Poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije.
Danas bih postavila pitanje ministru za ljudska i manjinska prava i ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanje, a pitanje se tiče sprečavanja diskriminacije i ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom.
Srbija ima sva potrebna dokumenta kojima su definisani ciljevi iz sektorske politike za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom. Od donošenja prvog Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom do danas formiran je kvalitetan zakonodavni okvir, uključujući i mere antidiskriminacije i mere socijalne politike. Naravno, nije to još dovoljno, ali se kao društvo moramo kretati u pravcu potpunog obuhvata problema ove populacije.
Ono na šta bih sada skrenula pažnju i što jeste problem koji se identifikuje u svakodnevnom životu osoba sa invaliditetom, posebno dece, jeste susretanje sa preprekama i problemima u ostvarivanju njihovih prava. Nekada jeste u pitanju manji obim prava, i to je posebno i važno pitanje, ali veoma često je to prosto samo manjak razumevanja sredine i javnih službi za njihove probleme, što dodatno uznemirava i stvara kod njih i njihovih porodica osećaj diskriminisane, omalovažena i zanemarene osobe.
Našoj poslaničkoj grupi se obratilo više roditelja dece sa invaliditetom, upravo ukazujući na te probleme u načinu ostvarivanju prava za svoju decu. To su svakodnevne stvari kao što je odlazak kod lekara, stomatologa i to su čekanja u redovima sa bolesnom decom, to su odlasci dece na kulturna i sportska dešavanja koja treba da unaprede kvalitet njihovog života i to je tretman od strane nadležnih.
Tako se dešava da deca sa invaliditetom čekaju na stomatološki pregled dugo i po više meseci, pri tome kada se pregled zakazuje, ili se čeka neka analiza, često nema razumevanja za prioritet ovih pacijenata, a to uglavnom zavisi od raspoloženja i humanosti ostalih pacijenata koji čekaju, ukoliko osoblje ne reaguje. Ovo su za nas mali i nevidljivi problemi, ali za decu sa invaliditetom i njihove porodice, svaki dan je ispunjeno borbom za obične dnevne stvari. Poslanička grupa SPS je otvorena za probleme osoba sa invaliditetom i razvojnim smetnjama i tako smo i na prošloj sednici amandmanom tražili povećanje dečjeg dodatka za decu sa najtežim oblicima razvojnih smetnji i invaliditetom. Ono što danas želim da istaknem kao problem u svakodnevnom životu osoba sa invaliditetom jeste odnos javnosti, građana, ali često i odnos javnih službi prema ovim osobama, na šta su ove osobe posebno osetljive.
Zato smatram da je neophodno da se institucionalno učini više na promeni javnog mnjenja stavova o društvu osoba sa invaliditetom i njihovim potrebama. U tom smislu želim da zatražim obaveštenje od Ministarstva za ljudska i manjinska prava i Ministarstva rada. Da li u cilju edukacije građana i zaposlenih u javnim službama koje pružaju usluge, a radi promene stava i odnosa prema osobama sa invaliditetom i radi jačanja empatije, društvene odgovornosti i profesionalizma, prema problemima ovih osoba i njihovih porodica, ova dva ministarstva mogu zajedno sa Zaštitnikom građana i Poverenikom za ravnopravnost, da osmisle i sprovedu državnu promotivnu kampanju kojom bi se uticalo upravo na promenu društvene svesti i ponašanja prema osobama sa invaliditetom, naročito prema deci sa invaliditetom i njihovim porodicama. To bi mogla biti osmišljena dobro medijska državna medijska kampanja, ali i druge edukativne promotivne aktivnosti u kojima treba da se probude vrline pojedinca i društva i državnih službi da deci i svim osobama sa invaliditetom prilaze bez diskriminacije i na human način omoguće lakši život. Hvala.
Poštovani predsedniče, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, danas želim da postavim pitanje ministarki zdravlja, prof. dr Danici Grujičić.
Ja dolazim iz zdravstvenog sistema koji predstavlja jedan od najmobilnijih, ali i najfrekventnijih sektora našeg društva. Ta mobilnost i spremnost i posvećenost ispoljava se ne samo u pružanju zdravstvene zaštite našim građanima u redovnim uslovima i na svim nivoima, već spremnost zdravstvenog sistema za očuvanje zdravlja u vanrednim okolnostima. Taj kvalitet je zdravstvo Srbije pokazalo za vreme kovid pandemije, pokazalo je, nažalost, i za vreme ovih tragičnih događaja kojima smo svedočili početkom ovog meseca, a kada su svi naši zdravstvenih radnici urgentno primali i urgentno zbrinuli povređene iz ova dva nezapamćena masakra.
Naša Vlada i resorno ministarstvo poslednjih godina intenzivno i značajno ulažu u unapređenje zdravstvenog sistema radi pružanja kvalitetnih zdravstvenih usluga i organizovanja zdravstvenih ustanova.
Složićemo se da su medicinski kadrovi jedan od najvažnijih stubova zdravstva, a time i očuvanje zdravlja stanovništva koji je najveći resurs države svake, pa i naše.
Moj fokus danas jesu medicinske sestre i tehničari koji nose ogromnu odgovornost u pružanju zdravstvenih usluga našim građanima. Zato u Srbiji trenutno, pored lekara različitih specijalnosti, nedostaju medicinske sestre i tehničari, a taj nedostatak nije lako nadomestiti. Iako naše ustanove imaju dosta otvorenih konkursa, na te konkurse javlja se prilično malo kandidata zato smo u obavezi da učinimo sve što je moguće da zaustavimo njihov odlazak u zemlje zapada koji su im otvorili širom vrata.
Pre oko godinu i po dana izradili smo Predlog zakona o sestrinstvu i medicinskim tehničarima, odnosno zakon o zdravstvenoj nezi je predat ovde u Skupštini. Ovim zakonom bi se utvrdili svi sadržaji i način delovanja medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara. Zakonom bi bile obuhvaćene medicinske sestre i tehničari svih smerova.
Kao što znamo, u zdravstvu rade sestre srednjeg obrazovanja, ali rade i sestre više stručne spreme, master studija, strukovne sestre, diplomirane medicinske sestre, magistri sestrinstva, doktori sestrinstva, što je velika stručna podrška funkcionisanju zdravstva.
Važno je istaći da ovakve zakone, zakone o zdravstvenoj nezi su primenile sve zemlje u okolini, čak i one zemlje koje imaju niži nivo zdravstvenog sistema od našeg.
Moje pitanje za ministarku zdravlja, prof. dr Danicu Grujičić, koja je, od stupanja na dužnost, pridala važnost kadrovima u zdravstvu, kada se planira usvajanje predloga o sestrinstvu i medicinskim tehničarima, odnosno Predlog zakona o zdravstvenoj nezi, kako bi se precizno uredila njihova uloga i status i time sprečio daljni odliv ove zdravstvene struke bez kojih zdravstvena zaštita ne može biti dovoljna, niti efikasna? Upravo zbog činjenica da medicinske sestre i tehničari pružaju najneposredniju negu pacijentima, veoma često kvalitet pružene zdravstvene zaštite meri se upravo odnosom medicinskih sestara prema pacijentu. Hvala.
Poštovana predsednice, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije.
Danas bih postavila pitanje ministru za ljudska i manjinska prava i ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanje, a pitanje se tiče sprečavanja diskriminacije i ostvarivanja prava osoba sa invaliditetom.
Srbija ima sva potrebna dokumenta kojima su definisani ciljevi iz sektorske politike za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom. Od donošenja prvog Zakona o sprečavanju diskriminacije osoba sa invaliditetom do danas formiran je kvalitetan zakonodavni okvir, uključujući i mere antidiskriminacije i mere socijalne politike. Naravno, nije to još dovoljno, ali se kao društvo moramo kretati u pravcu potpunog obuhvata problema ove populacije.
Ono na šta bih sada skrenula pažnju i što jeste problem koji se identifikuje u svakodnevnom životu osoba sa invaliditetom, posebno dece, jeste susretanje sa preprekama i problemima u ostvarivanju njihovih prava. Nekada jeste u pitanju manji obim prava, i to je posebno i važno pitanje, ali veoma često je to prosto samo manjak razumevanja sredine i javnih službi za njihove probleme, što dodatno uznemirava i stvara kod njih i njihovih porodica osećaj diskriminisane, omalovažena i zanemarene osobe.
Našoj poslaničkoj grupi se obratilo više roditelja dece sa invaliditetom, upravo ukazujući na te probleme u načinu ostvarivanju prava za svoju decu. To su svakodnevne stvari kao što je odlazak kod lekara, stomatologa i to su čekanja u redovima sa bolesnom decom, to su odlasci dece na kulturna i sportska dešavanja koja treba da unaprede kvalitet njihovog života i to je tretman od strane nadležnih.
Tako se dešava da deca sa invaliditetom čekaju na stomatološki pregled dugo i po više meseci, pri tome kada se pregled zakazuje, ili se čeka neka analiza, često nema razumevanja za prioritet ovih pacijenata, a to uglavnom zavisi od raspoloženja i humanosti ostalih pacijenata koji čekaju, ukoliko osoblje ne reaguje. Ovo su za nas mali i nevidljivi problemi, ali za decu sa invaliditetom i njihove porodice, svaki dan je ispunjeno borbom za obične dnevne stvari. Poslanička grupa SPS je otvorena za probleme osoba sa invaliditetom i razvojnim smetnjama i tako smo i na prošloj sednici amandmanom tražili povećanje dečjeg dodatka za decu sa najtežim oblicima razvojnih smetnji i invaliditetom. Ono što danas želim da istaknem kao problem u svakodnevnom životu osoba sa invaliditetom jeste odnos javnosti, građana, ali često i odnos javnih službi prema ovim osobama, na šta su ove osobe posebno osetljive.
Zato smatram da je neophodno da se institucionalno učini više na promeni javnog mnjenja stavova o društvu osoba sa invaliditetom i njihovim potrebama. U tom smislu želim da zatražim obaveštenje od Ministarstva za ljudska i manjinska prava i Ministarstva rada. Da li u cilju edukacije građana i zaposlenih u javnim službama koje pružaju usluge, a radi promene stava i odnosa prema osobama sa invaliditetom i radi jačanja empatije, društvene odgovornosti i profesionalizma, prema problemima ovih osoba i njihovih porodica, ova dva ministarstva mogu zajedno sa Zaštitnikom građana i Poverenikom za ravnopravnost, da osmisle i sprovedu državnu promotivnu kampanju kojom bi se uticalo upravo na promenu društvene svesti i ponašanja prema osobama sa invaliditetom, naročito prema deci sa invaliditetom i njihovim porodicama. To bi mogla biti osmišljena dobro medijska državna medijska kampanja, ali i druge edukativne promotivne aktivnosti u kojima treba da se probude vrline pojedinca i društva i državnih službi da deci i svim osobama sa invaliditetom prilaze bez diskriminacije i na human način omoguće lakši život. Hvala.
Poštovani predsedniče, poštovane kolege poslanici, građani Srbije, danas želim da postavim pitanje ministarki zdravlja, prof. dr Danici Grujičić.
Ja dolazim iz zdravstvenog sistema koji predstavlja jedan od najmobilnijih, ali i najfrekventnijih sektora našeg društva. Ta mobilnost i spremnost i posvećenost ispoljava se ne samo u pružanju zdravstvene zaštite našim građanima u redovnim uslovima i na svim nivoima, već spremnost zdravstvenog sistema za očuvanje zdravlja u vanrednim okolnostima. Taj kvalitet je zdravstvo Srbije pokazalo za vreme kovid pandemije, pokazalo je, nažalost, i za vreme ovih tragičnih događaja kojima smo svedočili početkom ovog meseca, a kada su svi naši zdravstvenih radnici urgentno primali i urgentno zbrinuli povređene iz ova dva nezapamćena masakra.
Naša Vlada i resorno ministarstvo poslednjih godina intenzivno i značajno ulažu u unapređenje zdravstvenog sistema radi pružanja kvalitetnih zdravstvenih usluga i organizovanja zdravstvenih ustanova.
Složićemo se da su medicinski kadrovi jedan od najvažnijih stubova zdravstva, a time i očuvanje zdravlja stanovništva koji je najveći resurs države svake, pa i naše.
Moj fokus danas jesu medicinske sestre i tehničari koji nose ogromnu odgovornost u pružanju zdravstvenih usluga našim građanima. Zato u Srbiji trenutno, pored lekara različitih specijalnosti, nedostaju medicinske sestre i tehničari, a taj nedostatak nije lako nadomestiti. Iako naše ustanove imaju dosta otvorenih konkursa, na te konkurse javlja se prilično malo kandidata zato smo u obavezi da učinimo sve što je moguće da zaustavimo njihov odlazak u zemlje zapada koji su im otvorili širom vrata.
Pre oko godinu i po dana izradili smo Predlog zakona o sestrinstvu i medicinskim tehničarima, odnosno zakon o zdravstvenoj nezi je predat ovde u Skupštini. Ovim zakonom bi se utvrdili svi sadržaji i način delovanja medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara. Zakonom bi bile obuhvaćene medicinske sestre i tehničari svih smerova.
Kao što znamo, u zdravstvu rade sestre srednjeg obrazovanja, ali rade i sestre više stručne spreme, master studija, strukovne sestre, diplomirane medicinske sestre, magistri sestrinstva, doktori sestrinstva, što je velika stručna podrška funkcionisanju zdravstva.
Važno je istaći da ovakve zakone, zakone o zdravstvenoj nezi su primenile sve zemlje u okolini, čak i one zemlje koje imaju niži nivo zdravstvenog sistema od našeg.
Moje pitanje za ministarku zdravlja, prof. dr Danicu Grujičić, koja je, od stupanja na dužnost, pridala važnost kadrovima u zdravstvu, kada se planira usvajanje predloga o sestrinstvu i medicinskim tehničarima, odnosno Predlog zakona o zdravstvenoj nezi, kako bi se precizno uredila njihova uloga i status i time sprečio daljni odliv ove zdravstvene struke bez kojih zdravstvena zaštita ne može biti dovoljna, niti efikasna? Upravo zbog činjenica da medicinske sestre i tehničari pružaju najneposredniju negu pacijentima, veoma često kvalitet pružene zdravstvene zaštite meri se upravo odnosom medicinskih sestara prema pacijentu. Hvala.
(Beograd, 30.08.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije (poslanički dodatak - paušal) | Republika | Mesečno | 37242.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| KBC "Dr Dragiša Mišović" (glavna medicinska sestra) | Republika | Mesečno | 92000.00 | RSD | 01.03.2019 - |