Slažem se sa vama, gospodine Trnavčeviću, ali nemojte ni vi da nalazite… Ne znam gde ste našli Matijevića. Nisam primetio da je njegov snimak… Molim?
(Zaharije Trnavčević, s mesta: Šta niste primetili?)
Nije policija snimala. Kada je reč o tome, to treba da se razgovara i sa medijima.
Da vam kažem jednu stvar. Na koji način policija postupa, to je predviđeno zakonom. Ako su prekršili zakon, zna se kako se postupa. Ako nisu prekršili zakon, da li je neko vezan ili nije vezan, to je stvar procene nadležnog policijskog službenika koji to radi. To nije pitanje ljudskih prava ili ne.
Drugo je pitanje snimaka i objavljivanja takvih snimaka, a treće je pitanje objavljivanja punih imena i prezimena. Imate situaciju da se najveće siledžije i kriminalci objavljuju pod pseudonimom, a neki pod punim imenom i prezimenom, ali to je sada stvar kojom treba da se bavi RRA.

Kao što ste sami rekli, spomenik u Subotici je postavljen 1994. godine i sve indicije koje policija ima nisu usmerene ka tome da ovaj događaj ima neku međunacionalnu ili političku pozadinu. Ukradeno je 400 kg bronze, ali su ostale ploče na kojima su imena streljanih.
Policijska uprava Subotica formirala je posebnu grupu za rasvetljavanje ovog krivičnog dela, i naravno da bi bili veoma zadovoljni ukoliko bi se otkrili počinioci.
Inače, tendencija je u Vojvodini da je najmanje krivičnih dela počinjenih na toj međunacionalnoj osnovi upravo ovih godina, da se iz godine u godinu taj broj smanjuje, i da tome svakako doprinosi atmosfera političke tolerancije i razgovora, dijaloga, ne samo sa susednim državama, već i u Srbiji, između ostalog i sa Savezom vojvođanskih Mađara. Budite uvereni da će Vlada Srbije, odnosno MUP preduzeti sve, da kao i kada su druga krivična dela slične vrste u pitanju, da se počinioci otkriju.
Hoću da kažem, da smo od 1994. godine imali mnogo teških međunacionalnih godina, istina ne u Vojvodini, ali kada je tenzija bila mnogo viša i veća tako da ne mogu da verujem da je danas 2013. godine to urađeno iz međunacionalnih, političkih ili verskih razloga. U svakom slučaju, naravno da najoštrije osuđujemo takve akte.
Kada je reč o drugom pitanju, Vlada odnosno generalni sekretarijat Vlade i lično kao premijer, čekamo da, kao što sam i tada rekao neko treba da pripremi te odluke. Da Ministarstvo pravde dostavi te predloge kako bi to moglo da bude na odlučivanju. Pošto je jedno pitanje političkih odluka i deklaracija koja je ovde doneta, a drugo je sada pitanje kako sva ta pravna dejstva koja su nekada imala, učiniti na neki način poništiti, ali da to sve bude pravedno i da na neki način bude deo onoga što je rađeno kada su drugi narodi u pitanju.
U svakom slučaju, uopšte građani Srbije, mi idemo dalje ka normalizaciji i produbljenju naših odnosa sa Mađarskom. Mislim, da su naši odnosi u usponu i da je to bilo prilikom susreta dvojice predsednika republika. To je bio sastavni deo celog tog događaja i nadam se da će veoma brzo ta akta biti na sednici Vlade.

Odvojio bih dva segmenta vezano za ono o čemu ste govorili. Sigurno da u parlamentarnom sistemu Vlada i predsednik Republike imaju svoju ulogu. I jedan i drugi organ su deo izvršne vlasti. Vlada Republike Srbije utvrđuje i vodi unutrašnju i spoljnu politiku. Prema tome, svaka sugestija, predlog, kritika od strane predsednika može da se razmatra, ali Vlada autonomno donosi svoje odluke.
Drugo, želeo bih da istaknem da je Vlada Srbije privržena realizaciji Sporazuma sa Ruskom Federacijom. Znate da taj sporazum nije potpisan u vreme ove vlade, potpisan je još pre više godina. Sa druge strane, nama je interes da takve vrste sporazuma učvršćuju naše političko savezništvo sa određenim brojem zemalja. Nažalost, Srbija se ne može pohvaliti velikim brojem saveznika i sa te strane bi bilo veoma neodgovorno da Vlada Srbije prekida ili raskida bilo kakve dogovore sa Ruskom Federacijom, u vreme kada mi očekujemo da oni budu naši glavni politički saveznici, kada je reč o UN.
Ti ugovori moraju da vode računa, jer mi smo Vlada Republike Srbije, o srpskim interesima. Nadam se da će politika koju mi vodimo dovesti do toga da više ne govorimo o onome što je bilo pre pet, šest, sedam, deset godina, nego da vidimo kakav nam je ekonomski interes u ovom trenutku. Realizacija Južnog toka, koja treba da započne u decembru mesecu, vredi kroz Srbiju 1,7 milijardi eura. To je naš interes. Takođe, finansiranje izgradnje Južnog toka kroz Srbiju će u ovom trenutku finansirati ruska strana, a otplaćivaće Srbija godinama kasnije, delom iz naknade koju Srbija treba da uzima od protoka gasa. U svakom slučaju, ministarka će objasniti o kojim je dokumentima reč. Ovde nema nikakvih problema vezano za strateški odnos prema Ruskoj Federaciji.
Moram da kažem da bih voleo da mogu engleskog premijera, nemačku kancelarku, američkog predsednika da čekam 90 minuta, ali nismo još došli u tu situaciju, zato što će pre do nje stići Jahjaga ili Tači, nego ja.
Zato, čuvajmo, nemojmo rasturati prijateljstva i savezništva koja imamo. Ne treba da bude to predmet različitih politizacija i nema podela. Mislim da je loše da se stvara utisak da je neko u Vladi za ili protiv saradnje.
Saveznici se stiču i zato mi sve radimo da to imamo i sa Amerikom i sa Nemačkom. Moram da vam kažem, mislim DS ne bi trebala da bude previše glasna kada je reč o svim tim zemljama, a naročito o Nemačkoj. Kakav je bio vaš odnos prema Nemačkoj, pokazala je poseta Angele Merkel, koja je bila najgora poseta kojoj sam ikada prisustvovao. Iako ste bili nemački favoriti u određenom periodu, došli smo do toga da su oni postavili nama uslov i prvi su pomenuli ukidanje paralelnih institucija na severu, a imali smo i imamo sa njima najveći obim spoljno-trgovinske razmene.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine predsedniče.)
Šta smo dobili? Da li smo dobili podršku američke administracije što smo prodali „Sartid“ za dvadeset i nešto miliona dolara? Ne znam. U svakom slučaju, sada nas košta sto i nešto. Ali, Ruska Federacija nema nikakav politički interes, niti vojni na našem području. Mi ne treba da očekujemo od Ruske Federacije. To je moja kritika i našim političarima, koji kažu – mi ćemo sada da se prsimo ruskim plećima. Neće moći to tako. Oni hoće ekonomske veze, prijateljske veze i mislim da u tom smeru treba da idemo. Ulaganje u NIS mislim da će biti dugoročno isplativo i od interesa za celu Srbiju.
Tako da, voleo bih da sa svim zemljama razvijamo saradnju kao što smo započeli sa Ruskom Federacijom. Ne govorim o konkretnom dogovoru i sporazumu vezano za energetski sporazum, jer nismo u tome učestvovali. Energetski sporazum je dogovorila Vlada Vojislava Koštunice zajedno sa Borisom Tadićem.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine predsedniče.)
To je to. Mi sprovodimo energetski sporazum, a potpisao ga je, istina, jedini kohezivni faktor sa tom vladom, Velimir Ilić. Hvala.

Naravno, ne želim da bilo kom našem političaru zabranjuju dolazak na Kosovo. Ali, koliko sam mogao da čujem, vi ste juče govorili u Kosovskoj Mitrovici, u severnoj Mitrovici, pozivajući na bojkot izbora. Nisu vam zabranili odlazak.
Onima koji pozivaju da se izađe na izbore zabranjuju odlazak na Kosovo. Zašto? Jasno je svima - zato što Tačiju odgovara da što manje Srba izađe na lokalne izbore ili da pobede oni koji će više da slušaju Prištinu, ne da slušaju, nego da sarađuju sa Prištinom, nego sa Beogradom.
Zato ste vi apsolutno u pravu kada kažete da se stvara jedna čudna atmosfera, ali ne straha od Srbije, nego stvorila se jedna potpuno pogrešna slika i atmosfera da onaj ko izlazi na lokalne izbore izlazi da pomogne Tačiju.
Želim samo da vas podsetim, nije ova Vlada stavila u međunarodna dokumenta institucije Srba na severu Kosova, stavljeni su u vreme kada je o tome prva počela da govori Nemačka. Jasno je stavljeno do znanja da institucije Srbije ne mogu da postoje na Kosovu. Jesmo li mi toga svesna ili nismo svesni toga? Sad treba ispočetka da pričamo celu tu priču. Institucije Srbije mirnim putem uz priznanje međunarodne zajednice ne mogu da postoje na Kosovu i Metohiji. Mi i ne priznajemo Kosovo kao nezavisnu državu, ali smo ga Rezolucijom 1244 priznali kao posebnu teritoriju. To je uradila i vaša Vlada potpisujući sporazum sa EU o readmisiji, jer se nije odnosio na teritoriju Kosova.
Vi sada ovde mene pitate u kojoj državi će biti ta zajednica srpskih opština. Mi nismo priznali nezavisnu državu Kosovo. Nas interesuje kako će Srbi na Kosovu da naprave svoje institucije? Zašto smo došli u tu situaciju da Srbi danas, 14 godina posle dolaska NATO na Kosovo, nemaju svoje regionalne institucije na Kosovu? Ne, mi smo imali politiku – celo Kosovo je naše. Od te politike – celo Kosovo je naše – dobismo politiku da je gotovo celo Kosovo izgubljeno.
Postoje velike razlike gospodine profesore između onoga što piše u knjigama i onoga što je u realnom životu. Lako je odavde iz Beograda da mi svi držimo predavanje o tome šta treba da se radi. Ne osuđujem bilo koga, svako će da odluči o svojoj sudbini. Svako će da odluči da li će izaći na izbore ili ne. Ali, da li je u interesu Srba da imaju svoje rukovodstvo? Da li je u interesu Srba da imaju legalno i legitimne organe koje priznaje sada i međunarodna zajednica? Da li je u interesu Srba da imaju svoju kancelariju i u Briselu? Ili je u interesu Srba da sedimo i pravimo se kao da se ništa ne dešava? A kad zapuca prvi put… dosta sam se ja toga naslušao. Dosta sam se „heroja“ naslušao u životu, pod znacima navoda i koji su sedeli na Andrićevom vencu. Pa, kad je pripucalo u Krajini, zvanično obrazloženje je bilo – pa, nećemo valjda da ratujemo tamo za te planine?
Moj je interes kao predsednika Vlade i članova Vlade da pomognemo našem narodu. Znate, kada je čovek bolestan nekad i silom mora da popije lek. Mi ne primenjujemo nikakvu silu, niti ikome možemo da pretimo, ali kakav je to način da državni službenici Srbije ne sprovode politiku Vlade Republike Srbije. Mogu da rade u privatnim preduzećima šta hoće, ali ne mogu da budu državni službenici.
Uostalom, da je ova zemlja bila pametnija imala bi mnogo bolja rešenja za Kosovo i Metohiju. Imali smo politiku kao neki za vreme Drugog svetskog rata – treba čekati. Čekati, čekati i čekati. I šta čekamo? Neki iz Drugog svetskog rata još čekaju da se iskrcaju saveznici ne u Normandiju, ne na Siciliju, nego kod nas. Neki naši iz 1999. godine čekaju još stigne ruski S300, ali prošlo je 14 godina. Otići će nam sve to nećemo više imati zašta da se borimo. Danas se za Kosovo ne gine jer samo suludo može da se gine. Danas se za srpsko Kosovo glasa jer dobijaš svoju vlast i svog predsednika zajednica srpskih opština.
Ovo zašta se vi zalažete će dovesti do toga da severna Kosovska Mitrovica može da bude albanska vlast. Albanska vlast ako Srbi ne izađu, biće albanske i muslimanske partije na vlasti. I šta ćemo mi posle toga da radimo? Mi naravno to ništa ne priznajemo. Izvinite, ali vi ste se žalili da ne pričam o Kosovu. Evo sada hoću da pričam o Kosovu.

Dobar dan gospodine predsedniče. Znate šta, sada kada slušam šta vi sada govorite, čini mi se kao da ste nevini, kao da ste se prvi put suočili sa pitanjem KiM. Jel mogu ja samo da pitam ovde prisutne narodne poslanike. Kada je proglašena nezavisnost KiM? Koje godine je to bilo? Ko je tada bio na vlasti? Da nije možda stranka vaša gospodine Samardžiću? Šta ste preduzeli gospodine Samardžiću?
Vaša je obaveza po Ustavu da preduzmete za odbranu teritorijalnog integriteta i suvereniteta. Šta ste vi preduzeli, osim što ste polomili trafike i zapalili ambasade? Šta ste preduzeli? Što niste pokrenuli? Jel ste imali vojsku. Što niste izvršili mobilizaciju? Valjda je vama jasno da mi Kosovo možemo da povratimo samo ratom. Nemojte da lažete ovaj narod i da im pričate svašta. Kada se povede u rat onda dezertiraju. Kada je rat, za rat se javljaju, za juriš se javljaju najbolji. Kada je mir, za juriš se javljaju najgori.
Zato dame i gospodo, da vam kažem jednu stvar, nije Angela Merkel sa mnom sedela u istoj poslaničkoj grupi frakcije, znači IPP. Sa vama je sedela dame i gospodo, u IPP. Nije Madlen Olbrajt sedela sa mnom, nego je sedela sa vama iz DOS kada ste dolazili na vlast 2000. godine. Kome vi sada to kažete, smokvin list će da padne. I vi ste čisti pred istorijom.
Da vam kažem jednu stvar, možete vi da pričate o Miloševiću šta hoćete, ali on je bar pokušao da brani Kosovo. Vi kada je nezavisnost Kosova proglašena, vi ste se toliko naljutili da ste srušili Vladu, i time ste ostali čisti pred istorijom. A da ne govorim o drugim pitanjima koja su vezana za neke druge delove naše zemlje.
(Narodni poslanik Miloš Aligrudić, dobacuje sa mesta, ali se ne razume, a narodni poslanik Zoran Radovanović, sa mesta dobacuje: Ćuti bre seljačino jedna.)
Bez žustrine i bez polemike. Mi polemišemo …
(Predsednik: Molim sve kolege da nemamo takve ispade.)
… gospodin Aligrudić i ja smo tu već godinama, u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope. Samo hoću da vam kažem sledeće.
Ne sporim se ja sa vama, šta bi bilo možda najbolje za Srbiju, šta bi bilo najpravičnije, šta bi bilo božansko rešenje, ali se sporimo oko toga da ne možete narod zvati na žrtvovanje za nešto za šta unapred znate da nije moguće. Treba narod naš da preživi. Jer, ako oko Gračanice više nema Srba teško ćemo ikada moći više da se pozivamo na tako nešto. Zato pozivam Srbe sa KiM da ne slušaju političare koji gledaju u ovome da samo dobiju političke poene, nego da misle o sebi, da misle o sebi i svojoj sudbini, jer neće sutra da dođe ni Koštunica, ni Dačić, ni bilo ko drugi da vas puško brani, nego ćete vi sami morati da se branite dole. Ne daj bože. Izaberite svoju vlast. Onaj ko ne uzme vlast kad mu se nudi, proći će kao DSS.

Najkraće, naravno da su građani Kosova i Metohije, odnosno Srbi koji tamo žive, pre svega, kao i kod nas ovde naravno kada su izbori u nekoj od opština, trenutno meta međustranačkog nadmudrivanja i prepucavanja. Mislim da je najveći broj njih je shvatio da ovde nije reč o tome koja će sad stranka da pobedi na tim lokalnim izborima, nego da je reč o jednom, ima li država plan ili nema? Šta mi hoćemo i kojim putem hoćemo nešto da postignemo? Mi smo jasno rekli koji je plan. Lokalni izbori, zajednica srpskih opština i borba za dalje, za naša prava i za pravedno rešenje kosovskog problema.
Ako ima neko neki drugi plan, ako misli da taj plan može da se izbori za legalitet i legitimitet na međunarodnom planu, pre svega, a zašto kažem na međunarodnom planu? Zato što, valjda je svima nama jasno da mi ovde možemo da se dogovorimo šta god hoćemo, ali od naše odluke do realizacije svega toga, dugačak je put. Stalno ponavljam, ne treba da potcenjujemo naše snage, ali ne treba ni da precenjujemo naše snage.
Ako neko misli da je rezolucija u Narodnoj skupštini dovoljna da vrati Kosovo i Metohiju u ustavne okvire, mislim da taj stvarno ne zaslužuje na ozbiljan način da se bavi politikom, više spada u neka romantičarska društva koji misle da je istina ono sve što oni misle.
Ponoviću još jednom, nemojte mi zameriti, kada je Rusija ušla u Čehoslovačku šezdesetih godina, komitet partijski u Kolašinu je zasedao i zaključili su da Rusija mora odmah da se povuče iz Čehoslovačke. Onda se javio jedan i rekao - šta ako se ne povuče? Predsednik kaže – zakazaćemo ponovo sednicu.
Pričaću vam stalno, zato što vi stalno zakazujete taj komitet, a moramo da shvatimo da taj komitet više ne postoji, niti ga iko više nešto pita. O Kosovu danas se raspravlja svuda u svetu, jedino izgleda ne smemo mi da raspravljamo o tome i da dajemo ideje kako da se to pitanje rešava.
Znači, moje mišljenje u različitim delovima, postoji različito usmerenje, odnosno opredeljenje ljudi. Vrši se veliki pritisak, mnogo se veći pritisak vrši da se izbori bojkotuju, nego da se izađe na izbore. Mnogo se veći pritisak vrši, politički pritisak. Vi znate da postoji ideja o kojoj govore vaši predstavnici DSS dole na Kosovu i Metohiji, SRS, da svima koji izlaze na izbore da dele keče. Zašto? Mislite da to nije veća pretnja od nečeg drugog?
Kada je reč o ekonomskim merama, ovde su ministri, ovo je samo prvi deo onoga što mislimo da treba da se uradi. Nema uspeha ako se baziramo samo na štednji, mora da se neguje politika rasta, zato mislim da će sada uslediti mere koje upravo treba da podstaknu rast.
Bilo je jedno pitanje danas, mislim da je gospodin Marković to pitanje postavio, znate, mi smo toliko kredita uzeli iz inostranstva, koji su bili investicionog karaktera, govorili smo o tome da će oni da podstaknu naše javne radove, a nismo imali ni 1% društvenog rasta, nismo imali rast industrijske proizvodnje. Zašto? Zato što taj posao nisu radile naše firme, ili su ga radili po dampiškim cenama, stranci dobiju poslove i za upola ili za 60% vrednosti posla daju domaćim firmama. Od toga, osim što ćemo dobiti same objekte koji se grade, što ćemo otplaćivati kreditom, naša privreda nema nikakvog efekta.
Slažem se da ovo mora da bude jedan set mera, ali kao i kada je u pitanju Kosovo. Mi možemo da gledamo mirno kako tonemo u živo blato, ili ćemo nešto da preduzmemo pre nego što bude kasno i zato smo i doneli odluku da su dve ključne politike naše Vlade, evropske integracije zato što je to dobro za Srbiju i drugo, ekonomska stabilizacija, odnosno konsolidacija javnih finansija i rast zaposlenosti i životnog standarda.

Iskreno rečeno, profit je glavni podsticaj za strane investitore. Niko od stranih investitora ne dolazi u Srbiju da bi spasio Srbiju, nego da bi nešto zaradio i to je valjda normalno, nisu oni iz humanitarnih organizacija nego ima svoju kompaniju.
Sa druge strane, da li će neko doći da radi u Srbiji zavisi pre svega od političke stabilnosti i zavisi od toga kakve ljudi asocijacije imaju kada se spomene uopšte reč „Srbija“ u međunarodnim odnosima. Zato je za nas ključno pitanje pozicioniranje Srbije, imidž Srbije, da li Srbija predstavlja neki faktor ili ne u međunarodnim odnosima.
Ako želite da vam dam iskren odgovor, mislim da smo tek na početku jednog potpuno drugačijeg pozicioniranja, nego ono što je bilo u nekoliko proteklih decenija. Zato i nivo i obim stranih investicija, naročito ovih direktnih, nije naročito velik, čini mi se, u ovim godinama, ali moramo da radimo isto tako i na podsticanju domaćih investicija.
Ono što je sigurna ocena, od koje niko ne može da pobegne, to je da je slika o Srbiji danas mnogo bolja nego što je bila. Samo tako možemo da…
(Narodni poslanici dobacuju sa mesta.)
Ne znam ko je to sada rekao i dobacio. Sumnjam na, nije bitno na koga sumnjam.
(Srđan Milivojević, s mesta: Na nas se uvek sumnja.)
To je opravdana sumnja. Šalim se, naravno.
Svako će da kaže za svoju vlast da je najbolja. Nije to bitno. Ja bih voleo da Srbija danas može da bude značajnija u međunarodnim odnosima nego što su neke male, pigmejske, patuljaste države iz našeg okruženja, koje ne predstavljaju nikakav strateški interes za te velike zemlje u regionu, ali su se one za to izborile, a mi smo ostali negde po strani i izgubili smo svaku moguću podršku, bez koje ne možemo da rešimo problem. Ako želite da rešite neki problem, osnovni pristup jeste da utičete na one koji donose odluke. Mi, nažalost, nismo mogli odlučujuće da utičemo na one koji su donosili ključne političke odluke o sudbini bivše Jugoslavije. Bez ove promene možemo mi da pričamo šta hoćemo, neće biti stranih investicija, jer je Srbija jedno vreme bila praktično parija u Evropi. Mi smo bili nedodirljivi. Vreme je sada drugačije i zato ne smemo da propustimo šansu. Dve su šanse propuštene – Dejtonski sporazum, Peti oktobar. Ako ovo propustimo, ne znam kada će doći sledeća. Hvala.

Bio sam u dilemi da li uopšte da se javim. Ovo je većim delom bila diskusija, a ne pitanje.
Još jednom želim da ponovim da pitanje organizacije rada Narodne skupštine nije pitanje Vlade Republike Srbije. Vi donosite Poslovnik o radu. Ne znam kada je ovaj aktuelni Poslovnik donet, da li u vreme kada je Slavica bila predsednik ili je nešto menjano? Mogli ste tada da napravite Poslovnik koji je opoziciji davao veće mogućnosti, ali izgleda niste računali da ćete biti opozicija.
U svakom slučaju, nemam ništa protiv da produžite vreme, da bude češće, da budete pre. Nemojte sada da ispadne da neko namerno sad vas onemogućava da postavite pitanje. Ja jedva čekam da mi postavite pitanje. Stvarno ne razumem, da li vi mislite da mi izbegavamo dijalog sa vama? Zar vi mislite da se mi plašimo polemike sa vama? Ne razumem.
Ali, isto tako, ako već sada govorimo o tome ko je za šta kriv, ja da sam slušao, kad bih se sad vraćao u prošlost… Mislim da je Zoran Živković govorio da ćemo biti članovi EU 2007. godine, sećam se, otprilike, ili 2006. godine, tako nešto. Mnogo smo mi vremena izgubili. Sveukupno je situacija loša i ne čudi me uopšte na kom smo mestu po raznim kriterijumima.
Danas su me pitali Mađari za ovaj spomenik u Subotici. Videli ste šta se desilo sa Jovankom Broz i sa krađom koja se desila. To je slika i prilika države u kojoj smo, jednog nesređenog stanja. Zoran Đinđić kao da je pisao možda i o sadašnjoj državi, kada je svojevremeno pisao knjigu, čini mi se „Jugoslavija, nedovršena država“, tako nešto.
U svakom slučaju, mi ne bežimo od kritike, niti kažemo da je nešto idealno, samo nemoj da ispadne da su svi problemi nastali sad kada je došao Lazar Krstić ili ne znam Saša Radulović. Niti su, pak, svi problemi stvoreni u vreme vlasti DS, jer ako sada tako krenemo, a DS obično kaže – svi su problemi nastali u vreme Miloševića, onda se to završava kao dečja igra - niko nije kriv.
Mislim da imamo šansu da postavimo Srbiju na zdrave osnove i u tome treba međusobno da se konsultujemo, da vidimo postoje li neki dobri predlozi, bolji predlozi. Mi smo zaista potpuno otvoreni za komunikaciju u tom smislu.
Danas sam video da je Đilas rekao da on ima rešenje za FAP. Đilas, da Beograd kupi autobuse, naruči autobuse FAP. Ja ću sada da podsetim samo, kada je bila gradska Skupština? Pre koliko? Pre godinu dana je donela odluku da iz kredita kupi poljske autobuse. Sad smo se setili. Gde ste do sada bili? Šta, dok nije došla Slavica, bio je raj u našim bolnicama? Dok je Tomica Milosavljević bio, tako je bilo lepo da su jedva čekali da odu u bolnice.
Nemojte, molim vas. To su neozbiljne političke rasprave. Prihvatam ako je neko za nešto konkretno odgovoran, ako neko nešto loše radi. Dajem podršku svima onima koji će dobro da urade svoj deo posla. Hvala.

Iz ovoga što ste  pročitali, vidi se da nikako da izađete iz starog šinjela. Da li država može da finansira i da pomogne? Vi sad hoćete država da finansira, a malopre govorite o tome – subvencije, zašto ovo, zašto ono, da država finansira autobuse.
Dobro znate da smo mi bili protiv te odluke koju ste doneli. Napominjete mi neke rang liste i sve ostalo. Sve je to u redu. Želim da prihvatim i da će možda na nekoj rang listi sigurno, kao na FIFA biti gore. Tu će da se podigne. Da vam kažem, teško je razgovarati na ovakav način. Mislim da su mnogo važnije rang liste koje postoje kod naših građana. Na toj rang listi vas negde nema u vrhu.
Što se toga tiče, vi hoćete da kažete da je u ovoj zemlji sve gore u odnosu na pre godinu dana. Hoćete da kažete da ova zemlja nije ostvarila nijedan iskorak, nijedan napredak. Hoćete da kažete da je ova zemlja u katastrofalnoj situaciji i zato sve više pada. Takve ocene ne stoje, jednostavno, nisu tačne.
Prvo, u međunarodnoj zajednici nigde nisam čuo nijedan vapaj, a kamoli kuknjavu za nama. Drugo, kako je to stanje u državi loše i katastrofalno, a građani Srbije ubedljivo daju prednost dvema strankama ili koalicijama koje su na vlasti?
Po vašim istraživačima, Tadić je još predsednik, jer tako su najavili pred onaj drugi krug, da ima 16% podrške nad Tomom Nikolićem.
(Narodni poslanik Srđan Milivojević dobacuje s mesta.)
Ja sam glasao za Tadića, to je tačno, ali džabe, kada vaši nisu izašli na izbore. Niste vi glasali za Tadića, ali nema to sada veze, nije to sada bitno ovde.
Vlada Srbije će uvažiti svaki konstruktivan predlog.
Nemojte da se ljutite kada neko polemiše sa vama. Možete da pričate, polemika je majka politike. Bolje je polemisati u parlamentu, nego se tući po ulici. Zato postoji parlament, on je izraz narodne volje. Da narod misli isto, ne bi postojao parlament, postojao bi jedan suvereni kraj.
Zato, ako ima bilo kakvih predloga za bilo šta drugo, kao i oko Kosova, imamo alternativna rešenja, izvolite, dajte da razgovaramo. Nikad nisam bio protiv razgovora, dijaloga i pozivam vas i sada, ako imate neka dobra rešenja.
Ja samo nisam za to da zato što ste opozicija kažete – e sad ne valja Briselski sporazum, da je bio Tadić, on ne bi dozvolio tako loš Briselski sporazum, on bi postigao nešto bolje.
Svako od vas, dame i gospodo, je imao kada da se dokazuje. Toliko je bilo godina za dokazivanje, ali više je gotovo. Nema više dokazivanja. Sada se igra utakmica. Ovo više nije proba, nije trening. Igra se utakmica i od ovog zavisi sudbina naše države i budućnost naše dece. Zato je važno da se svi okupimo, ako možemo, oko tog interesa, a ko je na vlasti, menjaće se na izborima, možda neće tako brzo, ali promeniće se kad tad. Hvala vam.

Slušajući ove hvalospeve mislio bih da URS samo što nije prešao 50% podrške građana Srbije, dobro, 60%. Da vam kažem, nemate šta vi mene da pričate, ja ne ocenjujem vaš rad, ja vaš rad ocenjujem kao premijer, vaš rad ocenjuje narod, ocenjuju građani. Kada ste toliko dobro radili kao stručnjaci, kako ste osvojili tako malo na izborima. Želim ovim stručnjacima koji su ušli u Vladu, samo da ih zamolim – nemojte da budete takvi eksperti, kao što su ovi bili. Zato što je milion ljudi ostalo bez posla od 2000. godine do danas. Trećina privatizacije je poništena. Radnike smatraju statističkom greškom. Niste vi predložili da „Simpo“ postane državna kompanija, nego ste predložili da to postane kroz stečaj. Što se stidite toga, što vrtite glavom kad neznate, pitajte vašeg državnog sekretara, pitajte članove Vlade. Pišite slobodno, hvatao je beleške i Mlađan Dinkić.
Da vam kažem jednu stvar, političko slepilo sa kojim ste suočeni da mislite da sam vas samo ja izbacio iz Vlade neće vam mnogo pomoći. Ako vam je lakše da mislite da vas ja ne volim, a Vučić vas voli, mislite i dalje tako. Ali, nisam siguran da je to moguće da moja odluka bude baš tako podržana i da ja imam toliku moć u Srbiji da donesem odluku, a da pri tome koalicioni partneri tu moju odluku moraju da prihvate.
Ako nešto mislim da sam dobro uradio u ovoj rekonstrukciji Vlade to je što sam predložio da se raščiste računi. Vi govorite o timskom radu. Pitajte vaše članove Vlade da li je bilo jedne sednice Vlade na kojoj nije bilo po desetak ubacivanja u dnevni red od strane Ministarstva finansija. Da li mislite da se Dinkić sa nama konsultovao kada je izašao sa predlozima poreza, dodatnih nameta. Mislite da se konsultovao kada je ukinuo naknadu za nezaposlene privremeno na Kosovo i Metohiju. Pa, je ukinuo ne samo unapred nego i sedam meseci u nazad. Onda smo imali štrajkove i demonstracije na Kosovu i Metohiji. O kakvom vi timskom radu govorite?
Uostalom kada je reč o „Simpu“ već sam vam rekao. Zajedno ste učestvovali u glorifikovanju i tog Dragana Tomića. Rekao sam, ja od toga nemam nikakvog interesa, nikakve koristi, interesuje me tih pet, šest hiljada ljudi koji radi tamo. Možda ste u činjeničnoj zabludi, pa mislite da imate ogromnu podršku građana. Slobodno, nemojte se ljutiti. Predložio sam da vi budete članovi ove Vlade, sada sam predložio da više ne budete. To je politika.
Šta sad hoćete da kažete? Timski rad, dirigent. Ne može da se peva ista pesma, promenilo se vreme. Vi pevate istu, staru pesmu. Gospodine Šutanovac, vi ste bili član Upravnog odbora „Simpa“, nisam ja. Da li je tačno? A kako to da baš vi budete član Upravnog odbora „Simpa“? Zašto? I Slobodan Milisavljević? Da li je gospodine Đelić govorio na otvaranju? Svi su premijeri bili kod tog Dragan Tomića. Sada dolazite u situaciju, nemojte me terati da gledam po arhivama. Predsednik Vlade Srbije je posetio „Simpo“. Što se toga stidite. Dobar vam je bio svima u predizbornoj kampanji, kad treba da se obezbede glasovi. Šta to mene briga za Dragana Tomića, interesuju me radnici. Gledao sam juče šta je Dinkić izjavio, pošto nisam ni pratio šta je izjavljivao ovih dana, kaže – završiću svoj mandat tako što ću uspostaviti nultu toleranciju.
Što ga nije počeo tako? Što toliko nije bio odlučan svih ovih godina u drugim stvarima? Znači, stvarno juče sam rekao šta sam rekao i ne želim da se bavim više URS. Rekao sam i o nekim vremenima i ne ulazim više u to. Nijednom se nisam poneo nekorektno prema vama, ali znate šta, neke istine se moraju saopštiti, a to je da ova vlada nije mogla više da opstane u ovom formatu i da ona ne bi dugoročno opstala sa URS u Vladi. Ako mislim pogrešno, tu su drugi koalicioni partneri da me razuvere. Pošto me nisu razuverili jer nisu mislili drugačije ta odluka je doneta. Želim vam puno sreće, želim vam puno sreće šta god radili pošto ne verujem da ćemo se sretati u parlamentu u budućnosti, ali u svakom slučaju želim vam puno uspeha i lične sreće, ali u političkom smislu sam siguran da je to prošlost, a mi nemamo vremena za to, idemo dalje. Hvala vam.

Zamolio bih da se vratimo temi, a ja sam reagovao na ono što ste vi rekli. Slušajući vas mislio bih da je Mlađan Dinkić u stvari doveo šeika u Srbiju. On je odradio tehnički deo posla. Koliko ja znam prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić je sa njim uspostavio komunikaciju i sa njim uspostavio i prijateljski odnos, koji je omogućio da dođe do poslovnog odnosa.
Nemojte sada iz činjenice što je on učestvovao u tehničkom delu da ispadne da je on u tome imao ravnopravnu ulogu kao gospodin Vučić. Nije korektno prema gospodinu Vučiću.
Sa druge strane kada je reč o „Simpu“. Samo ću da navedem dokument koji je vaše ministarstvo predložilo, gde se kaže u obrazloženju – da se predlaže sprovođenje postupka reorganizacije u stečaju, odnosno da je važno da se pokrene stečajni postupak. Jel ja lažem ili ovo je dokument Ministarstva finansija? Sledeći dokument koji je nastao posle konsultacija sa kabinetom potpredsednika Vučića i mojim je bio bez stečajnog postupka i u tome je bio problem.
Kada je reč o gospodinu Šutanovcu, u istom dokumentu stoji, pošto je on rekao da su problemi „Simpa“ nastali u poslednjih godinu dana, bar ste priznali da ste bili u Upravnom odboru „Simpa“ …
(Dragan Šutanovac, sa mesta: U ROS-i.)
U ROS-i, dobro, svejedno. Što baš vi, ne razumem, kako meni ne ponudi Dragan Tomić, kada sam ja iz SPS? Kako sada sa DS, ne razumem, mi moramo da isključimo Dragana Tomića iz SPS, stvarno, sa kime je sve sarađivao iz drugih političkih stranaka. Piše u dokumentu koje je Ministarstvo finansija isto napisalo, obaveze prema državnim poveriocima iznose toliko i toliko, 54 miliona evra na dan 31.12.2004. godine, prema tome, nemojte da pričate o tome da je to nastalo u poslednjih godinu dana, ali to na kraju krajeva i nije ni bitno. Samo to govorim zbog toga što je vaš predsednik stranke rekao da neko treba da ide u zatvor što nije plaćao porez, neka vodi računa šta priča, zato što ste i vi bili u upravnim organima „Simpa“.
Slažem se sa vama, svaka vlada je kada je pravljena, vlada se formira na političkim kriterijumima, ne znam kako vi razmišljate da drugačije postoji Vlada u uslovima višepartijskog sistema, kako? Na kojim kriterijumima se formira Vlada? Na osnovu ko kako misli o sebi? Formira se na osnovu toga ko ima koliko glasova i ko ima koliko poslaničkih mandata. Nisam govorio ništa loše, rekao sam da politički dogovor podrazumeva da ova koalicija nastavlja da funkcioniše u ovom obliku. Moje mišljenje je bilo da je nemoguće bilo održati političku stabilnost ove Vlade u uslovima da Mlađan Dinkić drži resor privrede i finansija.
S druge strane, nisam mogao da prihvatim njegov zahtev da ima odgovarajuću drugu funkciju koja bi bila spojena od nekoliko različitih ministarstava i tu je priča završena. Što se mene tiče, što se vas tiče, možemo da vodimo polemiku, ali nemam razloga da …
(Saša Milenić, sa mesta: Povreda Poslovnika.)
Ne znam u čemu sam ja povredio Poslovnik pa se javljate za povredu Poslovnika.
Da vam kažem jednu stvar, ja sam poslanik ovde bio 20 godina i znam da se povrede Poslovnika uvek koriste za diskusiju i ja sam koristio. Lepo se javite za reč, nemam ništa protiv, pričajte koliko god hoćete, ali kroz povrede Poslovnika ne idemo u raspravi. Ako imate vreme da kritikujete Vladu, kritikujte Vladu slobodno, recite šta god hoćete, a ne kroz povrede Poslovnika krijemo se da na takav način polemišemo. Izvolite.
Zato, neću se više javljati da ne mislite da, neću se više javljati osim ukoliko me neko direktno ne prozove do kraja ove rasprave. Hvala.

Malopre sam se javio. Izvinjavam se što nisam bio prisutan u popodnevnoj raspravi. Hteo sam da reagujem na jedan deo izlaganja koji sam malopre čuo. Mislim da nije dobro, bez obzira na pripadnost različitim političkim strankama, vlasti ili opozicije, da ovde u Skupštini govorimo da Srbija ne liči na državu. Mislim da je to štetno za sve nas, da to nije dobro, zato što mi se čini da se danas jedino loše govori o Srbiji u samoj Srbiji.
Ne kažem da je idealno, ali ako nismo svesni da smo napravili veliki iskorak u tretmanu Srbije, poimanju, imidžu Srbije u Evropi ili u svetu, onda nemamo u vidu argumente sa kojima se susrećemo, nego se pre svega bavimo međustranačkim nadmetanjima. U tom smislu, ne mogu da prihvatim tu formulaciju da je Vlada doživela debakl. Upravo ova Vlada je ostvarila možda najveći uspeh u poslednjih 20 godina, a to su – otpočeli smo pregovore o članstvu u EU.
Slušajući neke od ovih argumenata, čini mi se kao da je Vlada Srbije sada dobila sankcije. Čini mi se kao da smo sada u najgoroj mogućoj situaciji, što objektivno ne odgovara međunarodnom položaju Srbije. Jeste teško, jeste da danas bijemo bitke, ali imamo više šansi da te bitke dobijemo. Evo danas, juče, prekjuče, borimo se, kada je o lokalnim izborima, da na KiM oni budu, što se tiče izbornog materijala, statusno neutralni. Imamo na našoj strani neke države za koje ranije nismo mogli da kažemo da će pritisnuti Prištinu u tom smislu.
Zato, bez obzira na sve, zamolio bih da kada govorimo, imamo u vidu da ovo što mi ovde govorimo gledaju i predstavnici drugih država. Ne treba loše govoriti o svojoj državi, bez obzira ko je na vlasti.
Moram da kažem da je ovo najduža rasprava o jednoj vladi u istoriji višepartijskog sistema, ja mislim. Traje tri dana. Ovo je treći dan. Znate da smo vlade birali u toku jednog ili dva dana i nikakav problem nije sa našeg aspekta da traje onoliko dugo koliko ima prijavljenih diskutanata, ali bih vas zaista molio da se vratimo na temu, da možemo da danas završimo taj posao, da bi praktično od sutra Vlada Srbije mogla da radi u punom kapacitetu. Hvala.

Dozvolite da na kraju u najkraćem mogućem, bez želje da odgovorim na sva pitanja koja su postavljena, jer sigurno da sada nije ni vreme za to, a i tokom rasprave smo odgovarali na mnoga pitanja.
Dozvolite da samo napomenem da ovaj ekspoze koji sam podneo pre nekoliko dana povodom izbora novih članova Vlade, nije ekspoze koji nije u saglasnosti sa onim što smo ovde govorili kada je Vlada birana.
Prema tome, one stvari koje su tada rečene i napisane, i dalje jesu osnova politike naše Vlade. To znači, demografska pitanja i razna druga pitanja koja su pokrenuta smatrao sam da nije potrebno da ih iznova spominjemo u nekom novom ekspozeu povodom izbora novih članova Vlade.
Takođe, sa druge strane ne bih sada polemisao o tome kakav treba da bude ekspoze, koliko je on bio konkretan u nekim drugim prilikama kada su vaši ljudi bili mandatari ili kandidati, mislim da na kraju krajeva to nije ni bitno.
Predsednik sam Vlade Republike Srbije. Koordiniram radom ministarstava i Vlada Republike Srbije utvrđuje i vodi unutrašnju politiku Srbije i spoljnu politiku. Prema tome, mi imamo ministarstva koja će sačiniti konkretne planove na osnovu ovih osnovnih postavki koje smo izneli u ekspozeu. Već sam rekao da ono što je rečeno u oblasti ekonomije je usaglašeno sa ljudima koji su kandidati za ministre u ekonomskim ministarstvima.
Kada je reč o dužini rekonstrukcije, trajanja procesa rekonstrukcije. Vi znate da smo u ovaj proces krenuli posle potpisivanja Briselskog sporazuma. Prema tome, ne znam zašto govorite o šest meseci? Gospodin Vučić i ja smo imalo dogovor da nakon potpisivanja Briselskog sporazuma i odluke o tome da li će Srbija otpočeti pregovore o članstvu u EU, a to znači posle 28. juna se bavimo ovim pitanjima.
Inače, nije prvi put da to bude rekonstrukcija Vlade. Vi znate dobro da je takva rekonstrukcija bila i u vreme Vlade Vojislava Koštunice od 2004, pa nisam bio sklon da tada celu tu rekonstrukciju komentarišem kroz rešenje koje je iznedrila ta rekonstrukcija kao što je Ivana Dulić Marković, kojom ste se verovatno svi ponosili pa i stranka koja je kandidovala.
S druge strane, imali smo rekonstrukciju Vlade Mirka Cvetković, zato kada govorite koliko je ova rekonstrukcija temeljna i ozbiljna morate imati u vidu nekoliko segmenata. Reč je o potrebi i želji da se Vlada Republike Srbije fokusira na dva osnovna pitanja, a to je pregovori sa EU i rešavanje, odnosno zaustavljanje ekonomske krize i podsticanje privrednog rasta kao jedinog načina da budu rešena i sva druga pitanja koji iz toga proizilaze. Pitanje socijalne pravde, pa i mere za demografiju. Sve na neki način zavisi. Podsticajne mere za investicije sve zavisi od nivoa privredne aktivnosti.
Takođe, ne bih komentarisao ko je koliko imao uticaja i šta se desilo za vreme neke od Vlada, kada je reč o Kosovu i Metohiji za vreme, za ovih godinu dana.
Vi dobro znate, da ni u jednom oblasti nije bilo moguće da toliko bude lošija situacija nego što je bilo pre godinu dana. Tako da tvrdnje o tome da je Srbija sada zahvaljujući ovih godinu dana došla u tragičnu situaciju, nisu dovoljno utemeljena.
Naprotiv, ako sada govorite o obrazovnom sistemu, zdravstvenom sistemu, pa nije valjda sada za ovih godinu dana zdravstveni sistem propao? Ili, kada govorite o ekonomiji, o procesu zaduživanja, o privatizaciji, o restrukturiranju. Ovo je sve u domenu političke borbe i ja je tako razumem.
S druge strane, svi mi moramo da shvatimo da to zašta se mi zalažemo, na kraju krajeva vrhovni političi sudija je narod, odnosno građani. Poštujem mišljenje DSS, naravno ne mogu da se složim nikad sa onim što je rekao gospodin Samardžić, a to je da će ova Vlada ostati upamćena po kapitulaciji, po nacionalnoj izdaji, zato što i njegova Vlada u kojoj je on bio ministar bi mogla da bude upamćena po proglašenju, jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova i Metohije. Poštujući Ustav morali ste oružjem da branite teritorijalni integritet i suverenitet zemlje. Što to niste uradili, a neću vam reći da ste najveći izdajnici u istoriji srpskog naroda. Mi smo barem 1999. godine pokušali da branimo oružjem. Nismo uspeli.
Gospodine pošto vi izgleda ne poznajete dobro ni svoju sopstvenu stranku, dobacivali ste mi kad sam govorio da Vojislav Koštunica je bio u poseti „Simpu“ da nikad nije bio. I vi ste neobavešteni. Bio je, naravno, posetio je u Bujanovcu „Simpo“. Hoćete da vam pokažem ovde slike sa tog prijema. Nemojte dobacivati. To što vi mislite, mislite, ali ne znam da li ćete vi shvatite. Ipak, ne želim da polemišem.
Naravno, ne želim da polemišem, želim da vas uverim da to što mi mislimo jedni o drugima ovde je dobro poznato, pa nećete valjda vi ovde preko noći promenite simpatije ili antipatije. Možete da mislite najgore i boriću se za to da imate pravo da to kažete, ali ne možete to da nametne većini građana Srbije. U ovom slučaju ova vladajuća koalicija nema nadmoć samo u Skupštini nego u narodu Srbije. To je za nas najveća pohvala koja postoji. Moram vam isto reći, u zemlji i u svetu, nisu mnogo očekivali od ove Vlade.
Reći ću vam sledeću stvar. Kada me je Tomislav Nikolić predložio za mandatara, američka ambasadorka tada, Meri Vorlik, to gospodin Vučić može da potvrdi ako želi, a i ne mora, ali to jeste tako, je tražila prijem kod Tomislava Nikolića. Žalila se zašto je odredio mene za mandatara. Gospodin Nikolić je rekao – zašto kad je on bio zamenik predsednika Vlade u Vladi sa DS. Da, ali demokrate su tada držale pod kontrolom i on je tada bio dobar, a sada kao premijer neće biti dobar. Znači, hoću da vam kažem, da ni tada nije im smetalo da se napravi drugačija Vladi, ali im je smetalo da budem kandidat za premijer. Imajući u vidu naš politički „background“, odnosno sve ono što je bilo u zemlji i u svetu nisu očekivali velike rezultate od ove Vlade.
Moram vam reći sledeće. To je bilo mnogo lakša pozicija nego ova sada. Sada se od nas mnogo više očekuje, zato što smo postigli rezultate. Želim da kažem parlamentarnoj većini. Imate razloga zaista da se ponosite onim što je ova Vlada uradila, iako je bilo teško nismo zatvarali oči pred problemima, otvorili smo vrata za budućnost Srbije. Imali smo dovoljno hrabrosti da iskoračimo napred. Koliko ćemo brzo ići dalje zavisiće i od uspeha ove rekonstrukcije Vlade. Zato smo krenuli u rekonstrukciju, da postignemo bolje rezultate. Zato pozivam sve vas da podržite ovaj predlog novih članova Vlade. Vidite da su izdržljivi. Ni jedan nije odustao, iako je mogao da sluša ove različite, neke na način na koji nisu navikli. Želim im uspeh u radu. Želim svima tama da Srbija bude ponosna na svoju Vladu, a sve vas pozivam da kao i ova Vlada verujete u Srbiju. Verujem u Srbiju u njenu budućnost. Zato vas pozivam da glasate za izbor novih članova Vlade. Hvala vam.

Dozvolite da kažem da nema nikakve potrebe da vodite polemiku oko toga da li će biti štednja ili razvoj. To je jasno rečeno prilikom izbora ove Vlade, pre 13 meseci. Ponovio sam i juče u svom ekspozeu, zato što smatram da je to lažna, pogrešna i štetna dilema. Ne može biti ekonomske i finansijske konsolidacije bez štednje, naravno. Ali, ne može biti izlaska iz krize bez razvoja. Vi znate da sam ja više puta kritikovao ekonomiste neoliberalne orijentacije koji kao jedino rešenje za krizu uvek govore samo o smanjenju troškova, a ne o povećanju prihoda. Osnovni problem u našem budžetu je upravo bio taj promašaj u planiranju prihoda.
Zato ovo o čemu se ovde govori, mislim da nema potrebe da, naročito da stranke koje nisu u vlasti sada učestvuju u dijalogu koji se tiče onoga oko čega postoji jedinstvo u vladajućoj koaliciji kada je oko toga reč. Nema potrebe da LDP u tom smislu govori o tome, zato što je njen stav o tome jasan. Oni su partija liberalne orijentacije, i u svakom slučaju njihovi stavovi su direktno suprotstavljeni stavovima PUPS. Više puta ste to govorili i to je jasno.
Ova država ne postoji zbog penzionera. Isto tako, ne može se na štetu penzionera sada štedeti, mogu da štede samo oni koji imaju šta da štede. Ako imate prosečnu penziju od 15 do 20 hiljada, u stvari da, ali imate najniže penzije koje su negde na tom nivou od 15 hiljada i da je to veliki broj ljudi, čini mi se pola miliona ljudi, ako se dobro sećam. Pola miliona ljudi prima mesečno 15 hiljada dinara, dobro, 12 hiljada. Znači, ima li tu prostora za štednju?
Zato mi ovde nismo govorili, niko od nas iz Vlade Srbije nije govorio o tome da će se sada promeniti ekonomska politika Vlade u smislu da će se voditi politika koja neće voditi računa o razvoju. Ali, s druge strane ne može biti ni stabilizacije životnog standarda ljudi bez ekonomskog razvoja i bez štednje. Naravno kako funkcioniše penzioni fond, kako funkcioniše Fond zdravstvene zaštite, to je sada stvar za reformu koju mi moramo da sprovedemo u narednom periodu.
Tako da i ono što je gospodin Mijatović i gospodin Krkobabić govorili vezano za ovaj deo socijalne pravde, ja sam predsedavajući Socijalno-ekonomskog saveta. Socijalno-ekonomski savet je sastavljen, kao što znate od predstavnika Vlade, predstavnika reprezentativnih sindikata i reprezentativnih udruženja poslodavaca. O tome ćemo razgovarati, članovi tog saveta će biti naravno i novi ministri, razgovaraćemo kao što ste čuli, uvek smo govorili, socijalni dijalog podrazumeva uvažavanje, slušanje mišljenja svih aktera, u ovom slučaju to je i država, jer država, kao što ste čuli iz mog ekspozea, država treba da se što više povlači iz ekonomije i da ima regulatornu ulogu. Ali, znate u uslovima krize država je bila jedini faktor koji je bio stabilizirajući i nismo mi izmislili ulogu države.
Sad ću vam reći jednu stvar. Da li DOS kada je došao na vlast, njegov glavni koncept je bio privatizacija. Privatizovali ste gotovo sva preduzeća u Srbiji. Prodali ih, neka i u bescelje, da bi sada isti ti koji su prodavali imali koncept podržavljenja. Loša privatizacija, država ponovo uzima vlasništvo. Kuda to vodi? Da li je to strategija razvoja. Nije. Šta smo imali u međuvremenu? Skoro milion ljudi koje je ostalo bez posla. Da li je to cilj privatizacije? Da li je to cilj uopšte ekonomske politike koju Vlada treba da vodi? Zato, naravno, svako može da ima svoje mišljenje. Ekonomisti nemaju isto mišljenje o tome šta treba raditi, a kamoli političari.
Ono što je sigurno treba da se stvori povoljan ambijent, povoljna klima za razvoj u Srbiji, za stranu investiciju u Srbiji, a naravno da se krešu nepotrebni troškovi države, birokratije, da bude reforma javne uprave, javnog sektora, da bude reforma i penzionog fonda i fonda zdravstvene zaštite. To je neminovnost koja će nas čekati u narednom periodu. Ali, kao što ste i videli to nije samo moj stav, to je stav i novih ministra koji dolaze. Sve to imajući u vidu i taj momenata socijalne politike, odnosno socijalne pravde, jer je Srbija po Ustavu definisana kao pravna država i država socijalne pravde. Hvala vam.

Gospodine Jovanoviću, nije naša politika dovela do sloma, nego neoliberalna politika da je tržište sve.  I ne sloma u Srbiji nego sloma ekonomskog sistema i finansijskog u celom svetu.
Gde vam je sada to tržište? Zašto je u Americi intervenisala država, zašto je intervenisala EU, zašto su intervenisale države u Evropi, zašto je Austrija podržavila „Hipo banku“. Zašto su spašavane banke i preduzeća u Evropi?
Hoćete vi meni da odgovorite što niste vi izvršili reformu penzionog sistema kada ste bili na vlasti? Što niste izvršili, ko vam je branio? Mi smo bili u opoziciji, mogli ste da radite šta hoćete.
S druge strane, reforma penzionog fonda, nemojte da izmišljate da nije vršena. U ovom istom domu ste produžili radni vek, više puta, građanima Srbije. U ovom istom domu povećali ste starosnu granicu za odlazak u penziju. Promenjena je formula na koji način se određivala penzija. Ko je to radio? Jel neko od nas vodio to ministarstvo? Vi ste sve to vodili.
Ne možete vi danas da gradite svoju politiku na tome da samo mislimo da su penzije glavni problem. Penzije su samo posledica svega što se dešavalo. I penzioni fond. Da li je normalno da u jednoj državi odnos zaposlenih i penzionera bude 1:1? Pa onda mi odgovorite kako je moguće da od 2000. godine bude otpušteno skoro milion ljudi da je ostalo bez posla. Kako to, u čemu je uspešnost vaše politike? Pa tu nema uspešnosti, to je katastrofalna politika za narod Srbije.
To svako zna, otpustite ga s posla. Višak radnika – otpremnina. Svako zna, prodajte firmu pa onda istražujemo lopovluke, pa se hapse, pa se firme ponovo podržavljuju.
I šta ste uradili? Šta je bila suština toga? Pljačka? To ste vi rekli, to treba policija da utvrdi. Ali kad je reč o tome mislim da nam se koncepti sudaraju.
I nemam ništa protiv da se sudaraju.
Ali taj vaš koncept ima mnoge mane. Isto kao i ovaj drugi koncept. Ima problem da uspostavi održivi sistem, ali to je ideja o kojima svi teže. To je ideja o kojoj teže moderne države u Zapadnoj Evropi. To je ideja o kojoj teže sve američke države. Pa nemojte vi nama ovde da držite lekciju o tome da smo mi kočničari reformi, pa za vas je i Obama komunistički lider onda, sa svojim idejama. Barak Obama, a ne njegov brat. Možda vam je bliži njegov brat, u svakom slučaju. Po idejama, mislim, po idejama.
Ali u svakom slučaju, ja ne mislim da je to ništa loše, na protiv, mislim da je dobro što polemišemo na ovakav način. Mi pričamo najzad o suštini. Pričamo o suštini društva za koje se zalažemo. Pričamo, bez obzira da li se neka stranka izjašnjava levo ili desno, ja moram da vas podsetim da u predizbornoj kampanji svi zaborave koje su političke orijentacije.
Svi žele da se, DS očigledno voli da suviše dobacuje. Ja vas izuzetno poštujem, ali, imate mikrofon. Javite se lepo pa da vodimo polemiku, da svi čuju šta pričate. Nemojte tako. Nema potrebe za tim. Ja, još jednom vam kažem kao što je predsednik Skupštine rekao, ovo ne mora da se završi danas, može da se nastavi u ponedeljak, utorak, sredu, koliko god hoćete.
Ako mislite da imate argumente slobodno ih iznesite. Pa šta da neće neko da vam pobegne sa megdana. Ovo je megdan, ovo ovde da vas vidi narod Srbije. Pa neka narod Srbije proceni da li stvarno tih 500.000 penzionera sa 12.000 dinara može da istrpi vaš koncept za koji se zalažete.
(Narodni poslanici DS dobacuju:Koji koncept?)
Vi ste, malopre ste govorili o izbegavanju reformi, a znate šta vi smatrate reformama? Vaše reforme su bile vidljive svih ovih godina, privatizacija obično po nižoj ceni, sa unapred određenim kupcem kojem se prilagođava procedura, kao „ Vršački vinogradi“, prethodna privatizacija.
Unapred se odredi kupac, pa onda se to sve lepo i u vreme kada se pojavi samo jedan, za njega se prave tenderi. Cena koja se ponudi, onda je jedina koja je ponuđena, sve je u skladu sa Zakonom, i na kraju radnici ostanu bez posla, pljačkaju i opljačkaju se u Kraljevu, a tamo su odneli iz „Magnohroma“ sve, ne samo da su otpustili radnike, nego su odneli i mašine i sve, u „Džervinu“, gde god da idete po Srbiji.
Znate li vi da na jugu Srbije, stopa nezaposlenosti je veća od 50 posto, ljudi moji?
Danas, imali smo privatizaciju, onda su radnici ostali bez posla, radnici izlaze na pruge, na puteve, šta policija treba da ih bije, sklanja, policija da bije taj narod koji nije kriv? Imate posle toga, država interveniše i ponovo podržavljuje ta preduzeća koja ste vi prodali.
Znate li da je u Srbiji poništena jedna trećina privatizacija koju ste obavili?Vi pričate o slomu reformi, a vaše ideje su poražene.
(Narodni poslanik Čedomir Jovanović, s mesta: Koje ideje?)
Ideje reformi koje ste sprovodili, jer ste ih pogrešno sprovodili, jer ste ih sprovodili ne sa ciljem da narodu bude bolje, nego da se omogući pljačkaška privatizacija.
Ja jesam za reforme, ali reforme na bolje, u interesu celog naroda i svih građana Srbije i u tome ćemo sigurno moći da sarađujemo.
Ne mislim, svako je od nas snosio odgovornost, za deo vlasti koju je obavljao.
Mi danas imamo društvo u kojem imamo isti broj radnika i isti broj zaposlenih, a ti radnici gde je 1:1, od toga manje od polovine radi u realnom sektoru, odnosno stvara dohodak. Kako vi mislite da mi izdržimo, a ja upravo o tome govorim, mi moramo da povećamo ekonomsku bazu, da bismo mogli da ostvarujemo sve naše političke, ekonomske i socijalne ciljeve.
Ali, moramo da znamo šta hoćemo. Moramo da imamo sistem u kome će biti osnovni elementi pravednosti, u kojem neće i školovanje i lečenje biti privilegija bogatih i privilegovanih. Ako je to nešto što ne treba da ima Srbija kao cilj, onda mi ne pripadamo modernoj Evropi, onda mi pripadamo državama koje su zalutale u 21. vek.
Ako će u 21. veku privilegija da bude da neko ima zdravstvenu knjižicu, a zato se zalaže Obama u Americi, ako vi ismejavate projekte o brzim prugama ili koridorima za koje se Obama zalaže u Americi, izgleda da ste vi zalutali vek.
Zato vas molim da ne postavljamo ovakva pitanja da li će biti jedan ili drugi koncept. To je pitanje za nas rešeno. Ovde je sada da li možemo mi da izvedemo, da li imamo dovoljno snage, stručnosti, znanja i hrabrosti da izvedemo sve ovo što smo rekli. To je dilema i zadatak za ovu Vladu.
Ja sam ubeđen da ako ne možemo da imamo ekonomski napredak tako brzo, da možemo barem da imamo pravednu državu. Da možemo imati vlast koja će deliti sudbinu naroda i da možemo imati koncept koji će biti dugoročan i koji će govoriti da u narednih 10 godina možemo da postavimo osnove ekonomske politike koji će dovesti i do finansijske konsolidacije i do stabilizacije javih finansija, ali i do povećanja životnog standarda. Hvala.