Ja ću biti kratak. Mislim da ste vi direktno, gospođo predsedavajuća, prekršili Poslovnik…

(Narodni poslanici opozicije dobacuju: Član.)

… član 27. stav 2.

(Narodni poslanici opozicije dobacuju: Bilo je.)

Naime, vi ste od poslanika Cakića primili tri dokumenta, odnosno tri presude koje su predmet izvršenja krivičnog dela. Stavili ste ih tu ispred vas. Naime, Cakić nezakonito od svoje supruge uzeo prvostepene ne pravosnažne presude i vama dostavio. To je krivično delo, jer ne pravosnažna presuda nije nikakav dokaz da je neko osuđen. Toliko. Eto s čim se bavi Cakić.

Uvaženi predsedniče, poštovana gospodo.

Ja nisam stručnjak opšte prakse, tako da ću se fokusirati isključivo i samo na pravna pitanja. S tim što moram da kažem da je moj prijatelj Vesić izvanredno elaborirao ovo za šta ja nisam ni blizu stručan, i puteve, i mostove, i reke, i infrastrukturu itd.

Naravno da sam se upoznao, kažu svi izveštaj, nisu svi, jedan izveštaj nije, imamo jedan predlog. Imamo predlog za izbor državnog revizora, koliko ja znam. Ovo su drugo izveštaji.

Ako to sve sublimiram, moram da kažem da bi, sa izuzetkom gospođe Brankice Janković, sve izveštaje i sve direktore ili rukovodioce, a pogotovo Pašalića i gospodina Marinovića izdvojio, ocenio kao izuzetne.

Razumem gospođu Brankicu Janković, kao Zaštitnika prava građana, ali ona mora da razume i nas. Kad kažem nas, mislim poslanike vladajuće klase. Mi smo izloženi medijski i u Skupštini, kao što vidite. Evo vidite danas, kolega Milenko, on kaže da je poslanik ovde prisutan, moram da kažem jedno đubre žuto, jer ne zaslužuje drugačije da ga zovem, kaže da će Danilo Vučić i Andrej Vučić da završe u šahtu, kao Gadafi.

Kada je to citirao danas Jovanov, a citirali smo do sada sto puta, taj isti poslanik, to isto đubre, on je tapšao, čuli ste. Video sam ja da ga vi niste videli, jel niste okretali glavu, a on je tapšao iz sve snage. Taj čovek je za lečenje, ljudi moji. Vi ste zato čuli, ali vi zato ne reagujete. Pa šta da kažem ja za đubre. To đubre je ovde u Skupštini pre dvadesetak dana reklo da sam ja …

(Janko Veselinović: Jel slušate šta on priča? Tri puta je rekao đubre.)

On je rekao pre dvadesetak dana da sam ja deda Marka Miljkovića i Belivuka. Pa kako možete vi tog čoveka da zovete drugačije nego đubre. To samo može đubre da kaže. Ja imam i decu, i ženu. On je meni ugrozio život i porodicu itd. sa takvim glupostima. Ja ljude nisam u životu video.

(Janko Veselinović: Ne citira, ne pravite se ludi. Deset puta je rekao đubre.)

Hoću da kažem. Morali ste da reagujete za događaj od 15. februara, po meni, kada je pokušan državni udar i ubistvo predsednika države. Tu su došli ljudi, policija je tu pogrešila, to vam ja govorim, što je zaustavila na pola puta automobil sa snajperkom i optičkim nišanom. Trebala je da ga pusti da dođe do predsedništva. Onda bi to bili dokazi ko vrata. Ovako su dobili po 30 pritvora i sada vidim svi se bune.

Što se tiče vinoteke u kojoj radi kao radnik Danilo Vučić, to nije njegovo, niti je ortak, on je sa mojim sinom ortak, ali u biznisu, jer moj sin ima vinoteku. On je radnik. Nikakve veze nema. Upravo onako kako je rekao, da ne dužim, kolega Milinović. Znači to je suština i to je prava istina.

Samo još tri, četiri rečenice o agenciji njihovoj. Ona se zvala tada Agencija za korupciju, sada se ona više tako ne zove, ona se sada zove Agencija za sprečavanje korupcije i Agencija za borbu protiv korupcije, ukoliko ja ne grešim, jel tako? U njihovo vreme se zvala Agencija za korupciju, jer je njima trebala takva agencija, jer su se oni time bavili, razumete?

I sada kažu – ovo je državna agencija, radi se kako država kaže, a jadnici ne znaju kakva je procedura, da Pravosudna akademija predlaže kandidata za direktora i to dve komisije. Od tri člana jedna komisija i druga komisija isto od tri člana. Ide se na testove i kandidat koji ima najviše bodova na testu znanja, elekventnosti, saradnje itd. je prvi na listi.

(Predsednik: Dovršite rečenicu.)

I njega ministar najverovatnije predlaže, a ko će biti, to ćemo videti u ponedeljak. Znači, niste ni tu u pravu. Da završim, pošto ima kolega još pet minuta posle mene.

Hvala.

Uvažena predsedavajuća, poštovana gospođo ministarsko i gospodine pomoćniče ministra, hoću odmah da kažem da sam zatečen, zapanjen i iznađen današnjom diskusijom, jer su se više od pola govornika, ovde mislim na opoziciju naravno, javljali a da nisu videli Pravni fakultet iznutra nikada i oni su u stvari stručnjaci opšte prakse. Oni sve znaju, a u stvari ništa ne znaju i takve su im i diskusije i takve su im diskusije bile.

Hoću da kažem da je ova reforma jedan veliki iskorak i jedno civilizacijsko rešenje. Smejte se. Pa vi se smejete zato što ne znate, razumete, ni šta se menja, ni šta se ne menja, kakvo je bilo, kakvi su bili problemi u pravosuđu, kako ćemo ih prevazići sa ovim novim zakonskim rešenjima i vi samo možete da se smejete ko lud na brašno. Jel tako? Zato sam i rekao da niste videli Pravni fakultet iznutra. Vi ste meni smešni kao što bih ja bio smešan recimo prof. dr Đukiću kada bih mu pričao o ortopediji. Razumete? Eto baš tako. Da nađem dobar ovaj…

Pazite, izbor sudija i tužioca je izmešten iz Skupštine. Vi niste svesni koliki je to istorijski iskorak. Mi smo se kao vladajuća stranka, kako vlast odrekli jednog velikog ovlašćenja, a to je da biramo sudije i tužioce, ali vi to ne razumete. Vi i tu nalazite greške, razumete, i pitate se zašto to radimo.

Mislim, koliko ja znam i koliko ja pratim Uporedno pravo, sa 40 godina staža advokatskog, da to nijedna zemlja u Evropi nije uradila nikada do sada. Tamo sudije i tužioce biraju i ministri ili predsednik države ili neki saveti itd. Direktan upliv vlasti u izbor sudija i tužioca. Mi više sa sudijama i tužiocima nemamo nikakve dodirne veze. Jel tako? Možemo samo da im kažemo – dobar dan, ako ih sretnemo na ulici pod uslovom da ih poznamo.

Drugi veliki iskorak je ukidanje prvog izbora sudija i tužioca na tri godine. Ovi koji su izabrani do sada, a još im nije isteklo tri godine, VSS je doneo odluku odavno da se ima smatrati da su izabrani na neodređeno vreme, odnosno trajno. Znači, oni neće biti predmet ponovnog izbora kada im prođe tri godine, o čemu bi Skupština po sadašnjem rešenju opet morala da rešava, šta je isto veliki iskorak. Okončanje predmeta u roku od godinu dana je strahovito važno. Vi to ne znate jer niste u sudu i ne znate da neki postupci traju tri, pet, sedam, 10. Meni je recimo za prof. dr Starinkovića, legende beogradske neuropsihijatrije, književnika, direktora Bolnice „Sveti Sava“ krivični postupak trajao 22 godine. Čovek je umro od muke kada je okončan taj postupak jer je bio čestit, razumete, i jedva je to izdržao. Dvadeset dve godine. Da vam kažem kako je bilo.

To više neće moći. Normalno, i biće tu predmeta malo težih, malo složenijih, biće tu opstrukcije, ne dolaze svedoci, ne dolaze okrivljeni i moći će da traje i godinu dana, i više od godinu dana, ali će predsednici sudova morati o tome pismeno da obaveštavaju nekoga, najverovatnije sudije predsednika, a predsednik ministra.

Znači, biće neke kontrole za predmete koji traju duže od godinu dana. Znači, dobićemo potpuno nezavisne tužioce i potpuno samostalne sudije. Sudija će biti nesmenjiv i tužilac do kraja njegovog radnog veka pod uslovom da ne učini neko veliko… Mislim, to iz vaših redova kada bi se neko izabrao on ne bi bio nesmenjiv i trajno na toj funkciji, jer bi sigurno za vreme svog mandata učinio neko krivično delo. Razumete? To važi za poštene, savesne građane ove zemlje i oni nemoj da se brinu.

Sa druge strane, neću da se ponavljam jer već tri dana govorimo iste stvari, tako da ja neću govoriti o detaljima, o stvarima konkretnim, već napraviću samo jednu paralelu sa vama, sa vašom vlašću i sa vašim prethodnicima. Setite se samo šta ste vi radili i kakvu ste vi reformu izveli 2009. i 2010. godine u odnosu na ovu našu reformu koju mi sprovodimo ovih dana. Vi ste 900 ljudi i preko 100 tužioca u toku jedne noći ostavili bez posla. Da bude tragedija još veća, tu je bilo 30% bračnih parova, muž sudija, žena tužilac, imaju dvoje dece školskog uzrasta. Imao sam dosta tih slučajeva gde sam ljudima davao novac da prežive. Nisu imali jednostavno para da prežive. To je uradila jedna komisija. Sastala se noću Nata Mesarović, ovaj nesretni Ristić iz Niša i ovaj ovde iz Beograda, ovaj naš stručnjak, Konstantinović, bivši advokat, razumete. Samo se zvao advokat. Inače, nikakav advokat nije bio. Oni su perom, jednim opštim aktom naveli 1.100 sudija i tužilaca, ne pojedinačno nego opštim aktom. Potpisali i to više nisu bile sudije. Normalno da je to palo pred Ustavnim sudom, ali trebalo je izdržati dve, tri godine te nepravde, ne nemaštine materijalne, razumete. Svi oni su vraćeni.

Sada mi plaćamo to i dan-danas. Ta sredstva koja smo mi njima dali na ime nadoknade nematerijalne štete. Vi kažete – zadužili ste se. Pa jesmo, jer ste nas vi zadužili sa takvom reformom pravosuđa.

Da li da vas podsećam na vašu čuvenu akciju „Sablja“, čuvenu akciju „Sablja“? Ja sam morao da imam neverovatnu vezu da uđem u zatvor da posetim pritvorenika. Vi ste bili zabranili, vaš, kažemo o mrtvima sve najbolje, ne, onako kako zaslužuje, tada je bio ministar Batić, on je zabranio bilo kakve posete zatvorenicima, pritvorenim licima, rodbini i advokatima, ma svima živima, nije niko smeo da priđe.

Kada je bio miting Radovana Karadžića u Beogradu, ja sam bio njegov advokat, ja sam bio govornik na tom mitingu. Mi smo se dogovorili da idemo do Doma omladine da napravimo šetnju, policija je nasrnula i ubila je Ranka Panića. Kao što znate, do sada se ne zna ko je izvršio to delo. Oslobodili ste 1.300 Šiptara, plus 11 koje je oslobodio vaš sudija Majić.

I završiću s tim, vi se svakog dana pozivate na vašeg čoveka, na vašeg miljenika, na vašeg, rekao bih, sponzora i finansijera Belivuka i Marka Miljkovića i predočavate da je to naš čovek, da je to moj deda, jel tako, da je moj stric i nije vas sramota, eto čime se vi bavite. Hvala.

Nemam običaj da dajem repliku…

Ja nemam običaj da radim replike, međutim na ovu izjavu moram da kažem „primerka“, ne mogu da kažem da je čovek, moram da odgovorim. Ja ovakve uvrede, preko ovakvih uvreda ne mogu da pređem.

Pazite, ja sam roditelj, moja ćerka je sudija, moj sin je jedan od najboljih vlasnika vinoteke u Beogradu, imam 42 godine advokatskog staža, mislim dobrog staža, razumete? I da sada naiđe jedan „primerak“ u liku Milivojevića i da kaže da sam ja „stric, deda“, ne znam ni ja šta hoće da kaže, „teča“ Marka Miljkovića, a vi ćutite? Sad reagujete, a i Belivuka, to je strašno, razumete? Neka mu to služi na čast.

Samo ću ovo da kažem, taj Marko Miljković, on je meni pisao pismo, odakle mu adresa, ne znam, možda si mu ti dao, gde piše…

(Srđan Milivojević: Kako mu ja dao?)

Gde mi piše, imam ja to pismo, gde piše: „Dragi deda, krv nije voda“.

Ja čoveka u životu nisam video. Kaže da je dao sudiji i tužiocu u Specijalnom sudu izjavu i potpisao je da smo jedne noći u 12 sati na splavu Gotik ja, Marko Miljković i …

(Predsedavajuća: Molim vas, bez dobacivanja, nemojte mi vikati vreme, čovek nije uspeo od vas ni jedan minut da iskoristi od svog vremena.)

… ministar Vulin, pazite sad ovo, a ja kao savetnik ministra Vulina, s njim se našli i otišli u Ritopek, gde je on nama iznajmio „štek“. Ja to sve imam napismeno od njega, sa njegovim potpisom. To samo lud čovek može da izmisli i da plasira. Ja sam na te okolnosti dao izjavu načelniku kriminalističke policije Republike, generalu Pušiću, u svojstvu građanina, gde sam rekao da ja tog čoveka u životu nisam video. Kažu da je bio na mojoj svadbi. Kako može da bude na mojoj svadbi čovek koji je rođen 1989. godine a moja svadba bila 1980. godine? To bi bio jedinstven slučaj u svetu da je neko bio na svadbi nekome devet godina pre nego što se rodio. I sad ovaj primerak njega naziva mojim stricem ili ja njegovim, ne znam?

Uvaženi predsedavajući, uvažena ministarka i poštovane kolege, ja nisam stručnjak opšte prakse, tako da o budžetu neću puno govoriti.

Iskoristiću moje vreme da govorim nešto o predlogu pravosudnih zakona, odnosno za izbor sudija i predsednika sudova u Srbiji. Taj predlog je dostavio VSS, a prošao je Odbor za pravosuđe.

Što se tiče budžeta, hoću da kažem da je budžet optimalan, uravnotežen, razvojan i sveobuhvatan. Ovde sam se naslušao za ova četiri dana svakojakih primedbi i zamerki koje su neodržive. Od toga da će nacionalni stadion da se pravi na vodoizvorištu. Čuli smo da je vodoizvorište, i to od stručnjaka, miljama daleko od lokacije gde će nacionalni stadion da se pravi, jel tako. Da ne nabrajam sve gluposti koje sam čuo od opozicije.

Naravno da ću ovaj Predlog budžeta kada za to dođe vreme podržati, ali imam jednu bojazan, jednu strepnju. Nisam siguran da će budžet biti usvojen. Zašto? Zato što vidim da je opozicija protiv njega pa se plašim da li ćemo mi imati većinu, znate, za usvajanje ovog budžeta, ali o tom potom. Videćemo i to.

Što se tiče Predloga za izbor predsednika sudova i sudija koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju, odmah da kažem da sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju to je do sada po zakonu i sada po važećem zakonu, oni se biraju na tri godine, a posle toga opet se i biraju. Ja mislim da će ovo biti poslednji izbor sudija koje se biraju na tri godine, jer za sledeći put će, dok se donesu zakoni koji će biti usaglašeni sa ustavnim amandmanima, sudije birati trajno. Ne na tri godine, prvi put. I tu će se i ispraviti jedan veliki apsurd. Naime, mi tražimo od sudija, odmah da kažem da sam ja advokat već 40 godina za one koji ne znaju, govorim o materiji koju poznajem, jer sam odmah rekao u uvodu da nisam stručnjak opšte prakse. Znači, govorimo o svojoj struci.

Mi sudije smo birali u parlamentu na tri godine, jel tako? I onda u zavisnosti kako se pokažu. Kako za koga. Možemo da im produžimo sudijsku funkciju, a i ne moramo. I sad vi od tog, ne vi, nego mi svi, mi od tog sudije koji se bira na tri godine uslovno, to je uslovno biranje po meni bilo, očekujemo da on bude nepristrasan, nego da bude objektivan i da ne navija ni za koga, pa on je čovek isto. I ovo je prvi put, ja mislim zabeleženo u istoriji evropskog zakonodavstva da parlament oduzima sam sebi ovlašćenja koja je imao. Mi se ovim zakonom koji će biti izglasan ovde, na osnovu ustavnih amandmana, odričemo prava da biramo sudije. To retko ko hoće da čini. Jel tako?

Vi ste dobili ovde u predlogu dnevnog reda, jedna od tačaka je Izbor sudija i predsednika sudova. Hoću da vam kažem da je u ovom mandatu gospođe Maje Popović učinjen veliki pomak. Godine 2009. cunami je zahvatio naše pravosuđe, zahvaljujući vašoj vlasti i zahvaljujući tadašnjoj ministarki Snežani Malović i tadašnjem državnom sekretaru Slobodanu Homenu i tadašnjem predsedniku Odbora za pravosuđe i državnu samoupravu Bošku Ristiću, sada advokatu u Nišu.

Jednim potezom pera, jednim potpisom predsednice Vrhovnog suda je 900 ljudi, tužioca i sudije isterano sa posla, prestala im je sudijska funkcija, bez ikakvog rešenja o prestanku, bez ičega. Da zlo bude veće, tu je bilo više od 50%, ovo znam jer sam živeo s tim ljudima godinu dana i delio njihove muke, tu je bilo mnogo bračnih parova, muž tužioc, žena sudija, žena tužioc muž sudija. Ostali ljudi bez posla, bez prihoda, sa dvoje, troje dece. To je trajalo godinu dana, dok Ustavni sud tu jednu naopaku, jednu suludu odluku nije izmenio i te ljude vratio na posao. E, sada normalno oni posle, kažu to su vaše sudije, pa neće te sudije koje su posle godinu dana šikane vraćene na posao, neće valjda da glasaju na izborima za te koji su ih ostavili bez posla i bez hleba i koji su im oduzeli zanimanje?

Malopre, je jedan od govornika pomenuo štetu koju država Srbija plaća na ime izgubljenih sporova, taksi, međunarodnim organizacijama, sudovima, itd. Da li vi znate koliko je država Srbija platila ovim ljudima što su godinu dana bili bez posla, apsolutno nezakonito. To ne može da se iskaže ni u milijardama, koji su im duševni bol naneli, to neću govoriti. Mi imamo sada slučajeve da su ljudi koji su tada isterani sa posla časne sudije, časni tužioci umirali od tuge u bukvalnom smislu, dobijali teške bolesti, vi ste im sve to naneli. Ja ih znam na desetine, kažem vam, dugo sam u pravosuđu. Mi smo ispravili koliko smo mogli te nepravde i sada su ti ljudi zadovoljni.

Evo, vidite iz ovog Predloga za izbor sudija i predsednika sudova, a radi se o tri predsednika apelacionih sudova u Srbiji, to su sudovi najvećeg stepena, jel tako, ne računajući one žalbene gore, Kasacioni sud, to je Apelacioni sud u Nišu, u Beogradu i Upravni sud u Beogradu. I imamo više sudova i osnovne sudove u više od 25 gradova cele Srbije. To su sve sudije koje se prvi put biraju na sudijsku funkciju.

Ja ne znam, ali vas molim da se upoznate malo sa tim na kraju, da vidite koji su to kandidati. To su kandidati koji su svi do jednog, pazite, ne svi onako paušalno rečeno, nego do jednog, položili prijemni ispit u Visokom savetu sudstva, pred komisijom i pismeno. To znači izrada jednog od podnesaka, žalbe, tužbe, presude, itd. i odgovore na test znanja, gde je bilo 50 pitanja. Svi su dobili čiste petice i iz jedne i iz druge vrste provere znanja. Svi ti kandidati imaju prosek preko devet. Svi ti kandidati su starosti 30 ili mlađih godina. Svi oni, iza njih stoji staž pet, šest, deset godina ili su bili viši stručni saradnici ili pomoćnici, sudijski pomoćnici ili su bili advokatski pripravnici, znači, ljudi koji su izučili ili su počeli da izučavaju taj zanat. Advokatura je zanat, da se mi razumemo.

Znači, tu nema nijednog koji je izašao iz zatvora pa konkuriše za sudiju, što je bilo kod vas. Pazite, vi kad ste najurili 900 časnih sudija i tužioca i bilo je izuzetaka, bilo je tu i ljudi koje je trebalo najuriti i iz suda i iz tužilaštva, ali nije bilo ni 5%, da se razumemo. Ja sam gledao, imao sam priliku da gledam biografije i molbe sudija koje su mesto njih došle, znate li koje su to bile karakteristike? Kaže – on, sin, Pere iz Prčilovca a Pera iz Prčilovca je predsednik mesnog odbora Prčilovci. To su bili kriterijumi da bi neko 2010. godine postao sudija, bilo gde u Srbiji. Normalno, kriterijum Demokratske stranke.

Svaki aktivista čije je dete, ćerka ili sin ispunjavao formalne uslove, znači imao pravni fakultet i imao pravosudni ispit je svog sina ili ćerku zaposlio za sudiju ili tužioca i zato mi imamo i dan danas pravosuđe kakvo imamo, koje još uvek hramlje.

Moram ovde i po drugi put da kažem, što se tiče infrastrukture, za vreme ministarke Maje Popović napravljeno mnogo impozantnih pravosudnih objekata. Ne znam da li ste vi videli. Recimo Verko Stevanović jeste sigurno, Palatu pravde u Kragujevcu. To je objekat kojim bi se u Evropi svi mi ponosili, jel tako? Napravljena je zgrada Suda za prekršaje u Pančevu, napravljen je novi zatvor u Pančevu itd. da ne nabrajam sada. U Kragujevcu isto Okružni zatvor itd.

Mada mislim, a to ću reći kada bude tu ministarka pravde, da mi moramo malo da pravimo i bolnice za duševno obolela lica. Tu malo zaostajemo. Nećemo imati gde sve da smestimo. Ima kandidata za takve objekte.

Obzirom da sam knap sa vremenom, ne bih hteo više da odvlačim vašu pažnju, sa ovim bih završio. Prijatno.