organi iskazali i procesuirali.
Nepristojno je to što ste rekli da sam se u par rečenica osvrnuo na masakr na Vračaru u Malom Orašju u Duboni iz poštovanja prema porodicama stradalih, ubijene dece i ubijenih ljudi. Vrlo sam precizno, sa pijetetom o tome govorio, ne pokušavajući da monopolizujem tugu, bol i nesreću koja je zadesila pre svega te porodice, ali i celu naciju, za razliku od vas koji ste to iskoristili da vam je to politički lajt motiv i momenat za političko delovanje. To nas razdvaja i juče i danas i sutra.
Ponoviću ono što je rekao i Aleksandar danas, nismo mi uvredili radnike, mi samo nepoštujemo neradnike. Mi sa radnicima problema nemamo i sa ljudima koji hoće da rade. Mi imamo probleme sa neradnicima koji bi da žive lagano i lagodno, a da ništa ne rade.
Baš kao što je bilo kada je vaša stranka vodila i grad, i pokrajinu i državu, kada ste živeli tako kako ste živeli, a nama nestajale fabrike, pa nismo dobijali ni jedan most, pa nismo imali nikakve investicije, pa nam se desilo da nestane i ceo bulevar. Pa kada smo se stideli sami sebe, kada nismo imali ništa novo da prikažemo i pokažemo. Baš takav nerad mi preziremo, a poštujemo sve radnike, i poljoprivrednike, i radnike u fabrikama, i u školama, i na fakultetima, i u drugim ustanovama i institucijama, i u informacionim tehnologijama, gde god da ljudi rade, posebno naše vojnike i policajce. To uopšte nije sporno.
Da ne oduzimam mnogo vremena narodnim poslanicima da se čuje reč i od drugih, samo vi nastavite da pobeđujete kao što ste prethodnih godina, a mi da gubimo i ja ću biti veoma, veoma zadovoljan, ali ne zaboravite, mi sedimo ovde, a vi sedite levo od nas. Hvala lepo.
Hvala lepo.
Hvala, predsednice.
Milenko je rekao dosta stvari o kojima sam ja hteo da govorim, ali nisam zaista shvatio zašto je problem što danas Skupština radi 1. maja, a ne kažete da Skupština nije zasedala, a vi ste narodni poslanik, između ostalog, od 250 narodnih poslanika, u mnogim radnim danima? Bilo bi valjda fer reći da nije tada radila, kada su bili radni dani i da se na neki način kompenzuje na današnji dan.
Nikad to ne razumem kada neko kaže u poslednje dane - pred istek roka vi formirate. Pa, zato je zakonodavac i predvideo rok od više dana. Ja ne razumem šta je problem da li je 1. ili 90. dana nešto urađeno ako zakonodavac kaže da u roku od 90 dana od konstituisanja Narodne skupštine mora biti izabrana Vlada Republike Srbije? Pa, zato je i ostavljen rok.
Ne znači da je Vlada manje vredna ako je 85. dana ili više vredna ako je 15. dana o roku formirana.
Ako hoćete na pravosuđe, pa da li to znači da žalba ne može da se pusti 15. ili 8. dana, u zavisnosti o kom procesu se radi, pa onda kažete – pa, kako ste pustili žalbu baš poslednjeg dana, a niste prvog? Uopšte ne razumem šta time hoćete da kažete, verovatno aludirajući da eto mi smo u ne znam kakvoj magli i čekanju, pa ne možemo da formiramo Vladu, jer se neko, kako vi kažete, iživljava nad nama, pa eto mi svi tako zbunjeni i sluđeni čekamo da nam neko kaže šta treba da radimo.
Formiranje Vlade je ozbiljan proces. Kada pobedite na izborima videćete, pa videćete. I vi kada ste formirali vlade trebalo vam je i te kako da formirate Vladu. Niste to baš preko noći uradili. Pogledajte malo rokove kada ste birali vlade kada ste imali većinu u Skupštini Srbije i dok ne jave ambasadori, da mi sad moje kolege dalje ne dobacuju, ne sufliraju.
Da ne ponavljam, ovo oko vojske, mislim da je nepristojno porediti današnju Vojsku Srbije sa Vojskom Srbije iz perioda od pre 14, 15 godina, nepristojno, jer tada naša vojska je bila u procesu uništavanja i proglašavanja kao nepotrebnom, a i danas ste rekli vrlo jednu opasnu rečenicu za mene, mnogo opasniju od onog što je većina verovatno notirala, da je to skupa igračka ili veliki trošak za nas i da nas vojna neutralnost mnogo košta. U prevodu, priklonite se i predajte se vojnim savezima i ne treba vam vaša vojska, naša vojska, jer ona zaboga mnogo košta.
Ja ne mislim da nas naša vojska ikada mnogo košta, jer bolje da hranimo našu vojsku nego tuđu i ja više verujem u našu vojsku nego u tuđu vojsku, i ne mislim da je to pitanje para, nego pitanje slobode i časti i nezavisnosti jedne države.
Neozbiljno mi je kada kažete da ne formiramo Vladu do danas zbog naših unutrašnjih trzavica. Pa, samo se osvrnite oko sebe, ja ne znam gde su bile veće trzavice. Svi ste nekada bili u jednoj ili drugoj partiji. Vi ste se kandidovali na predsedničkim izborima da predsednik vaše stranke nije znao da se vi kandidujete na izborima, a onda ste suspendovali status u toj stranci da bi eto to opravdali i sada vi nama izađete i kažete da postoje ovde unutrašnje trzavice, pa zaboga nismo mogli da formiramo Vladu. Pa nema ko koga nije isključio iz stranke gde sedite jedni pored drugih, da bi se danas opet ujedinili i ne znam pravili neku široku političku platformu, što je vaše pravo, ali ne dajem vam za pravo da nama držite predavanje o trzavicama, političkim trzavicama kada ste sami bili generatori ili učesnik istih u vašem političkom spektru.
Vojne vežbe mislim da su na ponos Srbije, kao i TT zborovi, prikaz vojne osposobljenosti i prikazi vojnog naoružanja, odnosno tehničko-taktički zborovi, gde prikazujemo naoružanje i vojnu opremu. Mnogo toga smo uradili. Vojska Srbije nije maneken i neko ko sponzoriše ili promoviše namensku industriju, ali sa ponosom prikazujemo namensku industriju i u konceptu onoga što je Vojska Srbije implementirala i uvrstila u svoj sistem naoružanja, odnosno naoružanje vojne opreme. Ja mislim da je to na ponos cele države. Pa, vi bi trebalo da budete ponosni na to, jer ste bili nekada deo tog sistema ili se predstavljate da ste bili deo tog sistema.
Vojska Srbije zaista je danas daleko, daleko jača, naravno da ima mnogo izazova, pitanje je organizacione strukture, naravno veliki izazovi sa ljudskim potencijalom, ali to nije karakteristično samo za Vojsku Srbije, to su izazovi za sve sve vojske, za vojske najmodernijih i najmoćnijih država, najsnažnijih država. Pa svuda vidite da postoji deficit u popunjenosti vojnog sastava. Italija je ponudila državljanstvo građanima drugih država samo da dođu da budu profesionalni pripadnici njihove vojske. Kopnena vojska SAD je javno objavila koliki ima deficit u popunjenosti svojih jedinica, sa najvećim privilegijama i najboljim primanjima. Prosto, postoje zakonomernosti savremenog sveta gde postoje mnogo atraktivniji i svakako bezbedniji poslovi i ljudi se ne opredeljuju lako da služe profesionalni vojni rok, odnosno da budu profesionalni vojnici.
Zato ja verujem da mi moramo da vratimo obavezno služenje vojnog roka. Mislim da je to bila pogubna odluka naše države, da smo pretvarali vojsku pripremajući se da budemo deo NATO alijanse i pripremali da imamo te male ekspedicione jedinice i sastave i sa tačno određenim namenama, jer u velikim savezima oni vam kažu kojem ćete se poslovima baviti, da prevedem sada na civilni jezik, pa je tako kod nas čuveni ABHO centar u Kruševcu proglašen kao taj vojni centar izvrsnosti i otprilike je bilo – vi se bavite ABHO zaštitom, to je vaš nivo učešća u vojsci, odnosno u vojnoj komponenti, sve ostalo vam ne treba. Zato smo imali taj proces seče posle i topljenja i prodavanja te furde, odnosno tih ostataka materijalnih od naoružanja vojne opreme.
Inače, to što smo mi sekli i prodavali, danas puca i bije u Ukrajini i sa jedne i sa druge strane i niko se ničega ne odriče, niko se nikoga ne odriče. Samo smo mi proglasili da nam je vojska suviše veliki trošak ili nepotreban trošak, to ste i danas ponovili, da nas mnogo košta vojna neutralnost i samo smo mi proglasili da nam ne treba ni oklopne mehanizovane jedinice ili deo njih ili da nam ne treba samohodna PVO artiljerija ili da nam ne trebaju drugi PVO sistemi koji su bili i te kako funkcionalni i danas bi bili funkcionalni, a oni koji nisu bili dobronamerni prema nama su nam eto plaćali neku crkavicu da mi uništavamo naš vojni potencijal i da svedemo vojsku na malo jaču organizaciju od lovačkog društva ili dobrovoljnog vatrogasnog društva.
Da mnogo ne ponavljam sve ono što je rečeno, oko energetike, pa mi smo završili Južni turski tok, kako god ga zovete, ono što je spasilo Srbiju i njenu energetsku, hajde da kažem, sigurnost i bezbednost. Da nije bilo tog velikog infrastrukturnog projekta, mi ne bi preživeli prethodne dve godine i ne bi imali uredno snabdevanje gasa i privrede, ali i građana. To je kapitalni projekat. Ne samo to, nego smo završili interkonekciju ka Bugarskoj i idemo ka spajanju ka izvorima, odnosno konekcijama i gasovodima koji dolaze iz Azerbejdžana. Treba da završimo interkonekciju prema Severnoj Makedoniji i prema Rumuniji. Vršimo tu diverzifikaciju da bi bili što manje zavisni od jednog izvora snabdevanja prirodnim gasom koji je za nas nasušno potreban i za naše građane i za našu privredu.
Što se tiče projekta odsumporavanja na TENTU B, ja sam o tome pričao, preko 70% je već gotovo i biće završeno sledeće godine. Neko pored vas je o tome pričao i obećavao, a mi ćemo, evo vidite, završiti. I to je nešto je važna stvar za Srbiju, jer je to pitanje ne samo naše energetske organizovanosti, nego je pitanje zaštite životne sredine, a i pitanje konkurentnosti naše na evropskom tržištu, jer kao što sam i to napomenuo u ekspozeu, nećemo moći da prodajemo robu bez posebnih, da kažem, penala ako ne koristimo izvore energije koje ne koriste one emisije koje nisu dozvoljene u Evropi. I to je nešto što mora da bude prioritet rada Vlade u narednom periodu.
Generala Mojsilovića nema potrebe da branim, a nek svi, pre svega, oficiri i podoficiri i vojnici uporede i vas i generala Mojsilovića i nek sami zaključe ko je kakav bio na čelu Vojske Srbije. Ja sam ponosan na saradnju sa njim i mislim da je ozbiljan načelnik Generalštaba Vojske Srbije i pre svega patriota.
Završavam sa ovim. Sve što ste kazali je tačno toliko koliko je istina da ja nisam imao vojno lice za šefa kabineta. Evo ga na galeriji general Momčilović, brigadni general, šef moj kabineta u Ministarstvu odbrane. I sve što ste rekli je taman toliko tačno koliko je tačno da ja nisam imao vojno lice za šefa kabineta kao ministra odbrane. Hvala lepo.
Hvala lepo.
I vi i ja znamo da nije to pitanje samo forme, odnosno formalnosti kada govorimo o 63 i 72 brigadi, da nije pitanje broja ljudi informacijske organizovanosti, nego je pitanje statusa i ugleda tih jedinica.
Da je tako, najbolje vam pokazuje činjenica na kakvu je reakciju naišlo kod pripadnika iz 72. brigade za specijalne operacije i 63. padobranske brigade, momenat kada im je vraćen status brigade i kada im je vraćena zastava koja je krasila, išla sa njima, odnosno bila sa njima na svim bojištima.
To su brigade koje su, to su ljudi koji su zadužili ovu državu, koji su je branili kada je bilo najteže i izvodili najteže složene borbene operacije. Siguran sam da vam je to poznato.
Baš zato u tome vidim sistematsko ponižavanje Vojske Srbije. To nije pitanje nekih administrativnih mera ili administrativne mere. To je bilo pitanje poruke ka svim pripadnicima Vojske Srbije, pre svega prema onima koji su pripadnici onih najbolje organizovanih i pripremljenih i obučenih jedinica, onih koji su spremni da idu tamo gde je najgore i najteže, da se prvi pojave baš na tim mestima. Zato taj momenat ukidanja statusa brigada je imao dalekosežne posledice.
Kao što je isto povratak statusa brigade za 63. i 72. bio momenat i nagoveštaj i simbol oporavka Vojske Srbije. Bar ja tako gledam. Rekao bih po reakcijama pripadnika Vojske da i oni tako razumeju te stvari i da im je zato bilo značajno da im se vrati zastava i da opet imaju status brigade. I vi i ja, ali još ljudi u ovoj prostoriji, danas u sali koji su se bavili ovim poslovima znaju da nije isto i ko komanduje jednom jedinicom, da li je to na nivou brigade ili je to bataljon nije ista formacijska organizovanost, odnosno nije isti oficirski kadar.
Sa vraćanjem ovog statusa, ove dve slavne junačke brigade koje su podnele veliki teret i pretrpele velika stradanja su dobili ono što su krvlju svojih pripadnika zaslužile i zadužile otadžbinu Srbiju.
Još nešto se desilo. Mi smo ukinuli Prištinski korpus. Mi smo ukinuli Prištinski korpus koji je izdržao i izvojevao najveće borbe na Kosovu i Metohiji, ne samo 1999. godine za vreme NATO agresije, nego i 1998. godine zajedno sa pripadnicima MUP. I to je bilo ponižavanje i poniženje za našu Vojsku, rekao bih celu državu.
Ono što sam prevideo da kažem u prethodnom izlaganju. Rekli ste jedan presedan koji me plaši, da gubimo na spoljnopolitičkom planu oko Kosova i Metohije, odnosno da je to spoljnopolitičko pitanje. Za mene je Kosovo i Metohija unutrašnje pitanje, unutrašnje političko pitanje i da to nije pitanje koje definišete kao da su odnosi između dve države.
Ja sam bio tamo kada sam mogao da budem, a od Kumanovskog sporazuma ne mogu da budem kao pripadnik vojske danas, kao pripadnik rezervnog sastava. Nemam problem da sa radošću dočekam momenat kada se opet naša vojsko i na Kosovo vrati. Radovaću se tome kao što će se svaki časni i čestiti Srbin radovati.
To ne znači da želimo sukobe, to ne znači da želimo ratove. Pre svega, ne znači da treba da mi dobacujete pošto ja vrlo pažljivo slušam kad vi pričate, reč nikome nisam ni dobacio niti uradio bilo kakvu gestikulaciju, nego slušam i pratim, zapisujem ono što govorite, pokušavam da vodim aktivnu raspravu sa vama. Nema potrebe da ste nervozni.
Vojska Srbije je danas mnogo jača, ja sam ponosan na to što je urađeno prethodnih 12 godina za jačanje Vojske Srbije. To nije dovoljno. Moramo da radimo na daljem jačanju Vojske Srbije, za oba vida, za sve rodove. Moramo da vratimo obavezno služenje vojnog roka u onom obimu koji je najprihvatljiviji za celokupno društvo Srbije. Moramo da idemo u dalju robotizaciju Vojske Srbije, u proizvodnju i opremanje sa novim naoružanjem i vojnim opremama, da razumemo šta je ono što se dešava na ratištima ne da bi ratovali, nego da bi čuvali mir jer jača i snažnija Vojska Srbije je najveći garant mira.
Mi kada pričamo o obaveznom služenju vojnog roka ne pripremamo decu da ratuju, nego da čuvamo mir. Što nam je jača vojska, mi smo sigurniji. Što nam je snažnija vojska, naš mir je snažniji. Kada smo uništavali vojsku, onda smo bili džak za udaranje.
Onda je moglo da se dešava ono što nam se, nažalost dešavalo i kada su svi pokušavali da nas ponize. Zato su svi tako i nervozni kada vide da se mi naoružavamo i kada vide da nabavljamo najsavremeniju vojnu opremu i proizvodimo najsavremeniju vojnu opremu i naoružanje.
Postavlja se pitanje zašto se drugi naoružavaju, posebno koji su članice ili članovi kolektivnih sistema zaštite i bezbednosti, zbog koga oni kupuju sve ono što nabavljaju. Mi znamo zbog čega kupujemo, kupujemo jer smo vojno neutralna država i čuvamo svoju teritoriju i čuvamo svoj vazdušni prostor i tako ćemo nastaviti.
Neka je večno hvala i zahvalnost 63. padobranskoj i 72. brigadi za specijalne operacije i neka im nikada niko ne ukida status, makar pravdao ma kakvim administrativnim merama i da se opet svuda slobodno vije i barjak Srbije i sve zastave naših jedinica, baš kao što je nekada bila situacija i priča sa pukovskim zastavama naše kraljevske vojske koja ni jedna nije pala u ruke, čak i kada je naša vojska morala da napusti teritoriju cele otadžbine, ne dela teritorije, celu otadžbinu, čekali smo, vratili smo se i pobedili smo. Danas je to na ponos cele naše nacije i danas je to deo naše slavne istorije.
Hvala lepo.
Dobro, sa ovom poslednjom konstatacijom vi ste suštinski priznali da su dobri izborni uslovi i okolnosti i drago mi je da ste vi pozvali građane da izađu na birališta i glasaju u svojim lokalnim sredinama, odnosno za lokalne samouprave 2. juna i time svakako potpuno obesmislili sve one navode da nešto ne valjaju birački spiskovi ili sva ona izborna pravila koja smo slušali da ne valjaju prethodnih dana i nedelja. Ovo je svakako potvrda da je sve organizovano na način kako treba da bude organizovao u jednoj normalnoj demokratskoj državi.
Nije fer da paušalno iznosite, bez bilo kakve konkretizacije, da se u Srbiji ne poštuju određene procedure vezano za izdavanje građevinskih dozvola i u rađenju projekata. Sva pravila i procedure, od prifizibiliti, fizibiliti studija, studija koja ukazuje na procenu uticaja na životnu sredinu, se rade i ništa se apsolutno ne preskače, jer nije moguće preskočiti. Sve je vidljivo i transparentno, kao što su i tenderi vidljivi i transparentni, zato i postoje. Ali vama je lako i lagodno da izađete i kažete – pa neko to krije, neko je nešto preskočio, neko je nešto zabašurio jer, zaboga, postoji neka klika koja to radi da bi imala neki ekstremni interes ekonomski i da samo vodi računa o njima.
Nama stavljate na teret tragedije i pogibije radnika na poslu. Kao da se neko raduje kada pogine neki radnik na poslu. Vi stvarno mislite da vi više žalite bilo koga ko strada u Srbiji od mene, ili ja treba da mislim da ja više od vas stradam? Jel mislite da svako ko je normalan i pristojan čovek se zabrine i saoseća sa takvim stvarima, odnosno takvim tragedijama? Pre svega sa bolom porodice koja je to preživela. To je isto kao i ovo što ste spomenuli oko Trajal korporacije. Postoje poslovi koji su, nažalost, skopčani sa visokim rizikom, visokim rizikom, i ljudi koji rade na tim poslovima su svesni i prihvatili su. Nije fer da tako lakonski, da tako paušalno i laički dajete ocene da neko prikriva, ili gotovo nije ga briga za takve stvari kada se dese. To nije fer, jer nije tačno. Ne dam vam za pravo da monopolizujete da vi jedini vodite računa ili vi bi vodili računa o radnicima i zaposlenima, a neko drugi je toliko otuđen od ljudi, toliko ga je briga, ili ga nije briga za zaposlene, samo gleda šta je neki statistički podatak i šta je neki rezultat koji treba da se pokaže u nekim elaboratima ili prikazateljima ukupnih rezultata za ekonomiju naše države.
Mislim da je briga o svakom čoveku nešto što je elementarna stvar, stvar kućnog vaspitanja, stvar porodičnog vaspitanja. Nemojte da mi dobacujete, ja sam vas pažljivo slušao. Opet pokazujete elementarno nevaspitanje, a hoćete da nam kažete da bi vodili računa o radnicima i zaposlenima. Ne možete da saslušate tri minuta rasprave ili 10 minuta rasprave. Pa kako ćete da vodite računa o zaposlenima? Nego iznesete olako paušalne, ničim utemeljene stvari i onda smatrate da je rasprava završena i da niko ne može da vam odgovori.
Kažete da smo loši đaci za evrointegracije. Pa ja sam vam vrlo precizno rekao – tri godine dobijamo pozitivnu ocenu Evropske komisije, a to što Evropski savet gleda odnos oko Kosova i Metohije, dešavanja u Ukrajini, pa nam iz političkih, čisto političkih razloga ne dozvoljava otvaranje klastera, to je drugo pitanje. To ne znači da mi nismo uradili one stvari koje smo trebali da uradimo i da ih ne radimo.
Još nešto, siguran sam da vi to dobro znate, nego ne odgovara vam politički da istaknete, nije proces evrointegracija skopčan samo sa otvaranjem klastera ili nekad poglavlja, to je proces usklađivanja svih sistema, i po dubini, i po hijerarhiji, i po vertikali, to je pitanje usklađivanja i transporta i železničkog saobraćaja i graničnih prelaza, to je pitanje liberalizacije za uvoz robe, materijala, slobodan protok robe, ljudi, kapitala, standardizacije, sve ono što pravi ceo jedan ambijent, a vi ste se sad sveli na to da nama nije otvoren klaster. Pa nije nam otvoren klaster zbog Kosova. Pa nije nam otvoren klaster zbog Kosova. Zbog toga nije. Pa neće nam ništa ni biti urađeno dok ne budemo rešavali ove stvari, kako oni misle da treba da rešimo, ili dok se ne promeni politička klima.
Ponavljam, nema potrebe da mi dobacujete, niti možete da me dekoncentrišete, a samo pokazujete svoje pravo lice i svoju nervozu, umesto da razgovaramo normalno.
Ja sam siguran da svako u Srbiji razume da taj proces ili put evrointegracija ne zavisi samo od Srbije, već u dobroj meri zavisi od geopolitičke i svega onoga što se dešava i u Evropskoj uniji, ali i šire. Zabrinut sam kada vi kažete da se ne vodi računa o radnicima i o dešavanjima u određenim firmama, jer je za 15% smanjen broj radnika, ako već hoćemo o brojevima konkretnim, za 15% je smanjen broj radnika koji su izgubili život na poslovima nego što je to bilo ranije. To ne treba da nas zadovolji, to je prosto jedan pokazatelj da imamo trend kojim bi trebalo da idemo, ali ne znači da treba da stanemo i da ne treba da idemo da uređujemo tu oblast još bolje i preciznije i da inspekcijske službe vrše svoje poslove još bolje i posvećenije. Niko nije ovde došao da amnestira ili abolira bilo koga, ali ne dozvoljavam da neko paušalno kaže da nikoga nije briga ili da vlast nije briga ili da ovu politiku ili moju stranku nije briga za radnike ili zaposlene. Nemate pravo to da kažete, jer to ničim ne možete da dokažete, osim vašim prostim paušalnim zaključcima koji bi trebalo da rezultiraju nekim jeftinim političkim poenima.
Plaši me vaša ocena i definicija ove Vlade, to odavno nisam čuo takav rečnik. Rekli ste – ovo je najreakcionarnija Vlada. To nismo čuli od 90-ih godina. Vraćamo se u 1945. godinu, u 1945. nas vraćate kad ste rekli ko je reakcionar ili nije reakcionar, a znate i znali smo i znaju svi kako su prolazili oni koji su bili ocenjeni kao reakcionari. A posle toga ste imali dodatak da će se nastaviti revizija istorije. Nema nikakve revizije istorije, nego ima istine i da ono što smo naterani da ne smemo da učimo i da govorimo o tome, možemo danas da slobodno čitamo, pišemo i o tome mislimo i govorimo. Nemojte da upotrebljavate taj termin reakciona ili najreakcionarnija Vlada, jer sluti da nam predviđate ono što se dešavalo 40-ih, 50-ih i 60-ih godina prošlog veka.
Rekao bih da to nije baš demokratski, da to baš nije u duhu evropskih integracija, da to baš nije nešto što bi dobar đak na evro putu trebao da radi. Malo vam je u kontrastu ta definicija evroputa, a onda definicija vlade kao reakcionarne, što znači da treba da bude kažnjena.
Kažete da je ovo naša poslednja vlada. Možda jeste, možda nije, to će građani da odluče. To nećete vi da odlučite, nego će da odluče građani na izborima.
Ono što je mnogo važnije, ovo nije poslednja vlada Srbije i da će Srbija nastaviti da se razvija i da raste i da napreduje. To je ključna stvar, a da li će neko imati mandat još jedan ili drugi, to je pitanje političkih stranaka i to je, pre svega, pitanje za građane na izborima, tako da nema potrebe da vi nama najavljujete da li nam je to poslednja vlada. Siguran sam kada bi sada gledali u stenograme da ste to govorili i ranije za prethodnu vladu.
Pogledam zato što pišem šta govorite i nije sramota da pogledam to što sam zapisao. Ja ne mislim da je to znak slabosti ili nepripremljenosti. Zapisujem to što govorite da bih mogao da odgovorim. Dobro bi bilo da ste i vi pisali ili zapisivali ono što sam ja govorio, da bi mogli konkretno da mi govorite, a ne da mi stavljate da sam rekao da će deca kroz dualno obrazovanje da nauče da misle. Ne, ja sam rekao da je dualno obrazovanje kompetetivna prednost, da ta deca su konkurentnija da nađu sutra posao, a naša deca su sigurno i sposobna i učena da misle.
Mi nudimo koncept dualnog obrazovanja kao primer dobre prakse u Nemačkoj, Austriji, Švajcarskoj i nudimo kao opciju. To nije obligatorno, to je opciono. Alternacija za izbor i roditelje đaka.
A zašto se plašite toga? Pustite da deca i njihovi roditelji o tome odluče. Ponavljam, nije fer i govorite neistinu da kažete da sam rekao da deca kroz dualno obrazovanje uče da misle. Između ostalog, uče i da bolje razumeju neke procese.
Ne znam šta piše, ja vam govorim šta sam ja govorio. Morate pročitati ceo deo, a ne vaditi segmente, jer izvlačite iz konteksta, jer pokazujete suprotno onome što jeste logični niz moje misli i mog ekspozea i zato govorite neistinu, kao što sam već 15 puta dokazao u ovih desetak minuta koliko se neistina izneli.
Ja mislim da je sjajna stvar za Srbiju sporazum o slobodnoj trgovini sa Narodnom Republikom Kinom, koji će stupiti 1. juna ove godine. Ne znam šta je netransparentno kada su sve procedure ispoštovane, od potpisivanja, ratifikacije, objavljivanja. On je javno dostupan. Taj sporazum je prednost za našu državu, za našu ekonomiju.
Mi smo došli u red privilegovanih država da imamo takav bilateralni odnos pre svega u oblasti ekonomije, ali naravno zasnovan na političkim odnosima sa Narodnom Republikom Kinom.
Mislim da treba da raduje našu privredu, a i sve sve građane Srbije da ćemo od 1. juna ove godine moći da bez carine izvozimo u Narodnu Republiku Kinu 6.000 proizvoda i da budemo mnogo atraktivniji i konkurentniji u odnosu na proizvode iz nekih drugih država. Valjda je to prednost za našu privredu, valjda tome treba da se radujete, ali vi valjda imate putničku agendu da morate da kažete nešto protiv Narodne Republike Kine da biste dokazali nekome kome treba da se dokažete na nekom drugom kraju sveta.
Nadam se da će gospodin Momirović u narednom kratkom periodu brzo završiti procese oko potpisivanja, nakon toga, naravno, imamo proces sertifikacije istog takvog sporazuma o slobodnoj trgovini i sa našim prijateljima iz Arapskih Emirata, UEA, iz Egipta i da ćemo otvoriti i to tržište na Bliskom istoku i to tržište u severnom delu Afrike i da ćemo dobiti tržišta koja su ogromna za nas.
Samo tržište od Egipta, koje ima 110 miliona stanovnika, je potencijal nezamislivi razmera za našu privredu i poljoprivredu, a time smo još atraktivniji za dolazak novih investicija, jer će fabrike koje ovde rade, investicije koje ovde dolaze moći lakše da izvoze, robuju Narodnu Republiku Kinu, moći lakše da izvoze robu sutra u Emirate ili Egipat ili kad jednog dana stane rat opet u Rusku Federaciju, odnosno zajednicu nezavisnih država.
To su stvari koje vam podižu plate i penzije jer otvaraju nova radna mesta, raste nam BDP i mi jesmo ponosni na to što radimo.
Ja ne razumem kad vi to nama iznosite kao nas treba da bude sramota, ma mi smo ponosni što imamo sporazum sa Kinom o slobodnoj trgovini. Mi smo ponosni zbog toga i nadam se da ćemo otvoriti sa mnogim drugim državama. Moramo biti mnogo posvećeniji oko Južne Koreje i videti koje su još druge države za nas i te kako interesantne i za koje države smo mi interesantni da bi naša ekonomija bila konkurentnija i svakako uspešnija.
Ponavljam, iz te snažne ekonomije, iz otvaranja novih radnih mesta, iz boljeg izvoza iz boljeg balansiranja spoljno-trgovinskih odnosa, odnosno izvozno-uvoznih odnosa mi stvaramo veće prihode i stvaramo uslove da ljudima rastu plate i penzije.
Ovo neće biti najreakcionarnija Vlada. Ovo će biti Vlada Srbije, ovo će biti srpska Vlada koja će, verujem, biti dostojna poverenja građana Srbije i biti spremna da snosi odgovornost za našu državu i sve naše građane u naredne četiri godine.
Hvala lepo, predsednice.
Mislim da ste ovaj govor trebali da održite pred ogledalom i sve ovo što ste navodno nama poručili, trebali ste sebi da poručite. Baš ste vi pali na principu ili na pitanjima doslednosti morala, baš ste vi pali na tim osnovnim postulatima koje nama spočitavate da navodno ne čuvamo ili ne borimo se dovoljno za državu, pa vi ste deo politike, vi ste deo politike, vi ste neposredni učesnik u onoj politici koja je ostavila katastrofalne posledice za Republiku Srbiju i čiju cenu i dan danas plaćamo.
Vi govorite o kršenju Ustava ili kako ste rekli državnom udaru od predsednika Republike, pri tome potpuno netačno iznoseći ono što se desilo prilikom razgovora oko nemačko-francuskog predloga, odnosno Ohridskog sporazuma. Nikada niko nije potpisao, nikada predsednik države nije rekao da je to prihvaćeno, nego da je za nas to prihvatljivo kao polazna osnova za dalje razgovore, ali da Srbija kaže postoje crvene linije za nas, a to je da Kosovo i Metohija ne mogu biti ni de jure ni de fakto priznati kao nezavisna država.
Nema nikakvog prihvatanja nezavisnosti Kosova. Sada ću vam reći, da vas podsetim kada se zaista odigrao državni udar kako ga vi definišete i udar na ustavni i pravni poredak naše države. Godine 2003. tada lider vaše partije i predsednik SRJ Vojislav Koštunica je sa Havijerom Solanom, a Havijer Solana je bio generalni sekretar NATO alijanse kada su nas bombardovali i vršili NATO agresiju, otimali na KiM i Milom Đukanovićem potpisao tzv. Beogradski sporazum. Time ste otvorili vrata ocepljenju Crne Gore. Time je Srbija posle viševekovne borbe izgubila izlaz na more. Time ste dali argument onima koji kažu da ne važi više Rezolucija 1244, jer nema SRJ, jer nema Crne Gore više u zajednici, pa nema ni pravila da Kosovo mora da ostane u sastavu Srbije. Pa vi ste deo Vlade i vlasti i politike koja je pustila na slobodu 1800 terorista, najgorih šiptarskih terorista ubica Srba, ljudi koji su proterivali Srbe sa KiM, ljudi koji su ubijali naše vojnike i policiju. Vi nama kažete da mi predajemo i prodajemo Kosovo i da nismo dosledni.
Nikada i ničim nismo doveli do toga da i za promil Kosovo bude bliže nezavisnosti. Danas je 28 država manje tzv. priznavača, ono što neko vidi kao nezavisnu tvorevinu u našoj južnoj pokrajini, odnosno KiM. Prosto, sve što ste rekli treba da kažete sebi, a ne nama. I ko ste vi da držite moralna predavanja ko treba ili sme da bude član neke stranke i ko ste vi da kažete ko je preletač? Zar niste vi preletač ili ovi što su danas sa vama u koaliciji? Zar niste vi iznosili jedni o drugima sve najgore i najopsurnije ocene? Zar niste najgore karakterisali one sa kojima ste danas na zajedničkim listama? Zar niste vi učinili ono što ste nama zamerali, a navodno tvrdili da vi nikada nećete uraditi, upravo spojivši se sa onima koji tvrde da je Kosovo nezavisno, da je Srebrenica genocid, da treba da idemo u NATO alijansu, da treba crkve srpske skvotovati i praviti pabove, da treba poništiti srpsku istoriju i tradiciju, a vi ste tobožni patriota.
Videli smo vaš patriotizam, izgubili smo Crnu Goru. Albanci proglasili nezavisnost Kosova, a vi napravili miting gde su se krale patike. To je vaše dostignuće u borbi za KiM. Još ste pustili najgorih 1800 terorista na slobodu i nemate moralni problem, nemate problem doslednosti da nama spočitavate te katastrofalne političke poteze koje i danas Srbija plaća.
Ovo što ste rekli na početku oko incidenta dok sam čitao ekspoze, pa sa tim čovekom ste vi potpisali pre neki dan koalicioni sporazum. Sa tim čovekom idete na lokalne izbore. Sa tom strankom i tom politikom idete na lokalne izbore, vi koji se odričete ili kažete da se moramo odreći jugoslovenstva, pa idete sa ovima koji pričaju da smo reakcionarna ili najreakcionarnija Vlada i da nas treba likvidirati kao što je nekad bilo na Golom otoku. Sa njima ste napravili koaliciju i opet bacate prašinu u oči srpskoj javnosti, prikazujući se da tobož patriote.
Nema tu P od patriotizma kod vas. Sve što ste radili dok ste vodili državu je bilo pogubno za nacionalne i državne interese, narodne interese Srbije i to ćete i sutra uraditi, samo varajući građane da ih uverite kako ćete vi zaboga čuvati državu bolje nego što danas radi Vlada i što radi predsednik, što apsolutno ne odgovara istini.
Mislim da Aleksandar Vučić radi na najbolji mogući način na očuvanju države Srbije, čuvajući našu političku nezavisnost i vojnu neutralnost, čuvajući naše vitalne nacionalne, državne i narodne interese, čuvajući KiM u gotovo nemogućim uslovima, a i te uslove ste i vi međusobno, odnosno pravili upravo direktno prouzrokujući sve ove posledice koje danas imamo.
Nije fer i nije pošteno i svakako nije istina da to spočitate nekom drugom, nego ste to morali reći prvo sebi i zato vam kažem, ovo što ste danas govorili za skupštinskom govornicom trebali ste da stanete ispred ogledala i sebi da kažete. Bogu hvala, Srbija je danas daleko snažnija, ima odgovornu i stabilnu vlast, ima poverenje građana u ovo što radimo i siguran sam da će Srbija u svim ovim geopolitičkim okolnostima, u ukupnom ambijentu i regionu i pre svega po pitanju KiM čuvati našu državu i da ćemo čuvati naš narod, jačajući vojsku, jačajući ekonomiju tako što će rasti i plate i penzije i da se borimo za više dece, da se borimo da nas bude, razvijajući infrastrukturu i nikad ne zaboravljajući šta su naši državni interesi, a naš vitalni državni interes je da čuvamo KiM, kao što nam je bio državni interes da čuvamo i zajednicu sa Crnom Gorom, jer da danas imamo izlaz na more, da je danas Crna Gora sa nama, mnogo bi lakše dobijali ono što treba da dobijemo. Mnogo bi lakše branili situaciju oko Rezolucije 1244. Bili bi snažniji. Bili bi u mnogo boljoj poziciji da čuvamo i pitanje i da se borimo za pitanje KiM.
Vi ste porazili srpske nacionalne interese, vi ste predali i Crnu Goru i pokušali da predate Kosovo i Metohiju i u dobroj meri učinili. Danas je druga stranica istorije srpske, danas je druga istina, odnosno prava istina, danas je Srbija snažnija i bolje organizovana, stabilnija, bolje pripremljenija, sa jasnom vizijom i politikom da čuva državu.
A vi ovo što ste nama rekli, posle onoga kad završite sa sobom, recite ovima sa kojima ste napravili koaliciju da li je Kosovo i Metohija Srbija, da li smo se branili ili smo vršili genocide, da li je trebalo ili nije trebalo da ode Crna Gora, šta je sa jugoslovenskim pitanjem i šta je sa položajem srpske crkve. To raspravite u vašoj koaliciji koju pravite i koju ste napravili, a nemojte se nama obraćati i nemojte nama držati moralne pridike, jer nemate moralno pravo na to, a istina je jedna i jedina i neka večno živi Srbija.
Hvala lepo, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, obzirom da sam spomenut od govornika, odnosno poslanika Borislava Novakovića, ja se mojih prijatelja ne stidim, ne sklanjam i ne odričem. Oni koji su u životu nekada grešili za to su i odgovarali, ali je mnogo gore kada je neko pravio mnogo teže prekršaje, teža nedela, a onda je zloupotrebom političke pozicije, kuknjavom pred stranim ambasadama izbegavao tu odgovornost, tako da su to mnogo čestitiji ljudi koji ste spomenuli, nego što ste vi radili.

Ja sam očekivao da nam vi danas kažete nešto po onim pitanjima od kojih…

(Borislav Novaković: Naročito Zvonko Veselinović.)

I Zvonko Veselinović je za vas primer poštenja, da vam kažem, bez bilo kakvog problema da vam kažem. Nemam ja problem da kažem, a da ne mislite da neko ne sme nešto da ponovi ili da ima problem da spomene neko ime. Oni su svi pomenuti, čestitiji i časniji od onoga što ste vi radili i za ono što su radili nikada nisu bežali od odgovornosti.

(Borislav Novaković: Goranac je narko-diler i kupuje glasove za vas.)

Da vam kažem, oni su odgovarali… Sedite, što ste nervozni?

(Borislav Novaković: Ponovi još jednom da je Goranac pošten.)

Niste na folkloru, pa da se držite za struk. Sedite dole.

(Borislav Novaković: Ponovi da je Goran Kovačević Goranac pošten čovek. Bio je u zatvoru.)

Samo vi sedite dole. Od vas su svi pošteniji.

(Borislav Novaković: I kupuje glasove.)

Vi ste krali budžetske pare i pobegli od odgovornosti. Od vas svi pomenuti su pošteniji. Od vas su svi pošteniji.

Molim vas da sednete. Nemojte da ste nervozni. Imate dug mandat, treba da raspravljate.

(Borislav Novaković: Da li je Goranac pošten?)

Predsedavajući, hoćete li mi dozvoliti da nastavim.

(Borislav Novaković: Narko-diler koji kupuje za vas glasove. Najveći narko-diler kupuje glasove za vas.)
Profesor marksizma. Taj predmet se odavno ne predaje, ni na fakultetu, ni u školi. Vi ste najveći kriminalac grada Novog Sada i najveća kukavica. Znate li zašto ste najveća kukavica? Vi ste najveći kriminalac grada i najveća kukavice, jer ste bežali kao mali miš kod sudije za prekršaje da ne bi odgovarali za krađu i lopovluk, jer ste bežali od odgovornosti, jer ste plakali pred ambasadama da vas ne progoni neko zbog političke odgovornosti, jer niste išli šest godina na posao, a primali platu. Vi ste najveći kriminalac grada Novog Sada i najveća kukavica. Vi ne smete da kažete da ste za most, za koji ste se zalagali, kada ste vodili grad, ne smete da kažete da li ste za crkvu, za nevino ubijene žrtve nacizma i fašizma. Jel smete da kažete da li ste za crkvu? Ne smete ništa da kažete…

(Borislav Novaković: Ni jedne nisi dobio izbore časno i pošteno, jer glasove si kupio. Kupuješ glasove.)

Čekaju nas novi izbori, Borislave Novakoviću. Pitajte gazdu levo od vas kada dođe u Skupštinu da li će vas kandidovati. Eto vas, eto nas i eto još jednog vašeg poraza i naše pobede.

Čestitam Ani Brnabić. Bila je sjajan premijer i biće odlična predsednica Skupštine, a lopovi i kukavice treba da ćute, još malo glas da vam promukne pa ćete imati bolji tonalitet.
Hvala lepo, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, što se tiče izvoza naoružanja i vojne opreme iz Srbije, pre svega, onoga što se proizvodi u grupaciji sistema odbrambene industrije ili kolokvijalno namenske industrije, Srbija, poštujući sopstvene akte i svoju politiku, nigde ne izvozi naoružanje i vojnu opremu gde je nedozvoljen krajnji korisnik ili ono što zovemo end user-om. Apsolutno ne izvozimo naoružanje i vojnu opremu ni za Ukrajinu, ni za Rusiju, a imamo pravo da izvozimo svima onima koji su legitimisani i legalni kao end user-i.
Naša namenska industrija mora da radi i da se razvija. Imamo pravo da prodajemo svoje proizvode kao i svi drugi. Ne radujemo se sukobu u Ukrajini, niti bilo kom drugom ratištu, ali niko ne može da kazni Srbiju da ne izvozi, zato što može da postoji sumnja gde će, šta i kako da završi.
Ja sam u neposrednom razgovoru i sa jednom i drugom stranom, kad kažem jedna strana je u širem kontekstu, jer zastupaju je veći broj država, ali i sa predstavnicima iz Ruske Federacije, više puta dao garancije da Srbija ne izvozi naoružanje i vojnu opremu koja se proizvodi kod nas na frontu.
Da li privatne kompanije kupuju na trećim tržištima i prodaju kompanijama u nekim drugim državama, to nije pitanje za Srbiju, to je nešto što je međunarodna trgovina. Za nas to može da bude interesantno obaveštajno, u smislu informacija, a ne u smislu zakonske zabrane ili regulative.
Tako da, mi nećemo prodavati nikome ko je učesnik u ratu i ne želimo da naše oružje bude korišćeno protiv i jedne i druge strane, ali ne želimo da budemo ni lažni moralisti. Mi proizvodimo naoružanje i vojnu opremu, a ona se koristi od strane vojske, ona se koristi za upotrebu i u ratnim sukobima. To jeste smisao naoružanja i vojne opreme. To nije muzejski eksponat. To nije nešto što treba da stoji u nekim galerijskim prostorima, nego nešto što koriste vojske, a vojske imaju različite namene.
Za ovog gospodina kojeg spominjete, ja ga nikad u životu nisam ni upoznao, ni video. Ono što mogu da vam kažem, sve što ste spomenuli nije vezano za državu Srbiju, odnosno za naš sistem odbrambeni, industrije, namenske industrije, a vidimo ovo kao veliku razvojnu šansu da razvijamo i da vratimo na noge i „Krušik“, posle onih udaraca koje je dobio pre tri godine, četiri, da vratimo i pojačamo rad i „Slobode“ u Čačku, da pomognemo, svakako, Zastavu oružje, Zastavu TERVO u Kragujevcu, da pomognemo FAP u Priboju, da čuvamo „Petoletku“ iz grada odakle i vi dolazite. Naravno, „Prvi partizan“ i sve one koje su, „Iskra Barič“, sve one koje su u sistemu grupacije odbrambene industrije.
Tako da, nemojte zameriti što naši radnici rade i što prodaju ono što proizvode i što postoji tržište koje traži proizvode, ne samo iz Srbije.
Vrlo važna stvar, postoje višegodišnji ugovori sa kompanijama iz drugih država, koji proizvode različite komponente, nešto proizvode naše kompanije, nešto proizvode kompanije iz drugih država. Mi ne možemo prekidati tu poslovnu saradnju koja traje godinama, zato što nam se čini da bi to mogao neko da zloupotrebi, već moramo da gledamo naše nacionalne interese, naše državne interese, pa i naše ekonomske interese.
Ponoviću stav Srbije, da želi da se odmah prekine sukob u Ukrajini kao bratoubilački rat dva slovenska pravoslavna naroda. To je sve što mogu da vam kažem.
Tako da, mi naše oružje i vojnu opremu ne prodajemo nijednoj strani u sukobu.
Hvala, gospodine predsedniče.
Upoznat sam sa problematikom, hajde tako da definišem, u „Zastava oružje“ vrlo složeno, višegodišnje, da ne kažem, višedecenijski problem koji sada kulminira i ne želim da Ministarstvo odbrane bude arbitar između nekih strana u „Zastavi oružje“. Nama je „Zastava oružje“ simbol namenske odbrambene industrije, simbol grada Kragujevca, svakako, i razgovaramo i sa gradonačelnikom vašeg grada, vašim naslednikom gospodinom Dašićem kako to da prevaziđemo.
Ono što se tiče broja odsutnih sa posla je podatak koji smo dobili od strane eksternih revizorskih kuća koje su izvršile procene ekonomskog stanja i finansijskog stanja u pet firmi namenske industrije, između ostalog i „Zastava oružje“ i zaista je poražavajući broj ljudi koji odsustvuje. Poražavajući broj struktura zaposlenih, pošto nam je struktura zaposlenih gotovo 50 plus godina, i to je ono što je isto ogroman problem.
Ja nemam nikakav ličan problem sa bilo kojim sindikatom, samo što sindikat mora da radi ono što je zadatak sindikata, a zadatak sindikata nije da vodi firmu i da određuje ko će biti direktor, nego da štiti prava zaposlenih radnika, da se bore za bolje uslove za rad, da se izbori za što bolji kolektivni ugovor. To je posao sindikata, a ne da sugeriše ili na ovaj ili onaj način vrši pritisak ko treba da bude na čelu neke kompanije.
Nema izabranog direktora, ali ima rukovodstva koji u ovom trenutku vode kompaniju. Očekujemo da se reši to pitanje oko rukovodstva, ali i oko Nadzornog odbora, kao što ste rekli, neoponiram, nego u tom delu sam saglasan.
Ono što je moja intimna zamerka i kao građanina, pa tek onda kao ministra, a to je da je neko pozivao na štrajk u Kragujevcu, u srcu naše Srbije, u Šumadiji, u slavnom Kragujevcu pozivao radnike na štrajk u momentu kada se nije znalo šta će se desiti na Kosovu i Metohiji. Govorim o poslednjim danima prošle godine. Ni kada smo mi imali razmeštene gotovo sve udarne jedinice Vojske Srbije uz kopnenu zonu bezbednosti, odnosno administrativnu liniju, kada su bile barikade od Srba na Kosovu i Metohiji, odnosno na severu Kosova i Metohije, kada se lomila sudbina gde idemo, u kom pravcu, pravcu političkog dijaloga ili ne daj Bože dalje eskalacije, neko se tada setio da poziva na radnička prava, na socijalnu pravdu i na okupljanje i na proteste.
To se ne radi u tim trenucima, a posebno se ne radi ako ste zaposleni u sistemu odbrambene industrije. To se ne radi. To je čin koji uništava odbrambene kapacitete. Zamislite da se država sprema, ne znajući hoće li Kurti napasti Srbe, hoće li doći do novih terorističkih napada na Srbe na Kosovu i Metohiji, a neko kaže mi idemo u štrajk, nećemo puške da pravimo, nećemo pištolje da isporučimo, mi ćemo da štrajkujemo.
Sačekajte da prođe, pa onda otvorite socijalno-ekonomski dijalog. Niko ne beži od njega. Te stvari se ne rade. Tako da i vas koji dolazite iz grada Kragujevca, koji imate dugogodišnju političku karijeru, puno poznanstva, molim da isto utičete na to da se taj ambijent popravi, da se vrati dijalog kakav treba da bude između poslovodstva i zaposlenih, a evo da i vi pomognete da „Zastava“ isporuči ono što je ugovoreno pre više godina. Do dana današnjeg nisu isporučili nove puške Vojsci Srbije. Do dana današnjeg nisu isporučili nove pištolje koje smo ugovorili, koje je država platila, koje je država Srbija platila za našu vojsku. Govorim o novoj modularnoj pušci sa dva kalibra - 6,5 i 7,62 i govorim o pištoljima EZ-99. Oni nama na kašičicu to isporučuju, ali zato su im puna usta radničkih prava i socijalne nepravde ili pravde, kako god to da gledamo.
Svakako „Zastava oružje“ su simbol namenske industrije Srbije, grad Kragujevac kao centar sa viševekovnom tradicijom u tom segmentu i verujem da ćemo svi zajedno uspeti da unapredimo to poslovanje.
Vidite vaš kolega prethodno je imao primedbu da li nešto izvozimo. Vi imate primedbu da li se dovoljno ulaže. S pravom moramo da se opredelimo ili ćemo da ulažemo u odbrambenu industriju koja to mora negde da plasira, da prodaje ili ćemo da zatvorimo naše fabrike, a kažem mi nećemo ništa da izvezemo, jer je moguće da će to neko da upotrebi ili zloupotrebi. Nema tu zlatne sredine. Prosto je nemoguće naći i mislim da je bolje da rade fabrike namenske industrije, a mnogo toga ćemo morati da menjamo, ne mislim da imamo čarobni štapić i da će preko noći biti rešeno.
Ono što želim još jednom da vam kažem, kao garanciju, čuvaćemo „Zastavu oružje“, razvijaćemo „Zastavu TERVO“, da nam pravi složene borbene sisteme, terenska vozila i njih smo uključili kao deo procesa izgradnje ili opremanja vojske sa složenim borbenim sistemima i da pomognemo, ne samo Kragujevcu, ne samo zaposlenima nego celoj Srbiji, jer to ulaganje u odbrambenu industriju ima ozbiljan doprinos BDP, ne samo u brojčanom smislu, nego je učešće takvih proizvoda u BDP-u daleko složenije, da ne kažem fundamentalnije i bitnije.
Hvala vam na asistenciji. Verujem da je dobronamerno i da ćete pomoći, koliko god možete, sa vaše pozicije da zajednički rešavamo pitanje „Zastave oružje“.