Poštovana predsednice Narodne skupštine, poštovani potpredsednici, dame i gospodo, dozvolite mi da kažem nekoliko reči obrazlažući predlog predsednika Vlade, gospodina Vučića za novog ministra finansija.
Imajući u vidu da je gospodin Dušan Vujović već bio biran u ovom parlamentu na funkciju ministra privrede, i imajući u vidu da je već učestvovao više puta ovde u raspravama povodom određenih zakona, dozvolite mi da u najkraćem da podsetim da je reč o čoveku koji je predložen kao ekspert iz ove oblasti, da je reč o čoveku koji ima dosta iskustva vezano za rad u Svetskoj banci. Podsetiću i da je u periodu od 2001. do 2003. godine radio kao predstavnik SCG u Savetu direktora Svetske banke.
Posao koji će raditi u narednom periodu, ukoliko dobije vaše poverenje, u šta ne sumnjam, neće biti ni malo lak imajući u vidu da je ekonomska i finansijska situacija u našoj zemlji izuzetno teška. Ono što sigurno može da raduje u ovom trenutku da je budžet Republike Srbije u julu ostvario suficit od skoro sedam milijardi dinara, što je rezultat između ostalog i mera koje su preduzete, ali i određenih sezonskih kretanja prihoda, PDV i akciza. On nema trajni karakter, ali jeste jedna svakako lepa vest.
Plan gospodina Vujovića, koji je dostavio meni i predsedniku Vlade, u smislu nekih narednih koraka koje će preduzimati jeste da se za tri godine vratimo na održivi nivo deficita i javnog duga, da će se detaljne mere finansijske konsolidacije videti već kroz rebalans budžeta za ovu godinu, koji se očekuje da će u parlamentu biti sredinom septembra meseca, sa čim će započeti fiskalna konsolidacija, dok će se detalji videti u Predlogu budžeta za 2015. sa projekcijama za 2016. i 2017. godinu.
Suština strategije koju će ministar Vujović sprovesti jeste da će se ravnomerno rasporediti teret fiskalnog i strukturnog prilagođavanja na četiri stuba. Prvo, smanjenje budžetskih troškova uključujući smanjenje plata i penzija. Cilj je da se minimizira ovo smanjenje koje ima velike socijalne i političke troškove. Dva, borba sive ekonomije, pre svega sprečavanje šverca duvana i podizanja akciza na istorijski nivo. Tri, proširenje poreske osnove i povećanje efikasnosti naplate poreza koje će se kombinovati kao kratkoročna i dubinske reforme poreske administracije na srednji rok. Četiri, bitno povećanje efikasnosti rada javnih preduzeća, koja umesto sadašnjih gubitaka moraju da postanu značajni izvor prihoda za budžet Republike Srbije, s obzirom da zemlje u regionu i EU imaju mnogo veći procenat učešća neporeskih prihoda u odnosu na Srbiju.
Svi ovi navedeni detalji biće podržani trogodišnjim programom sa MMF, četvorogodišnjim partnerstvom sa Svetskom bankom i programima sa EU.
Ovo je program koji je sam predložio ministar finansija, koga je, podsetiću, predsednik Vlade predložio na ovu funkciju, kao kandidata za ovu funkciju.
Siguran sam da će on moći da iznese sve ove ciljeve koje je postavio i koje pred njega postavlja i Vlada i premijer i Narodna skupština Republike Srbije zahvaljujući svom ogromnom iskustvu koje ima, ali i uz široku političku podršku raznih političkih stranaka koje deluju u ovom parlamentu, siguran sam da se on može nadati podršci, ne samo vladajuće koalicije, već i opozicionih političkih stranaka, imajući u vidu da je radio i sarađivao sa njima još dvehiljaditih godina i imajući u vidu da je bio i vaš kandidat na nekim funkcijama koje je obavljao u vaše ime početkom dvehiljaditih godina.
Nadam se da nemate ništa protiv jednog takvog profila i zato mislim da bi bilo dobro da on bude izabran, imajući u vidu mere koje će preduzimati uz podršku i drugih političkih stranaka, ne samo vladajuće koalicije.
Zahvaljujem se i pozivam narodne poslanike da podrže izbor Dušana Vujovića za novog ministra finansija.

Dozvolite mi da se uključim u ovu diskusiju, a nisam se uključivao zato što nisam imao razloga.
Znate, ako bih zbog nečega imao primedbi zašto da ne glasam za gospodina Vujovića, to je zbog toga što je sarađivao sa vama početkom dvehiljaditih godina, ali pošto su ovde bili i Kori Udovički i gospodin Vujović, ne znam koji su argumenti da vi ne glasate danas za njih. Vi kažete – oni su stručnjaci, eksperti, samo ne valja što su u ovoj Vladi.
S druge strane, teško da ste vi u prilici da je vaša procena vrednosti, kako vi kažete, ljudi koji danas vode Vladu ili ne znam ni ja u prošlosti, u prethodnoj Vladi, u sadašnjoj Vladi gospodina Vučića i mene, teško da je vaša ocena validna, zato što je ona potpuno suprotna jednoj oceni koja se desila pre nekoliko meseci, a to znači na izborima.
Ko ste vi da ocenjujete? Vi možete da ocenjujete, apsolutno. Ne, ne govorim ja o narodnom poslaniku, govorim o instituciji pojedinca i ličnosti koja ima pravo da ocenjuje. Ali, znate šta, ako za nekoga glasa oko 46% posto onih koji su izašli na izbore, ako za nas glasa 14%, teško da vi možete oceniti negativnim nešto što je narod pokazao drugačije na izborima.
Znate, nisam ja prvi put ovde na izboru u jednoj Vladi. Vi znate da sam ja u ovoj zgradi od 1992. godine. Maja nije tu, ali ona i ja smo ovde počeli 1992. godine. Pamtim sve Vlade koje su bile. U mnogima sam bio u većini.
Znate, pričam potpuno otvoreno. Nikada nisam razumeo to da baš moramo toliko da se dokazujemo u kritikama onoga što je nekada bilo. Ja nisam ni prednjačio u tome, zato što mislim da problemi o kojima govorimo, pa ja se sa njima susrećem već dugi niz godina. Ovo o čemu je govorio gospodin Petrović malopre, ja sam učestvovao u tim razgovorima o škriljcima. Bilo je dilema da li će da se oni primenjuju ili neće kod nas. Mislim da je tada čak i lično predsednik Tadić tada imao određene primedbe u smislu uticaja negativnog i štetnog na životnu sredinu, onda raznih projekata.
Između ostalog, moram da kažem da ministar Bačević nije ni tvorac tog projekta o kanalu za Solun. O tome se raspravljalo pre sedam, osam godina. Takođe su bili projekti.
Teško da bilo koji ministar finansija ili ekonomije može sada ispočetka da zanemari potpuno sve ono što je bilo i koji su parametri i imputi sa kojima ulazi u celu ovu priču.
Prepucavanje da li se sada zadužila više jedna ili druga vlada, malo pre ste ocenili da se Vlada čiji sam ja bio predsednik se najviše zadužila, ja bih mogao da odgovorim da i u vreme prethodne Vlade je taj procenat porastao sa 29% na 56%, mogao bih i da govorim i o broju zaposlenih ili onih koji nisu, ali šta mi svi imamo od toga? Slažem se sa vama da treba da se napravi jedan sveukupni ekonomski projekat. Pretpostavljam da gospodin Vujović ima dobru volju i želju da se o tome razgovara.
Žao mi je što Poslovnik o radu Narodne skupštine ne dozvoljava da gospodin Vujović nešto kaže, jer ja ne mogu sada u njegovo ime. On mi je napisao da prenesem šta ima da kaže, ali to ću na kraju.
Mislim da bi trebalo možda razmišljati za neku promenu Poslovnika, da oni koji se predlažu stvarno imaju mogućnosti da nešto kažu, jer je situacija apsurdna. To se ne odnosi samo na gospodina Vujovića. Mi smo svi bili u takvoj situaciji kada je predlagana cela Vlada. Samo mandatar ima pravo da govori u tom momentu, tako da možda u nekoj izmeni Poslovnika treba o tome da se vodi računa, jer bi mogao da da odgovore konkretne na sva ova pitanja na koje ja zaista nisam u stanju da dam tako precizne odgovore.
Generalno, ne želim da polemišem uopšte sa ovim što ste vi malopre rekli, nego ste me prozvali da se nisam javljao, pa zbog toga sam se i javio, da kažem da sam ja ovde u ulozi prvog potpredsednika Vlade, koji obrazlaže predlog premijera za ministra finansija.
Imajući u vidu da je ministar finansija dosadašnji ministar privrede, koji je ovde bio u proteklih nekoliko dana, mislim da je bilo nekoliko sednica parlamenta na kojima ste imali prilike da ga pitate i da razgovarate o tim temama, imajući u vidu da je premijer bio na sednici parlamenta kada je postojala mogućnost za postavljanje poslaničkih pitanja, pretpostavljam da većina od ovih pitanja je mogla da bude postavljena prilikom tih sednica.
Takođe, ministar, koliko sam ja njega shvatio, rekao je da generalno ima odgovore na ovo o čemu ste vi govorili. Neko je pitao kakav će biti razlog za njegovu ostavku.
Da vam kažem jednu stvar, ja nikad ne bih podneo ostavku, jer čemu to? Ili se borite do kraja ili nemoj da ulazite u bitku. Pretpostavljam da i Maja nikad ne bi podnela ostavku. To su te stare garde.
Ali, pozivam i ministra Vujovića da ako namerava da podnese ostavku, bolje da se uopšte ne prihvata ove funkcije, jer ovo nije zid plača. Ovo je Vlada Srbije u kojoj moraju da se rešavaju teška pitanja koja sigurno u ovom trenutku ne mogu doneti veliku popularnost ni u stručnim ni u političkim krugovima.
Generalno on je ovde rekao, zamolio me je da vam to kažem, pogodilo ga je što kažete da je stručan ali da ga ne podržavate, da vas brine da on neće uspeti i da će isprljati svoju biografiju. On kaže – ako ne uspem odmoći ću vašim političkim protivnicima, vama na koristi, a ako uspem biće svima bolje, pa i vama. Lepo vam je odgovorio. Hvala.

Ko ne želi da čuje moje obraćanje?
Mislim da sam bio veoma strpljiv i izdržljiv. Ušao sam u ovu salu u deset ujutru, nisam izašao uopšte odavde, čak sam bio i strpljiviji od kandidata koji je morao da izađe, istina na minut.
Naravno, meni je žao, još jednom, što kandidat za ministra nije mogao da odgovara na ova pitanja. Takođe, s druge strane, ne bih ulazio u sve te rasprave. Znate, sve je relativno. Još jednom ponavljam, od 1992. godine sam na političkoj sceni i ovde u ovoj sali. I kad god neko sa ove ili sa one strane spomene bivši režim, ja se trgnem. Samo ne znam na koji režim mislite, da li je sa Miloševićem i sa radikalima, da li je sa Vukom Draškovićem, da li je naš sa Koštunicom i Dinkićem, da li je naš sa Tadićem i da li je ovaj sada? Ovaj sada nije bivši, naravno.
Hoću da vam kažem da su problemi sa kojima se zemlja suočava, su bili složeni i pre dvadeset godina. Ništa nam neće doneti međusobno prepucavanje i rasprava o temama koje nisu od suštinskog značaja. Zato je važno da se izađe sa sistemom, sa pravim planom kako treba i šta raditi u kojoj oblasti, ja sam spremam i da u domenu spoljne politike raspravljam o konceptu.
Ne znam kakve su to poslaničke mogućnosti da li parlament može o tome da raspravljam ili ne. Nikakav problem nije pretpostavljam ni da ministar finansija koji je sam izrazio tu želju, verovatno i bez nekih zakonskih rešenja, možda razgovara u poslaničkim klubovima ili u odborima parlamenta, da iznese koncept za koji misli da treba da se primenjuje u narednom periodu.
Slažem se da treba da imamo koncept, da znamo kuda idemo, da znamo kojim koracima treba da idemo napred, jer očigledno da nam nije dovoljan jedan korak napred. Treba nam veliki korak napred.
Zašto smo došli u ovu situaciju, i kako smo došli? Malopre smo komentarisali, neko je spominjao tu, ne znam sad ne mogu da se setim ko je, da li je Markićević ili ne, ili možda je neko drugi, još program ekonomske stabilizacije Milke Planinc. To je verovatno bilo u istoj ovoj sali ovde.
Nažalost, ja pripadam toj generaciji koja nije osetila velike promene, niti boljitke od različitih programa reformi koji je svako imao u vreme svoje vlasti.
Podsetiću i da je vreme reforme, da je i godina reforme bila i u vreme Miloševića, i da se o tome, ne mogu tačno da se setim koja godina je bila u pitanju, da li 1994, 1995, 1996, možda 1995. godina, gde je bila godina reformi, gde su bile komisije za privatizaciju, mislim da je Vučelić vodio, nešto bio zadužen u ime SPS u to vreme itd.
Bilo je reformi i posle 2000. godine. Šta je cilj ovih reformi? Cilj mora da bude da Srbija bude normalna zemlja i naravno da iskoračimo ukoliko možemo što više i što dalje, što dublje ka EU.
Čuvajući naše nacionalne i državne interese koliko je to moguće, a mislim da je moguće, i mislim da mnogi od nas pogrešno shvataju pregovore sa EU, ne spremajući se dovoljno, ne shvatajući dovoljno da mi izlazimo sa našom platformom, a ne samo da treba da se saglasimo sa onim što nam neko pošalje ili napiše. I to je moguće. Moguće je izboriti se.
Zato, mislim da je gospodin Vujović pokazao u proteklom periodu da može da izađe sa konceptom. Nije dovoljno samo imati at hok mere u pojedinim oblastima ukoliko nema koncept. Vi se sećate.
U čemu je razlika između prošle Vlade i ove Vlade? Razlika je u političkom kapacitetu. Razlika je u tome Vlada ne treba sada da razmišlja o broju glasova koji će glasati za te zakone i o legitimitetu koji ima pred narodom, odnosno pred građanima, i zato je to šansa koju Srbija ne bi trebalo da propusti, i zato bih ja lično više bio za to da govorimo sasvim konkretno i neka od ovih pitanja koja su bila verovatno su izazovna za ministra da on da odgovarajući odgovor u cilju saopštavanja pune istine o svim tim pitanjima.
Samo želim da na kraju dodam, mislim možda niste informisani o tome, ali državni sekretar ne zamenjuje ministra kada ministar podnese ostavku.
Kada ministar podnese ostavku premijer odmah određuje nekog od članova Vlade da ga zamenjuje, da obavlja tu funkciju do izbora novog ministra, a premijer ima obavezu da u roku od, čini mi se, 15 dana, ako sam dobro zapamtio, 15 dana od dana verifikovanja ostavke, odnosno konstatovanja ostavke ovde u parlamentu, odredi člana Vlade koji će posle određivanja tog čoveka da u roku od 15 dana, predloži ime novog ministra, a predsednik parlamenta će to staviti na dnevni red prvom sledećom prilikom.
Tako da, neko od članova Vlade će praktično od danas, odnosno od sutra, ne znam kada je ostavka stupila na snagu će obavljati funkciju ministra privrede, odnosno ekonomije do izbora novog ministra.
Ta odredba je uvedena u vreme Vlade Mirka Cvetkovića, a bila je motivisana time da ne bi Dinkić obavljao tu funkciju, u međuvremenu dok se ne izabere novi ministar.
Znate kako, sada kada neko novi dođe u parlament, onda može da sluša i da ima različita obrazloženja, a pošto sam ja ovde od početka, onda znam tačno kada je, šta i zbog čega bilo u parlamentu.
U svakom slučaju, mislim da je to dobar predlog, bez obzira što je bio u to vreme i ostao sada na snazi i ja sam ga primenjivao kada sam bio premijer, jer smo tada imali situaciju ostavke Radulovića, pa je onda bilo dileme da li sada u vreme Vlade koja praktično nije podnela ostavku, ali je tehnička Vlada koja nije dobro definisana u Ustavu, da li može da neko drugi obavlja tu funkciju itd.
Da ne zadržavam dalje vreme, ovo nije oblast kojom se ja bavim, ovo je pitanje kojim se drugi ljudi bave u Vladi Republike Srbije, a ja kao čovek koji zamenjuje premijera, odnosno koji u određenim funkcijama zamenjujem premijera, osim u predlaganju članova Vlade i zato ja nisam ovde da predložim člana Vlade, nego da obrazložim premijerov predlog za novog člana Vlade.
Pozivam vas još jednom da, imajući u vidu da gospodin Vujović nije stranački kandidat, da ima dosta iskustva i da se bavi ovim pitanjima u vreme različitih vlasti u Srbiji, siguran sam da zaslužuje podršku najvećeg broja poslaničkih grupa.
Naravno, da i će je dobiti, to je drugo pitanje. Siguran sam da neće podneti ostavku, nego da će istrajati na onome što je sada ovde zacrtao i da će sve ono što definiše kao svoju i životnu politiku i lični stav, kretati se u okviru onoga što je izneo premijer u ekspozeu.
Takođe se nadam i siguran sam da to neće biti kraj njegove karijere, nego da će ovo biti značajna referenca u njegovoj daljoj karijeri, koja ne mora da bude politička, ali može da bude politička, jer ne bi bilo prvi put da eksperti postanu političari.
U svakom slučaju, želim mu puno uspeha. Ovaj posao je teži, nego posao ministra ekonomije, odnosno privrede i želim mu da u ime interesa svih građana obavlja ovaj posao u skladu sa iskustvom i voljom koju ima, a to znači uspešno.
Hvala vam.
Pozivam vas da glasate.

Poštovani narodni poslanici, poštovani predsedniče, pošto ministar pravde danas nije ovde prisutan, ja bih najnačelnije moguće rekao da je Vlada Srbije usvojila i prihvatila plan koji je dogovoren zajedno sa predstavnicima albanskih političkih partija i lokalnih vlasti na jugu Srbije i da ćemo po tom planu raditi dalje. U tom smislu ćemo nastaviti razgovore. Treba tražiti rešenja za integraciju albanske nacionalne manjine u institucije Srbije i to podrazumeva i sve ovo o čemu ste vi govorili i pitanje je policije, pravosuđa, drugih državnih organa itd.
Molim vas da, ukoliko imate konkretnija pitanja, to dostavite pismeno ministarstvu pravde, a ja kao predsednik Vlade i prvi potpredsednik Vlade gospodin Vučić smo razgovarali sa vama i nastavićemo te razgovore, naravno uz koordinaciju šefa tima za tri opštine, uz koordinaciju sa gospodinom Zoranom Stankovićem, tako da će ti razgovori svakako biti nastavljeni.
Problem je nastao prilikom donošenja ovih poslednjih zakona koji su različito ocenjeni. Nadam se da postoji dovoljno prostora da razgovaramo o svim temama koje su postavljene u tačkama koje smo jednoglasno usvojili na sednici Vlade, za koje ste se i vi sami opredelili.

Pošto u ovoj oblasti, u oblasti poljoprivrede postoji agrarni savet, postoji i nadležno ministarstvo koje se bavi ovom problematikom, Agrarni savet je pripremio strategiju, a takođe je i Ministarstvo poljoprivrede u prošlom sazivu imalo svoje verzije tih materijala, te se nadam da će sada sesti da zajedno pogledaju šta je najbolje iz svih tih dokumenata i da probamo da izvučemo korist od nekog rada u koji su svi uložili.
Vi znate kada je reč o ekspertima da uvek postoje različita mišljenja i da je veoma teško da sada mi arbitriramo u svemu tome, ko je u pravu u nekim stručnim stvarima. Što se nas tiče, nas koji rukovodimo radom Vlade, svakako da će biti naša intencija i cilj da se sve pozitivne stvari koje postoje u radu bilo kojih radnih grupa, a bilo ih je nekoliko u prošlom periodu, da iskoristimo ono što je najbolje, jer je poljoprivreda zaista naša kapitalna grana.
Upravo ovih nedelja i meseci gospodin Vučić i ja razgovaramo sa našim partnerima, velikim partnerima iz Rusije. Upravo sada u ovim trenucima i čitamo neke materijale iz Kine, jer su donete odluke da Srbija može da mnoge stvari koje proizvodi u oblasti poljoprivrede plasira na rusko i kinesko tržište. Srbija će biti prva zemlja sa kojom će Kina potpisati protokol o načinu odobravanja izvoza mesa, ali je naša sada stvar kako ćemo se organizovati i imamo li uopšte proizvode za tako nešto.
To je velika razvojna šansa za našu poljoprivredu, imajući u vidu veličinu tržišta, a da ne pričamo koliko je to stotina miliona ljudi. Treba da iskoristimo te prijateljske odnose koje imamo sa njima, a da smo pri tom svesni da već neke kvote, koje smo i do sada imali kada je reč o EU, čak dolazimo u situaciju da ne možemo da iskoristimo zato što nemamo dovoljno proizvoda.
U svakom slučaju, cilj nam mora biti da radimo planski. Zato treba ovom problemu pristupiti veoma odgovorno. Bez obzira što neki možda misle da ta nevidljiva ruka tržišta treba sada da upravlja svim oblastima, u ovom sada slučaju, ako država ne interveniše da pomogne u organizaciji svega ovoga, verujte, ništa neće moći da bude organizovano. To su ogromna tržišta, za šta je potrebna velika proizvodnja. Ta proizvodnja takođe mora da bude planska. Poljoprivrednici moraju da znaju, ne samo poljoprivrednici, nego daj Bože da u narednom periodu imamo i industriju koja se bavi preradom poljoprivrednih proizvoda.
Nažalost, mi u ovom trenutku nismo u stanju da iskoristimo sve pogodnosti koje nam sada pružaju te prijateljske veze sa određenim zemljama, tako da mislim da je šteta da se ne iskoriste na pravi način sve ideje koje imamo. Naročito je šteta da povodom raznih planskih dokumenata i strategija postoje različita mišljenja, svađe, konflikti unutar tih ekspertskih grupa koje se bave ovim pitanjima. Razgovaraćemo sa ministrom poljoprivrede, da probamo da izvučemo sve ono što je najbolje iz tih papira.
Kad je reč o ovom trećem pitanju, pošto je gospodin Vučić tu, on će odgovoriti na ovo pitanje, mada to pitanje nikakve veze nema sa radom Vlade i ono je pre svega politizirano i provokativno, naravno.
Na ovo treće pitanje, zaista nisam u toku, vezano za ovo što ste pitali, za put. Predlažem da se to pismeno dostavi ministru saobraćaja, da vam da zvaničan odgovor.

Dozvolite mi, pošto ste sami rekli…
Zamolio bih poslanike, zbog vas smo došli, saslušajte nas.
Pošto ste govorili o vrlo ozbiljnoj temi, a to je politički deo sporazuma, da je to u stvari politički sporazum sa mnogo više političkih, nego ekonomskih parametara između Ruske Federacije i Srbije, a vezano za Energetski sporazum. Mislim da je zaista krajnje vreme da oni koji su potpisali taj sporazum kažu nešto o tome. Dokle će više da brani ova koalicija taj sporazum, koji nije uopšte ni videla, ni potpisala? To je potpisano u vreme vlade Vojislava Koštunice, kada je predsednik Republike bio Boris Tadić. To je bila koalicija koju je vodila DS i DSS. Otvorite usta, kažite nešto o tome. Što ste potpisali to? Što ste potpisali? Čuo sam da je Borko Stefanović, u „Insajderu“ sam video da je vodio neke pregovore oko toga. Objasnite zašto ste to dali tako. Objasnite kako je sada to ispalo da smo pod tim i tim uslovima to radili.
Vas gospođo Batić molim da njima postavite to pitanje. Rado ću vam odgovoriti. Znam da oni sada nisu u poziciji da budu u Vladi da biste im postavljali pitanja i mislim da neće ni biti u bližoj budućnosti, ali u svakom slučaju možete preko medija da im uputite to pitanje. Predsednik Tadić je bio na potpisivanju toga. To je iskorišćeno u predizbornoj kampanji, ako se sećate, bili su neki izbori tada. Da li je tako? Trebalo je slikati se sa Putinom pred izbore. To je u stvari urađeno da bi se naškodilo Tomislavu Nikoliću. Nemojte sada da mi odgovaramo na ta pitanja šta tu piše. Vi ste se dogovarali. Vi ste potpisali to. Zašto ste se potpisali? Hoćete li da odgovorite Srbiji na to pitanje?
Mi smo bili u opoziciji, gospođo Kolundžija, nemojte da pričate tako. Da li je tako? Prema tome, isprsite se i kažite – jesmo, to smo uradili. Mi sledimo ono što ste vi potpisali. Nemojte nama da prebacujete to ko je šta potpisao, ko ima koliko procenata, za koliko para je to prodato. To ste uradili zbog političkog marketinga u izborima i slikanja sa Putinom.
U svakom slučaju, da li je to bilo dobro ili ne, moram da vam kažem… Velja je bio tu. Zamolio bih ministra Velimira Ilića, kada smo već kod ove teme, da on malo pojasni kako su išli ti pregovori, ko je u svemu tome imao ulogu, kako je to išlo. Ako dozvolite gospođo Batić, zamolio bih vas da se dopuni malo ova informacija. Dosta mi je više da odgovaram na pitanja o nečemu što je neko potpisao pre ko zna koliko godina. Pitajte me nešto za ovo što sada radimo i za to smo spremni da odgovaramo.
(Borislav Stefanović, sa mesta: Samo da dobijemo reč, pošto sada nemamo pravo.)
Gospodine Stefanoviću, koliko ja vidim, gde god da otvorim neki mediji više ste prisutni od nekih drugih koji se nalaze u vlasti. U svakom slučaju, ne sporim vam pravo da, niti imam protiv da bilo šta kažete sada, ali nisam ja kriv što vam pozicija nije sada takva da možete da odgovarate na poslanička pitanja.
Zamolio bih da neko konačno odgovori na ta politička pitanja - zašto smo to uradili u tom trenutku? Na ta pitanja ne može da odgovori Ivica Dačić, ne može da odgovori Aleksandar Vučić, ne može da odgovori Tomislav Nikolić. Može da odgovori Vojislav Koštunica, Velimir Ilić, Boris Tadić i drugi koji su u tome učestvovali.
Ne znam da li je Rasim o tome pregovarao, možda jeste, ali Borko verovatno zna ko je bio u toj grupi za pregovore. Tako sam video u „Insajderu“. Ne znam da li je to tačno?
Vi ste za mene politička partija i zaista ne vidim ništa loše u tome da polemišemo. Nismo mi ovde došli da imamo uspavanku. Nije mi bilo baš po volji ovo što je do sada bilo. Bilo je previše mirno. Ne odgovara trenutnom stanju na političkoj sceni Srbije. Ako ste toliko za te izbore, ako ste toliko za tu političku borbu, dajte da se rasplamsa. Možemo deset dana da dolazimo ovde u parlament. Šta vi mislite, da se neko plaši rasprave sa vama? Jedva čekam da dođem ovde u Narodnu skupštinu zato što nemam od čega da se plašim. Hvala.

Jeste problem reprezentativnost, odnosno način utvrđivanja reprezentativnosti i to jeste objektivan problem sa kojim se suočavamo. On nije samo prisutan kod sindikata, već i kod udruženja poslodavaca.
Mi imamo jednu takvu situaciju da ukoliko pozovete jedne, onda drugi neće da dođu na sastanak itd. Svestan sam svega toga i mislim da nešto mora da se uradi sada prilikom promena Zakona o radu i da se to pitanje razreši na način koji će omogućavati da bar taj deo problema više ne bude jedan od problema kojem se posvećuje najviša pažnja.
Naravno da ima i drugi deo problema koji se odnosi na to da neko možda i ne smatra da je to važna tema, važna oblast, a to je socijalno dogovaranje, odnosno socijalni dijalog.
Mi smo uspostavili taj tripartitni odnos, to znači da pored države, odnosno Vlade Republike Srbije kao nosioca izvršne vlasti, učestvuju i reprezentativni predstavnici sindikata i reprezentativni predstavnici poslodavaca. To podrazumeva i da se drže sednice, obavljaju konsultacije, donose stavovi vezani za najznačajnije zakonske akte čija se problematika tiče delokruga rada ovog Socijalno ekonomskog saveta.
Takođe, postoji i institucija da i ne mora da bude utvrđeno zajedničko mišljenje. Vi onda imate raspravu, svako ima svoje mišljenje i na kraju sve bude onako kako kaže Vlada ili kako kažu neki drugi, jer nije obavezujuće ako ne postignete konsenzus oko svega toga.
Ima problema, ali mislim je generalno važno da zakoni koji se tiču sindikata i poslodavaca, odnosno tog paketa tema koje su važne za socijalno-ekonomski dijalog, da zaista budu raspravljane od strane reprezentativnih udruženja, odnosno predstavnika.
Gospodin Krkobabić nije ovde, on je resorni ministar, ali više puta smo imali sastanak na te teme u resornom ministarstvu. Za sada postoje dva reprezentativna sindikata, Samostalni sindikat i Sindikat „Nezavisnost“. S druge strane, postoji nekoliko sindikata još koji smatraju da su reprezentativni, ali im to nije prihvaćeno od strane odgovarajućih tela koje ima ministarstvo, kao što je Konfederacija koju vodi Cvetanović. Tu je i Ranka na čelu jednog sindikata. Postoje sindikati „Sloga“ i ne znam još neki. Nije na nama da govorimo koji nam se sindikati više sviđaju ili ne, ali zaista neki objektivni kriterijumi bi trebalo da postoje, a ima i stvari oko kojih nije važno mišljenje samo reprezentativnih sindikata, nego i svih drugih.
U svakom slučaju, suviše je ovo velika tema da se o njoj ne razgovara sa svima, a to znači ako je Zakon o radu u pitanju, vidite da je došlo do problema u sprovođenju javne rasprave.
Neko misli da oblast rada više pripada Ministarstvu ekonomije, nego Ministarstvu za rad. Verovatno je istina negde između. I jedno i drugo mora da se sasluša. Ponekad te smetnje u komunikaciji, smetnje na vezama dovode do toga da, kao što je možda i sada slučaj, trenutno je ta javna rasprava prekinuta, odnosno ne održava se trenutno javna rasprava. Moramo posle novogodišnjih i božićnih praznika da sednemo i da vidimo što pre da to pitanje rešavamo.
Mi smo govorili o promenama Zakona o radu isključivo u cilju pravljenja efikasnog sistema i delotvornog koji će ujedno zaštititi radnike, ali će pomoći da preduzeća mogu da funkcionišu bez neke nepotrebne blokade. Znači donosimo promene Zakona o radu u interesu i zaposlenih i poslodavaca i tražeći neki kompromis.

Ove predloge koje ste vi izneli treba razmotriti. Ne znam da li neko prima nadoknadu ili ne prima, predstavnici Vlade sigurno ne primaju. To je jedno pitanje.

S druge strane, sve ove stvari koje se tiču određenih privilegija koje sindikalni funkcioneri imaju to jeste realnost. To znam i u mom ministarstvu itd. uvek postoje neke. Svaki funkcioner je na neki način funkcioner, pa bilo u kojoj organizaciji. To nije sada najbitnije pitanje. Bitno je pitanje o kojem ste malopre govorili, a to je način utvrđivanja reprezentativnosti, vođenja socijalnog dijaloga. Kada je reč o partijskom stavu, o zakonu, moram da kažem da mi još nismo došli do tog nivoa da se rasprava o tome otvori.

Na sednici Vlade smo imali nekoliko nacrta različitih zakona, međutim Zakon o radu nije došao do tog nivoa. Obavljaju se konsultacije. Veoma je važno, veoma je važno, još jednom ponavljam, da se nađe kompromis, dijalogom da se dođe do dogovora koji će odgovarati i svetu rada i onima koji predstavljaju poslodavce, bilo da je reč o domaćim ili stranim investitorima.

Navešću vam samo jedan primer gde mislim da je to neka nelogičnost koja postoji. Nije nama cilj da Zakonom o radu namećemo nemoguće uslove za funkcionisanje. Navešću vam primer Ministarstva unutrašnjih poslova. Vi znate da je to ministarstvo vezano za silu, odnosno za korišćenje oružja itd. desi se da prilikom psiholoških pregleda, zdravstvenih pregleda nekom policajcu bude utvrđeno da ima određeni psihološki poremećaj i da ne može više da nosi oružje. To ne znači da on može da bude praktično otpušten sa posla. To ne znači da može da može da mu se nađe neko drugo radno mesto. On ostaje u toj jedinici samo ne nosi oružje. To je praktično neodrživo. Ali, šta god da uradite sud donese drugačiju odluku i vrati na ponovno odlučivanje. Jednostavno takve stvari moraju da se rešavaju.

Uopšte nemam nameru da sada mi imamo neke zahteve, ne znam stranih investitora ili MMF pa da tu sada, vi znate šta su tu teme, teme su ovakve mogućnosti kako kad neko može da ode, kako se otpremnine daju, da li se otpremnine računaju od kad se zaposlio ili od kada radi u tom preduzeću? Što, kada pogledate logično, u pravu su i jedni i drugi. Što bi neko plaćao otpremnine i za one koji su radili u nekom drugom preduzeću ranije?

To su te teme. Na koji način neko može da bude proglašen tehnološkim viškom ili na koji način se obavlja taj socijalni program. To je tema. Nije tema nešto posebno, spektakularno pa da kažemo da se oko toga sada lome neka velika koplja. Treba razgovarati. Slažem se da treba naći adekvatan način za vođenje rasprave.

Sadašnja situacija nije dobra zato što je javna rasprava obustavljena, a ministar Krkobabić, odnosno potpredsednik Vlade Krkobabić mi je rekao da su obustavili javnu raspravu zato što zaista dolazi do incidenata a to znači da u želji da se spreči donošenje tog zakona neke sindikalne grupe, ne znam, ili organizacije, ili frakcije ili celi savezi, organizuju neke proteste.

S druge strane, verovatno zbog toga što su u dva ministarstva radili različite verzije. Nije na dobar način vođena i priprema svega toga, pa su dva sindikata koja su reprezentativna donela odluku da ne žele više na takav način da učestvuju. Potpredsednik Vlade gospodin Vučić, je takođe, kada je bio u poseti sindikatu i dogovorili smo se svi zajedno, kada sam primio sindikate da probamo da nekako dođemo do rešenja koje neće biti konfliktno rešenje u društvu.

Politika je veština pronalaženja dogovora, a ne izazivanje konflikata. Tako da prihvatam ovo što ste rekli i trudićemo se da nađemo neko rešenje.

Nažalost, ne mogu da vam previše konkretno odgovorim na ovo pitanje zato što ne raspolažem svim tim informacijama. To takođe pripada Ministarstvu za rad i socijalnu politiku. Tu su i ministar zdravlja i ministar finansija.
Ono što mogu samo da kažem je to da je naš zadatak u narednim godinama, osim ovoga što govorimo političkom nebu, a to znači EU, evropske integracije, ekonomija, svakako povećanje nataliteta, odnosno prirodnog priraštaja našeg naroda i naše zemlje i svih građana uopšte. Toga naravno ne može biti bez ovoga svega o čemu ste vi malopre govorili. To znači bez povećane brige cele države i celog društva, od različitih podsticaja, beneficija pa do pojednostavljivanja procedure i svega ostaloga što ste vi spominjali.
Zamolio bih vas da to pitanje dostavite adekvatnijim ministarstvima da vam odgovore u najkonkretnijem smislu, šta se može uraditi u smislu pojednostavljenja procedure. Takođe, bih zamolio i ministra finansija da dok razmišlja o MMF-u i ostalim finansijskim institucijama u budžetu razmišlja i o tome kako da podstaknemo rađanje više dece u Srbiji. Ako to ne uradimo, neće nam pomoći niko živi, jer za 300 godina Srbija jednostavno će doći u situaciju da izumre sama od sebe.
Četrdeset hiljada dece se godišnje manje rodi nego što ljudi umre u Srbiji. Taj trend je sve veći i veći, odnosno sve lošiji i lošiji iz decenije u deceniju.
Mora se osmisliti. Ništa nije skupo imajući u vidu cenu koju ćemo svi zbog toga platiti. Prirodni priraštaj pre 50 godina je bio da smo imali 100 hiljada više rođene dece nego što je bilo umrlih. Sada imamo 40 hiljada manje. Ako se tako nastavi, a takvih podataka ima. Profesor je jedan od retkih koji čita knjige, pa mu zahvaljujem. Ovo su podaci statističkog kalendara RS iz Republičkog zavoda za statistiku. Ovo je skraćena verzija velikog pregleda koji su napravili, gde postoji velika analitika i statistika za razne oblasti, između ostalog i za pitanje prirodnog priraštaja.
Kod nas je, nažalost, kao što sam rekao, taj prirodni priraštaj minus 4,8% na hiljadu stanovnika. To je sada pitanje koje je važno reći, kada sam već dobio ove podatke, to sam rekao i misiji MMF kada su dolazili kod nas, jer postoje veliki zahtevi da se produžava broj godina potrebnih za odlazak u penziju i to je evropska tendencija. Ali, postoji jedan veliki disparitet u načinu i trajanju života na zapadu i ovde u Srbiji. Pogledajte u čemu, prosečni vek, očekivano trajanje života muškarca npr. u Austriji je 77 godina, a u Srbiji 71 godina. Nama muškarcima je žao, ali šta da radimo. Očekivani život žena u Austriji je 83 godine, a u Srbiji 76 godina. Znači, pet godina je očekivano da će žene živeti duže od nas.
Hoću da kažem da je kod nas nemoguće slepo prepisati pravila jer ne može neko da radi toliko dugo da jednostavno…
(Predsednik: Vreme.)
… to prirodno više ne može da izdrži.
Zahvaljujem uopšte što ste pokrenuli ovu temu. U opštoj poplavi političkih tema retko ko se bavi ovim pitanjem i zato bi trebalo ono što očekujemo da pokrene celo naše društvo na reforme da u toku razgovora i pregovora sa EU o specifičnim temama probamo da napravimo što širu saglasnost oko važnih tema. Tema broj jedan je svakako natalitet, odnosno demografija.
(Predsednik: Vreme.)
Nadam se da će ministri koji još nisu poradili na tome imati dovoljno vremena da na delu pokažu svoju opredeljenost za realizaciju ovih ciljeva.

Ono što je sadržano u pregovaračkom okviru EU, objavljeno je na sajtu našeg pregovaračkog tima. Pregovarački okvir EU nije javni dokument, ne zato što je tajna, nego zato što to do sada nije bila nikakva praksa. Na državi sa kojom se pregovara je da odluči šta će sa tim da uradi. To nije dokument na koji mi dajemo saglasnost prilikom njegovog donošenja.
Prva međuvladina konferencija je događaj na kojem EU iznosi svoj pregovarački okvir, a Srbija iznosi svoj, odnosno svoje mišljenje o onome što je sadržano u tom pregovaračkom okviru. Ovo što ste vi spominjali kao neke dodatne uslove, to uopšte nije predmet bilo kakvih razgovora, u smislu daljeg uslovljavanja Srbije.
Da li će biti daljeg uslovljavanja? Biće, to ne treba da piše bilo gde. Sve su zemlje prošle kroz to.
Sa druge strane, Srbija je specifična u tome što je naš glavni politički kriterijum vezan za normalizaciju odnosa sa Prištinom, dijalog sa Prištinom i što je taj ključni politički kriterijum i dalje zadržan kroz poglavlje 35. Znači, pregovarački proces se u svakom momentu može zaustaviti ukoliko ne ide u pravcu napretka u poglavljima 23, 24. i 35. To je sve tako.
Sa druge strane Srbija nikad nije ni obećala, ni bilo kome rekla da će promeniti svoj stav o statusnom pitanju kada je reč o KiM. Mi nikad nećemo, ne da nećemo mi to uraditi, nego nećemo dati bilo kome drugome ohrabrenje da to može da uradi ili da treba da uradi, kao što je bilo nekih reči vezano za mesto u UN, da Srbija navodno se neće protiviti, ali će reći mnogim svojim prijateljima da to ipak prođe. To nije tačno. Srbija ne menja svoj stav o statusnom pitanju, ali pitanje normalizacije života i odnosa sa Prištinom jeste nešto što nas čeka u svakodnevnom životu.
Predavanje Kosova nije bio nikakav uslov, niti posledica Briselskog sporazuma i datuma za otpočinjanje pregovora o pristupanju. A da li jeste bio i da li jeste istorijski događaj? Jeste. Zašto? Zato što kada Srbija bude ulazila u EU, uvek će se spominjati kada su započeti pregovori.
Sa druge strane, drago mi je što smo na neki način uspeli da ostvarimo one ideje za koje ste se vi zalagali pre 12, 13, 14 godina, samo što niste uspeli vi da ih ostvarite. Šta da radimo? I vi ste na bilbordima govorili o tome da je izvodljivo. Evo, jeste izvodljivo. To više nije politička laž pred svake izbore. Dobićemo viznu liberalizaciju, ući ćemo u EU. Evropa i EU danas nije samo bajka, sada će zavisiti od nas koliko ćemo brzo tome ići.
Da li je ona pravedna? Da li je ovaj svet pravedan u kojem živimo? Da li su svi događaji na ovom svetu pravedni? Pa ipak, i dalje verujemo u Boga.
Prema tome, iako je nepravedna međunarodna zajednica, ne znamo u šta bismo drugo mogli da verujemo. U izolaciju, osiromašenje i dalje upropašćavanje Srbije, sigurno ne. U izmišljena partnerstva negde na istoku u koja nas niko ne zove, sigurno ne. Narodu treba reći istinu. Ili će Srbija ući u EU ili će zaista Albanija za nju biti zapad za 10 godina.
(Predsednik: Vreme.)
Ja ovo ne govorim, u stvari, govorim ovoliko i ako nema prenosa, ne govorim ovo zbog prenosa. Govorim ovo da bih vas ubedio. Da li ima prenosa ili nema prenosa, to stvarno ne znam.
Izvinjavam se predsedniče, samo još jednu rečenicu. Zamolio sam predsednika Narodne skupštine u ime Vlade Republike Srbije da napravite izmenu, ili ako hoćete napravite dogovor, mi smo spremni ceo dan da odgovaramo na vaša pitanja, a ne samo popodne. Prema tome, apsolutno sam saglasan, da ne ispadne posle da neko nema pravo. Sa druge strane, niti ja mogu da odgovorim u dva ili pet minuta na možda neke veoma ozbiljne političke teme i nemamo razloga da se toga plašimo i da se toga stidimo. Ako imate prostora u vašem zgusnutom Poslovniku o radu i ako imate vremena da se ceo dan posvetite Vladi Republike Srbije, mi smo tu da vam udovoljimo u toj želji. Hvala vam.

Moram da kažem da me niko nikad nije pitao za pitanje Vojvodine u Briselu. Prema tome, molim vas, nemojte te teorije zavere stalno da širimo. Imamo mi dovoljno naših unutrašnjih problema, da bismo sada još govorili i o pitanju… Tako da, uopšte nije bila tema razgovora autonomija Vojvodine.
S druge strane, naravno da treba da se naprave ovi zakoni i mi smo napravili radnu grupu koja to treba da radi. Za sve postoji rešenje. Samo nemojmo da izmišljamo nešto što nije tačno. Znači, Ustav Srbije nije bio tema, a nije bila tema ni Vojvodina, ni NATO. Niko nikada nije spomenuo NATO.
Što se tiče Južnog toka, nismo mi glavna zemlja koja je važna za Južni tok. Južni tok ne može da prođe samo kroz Srbiju, on mora da prođe i kroz ostale zemlje EU. O tome će sigurno odlučiti mnogo veći, jači i moćniji ljudi, nego što smo to mi. Kao što su se dogovorili da postoji u Evropi Severni tok, tako će se dogovoriti da postoji i Južni tok, ako im je u interesu. Nažalost, mi nismo ti koji određujemo koji je njihov interes.
Ne bih dalje da odgovaram, da ne bih izazivao još neke dodatne replike, zbog vremena. Ali, još jednom ponavljam, ne bežim od toga ni da budu tematske sednice Skupštine. Ne znam više po Poslovniku kako je to definisano, ali ne postoji tema od koje treba da bežimo. Zakažimo sednicu koja je posvećena tom pitanju i apsolutno sam saglasan da se oko toga razgovara. Hvala.

Želim i ja da se zahvalim Srbima sa Kosova i Metohije koji su veoma zaslužni za pozitivnu odluku Evropskog saveta vezano za otpočinjanje pregovora o pristupanju Srbije EU. Da nije bilo njihovog razumevanja te naše intencije da je ovim putem važno sada ići ka odbrani naših nacionalnih i državnih interesa, sigurno da ta odluka ne bi bila pozitivna.
Budite ubeđeni da ćemo mi i dalje nastaviti da vodimo računa o nama, o Srbiji, o srpskom narodu i svim građanima koji žive na Kosovu i Metohiji, birajući najbolji mogući način za zaštitu njihovih interesa. U tom smislu je zajednica srpskih opština i izabrane Skupštine opština jesu jedini legalni i prvi mogao bih reći, prvi legitimni, legalni organi neke vlasti Srba na Kosovu i Metohiji posle oružane intervencije 1999. godine.
Mi ćemo nastaviti pregovore i dijalog u tom smislu mora da se izborimo za dobar statut za zajednicu srpskih opština i nadam se da će to biti dobar način za supstituisanje institucija Srbije kroz institucije zajednice srpskih opština.
Zahvaljujem se na ovom komentaru i želim da obećam u ime Vlade da će naš pregovarački tim i dalje u svom sastavu imati pre svega ljude koji dolaze i sa Kosova i Metohije. Hvala.

Da kažem, pre nego što zaključi gospodin Stefanović, mislim da je veoma teško raspravljati na ovakav način, paušalno, bez objektivnih podataka, statistike, kriterijuma o kojima govorite, jer sada ispada da treba da polemišemo o svakoj temi koju vi iznesete kolike su investicije, kolika je stopa. Svako bi od nas ovde mogao da nađe i kontra argumente i da meri koliko je to bilo u određenom vremenu, periodu unazad. Svi mi znamo da situacija u kojoj se Srbija nalazi teška u ekonomskom, političkom, svakom drugom smislu i svi mi znamo da su postignuti rezultati, vidljivi. Možemo se mi sporiti gde su oni vidljivi. Vidljivi su, pre svega, u pozicioniranju naše zemlje i njenom položaju trenutno u međunarodnoj zajednici. Da li i kada će biti zaustavljen rast nezaposlenosti? On sada već jeste zaustavljen, ali podsetiću da je za ovih pet godina od vremena izbijanja ekonomske krize, skoro 300 hiljada ljudi ostalo bez posla, ne okruglo 300, ali gotovo 300 hiljada ljudi.
Takođe, da je spoljni dug u tom periodu takođe porastao sa 29% na 59% ili 60%, a neki kažu i 62% „DžI-BI-DI“.
Konsenzus postoji o tome da ne treba da se dalje zadužujemo, ali nije to jednostavno i lako, jer morate da obezbedite novac za deficit, za pokrivanje deficita i za one investicione kredite za koje smo procenili da moraju da se rade, a ministarka je spomenula jedan od takvih, kao što je projekat „Kostolac“, koji je vredan 700 miliona dolara ova druga faza, pa imate autoput Ljig-Obrenovac koji je sada startovao.
Ne može da funkcioniše privreda i država bez određenog investicionog zaduživanja.
Da li je i ko je više kriv? To je sada već stvar političke rasprave. Ono što sigurno nije intencija ove Vlade, to je da sprečava tu raspravu.
U ovoj zemlji je svako slobodan da iznese svoje mišljenje. Svaku temu možemo da raspravimo, o svakoj temi možemo da iznosimo argumente statistike i da predlažemo rešenja.
Ono što mogu da kažem da ne postoji nikakva tajna oko nekih ugovora o kojima ste vi govorili, ugovor sa Etihadom, ne znam da li je tajna ili nije, zato što to nikada nije postavljeno na takav način, na sednici Vlade, jer nije računato da bude tajna. Možda je kao i sa „Gaspromom“, neki delovi tog ugovora mogu da budu tajna, ali imajući u vidu da ste vi pokrenuli čitav niz pitanja, gospodine Stefanoviću, verovatno ste ih pokrenuli uopšte i ne tražeći bilo kakav odgovor.
Predlažem i molim službu da ono što je rekao gospodin Stefanović, da se dostavi nadležnim ministarstvima i da mu se dostavi odgovor na ovo što je on govorio.
Sve drugo mogu da kažem da je politika, propaganda, demagogija ili ne vaša ili moja, bilo čija, nego svih nas, a podaci su podaci.
Nije dobro i mislim da nije dobro da mi sami o sebi govorimo loše, ni vlast u opoziciji, ni opozicija u vlasti, naročito ako se upotrebljavaju tako teške reči. Ja bih zato i molio da ako imate ovakve konkretne teme za razgovore.
Već sam zamolio predsednika parlamenta, apsolutno smo spremni da o svakoj temi razgovaramo, kao što smo razgovarali i o Kosovu, kao što smo razgovarali i o Briselskom sporazumu. Ne postoji tema zbog koje mi ne bismo hteli da zakažemo sednicu, a ne mora ni da bude sednica parlamenta. Ja prihvatam, to sam govorio i prošli put, Čedomir Jovanović je poslao jedno pismo meni, gde je tražio da razgovaramo sa svim strankama o ključnim temama. Nemamo ništa protiv. Jedino ne mogu da prihvatim ono što je netačno, a to je da Vlada, ova Vlada Srbije, bez obzira da li mislite na mene ili na gospodina Vučića, potpuno je svejedno. Ne mogu ja sada da kažem, ja sam radostan jer ne mislite možda na mene nego na njega, ili da on kaže sada ne mislite na mene, nego mislite na njega. Mi smo zajedno u ovoj Vladi i zajedno smo ostvarili, ja mislim, veoma značajan rezultat za Srbiju, a to je da se o Srbiji danas lepo govori na mestima gde se odlučuje u svetu.
Naš sledeći cilj jeste da o Srbiji lepo govorimo i mi ovde u Srbiji. Ja vas zaista pozivam da to i radimo. To je gospodin predsednik produžio, ja nisam insistirao da današnja sednica bude produžena, nego sam mu rekao da smo mi spremni da dolazimo kada god vi mislite da treba, ali imajući u vidu da će i gospodin Stefanović da odgovara, sada da ponovo nastavlja dalje, ja neću više da reagujem. Tu ima još, mislim da je i gospodin Šormaz na redu i da polako završavamo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, gospodo ministri, pred vama je danas predlog, u ovom trenutku, najvažnijeg zakona u zemlji – budžet za 2014. godinu. Ovaj budžet je prilika za jedan novi početak, za prekretnicu u načinu razmišljanja.
Vlada Republike Srbije predstavlja dokument u kome je sabrano sve ono što smo od početka našeg mandata proklamovali kao ciljeve i smernice naše politike. Na prvom mestu, odgovornost. Ova Vlada je, kao ni jedna pre, imala hrabrosti da vam predstavi budžet koji odgovara realnosti. Ovaj naizgled jednostavan i logičan zadatak u godinama iza nas nije bio urađen kako valja, a posledice toga osećamo danas i osećaćemo u godinama pred nama.
Vlada Republike Srbije je odlučna da se takve greške ne ponavljaju i dokaz ove naše odlučnosti je i rekonstrukcija Vlade kojoj smo pristupili sa jedinim ciljem da očuvamo stabilnost zemlje i političku, ali pre svega ekonomsku.
Odgovornost je velika, kako odgovornost ministra finansija, tako i odgovornost svih nas u Vladi da razumemo trenutak u kome nema mesta političkim kompromisima, koji bi ugrozili ono što mora da se sprovede. Tu nema mnogo mesta demagogiji i parolama.
Svi znate, dame i gospodo, da sam ja socijalista i da želim da vidim državu koja će imati snage da se brine o svim svojim građanima, u kojoj će penzije samo rasti, u kojoj će posao biti siguran, a privreda funkcionisati tako da obezbeđuje socijalno blagostanje.
Danas, nažalost, ne živimo u takvom trenutku. Danas živimo u realnosti koja nam ne omogućava da plate, penzije i socijalna davanja rastu u narednom periodu u meri u kojoj bismo želeli. Danas živimo u stanju u kome povećanje javnog duga u narednom periodu preti da ugrozi zemlju, u kome je deficit pretio da prevaziđe 9% bruto nacionalnog dohotka, u kome četvrtina radno sposobnog stanovništva ne radi, u kome saznajemo da 10% stanovništva platu prima iz osiromašenog budžeta.
Danas se, dame i gospodo, pitamo kako da ponovo stvorimo uslove da vodimo tu, pod znacima navoda, luksuznu, ali u suštini, suštinsku i pravu političku diskusiju o tome ko je socijalista, ko je nacionalista, ko je liberal, ko pripada umerenoj desnici ili umerenoj levici.
Ovaj budžet i zakoni koji ga prate mogu da nam daju odgovore i na ta pitanja. Vreme je da se jednom probudimo i pogledamo u ogledalo i, naravno, ne samo mi koji smo na vlasti. Mi smo vam pokazali pravu sliku.
Kada je reč o tome ko je u Vladi radio dobro, a ko ne, mi smo tu realnost pokazali u odnosu na probleme i stanje na KiM, mi smo tu realnost pokazali i kada je reč o evropskim integracijama. Mi sada tu realnu sliku pokazujemo i kada govorimo o finansijama.
I pored nimalo prijatne realnosti i zabrinjavajućih činjenica, ova Vlada ovim budžetom uspela je da stvori uslove da se voz koji je krenuo ka provaliji zaustavi, da ne dozvolimo da za samo par godina dođemo u situaciju da za tren oka doživimo scenario gori od grčkog.
Danas budžetom predviđamo deficit od 7,1% samo zahvaljujući merama koje sprovodimo. U suprotnom, dostigli bismo 9% u 2014. godini. Javni dug u narednih par godina stabilizujemo na nivou ispod 70% BDP. Da nismo otpočeli da sprovodimo mere, govorili bismo o 80%. Podsetiću vas da je 2008. godine stopa zaduženosti bila između 29% i 30% nacionalnog dohotka.
Fiskalne i strukturne mere garantuju nam rast od 1% u narednoj godini. I tu smo bili odgovorni u proceni rasta, u trenutku dok nam relevantne međunarodne institucije predviđaju rast od 1,7%. Ovaj budžet sigurno nije definitivno rešenje, ali jeste prvi korak ka njemu. Zajedno sa setom zakona o kojima ste imali prilike da raspravljate prethodnih dana, ovo je preduslov da se reformski proces uopšte započne. Tu, kao što znate, nećemo da vas lažemo. Ovaj proces mora da traje nekoliko godina, jer je više puta zaustavljan na pola puta. Ova Vlada odlučna je da u ovom nimalo lakom i prijatnom poslu ide do kraja.
Priča o restrukturiranju 153 javna preduzeća mora da se okonča, naravno, ne preko kolena i ne u korist tajkuna, već tako da mislimo kako na radnike tih preduzeća, tako i na korist koju bi ona donela celoj zemlji.
Javna preduzeća ne smeju da budu samo trošak za državu i recept za očuvanje krhkog socijalnog mira, već primer promene svesti i načina razmišljanja. Setimo se da javno znači i zajedničko i da profit tih firmi znači profit i za državu. Takva država ima potencijala da i zdravstvo i školstvo ne gleda kao probleme, kao požare koje treba gasiti, već kao na oblasti u koje ulažemo, očekujući rezultate. Da bismo došli do rezultata, ne smemo da rasipamo snagu i resurse.
Da li nam je potrebno 740 hiljada ljudi u javnom sektoru? Da li je realno da na plate tih ljudi dajemo sve što smo naplatili preko poreza od privatnog sektora? Državni aparat mora da postane servis svih građana i privrede, kao što državni aparat ne sme da postoji na račun privatnog sektora, tako ni privatni sektor ne može da posluje nezavisno od države i pre svega nezavisno od poreskog sistema.
Odlučni smo da suzbijemo sivu ekonomiju i da poslovanje svakog subjekta u srpskoj privredi uvedemo u zakonske okvire. Da budemo još jednostavniji, u Srbiji svi moraju da plaćaju porez i tu nema izuzetaka.
Mehanizam srpske privrede moramo da pokrenemo odmah. On zavisi od investicija iz inostranstva, ali i od domaće snage koju moramo da motivišemo novim Zakonom o radu. Taj zakon biće sačinjen tako da stimuliše zapošljavanje, da motiviše one koji rade, ali i kažnjava one koji to izbegavaju. Važan i nezaobilazan deo tog sistema, kome su takođe potrebne dubinske i pažljive reforme je i penzijski sistem.
Uvažavajući sva do sada stečena prava i misleći na budućnost onih koji danas svojim radom održavaju Fond PIO, pristupićemo poboljšanju tog sistema i pretvoriti ga u održiv mehanizam.
Rešeni smo da pronađemo rešenje za probleme koji su godinama stavljani pod tepih, kao što je finansiranje Vojvodine, ali i finansiranje lokalnih samouprava. Specifičnosti pokrajine moraju da budu uvažene, istovremeno vodeći računa da to ne bude na štetu ostalih građana Srbije. Kao što ima specifična prava Vojvodina, kao i bilo koja druga lokalna samouprava u Srbiji, mora da ima i specifičnu odgovornost. Nije ideja da se iz jedne kase preliva novac u neku drugu ili treću kasu. Ideja je da se tim davanjima omogući da svaki od tih lokalnih sistema funkcioniše za dobrobit ljudi koji tu žive. Ali, država tu snosi najveću odgovornost i zato uvek i za svaki dinar mora da postavi pitanje na koje će dobiti precizan odgovor gde ide novac i to je odgovornost.
Odgovornost je da rešenja koja su nam ponuđena prihvatimo ili da predložimo bolja. Neki od vas koji danas sedite ovde imali su priliku i da predlože i da sprovedu. Kao što ću reći da neki od naših predloga nisu najsjajniji, tako ću vam reći da se i zbog nekih vaših predloga i vaših politika danas suočavamo sa spornim privatizacijama, prikrivenim troškovima države, sa neizvesnošću.
Mi smo uspeli da i u takvim okolnostima stvorimo budžet koji garantuje da država ne samo što neće stati, nego će i ono što je godinama stajalo početi ponovo da se kreće. Obezbedili smo nastavak radova na infrastrukturnim projektima. Obezbedili smo stabilnost plata i penzija. Obezbedili smo za trećinu veći budžet za kulturu, koja je godinama zapostavljana. Sačuvali smo stabilnost i obezbedili garancije stranim investitorima da u Srbiji vide dobrog i pouzdanog partnera. Omogućili smo da proces evrointegracija teče ne smetano i da se javni i finansijski sistem naše zemlje ubrzano približavaju standardima najrazvijenijih evropskih zemalja.
Zato vas danas pozivam da podržite Predlog zakona o budžetu, da damo šansu realnosti, da probamo da umesto velikih reči i predstave za javnost se okrenemo rešavanju životnih problema, jer najvažnije je da neko bude svestan situacije u kojoj se nalazi, da bi mogao uopšte da preduzme mere za njeno poboljšanje.
Neću biti tokom cele ove rasprave. Biće ministar finansija i ministar privrede. Želeo sam da iz poštovanja prema vama, narodnim poslanicima, dođem i održim ovo uvodno izlaganje pre izlaganja ministara. Kao što znate, budžet je posle Ustava, može se tako reći, najvažniji zakon za jednu državu. Takođe, budžet je i znak političke stabilnosti. Ako nema budžeta, onda nema ni političke stabilnosti. Zato je ova rasprava važna.
S druge strane, apsolutno sam spreman i da kao političke partije koje nose odgovornost razgovaramo ne samo o ovom budžetu i ne danas, nego da se razgovara uopšte o globalnim, suštinskim, pravim ciljevima politike koju Srbija treba da vodi u narednom periodu. Budžet je samo jedan deo realnosti u kojoj danas živimo.
Mi očekujemo u narednoj nedelji, odnosno, to će početi ove nedelje, ali tokom sledeće nedelje će biti ti završni sastanci u EU, kada je reč o datumu za održavanje prve međuvladine konferencije, odnosno za na neki način suštinski početak pravih pregovora o članstvu Srbije u EU.
To su veoma važne odluke i veoma važne sednice. Kao što znate, takve pozitivne odluke će zavisiti od toga naših unutrašnjih reformi, ali i od napretka u dijalogu za Prištinom. To je realnost u kojoj živimo.
Da bi do toga svega došlo u ovoj nedelji se mora nastaviti i dogovor i razgovor o implementaciji Briselskog sporazuma, o policiji i pravosuđu, o formiranju zajednice srpskih opština.
Kada sve ovo imamo u vidu, sigurno da ne treba da od situacije u Srbiji pravimo Potemkinova sela, ali znajući realnost i poštujući i uvažavajući realnost, ako smo odgovorni ljudi koji vode ovu državu, moramo da preduzmemo mere kako bisom to stanje zaustavili i preokrenuli i Srbija mogla da ide napred.
Iz tog razloga, imajući u vidu da građani Srbije od nas očekuju odgovornost, pozivam narodne poslanike da podrže ovaj Predlog budžeta i druge prateće zakone i naravno uz potpunu spremnost da se čuju i drugačija mišljenja i da se čuju bolji predlozi, ukoliko postoje od ovih, jer ovo nije ekonomska kriza i stanje u kojem se nalazi Srbija nije svojina samo Vlade Srbije. Na žalost, gotovo svi koji sedimo u ovoj sali smo odgovorni za to sve, jer je svako u svoje vreme vodio ovu državu.
Naravno, vlast treba da omogući svim strankama da mogu da daju svoje predloge. Meni se obratio predsednik LDP gospodin Jovanović sa jednom takvom idejom, da se razgovara o suštinskim pitanjima i problemima koji stoji pred našom državom. Mislim da treba da se o tome razgovara. Niko sigurno nema vlasništvo nad najboljom idejom za rešavanje svih problema i kriza, ali je zato veoma važno da postoji jedna atmosfera tolerancije, dijaloga i dogovora koji bi omogućio da Srbija bez velikih društvenih podela i sukoba u društvu ide napred.
Dozvolite mi da vas, bez obzira na stranačko opredeljenje, pozovem da držite ovaj budžet koji predstavlja na neki način realan pogled, možda ne sa odgovarajućim merama. Neko će možda zameriti da su te mere blage, neko će zameriti da su te mere previše oštre. Nisu u krivu ni jedni ni drugi. Mogle su te mere da budu i oštrije, ali bismo onda došli u situaciju da i ono što postoji u ovako teškim uslovima može da u određenom trenutku izgubi dah, odnosno da prestane više da funkcioniše, a mi ne možemo samo da lečimo sistem a da pacijent umre.
S druge strane, verovatno bi bili u pravu i oni koji kažu da su mere previše oštre. Zato je ovo bio na neki način pokušaj jednog realnog sagledavanja svih problema.
Dame i gospodo, u ime Vlade Republike Srbije pozivam vas da podržite Predlog budžeta za sledeću godinu sa namerom da se u sledećim godinama, o tome smo razgovarali kada je vršena rekonstrukcija Vlade, pokušaju praviti budžeti za nekoliko godina unapred, da to bude na neki način jedno pravo budžetsko planiranje kako bi svi znali koje su tendencije koje nas čekaju. Na žalost, mi smo još relativno daleko od toga, ali je to jedan put kojim treba da idemo.
Nadam se da ćemo sledeći budžet donositi i u politički i ekonomski mnogo boljoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi. Zahvaljujem.

Pomenuo sam i žao mi je što je došlo do ovog nesporazuma, jer nisam uopšte spominjao u negativnom kontekstu nego sam spomenuo kao jednu inicijativu za koju mislim da je pozitivna i da, u svakom slučaju, treba prihvatiti razgovor o najvažnijim temama koje postoje, o najvažnijim problemima.
Sigurno da u tom razgovoru, kao i u razgovorima koje smo imali oko Briselskog sporazuma neće svi misliti isto i neće svi imati isti stav. Ali, je važno da se vodi dijalog i na neki način je to važno i zbog toga što, kao što ste i vi malo pre spomenuli, svako od nas je u nekom vremenu bio u nekoj vrsti vlasti.
Evo, ja ću da kažem sada, meni su iz službi ovde rekli da sam prvi premijer posle Zorana Đinđića 2002. godine koji je došao na temu budžeta ne računajući Mirka Cvetkovića koji je bio i ministar finansija. Kad je bio premijer, nije dolazio u smislu samo na funkciji premijera. Mislim, sada govorim o tome da sam hteo, zato što ste više puta, mislim da ste i sami potencirali da treba da budemo prisutni na ovoj sednici i ja se apsolutno slažem.
Isto tako mislim, da je važno da se vodi dijalog o najvažnijim temema. To nisu samo ekonomske teme, to su i političke teme i imamo niz političkih tema koje imaju i svoju ekonomsku pozadinu, ali imaju i određene političke konsekvence gde može da dođe do problema bez kojih bi svakako lakše bilo da funkcionišemo u ovom
trenutku, kao što je pitanje Vojvodine. Da se razumemo, bio sam i prošloj Vladi i dobro znam koliko su bili iskreni zahtevi tadašnje vladajuće strukture da se zaista ispoštuje ono što je bio dogovor.
Zakon o finansiranju Vojvodine nije sprečavala ova Vlada nego prethodna. Nemojte da sada kada se promenila vlast, sada se Bojan Pajtić setio da je problem u Beogradu. Dobro znam da kad god sam išao u Novi Sad, bivši predsednik vaše stranke me je molio da ja budem taj koji će se protiviti, samo da ne bi taj zakon i sve ostalo izglasano. Prema tome, nemojte samo da mi govorite o iskrenom odnosu prema autonomiji Vojvodine. Autonomija Vojvodine jeste autonomija Srbije, a ne protiv Srbije, zato želim da se potpuno ta tema depolitizuje i da se raspravlja na konkretan način, a to je pitanje koje izaziva političke reprekusije.
Slažem se sa vama, gospodine Jovanoviću, i ovo između ostalog su teme. Politički sistem koji želimo da gradimo. Kakav politički sistem hoćemo. Kakve izborne sisteme hoćemo. Pa da li je demokratski izborni sistem u Vojvodini, na primer. Da li je najbolji politički sistem koji ovde imamo u susret nekim promenama Ustava itd.? Koja su ovlašćenja koja imaju određeni državni organi? Da li ovlašćenja predsednika Republike Srbije odgovaraju načinu njegovog izbora?
Hoću da kažem da, jesu sve to teme za raspravu. Kod nas svako meri to samo koliko će osvojiti na izborima, i onda razmišlja o tome, jedan mandat za proporcionalne a onda smo za većinske izbore. Ko god dođe na vlast on je za većinske izbore. Ne shvatajući da će tako najbrže da ode sa vlasti.
Ja to sve govorim, dame i gospodo iz iskustva. Jer ja nisam u ovoj Skupštini od 2000. godine, nego od 1992. godine. Mnoge sam gledao i kada dolaze i kada odlaze. Žao mi je što ja ostajem, ali šta da radim. U svakom slučaju ovo je otvoreno pitanje i ja podržavam predlog koji je dao gospodin Jovanović, da se o tome razgovara sa svim strankama.