Uvažena predsednice Skupštine, poštovani gospodine ministre, uvažene koleginice i kolege narodni poslanici, veoma mi je drago da u ovom sazivu Skupštine govorimo o jednom zakonu koji je izuzetno važan za sve naše građane i građanke, radi se o Zakonu o transplantaciji organa, i da time pokažemo našu socijalnu i društvenu zrelost da zaista razmišljamo o našim građanima, o pacijentima, za koje transplantacija i novi organ znače novi život.

Što se tiče ovog zakona, imajući upravo vezu za ovim predlogom amandmana, jako je dobro što je u ovom zakonu traženo i pomenuto kao zakonsko rešenje da postoje registri, koji su već utvrđeni, onih koji žele da daju organe, a naravno biće i registri onih koji ne žele da budu davaoci.

2/2 MT/MJ

Na nama ostaje veli rad da svi zajedno, složno, baš onako kao što smo bili složni na Odboru za zdravlje, kolege lekari i sa naših stanovišta, ali ovo nije samo pitanje za lekare, medicinske radnike, ovo je pitanje za celo društvo, mi moramo biti složni u našim naporima da što više prosvetimo naš narod, da shvate koliko je bitno donorstvo i koliko je bitna nesebičnost pomaganja onima koji zaista nemaju ni jedno drugo rešenje.

Što se tiče ovog zakona, veoma je bitna stvar što je ovde pomenuto uključivanje porodice, o kome smo slušali, jer porodica i te kako treba da razume, i porodica davaoca i porodica primaoca, koliko je važna ta potpora. To su veoma teški momenti u životu svakog i bolesnika i onog ko dolazi do kraja, a porodica ima potrebu da davanjem saglasnosti, ukoliko je to slučaj da se porodica izjašnjava, što je jako lepo definisano u zakonu, ima mogućnost da pomogne, na neki način, još nekom drugom da živi kroz člana njihove porodice.

Takođe je bitno, moram da naglasim kao lekar, što je uvedena kategorija odlučivanja etičkog odbora. Etički odbori postoje u svakoj ustanovi i bave se upravo tim osetljivim etičkim pitanjima koja su veoma bitna kako za pacijente, ali tako i za zdravstvene radnike.

Posebno je važno što je takođe navedena i komunikacija i standardi komunikacije. U tom smislu postoji jedna velika podrška ogromnog broja zdravstvenih radnika koji su upoznati sa ovim izmenama i veoma su zahvalni što nam je data pomoć prilikom komunikacije sa pacijentima.

Tako da, taj zakon daje, u stvari, pravnu sigurnost ne samo za pacijente, već i za lekare, medicinske sestre i ceo tim, jer transplantaciju rade timovi. Ono što želim da kažem na kraju, u našoj zemlji su formirani timovi koji su veoma dobro obučeni za komunikaciju sa pacijentima.

Takođe, da napomenem da je u Srbiji pre dve godine bilo 30 transplantacija. Imali smo veliki teret Kovid pandemije. U Kovid pandemiji transplantirani bolesnici su bili u posebnom riziku jer su primali imunosupresivnu terapiju koja je njima izuzetno pogoršavala klinički tok Kovida. Tako da je razumljivo da je tada bio manji broj transplantacija jer je u celom svetu bio manji broj transplantacija, ali već prošle godine broj sa 30 je došao do 102, a ove godine samo u prvih šest meseci mi imamo 70 transplantacija. Tako da, ukoliko budemo išli ovim tokom imaćemo šest puta više, dakle 600% skok broja transplantacija za naše pacijente, prevashodno za pacijente bubrežne bolesnike koji su na hroničnom programu hemodijalize. Onda, takođe, transplantacije srca, kojih je prošle godine bilo 17, transplantacije jetre.

Nešto što svi znamo, ali je veoma bitno da kažemo, ogromnim naporima Ministarstva zdravlja i medicinske struke je uspostavljena prva transplantacija pluća u Srbiji, što zaista Srbiju stavlja u red zemalja sa visokim standardima transplantacione tehnike i velikim uspehom.

Na kraju da zaključim. Ja sam ne samo lekar i poslanik, ja sam ćerka žene koja je bila transplantirana 2007. godine i dobila organ koji joj je pomogao da živi narednih 13 godina, dok nije došla era Kovida.

Sam put je veoma izazovan, ne samo za pacijenta, već i za članove porodice. Neophodna je podrška tim članovima porodice.

Ono što mene raduje je da pacijenti koji budu sada transplantirani će imati mnogo bolje uslove u našoj zemlji nego te 2007. godine, jer sam ja to sve lično videla i prošla, a sada imamo odeljenja za transplantaciju koja su sređena, koja su izvanrednih tehničkih mogućnosti, koja su u rangu najboljih svetskih bolnica.

2/3 MT/MJ

Ono što je jako bitno, mi imao obučen kadar, jer kadar se ne može preko noći izvesti. Trebalo je vremena da se izvede taj kadar, ali pored hirurga koji to rade jako su bitni lekari koji prate pacijente, koji paze da ne dođe do odbacivanja organa, kao i veoma obučene i specijalizovane medicinske sestre i ceo tim koji u tome učestvuje.

Hvala vam najlepše.

3/1 MZ/MP 10.20–10.30

Poštovana predsednice, uvažene koleginice i kolege, ovaj govor poslanika Aleksića je uneo i sigurno će uneti nemir, među ljude koji nisu pročitali zakon i koji nisu tumačili sve članove zakona, i zato molim sve poslanike da pročitaju zakon i da znaju o čemu govore, i to bi bilo veoma bitno jer smo sami svedoci da raznim teorijama, stanovništvo može dosta da se uznemiri od svega toga, zaista se stvara jedna pometnja i dobija se kontra rezultat, i ja prosto ne želim da verujem da u ovoj sali postoji bilo ko ko je protiv transplantacije u Srbiji i u što većem obimu i čuli smo kolege preko puta koji su apelovali na to da bude više transplantacija da ih nije bilo dovoljno i njih zaista ima mnogo više, šest puta više, i to su javno dostupne činjenice koje svako od nas može da vidi.

Međutim, ja kao lekar i neko ko svaki dan radi sa pacijentima, skoro 30 godina, veoma poštujem svoje kolege i koleginice i ne bih mogla da kažem da u etičkim odborima sede ljudi koji se bave nečasnim stvarima. U etičkim odborima sede veoma moralni i kompetentni ljudi koji se na jedan poseban način, veoma časno i dostojno u te odbore se biraju ljudi koji su na predlog svojih kolega veoma transparentnim procesom, zaista zalažu za ono što je veoma bitno, najbitnije za pacijente.

Međutim ovde je došlo do jedne zamene teza, ukoliko sam ja dobro čula i razumela. Ukoliko neko želi da bude donator, ja moram da pojasnim kako sam pročitala u zakonu i verujem da je tako, jer tako piše u predlogu zakona.

4/2 VS/CG

Ko želi da bude donator, on se upiše u registar donora, a ko ne želi da bude donator, on se upiše u registar onih koji ne žele da budu donori i mislim da veća sloboda i veće poštovanje i želje bilo koga od ljudi ne može ni da bude, jer svako ima pravo da pod punom svešću odluči za života da li želi ili ne želi. Ukoliko neko ima donorsku karticu, on naravno može da se upiše čim zakon postane aktivan i on podrazumeva registar, i on može da se upiše i ja sam tako shvatila i evo ja sam osoba koja želi da se upiše u registar donora i ja pozivam sve one koji nas danas gledaju, sve naše građane ko zaista ima altruistički stav, da o tome i ko oseća potrebu da se upiše. Sigurno poštujem želju i država je pokazala da poštuje želju i stav nekih ljudi koji ne žele da se upišu u registar donora, i isključivo ne žele da budu donori organa, da se upišu u registar onih koji ne žele, nikuda i nikada i ni u kojoj situaciji da budu donori organa.

Što se tiče porodice, ona odlučuje onda kada neko se nije odlučio i kada postoji situacija, kada se porodica pita i mislim da je ljudski humano najviša tekovina civilazije da se i porodice koja je u teškoj situaciji, jer zna da donor može da bude samo onaj kod koga je ustanovljeno, da objasnimo svima koji nas slušaju i koji će o ovoj temi razmišljati, možda i sa strahom, posle izlaganja mog kolege preko puta.

Donori nisu ljudi koji imaju moždanu aktivnost, to su ljudi koji imaju moždanu smrt, a to znači da oni na žalost nikada više neće biti u stanju sa članovima svoje porodice. Ono što , o tome najbolje znaju i izuzetno težak i izuzetno posvećen posao rade kolege koje se godinama bave transplantacijama u našoj zemlji i koji sami znaju koje su to teške odluke kada se pita porodica i ona može da se odluči, da se saglasi, a može i da se ne saglasi i takve slučajeve imamo veoma često i mi poštujemo odluku svakog iz porodice i jako bitno je ispoštovati ljude i to je jedna od najtežih odluka u životu koja se donosi za člana porodice najbližeg kome znate da više ne možete ništa da pomognete, niti se može pomoći svim mogućim sredstvima jer se radi o moždanoj smrti.

Etički odbori je samo krajnja instanca, koju sam sigurna da će se veoma retko koristiti, ali je to u potpunosti pravno uređeno, a i veoma moralno uređeno, jer se etički odbor sastoji iz jednog ozbiljnog broja ljudi i ja još jednom ponavljam, tu se biraju ljudi najčasniji, profesionacli koji godinama rade taj posao i nemojte molim vas da ponižavamo na ovakav način zdravstvene radnike i da se daju neke sumnje, u njihov častan rad, jer radimo i dane i noći i dežurstva i preko dežurstva i sve moje kolege znaju i ja ih pozdravljam ovom prilikom, koliko ostaju i kada se bude kada dođe termin za transplantaciju, a da vam kažem ljudi koji dobiju organ i produže život, oni su srećni, a najsrećniji su članovi njihove porodice da imaju nekoga koga bi izgubili pored sebe još da provedu koliko je Gospod Bog rekao. Hvala vam puno.

Izvinjavam se, ja moram kratko da odgovorim i neću se dalje nastavljati.

Postoje razlike u odredbama, u transplantaciji organa i transplantaciji krvi i ćelija. Molim da se to ima na umu kada se diskutuje. To nije isto i ni u jednoj zemlji nije isto, i u ostalom ovaj zakon je upravo usklađen sa odredbama određenih pravilnika Eurotransplanta i trebalo bi to ipak da se zna kada se komentariše.

Sa druge strane, ne mogu da ne odgovorim na rečenicu da liste čekanja nisu rešene zato što znam da veliki broj ustanova u Srbiji je rešio liste čekanja, ali ja mogu da kažem ono apsolutno što znam za svoju ustanovu i veoma mi je ružno kada neko kaže paušalno, bez podataka.

Ali, evo da vam dam podatke da na Bežanijskoj kosi ne postoje liste čekanja za koronarografije, da ne postoje liste čekanja za skener i magnetnu rezonancu i ne postoji lista čekanja, postoji lista zakazanih operacija za kuk i koleno, ali to nije samo na Bežanijskoj kosi.

Nisam ovlašćena da dajem podatke za druge ustanove, kao direktor Bežanijske koje ali kao narodni poslanik apsolutno imam pravo da kažem da se ovakve paušalne stvari, koje su bez podataka i konkretnih dokumenata, nije u redu govoriti i zbunjivati narod u Srbiji koji najbolje zna koliko je zdravstvo unapređeno u poslednjih nekoliko godina koliko su bila velika ulaganja.

Uostalom, svako ko je pacijent i odlazi na kontrole, zna kakva je situacija bila. Nesporno je da ulaganje u zdravstvo kontinuirani proces i da neprekidno mora da se radi na poboljšanju uslova lečenja, dijagnostike.

Uostalom, Beograd je jedan veliki grad koji neprekidno raste, povećava se broj stanovnika, Beograd je postao megapolid, između ostalog i ulaganjem u Beograd i u stvaranjem novih naselja, novih zgrada, novih škola itd, ali mi imamo i veliki broj

5/2 JD/VZ

stanovnika i imamo veliki broj nešto starije populacije, jer ukoliko poredite populaciju u Beogradu zaista je to veliki broj, zapravo i u Srbiji.

Međutim, svi smo mi zajedno tu da zauzmemo jedan konstruktivni odnos i da nešto učinimo za ovu zemlju i pomognemo.

Mislim da su rezultati u zdravstvu ogromni. To kažem kao osoba koja radi u zdravstvu 30 godina i koja je prošla sve stadijume. Verujem da su sve vlasti trudile, to je nesporno, verujem da su svi imali dobre namere, ali najbolje rezultate ima, upravo sadašnje Ministarstvo zdravlja i Vlada Republike Srbije. Verujem da će ti rezultati biti još bolji u godinama koje dolaze. Hvala vam.

Veoma kratko.

Moram da kažem da nema mesta za pominjanje korupcije u zdravstvu. Jako mi je žao što vi mislite da kvalitetni osteosintetski materijil predstavlja korupciju u zdravstvu, ali meni je drago da ljudi koji su operisani i koji su došli na red, koji su rešili svoj životni problem.

Jer, mnogi od njih su imali izuzetno loš kvalitet života, svi su imali problem sa nemogućnosti spavanja, sa teškim bolovima, da su to ljudi koji su rešili svoj zdravstveni problem. Tačno je da se u Nemačkoj i nekim drugim zemljama čeka i duže.

5/3 JD/VZ

To je potpuno tačno, to ste dobro rekli, ali kod nas u našoj zemlji i zbog toga što je to stavljeno kao prioritet, ja sam veoma srećna što radim u zemlji gde je Ministarstvo zdravlja i Vlada Srbije i predsednik ove države je rekao – da, nama je prioritet zdravstvo naših građana, da, mi treba da im obezbedimo i uložimo sredstva, da obezbedimo i kukove i kolena, i da obezbedimo dodatnu stimulaciju i za ortopede, i za instrumentarke, i za anestetičare, i za anesteziologe, i za medicinske sestre i svi oni zajedno, verujte, to su divni ljudi, mnogo je ružno što pominjete korupciju, to su divni ljudi koji pomažu bolesnicima. Žao mi je što niko od vas nikada nije doneo želju da volontira u nekoj zdravstvenoj ustanovi.

6/1 GD/MO 10.50 – 11.00

U koroni niko od vas ni iz jedne političke partije se nije javio da dođe da pomogne, nego ste bili zatvoreni, a zdravstveni radnici su radili i pokazali da vrede i da država i narod ove zemlje ima veliko poverenje u zdravstvene radnike, u lekare i medicinske sestre, narod ove zemlje veoma dobro zna kako je primljen, kako dobija adekvatnu zdravstvenu negu.

Da vam kažem, možete da pričate šta god želite, ali mi znamo šta nam kažu naši pacijenti koji su veoma zadovoljni i koji jako podržavaju upravo ovu politiku Vlade Srbije, predsednika Aleksandra Vučića koju sprovodi Ministarstvo zdravlja i zdravstvene ustanove. Ne bih dalje o tome pričala. Možete slobodno da nastavite da iznosite stvari koje uopšte nisu utemeljene, kao što govorite o odlasku lekara i medicinskih sestara u inostranstvo, a to zaista nije tačno, jer vi o tome nemate dobre podatke. Najbolje podatke imaju ljudi koji rade u zdravstvenim ustanovama. Uostalom, postoji specijalna kancelarija u Ministarstvu zdravlja i možete da vidite, javno su dostupni podaci koliko je zdravstvenih radnika došlo iz Nemačke, koliko je zdravstvenih radnika došlo iz Austrije. Mi imamo ljude iz Švedske koji se vraćaju.

Trenutno vodim razgovor sa koleginicom iz Švedske koja želi da se vrati i kako da vam kažem, postoje objektivni parametri i postoje prazne priče. Tako da bi bilo dobro da se u narednim obraćanjima što se tiče zdravstva, jer jako dobro mi u zdravstvu znamo objektivne parametre, vi koji se baš ne bavite zdravstvom uopšte, držite se parametara objektivnih, da vam to neko pripremi ko se time bavi, jer vidim da vi prosto nemate informacije i moram da kažem da nije dobro da izlazite u Skupštini i diskutujete bez pravih informacija.

Što se tiče kancelarije koju ste pomenuli, odnosno Radne grupe za mentalno zdravlje, ne bavim se time, ali znam da je ta Radna grupa institucionalizovana i da institucionalizovanjem te Radne grupe osnovana je Vladina Kancelarija za mentalno zdravlje mladih, pokazala je ova zemlja da u njoj institucije funkcionišu i da se institucije prilagogađavaju građanima zemlje shodno potrebama zemlje, odnosno potrebama u društvu koja se menjaju, a koje se ni malo ne razlikuju od onih u celom svetu, jer je prosto situacija takva da je promenjiva i da idemo ka nekim neočekivanim stvarima, ali sve to na kraju, svaka istina izađe na videlo i to je jako bitno da građani znaju, kao što su i videli u prethodnim danima, da svaka istina izađe na videlo.

Poštovana predsednice Republike Srbije, danas je za mene najtužniji dan koji sam doživela u svojoj karijeri poslanika Republike Srbije. Ne mogu da budem glasnija od ljudi koji duvaju u trube, ne želeći da saslušaju reč koju bilo ko u ovoj Skupštini treba da kaže. Skupština nije za duvanje. Duva se na drugom mestu. Ovaj Skupština je za razgovor, za konstruktivne dogovore, za nalaženje zajedničkih rešenja za našu zajedničku državu Republiku Srbiju, za koju tvrdimo da je svi volimo.

Ako je toliko volimo zašto smo danas silovali Srbiju? Zašto smo danas pokazali najveći stepen agresije nekanalisane, neljudske, nehumane? Zašto su danas povređene tri žene poslanice, nije bitno koje partije. One su poslanice Republike Srbije u republičkom parlementu. Povredili smo nečiju majku. Povređena je žena koja se toliko borila da dođe do najsvetijeg cilja svake žene, a to je da se ostvari kao majka. Jel niste želeli da joj pomognete, jel vi koji duvate ne želite da pomognete njoj da dođe do svog stida? Zar vas nije sramota? Stidite se. Nemojte da pričate o nasilju u Duboni, o nasilju na ulicama kada najgore nasilje sprovodite u instituciji najvišeg ranga ove zemlje. Duvajte što jače, jer nemate ništa pametno da kažete. Vi ne znate ni šta je dijalog. Vi ne znate ni šta je poštovanje. Vi ne znate šta su kolege bez obzira kojoj političkoj opciji pripadaju.

Zbog toga moram da vam kažem, da kada bude bio 8. mart, mislim da niko od onih koji su danas napadali žene, koji su vređali žene, koji su ih posipali, jajima gađali, praškovima, izvlačili aparate za požar, ne treba ni da prođu 100 metara od mene, niti bilo koje druge žene. Šta zapravo oni misle o nama ženama u politici, oni su nam danas pokazali. Mislim da samo oni koji nisu imali argumente, a već duže vreme ih nemaju i nose političke poruke da podržavaju studente, pa što ih danas niste podržali kada je trebalo da glasate? Što niste glasali?

Draga gospodo, koji duvate u trube, mogu da vam kažem da duvate odlično, dunite još malo jače, jer samo to znate da radite.

Poštovana predsedavajuća, poštovane koleginice i kolege, javljam se po amandmanu u vezi nekoliko, da kažem, bitnih stvari.

Najpre bih istakla još jednom ogromna ulaganja u kadar u zdravstvenom sistemu, koji smo svi svedoci koji radimo u zdravstvenim ustanovama, veliki broj primanja mladih studenata, najboljih studenata medicine koji su odmah dobili specijalizacije u skladu sa potrebama ustanova gde su primljeni i u skladu sa svojim ličnim preferencama, afinitetima i onim u čemu mislimo da su najbolji.

Ne treba zaboraviti da su svi ti najbolji studenti dobili mogućnost odmah uključivanja u naučno-istraživački rad, dobili su plaćene doktorate i uključeni su u projekte i Ministarstva nauke. Nikada do sada nismo imali ovoliko povećanje plata u zdravstvu i jedino u čemu se slažemo je da bi voleli da imamo više, svi zdravstveni radnici, ali jako me raduje što se u ovom trenutku, znači nekoliko godina unazad, uložilo u zdravstvene radnike koliko jako, jako dugo nije bilo ulaganja.

Što se tiče volonterskih specijalizacija, želim da iskažem svoj stav, jer imam ogromno iskustvo, 26 godina sam u zdravstvu. Volonterske specijalizacije su u jednom trenutku ranije bile zabranjene i rezultat toga što su bile zabranjene u periodu pre 2012. godine je nedostatak specijalista na svim nivoima u Srbiji, koji mi pokušavamo da rešimo raznim načinima i edukacijama, ali naravno sve ima svoj tok i ono što nije urađeno tada kad je trebalo da bude uređeno verujem da ćemo uspeti da uradimo sada.

Jako podržavam, kao lekar i kao neko ko je ceo život u zdravstvu, mogućnost volonterskih specijalizacija, jer smatram da svako ima pravo da se edukuje više, a naravno država ima svoj plan. Volonterske specijalizacije se odobravaju na osnovu plana, dakle ne odobravaju se da neko ko želi, samo da objasnimo da znaju svi, nešto da specijalizira, pa specijalizira to. Tako da, u tom smislu jako podržavam i rebalans budžeta i podržavam apsolutno ulaganja.

Posebno želim da naglasim na kraju da program za retke za bolesti imamo nekoliko godina unazad i s time smo uspeli da pomognemo kao država ogromnom broju, da kažem, i pacijenata, ali i ogromnom broju porodica koje nisu imale rešenja za takve, da kažem, to su bolesti koje su vrlo teške, koje zahtevaju obimnu dijagnostiku, ogromna ulaganja u najpre dijagnostiku, postavljanje dijagnoze, a kada se dijagnoza postavi, onda postoje terapije. Najveći broj tih terapija su jako skupe. Ja se ponosim što živim u državi koja je uspela da pravilnom zdravstvenom politikom pomogne ljudima, to su najčešće i deca, moramo znati, gde imamo politiku da smo uspeli da uložimo da se ta deca leče. Hvala vam.

Ja se javljam po članu 106. Poslovnika.

Mislim da je potpuno tačno što ste rekli, jedna jedina stvar, da narod treba da izađe na izbore, da apsolutno svi treba da izađu na izbore i da glasaju i da ne dozvole da nikad neko više ovako na gnusan i perfidan način, kao što ste vi sada zloupotrebili prava onkoloških pacijenata, zloupotrebili njihovo pravo na dostojanstveno lečenje. Biti bolestan je vrlo teško i samo onaj ko je bolestan i njihove porodice znaju kako je to strašno. U ovoj zemlji je mnogo učinjeno poslednjih 10 godina. Ne znam da li znaju naši građani, ali ja ću ih podsetiti da je 2012. godine Srbija u poređenju evropskog indeksa bila zemlja u Evropi sa najnižim stepenom zdravstvene zaštite i to su zvanični podaci evropskih udruženja i ustanova. U međuvremenu je mnogo urađeno za sve pacijente u ovoj zemlji.

Ono što želim da vam kažem, mnogo je ružno zloupotrebljavati u ovom skupštinskom domu čast, dostojanstvo i profesionalizam zdravstvenih radnika. Po drugi put se to već čini na jedan vrlo perfidan način i to je nešto što mogu da govore samo oni koji nemaju program, koji nemaju ideju, koji ne znaju kako treba voditi zemlju, u kom pravcu, i kako treba razvijati zdravstvo, jer rezultati u zdravstvu se ne mogu dobiti preko noći, niti se mogu dobiti ovakvim praznim pričama.

Zbog toga mislim da svi treba da izađemo na izbore i svi oni koji ovo gledaju i koji će slušati i koji će čitati i apsolutno treba da pokažemo da razumemo koliko je Srbija napredovala za ovih 10 godina i koliko postoji dobar program SNS, Aleksandar Vučić, liste koju zastupamo. Hvala.

Poštovanje, javljam se zbog povreda člana 107, vređanja dostojanstva Narodne skupštine, vređanja dostojanstva svih onkoloških pacijenata, vređanja dostojanstva građana Srbije i svih zdravstvenih radnika koji lečimo te ljude predano, svakodnevno. Ovo što je rečeno od strane poslanice, koja koliko je meni poznato nije uključena u taj proces lečenja, je još jedan monstruozni pokušaj zloupotrebe ljudi koji su bolesni i pokazuje da određene osobe ne prezaju ni od čega da iznesu ovakve laži i neistine.

Ja ovo govorim iz svojih ličnih saznanja, radim u KBC Bežanijska kosa 10 godina, direktor sam te ustanove, godišnje lečimo preko 30.000 onkoloških pacijenata, a ukupno pacijenata preko 350.000. Ovo što je rečeno da se pacijenti leče na člansku kartu SNS je sramno, nemoralno i nedostojno bilo koga ko pledira da zastupa građane Srbije.

Dobro je poznato, biću kratka, da nikada više nije bilo mogućnosti za lečenje onkoloških pacijenata. Ja samo 25 godina radim u zdravstvu Srbije. Bila sam stipendista mnogobrojnih međunarodnih fondacija i u Nemačkoj, i u Francuskoj, i u Americi i znam kako se leče pacijenti, znam koliko je upravo u poslednjih 10 godina urađeno za naše pacijente, koliko je došlo novih lekova na listu, koliko su proširene mogućnosti lečenja. Bez obzira na to, sigurno da treba uraditi još više i time se trudimo ne samo za onkološke pacijente, nego i za druge pacijente.

(Poslanici opozicije viču u glas: Vreme.)

S toga na kraju, iako je vreme, nemojte koristiti onkološke pacijente da skupljate jeftine političke poene, jer to nije moralno.