Vi sada, mislim da u izradi nekog novog poslovnika bi trebalo malo više da se obrati pažnja na proceduru kada se raspravlja o zakonu u pojedinostima, jer mi sada imamo situaciju u kojoj se ja, na primer, nalazim.
Ne mogu kao ministar sada bez odluke Vlade da prihvatim amandman.
Sa druge strane, Vlada mora to da verifikuje. Sa druge strane, postoje neki rokovi kada se daje u pauzi između, sećate se, bar je tako bilo kada sam ja bio poslanik, kada odbori daju amandmane da se amandmani ne mogu podnositi u međuvremenu, i mislim da generalno, ima stvari koje promaknu u tom nekom prvom čitanju ili drugom ili trećem u parlamentu i koje bi se mogle promeniti, ali više ne postoje ni pravne mogućnosti za tako nešto.
Ako biste me vi sada pitali da li nešto možemo da promenimo, ja bih sigurno sada promenio u smislu definisanja da se traži uverenje, ali niste vi to ovde tako napisali, jel tako? Da li me razumete, niste tako napisali i da bismo to sada uradili, treba nam procedura, i ne znam da li uopšte možete to da uradite?
Generalno, to je moja sugestija, ako je moguće, kada se bude pisao neki drugi, da se olakša ovakav način rada.
Inače, ja sam ovde došao i ja mogu da odsedim celu ovu sednicu, vi pričate, mi nijedan amandman koji nismo prihvatili, nemam uopšte potrebe da ga objašnjavam niti da o bilo čemu raspravljam, ali da odradim taj svoj deo posla, pošto ja ipak ne mogu da učestvujem baš tako na tim sednicama, pa ja onda diskutujem tu sa vama i delim, ponekad ima političkih stvari o kojima svako ima svoje mišljenje, ali postoje neke logične stvari koje bi mogle da budu u poboljšanju teksta.