Pošto ste me pitali za protivgradne rakete, da budemo načisto, nije tom sistemu mesto u MUP-u. Ne znam zašto je to uopšte stavljeno u nadležnost MUP-a. Ne znam još ni jedno MUP koje gađa protivgradnim raketama. Pošto to niko nije hteo da uzme, to je u prethodnim raspodelama pripalo MUP-u. Kao i obično, pripadnu nam funkcije, a ne daje se novac da se te funkcije realizuju. Tako smo preuzeli i kontrolu granice, a nikada nismo dobili pare za to, pare su ostale kod drugih.
Ovde je sada veliki problem, ali u onim gradovima koje ste pomenuli, nije bio problem nedostatka raketa nego velikog nevremena koje je bilo. Mislim da je ispaljeno nekoliko stotina raketa, kada je reč o Inđiji. To je bio i prošle i pretprošle godine problem sa nabavkom, pre svega plaćanjem, a mislim da je tu problem i u tehnologiji. Tehnologija koju koristimo je prilično zastarela. U svetu se sada uglavnom koriste rakete koje su ispaljene iz vazduha.
Još jedna stvar. U Beogradu i u okolini Beograda postoji poseban problem jer je zabranjena upotreba tih raketa zbog Aerodroma i zbog letenja na nižoj visini nego što je to u nekim drugim regionima. Slažem se sa vama da sada moramo da napravimo, imajući u vidu klimatske promene i da veoma često dolazi do nevremena, i da ovaj sistem prečešljamo do kraja i vidimo šta fali. Već smo razgovarali o tome da vidimo šta je ono što nedostaje da bi postojalo, za svaki slučaj, u rezervama za ovakve situacije. Hvala.

Samo bih da vas podsetim da smo mi ukinuli ovde, kada je ministar finansija predložio tzv. ukidanje sopstvenih prihoda pojedinih ministarstava. Znači, postojala je u Zakonu o vanrednim situacijama odredba o taksi koja je plaćena za taj sistem vanrednih situacija. To je ukinuto i to više nije prihod Ministarstva unutrašnjih poslova, nego prihod celog budžeta.
U vreme deficita i ekonomske krize to je nemoguće. To se jednostavno potroši u sve ukupnim rashodima koji postoje na nivou cele Vlade. Najbolje rešenje je da to pripadne onome ko treba da to vodi. Policija treba da se bavi ispaljivanjem pravih raketa, odnosno vojska, ali mi smo organ bezbednosti, a nismo organ Hidrometeorološkog zavoda. Sa tog aspekta je apsolutno neracionalno što je to pripalo Ministarstvu unutrašnjih poslova. Pošto je već pripalo kako je pripalo, moramo sada da se borimo i nosimo sa tim, a naročito u vreme kada nemate dovoljno novca i to pokrivate na račun ostalih delova ministarstva.
Apsolutno se slažem da je to veoma važno, ali to treba da prati nešto drugo, a to je i sistem osiguranja koje ministarstva poljoprivrede i finansija treba da ustanove sa poljoprivrednicima, jer ni jedni naši prinosi nisu osigurani u 99% slučajeva. Tada bi smo svi imali mnogo veći prihod.
Prihvatam ovo što ste vi predložili i razgovaraću sa ministrom finansija o tome šta možemo da uradimo da se… ovo je sada više, važno cele godine, jer izgubila se vremenska razlika. U isto vreme možete da imate i poplave i požare. Godišnja doba su praktično prestala da se odražavaju na pravi način u vreme klimatskih promena. Hvala.

Svakako nisam tražio podršku  opozicije za ono što radim. Ako vi smatrate da je to što radim loše, svako ima pravo da iznese svoje mišljenje. Mi smo se suočili sa sličnim problemom kao i sve druge vlade pre toga, ali postoji jedna razlika, mi smo ušli u njegovo rešavanje, za razliku od nekih drugih koji su to ostavljali za neka druga vremena. Možda neke vlade to nisu stigle, neki nisu dočekali, jedan premijer je ubijen, možda bi u njegovo vreme to i bilo rešeno, ali iz godine u godinu, iz vlade u vladu, taj problem se prenosio sa kolena na koleno. Suočeni sa tim pitanjem, ne možemo da ne budemo svesni da je to pitanje svih pitanja. Možda ga mi tako ne doživljavamo. U svim razgovorima koje smo imali, to je pitanje postavljano kao pitanje svih pitanja.
Da nismo imali napredak u dijalogu sa Prištinom, mogli smo da imamo spektakularne reforme u Srbiji, nikoga to ne bi bilo briga. Sa druge strane, ako imate napredak u dijalogu sa Prištinom, možda se baš sa toliko izoštrenom dioptrijom i ne gledaju rezultati svih reformi na unutrašnjem planu. U ostalom, to govore sve zemlje članice EU, da je posle prijema nekih zemalja u EU znatno podignuta lestvica. Juče u Briselu mi je jedan visoki funkcioner, komesar, rekao da njegova zemlja mora da prolazi što ćemo mi prolaziti u pregovorima, što je prolazila Hrvatska, da bi oni još bili kod trećeg poglavlja. Sve su to problemi sa kojima smo se suočili. Nismo ništa krili. Nikakvih tajnih razgovora ni pregovora nije bilo. Nikakvih pogrešnih interpretacija nema, sve piše.
Uostalom, da budem precizan, gospodine Jovanoviću, Evropski savet će sutra, kako se očekuje, o tome me je obavestio predsednik Evropskog saveta Van Rompej pre dva sata, doneti odluku da otvori pristupne pregovore sa Srbijom. Ono o čemu će se raspravljati u narednim mesecima jeste pregovaračka platforma za pregovore sa Srbijom. To nikakve veze nema sa našim pregovorima.
Sutra se otvaraju i počinju pregovori, za to ste se i vi borili, i DS i svi drugi. Želim svima da kažem da je to istorijski dan za Srbiju, i ne samo za Srbiju nego i za EU. Sutra će biti otvoreni pregovori o članstvu Srbije u EU. To je nepovratni proces ka EU. Bezuslovno, bez ikakvih novih uslova i bez ikakvih novih sednica koje bi bile posvećene ovim pitanjima.
Kao što znate u proceduri, prvo ide pravljenje pregovaračke platforme. Nju izrađuje Evropska komisija. O njoj se takođe izjašnjavaju jednoglasno, a ne o Srbiji. S druge strane ide skrining, upoređivanje našeg zakonodavstva za zakonodavstvom EU. Nakon toga se zakazuje međuvladina konferencija koja će biti zakazana najkasnije za januar 2014. godine.
Prema tome, Srbija će sutra otvoriti pregovore i dobiti krajnji datum za zakazivanje i održavanje međuvladine konferencije do kraja januara 2014. godine. To nijedna druga vlada do sada nije uradila.
Izvinite, ali tome bi ipak trebalo svi da odate priznanje. Možda ste protiv toga, ne znam. Možda, ako ste protiv, uložite protest. Koliko znam, za to ste se borili dok ste bili zajedno sa mnom. Ako ste postali antievropski nakon toga, to je sada drugo pitanje.
(Predsedavajuća: Vreme, gospodine Dačiću, molim vas.)
Stvarno vas ne razumem, ne razumem vas zato što je valjda DS nastala da bi Srbiju odvela u Evropu, a vi sada doživljavate da ova vlada vodi Srbiju u Evrope. Ali, ja ne sedim nad tim. Smatram da je nas zapalo teško breme. Gospodin Jovanović je u pravu, ovo mora da bude reforma i preokret celokupnog društva. To ne može da bude cilj, nego put i sistem vrednosti za koji se zalažemo. U tom smislu smo samo na kraju jednog veoma teškog početka. Hvala vam.

Većina ovih pitanja su bila retorska pitanja na koja očigledno ne očekuje odgovor. Ova Vlada je i ja lično i svi oni koji su učestvovali u ovim razgovorima, su imali pred sobom dva ključna prioriteta. Uostalom, nisam ih ja odredio nego Evropski savet, još u vreme prethodne Vlade. Jedno su unutrašnje reforme, a drugi napredak u dijalogu sa Prištinom. Mi smo igrali po zadatom scenariju, odnosno zadatom domaćem zadatku koji su ranije utvrdili. Nismo mi utvrđivali pravila igre.
Ono što mislim da ne smemo da zaboravimo, bez obzira na partijske razlike, to je da ste vi na vlasti LDP, DS ili kako god, kako biste obeležili otvaranje pregovora o članstvu Srbije u EU. Koliko mi se čini, Boris Tadić je igrao kolo kas smo dobili status kandidata, šta biste radili da smo sada otvorili pregovore u vreme vaše vlasti. Vi sada ovde hoćete da izazovete osećaj krivice, kao da smo mi sada krivi i sve je propalo zato što je ostvaren najveći uspeh u istoriji bilo koje vlade u Srbiji, od uvođenja višepartijskog sistema. Svi ste imali prilike da se pokažete.
Da li smo zadovoljni? Nismo zadovoljni. Zato što smatramo da su pregovori trebali da budu otvoreni ranije, zato što smatramo da nas stalno ucenjuju, zato što smatramo da nemaju dovoljno poverenja u nas samo,ne samo u nas, nego u sve vlade Srbije koje su bile, zato što nisu ispunjavale preuzete obaveze. Imamo li mi poverenja u njih? Isto tako malo. Zato je uveden istorijski proces koji će dovesti, nadam se, do boljeg života za građane Srbije.
Vesna Pusić je bila ovde prošle nedelje. Kažu da će Hrvatska dobiti 11 milijardi evra za strukturne reforme i infrastrukturne projekte u narednim godinama. Po strukturi finansiranja 20% Hrvatska, 80% EU bespovratnih sredstava. Litvanija, kada sam razgovarao sa predsednicom Litvanije dobila je sedam milijardi evra za pet godina bespovratnih sredstava.
Mi sada ovde treba da vodimo raspravu o tome da li treba da se ide u EU ili ne. To je zločin prema sopstvenoj deci i deci drugih ljudi, ako ih lažemo time da to nije naš nacionalni državni interes. Zato sam ja apsolutno svestan ovoga o čemu vi govorite. Ali, ni jedna vlada nije imala do sada hrabrosti da to uradi, čekali su neke druge. Mogli smo i mi da sačekamo da neki drugi reše te probleme. Mogli smo i mi sada da kažemo – nećemo da prihvatimo ovaj briselski sporazum. Nismo ga mi prihvatili zato što je on dobar i što je idealan, nego zato što je bilo vreme da se okrenemo nečemu drugom, odnosno jednom drugom putu, jer Srbija nema više vremena za gubljenje.
Ako ništa drugo, morate barem priznati, hrabrost ovog rukovodstva Srbije je, što je zagrizla u rešavanje ovih problema i što nismo slomili zube, a pregovori će tek početi. Oni sutra zvanično počinju. Nije nam cilj da to radimo deset godina, što pre da uđemo u EU.
Da li smo sposobni da rešavamo druge unutrašnje probleme? Ako smo bili sposobni da rešavamo ovaj najteži, logički se nameće zaključak da smo valjda sposobni da rešavamo i manje teške zadatke, ali ne kažem da nema boljih, ne kažem da nema ambicioznijih samo o tome se odlučuje na izborima i svako ima onoliko koliko je zavredio u biračkom telu.
Mislim da treba jedni drugima da priznamo, da odamo priznanje za nešto što smo dobro uradili, kao što sam spreman da preuzmem rizik za nešto što nismo dobro uradili. Ali šta god da uradimo nije valjalo. To ne prihvatam. Smatram da smo uradili istorijsku stvar za naš narod i za našu državu. Da li smo prezadovoljni? Nismo. Zato što smo smatrali da treba da bude u oktobru, ali dobili smo bezuslovno odluku, bez novih uslova, bez novih sednica Saveta EU, koje će razmatrati o pregovorima, nego koje će samo utvrđivati, odnosno potvrđivati pregovarački okvir.
Gospodine Jovanoviću, ako ne verujete u to, pročitajte sutrašnje zaključke kada bude izglasano. Morate da shvatite da niste vi više najinformisaniji čovek iz Brisela. Sada su neki drugi. Hvala.

Moram da kažem da odavno nisam čuo smešnije pitanje. Hvala.

Ovo je sada već ozbiljnije pitanje.
Gospodine Samardžiću, vaša stranka je došla na vlast zajedno sa vašim koalicionim tadašnjim partnerima u DOS, uz ogromnu podršku iz inostranstva. Zato nije logično da vi sada govorite o tome da li neko ima podršku iz inostranstva ili nema.
Kad vas nije bilo sramota da imate podršku Medlin Olbrajt, ne znam zašto bi nekoga od nas bilo sramota da ima danas podršku od onih iz EU, iz Evropske komisije? Da li se oni sada kaju što su vas podržavali, to je sada drugo pitanje.
Vi ste malopre postavili pitanje na koje sam rekao da je smešno zato što, gospodine Samardžiću, vi niste čovek koji je neobrazovan. Vi niste čovek koji ništa ne zna o EU. Vi taj predmet predajete studentima. Valjda dobro znate da u svim odlukama o otvaranju pregovora nikad nije naveden konkretan datum održavanja međuvladine konferencije. Valjda to dobro znate. Valjda dobro pravite razliku između otvaranja pregovora i datuma kada se održava međuvladina konferencija.
Nemojte lagati studente i ovaj narod time što kažete da nismo dobili pozitivnu odluku. Nema problema, evo svi ste ovde. Videćete sutra, svi će nam čestitati.
Šta mi sada treba da kažemo – izvinite, gospodin Samardžić kaže da tu nešto nije u redu? Nije ta vaša odluka baš u skladu sa onim što mi smatramo? Da vratimo taj datum? Najbolje je da kažemo – ne prihvatamo.
Da vam kažem jednu stvar. To su veoma ozbiljna pitanja oko kojih ne bi trebalo da postavljamo takva pitanja. Ne pada mi na pamet da podnesem ostavku zbog najvećeg uspeha u istoriji neke Vlade Srbije od 1990. godine. Za bilo šta drugo možete da tražite odgovornost, ali za ovo treba da barem imate poštovanja, imajući u vidu težinu problema sa kojima smo se suočavali u svim tim razgovorima.
Kada je reč o uslovima, ja sam malopre rekao da me je Van Rompej obavestio da će sutra biti donet zaključak u kojem se kaže da je Evropski savet odlučio da otvori pristupne pregovore sa Srbijom. Šta to znači? Druga rečenica – Prva međuvladina konferencija će biti održana najkasnije u januaru 2014. godine. Treća rečenica – Pre toga biće usvojen okvir za pregovore od strane GAK-a, odnosno Saveta za opšte poslove i potvrđen od strane Evropskog saveta na redovnom zasedanju o proširenju u decembru. Šta to znači, procenite sami. Znači da je Srbija dobila otvaranje pregovora, da nema novih sednica o pregovorima, da ima samo usvajanja pregovaračkog okvira, što je bilo za svaku drugu državu.
Pregovarački okvir može da spreči bilo ko. To se usvaja na GAK-u konsenzusom. Svaka država to može da spreči, ali nije bitno.
Ne mislite valjda da smo mi srećni što smo dobili datum? Mi izražavamo samo zadovoljstvo što je Srbija u prilici da krene napred. Ovo je samo kraj jednog teškog i mučnog početka.
Zašto nam ne veruju? Između ostalog, ne veruju nam zbog toga što su mnoge prethodne vlade lagale, što su prihvatale sporazume, pa ih posle nisu primenjivale. Zato treba biti pošten prema našem narodu. Ne treba ga lagati. Datum nije spektakularna istorijska stvar.
Istorijska je stvar to – put ka EU, jer naš narod zaslužuje da živi kao sav drugi normalan svet. Uostalom, drugu uniju nemamo. Ako već nemate izbora, onda ne razumem zašto bismo bili …
Ispada da su Hrvati, Česi, Poljaci toliko glupi da su članovi EU, a mi smo najpametniji na svetu i predlažemo – eto, mi ćemo sami da preživimo. Voleo bih da možemo, ali ne možemo, niti možemo da ratujemo protiv celog sveta. Zato treba spašavati situaciju u kojoj se nalazimo.
Mi nećemo prodati i izdati Kosovo zato što je ono sada u jednom specifičnom statusu, koji je ustanovljen još 1999. godine, ali mi ne možemo da ostanemo vezani za taj problem još narednih 100 godina. Naš BDP sada je 65% u odnosu na 1989. godinu. Da li sada treba još 20 godina time da se bavimo? Nećemo imati, verujte mi, čime da se bavimo.
Još jednom vam kažem, oprostite što sam tako reagovao, ali mi se učinilo da je to tako drsko i bezobrazno sa vaše strane, da kažete da treba da podnesem ostavku zato što ćemo otvoriti pristupne pregovore. Mislim da je to, možda je sa vaše strane ispravno, ali ne zato što nismo … Vi bi trebalo da tražite da podnesem ostavku što idemo u EU. To smatram da je pravo pitanje sa vaše strane, a ovo drugo pitanje je zlonamerno i zato sam i rekao da je smešno, jer ne zaslužuje nikakav odgovor, a biću ponosan u svojoj istoriji, u istoriji Srbije i u svojoj ličnoj istoriji na sutrašnji dan, kada je Srbija i ova Vlada zaslužila i dobila datum i otvorila pristupne pregovore za članstvo Srbije u EU. To će ostati zabeleženo u istoriji Srbije. Za to se ne podnose ostavke. Ne dobijaju se ni priznanja, ali to treba jasno reći da je to kvalitet za naš narod i za našu državu.
Uostalom, da ste vi to mogli da dobijete 2001, 2002, 2003, 2004, 2005, 2006, 2007. godine, to bi bili i direktni televizijski prenosi dan i noć. Vi ste imali slogan svojevremeno "Izvodljivo je". Jeste, izvodljivo je, ali kada smo mi na vlasti. Hvala.

Kao što sam i malopre govorio, ono što će nas čekati u narednim mesecima će biti nastavak naših unutrašnjih reformi i implementacije onoga što je u Briselu dogovoreno.
Kada je reč o samoj proceduri o tome sam takođe malopre govorio, očekujemo da u narednim mesecima se završi pregovaračka platforma, odnosno osnova za pregovore koje će imati EU prema Srbiji. Takođe da se obavi skrining i da se nakon toga izjasni GAK, odnosno Komitet za opšte poslove EU o tekstu platforme, da je Savet potvrdi i da se nakon toga zakaže međuvladina konferencija.
Onda se otvaraju poglavlja i po poglavljima se pregovara a mi za to vreme moramo da imenujemo pregovarače i da vidimo koji su to delovi našeg zakonodavstva koji nisu u skladu sa evropskim makijem.
Međutim, svakako da će najveća pažnja biti zadržana na pitanju Kosova. To je suština i sa tim mi trebamo da se suočimo i da budemo svesni toga. Borbe na evropskom nivou se vode iz sata u sat. Sutra je Savet EU na ovu temu. Kao što znate, još nije konačno doneta odluka. Takođe treba voditi računa i o našim izjavama koje dolaze. Zato neke od izjava koje ste spominjali nisu bile dobre, kao što je izjava o lokalnim izborima jer mi pregovaramo o lokalnim izborima, a sa druge strane dajemo izjavu da Srbija neće da učestvuje na lokalnim izborima.
Isto tako nisu dobre ove izjave u kojima se napadaju određene zemlje, jer to stvara povratne reakcije. Nismo još došli do glasanja. Ono na šta sam malopre ukazao je nešto što je dogovoreno. Oko čega se razgovaralo, ali moguće je da budu i neki pritisci sa strane, da se formulacije menjaju. Zato je veoma važno da mi imamo tu jedinstveni pristup. Već smo počeli da se svađamo kao da smo dobili odluku, a nije isto kada u odluci piše najkasnije u januaru i najranije u januaru. Nije isto kada piše šta radi Evropski savet, da li potvrđuje pregovaračku platformu EU ili ocenjuje da li je Srbija zadovoljila u implementaciji sporazuma.
Ima tu mnogo stvari za koje sigurno ne znam šta će se sve pojaviti u narednih šest meseci, ali to nije proces za koji možete da kažete da se zna šta će se tada desiti. Zato moramo da budemo oprezni. Najveće usklišenje biće implementacija Sporazuma iz Brisela. Hvala.

Ovo je pre svega pitanje za ministra pravde. Nemam podatke o tome da li su i oni koji su amnestirani povratnici u činjenju krivičnih dela. Amnestija inače nije nova kategorija, ona je bila prisutna više puta u našoj dvadesetogodišnjoj istoriji. Nekada je amnestija bila vezana za ratne događaje. Nekada je bila i opšta amnestija, ali uglavnom se vezivala za izbor ili nove vlasti, ili novog predsednika, ili nešto što je bilo pitanje oproštaja, kao što je amnestija za Albance sa Kosova, amnestija za jug Srbije itd.
Ne znam koliko to ima efekta. Ima nekih koji su amnestirani, a počinili su krivična dela. Da vam kažem, siguran sam da ima, dešava se mnogo puta da oni koji su u zatvoru, kada izađu na dopust, preko vikenda počine krivično delo pa opet budu uhapšeni. U svakom slučaju to pitanje treba analizirati. A na koga je predsednik Republike mislio, to je pitanje za njega, naravno, kada je reč o policiji.
Kada je reč o ovim drugim pitanjima, svako treba da odgovara za ono za šta je kriv. Tu nema nikakve dileme. To sam i u startu rekao, ukoliko postoji odgovornost, konkretna odgovornost bilo kog ministra, svako treba da odgovara. S druge strane, reč je i krivičnoj odgovornosti gde treba da se utvrdi kako je do toga dolazilo. Imajući u vidu da je osoba koja je privedena, govorila da je to radila i u prošloj godini, siguran sam onda da tu ima i deo vaše odgovornosti iz vaše stranke, pošto je u to vreme direktor bio vaš čovek.
Ako želite da se insistira na odgovornosti, onda bi po toj logici trebalo ići i malo dublje. Nikoga ne branim. Ako je Žarko kriv, biće promenjen. Ako on smatra moralno da treba da podnese ostavku politički, podneće je. U ovom slučaju, nisam ja utvrđivao ko je pokrao te testove. To je radila policija. Ustanovljeno je gde se to desilo. Desilo se tamo gde se štampalo. Zato treba iznova osmisliti ceo taj sistem kako da deca ne budu oštećena.
Može neko i da podnese ostavku, ali smo rešili suštinu problema. Treba rešiti suštinu tog problema. Za to zaista i zalažem. A to iz koje je stranke ministar, to je bilo isto i kada je bilo problema oko mleka, isto tako sam se zalagao principijelno i uvek ću braniti svakog ministra za koga smatram da nema konkretne odgovornosti. Ako ima lošeg činjenja i konkretne odgovornosti, onda je to već drugo pitanje. U svakom slučaju, drago mi je da je policija autonomno i sama uradila taj deo posla. Uopšte se nisam mešao. Direktor Veljović mi je poslao informaciju o tome kako je do toga došlo. Ti testovi su pronađeni.
Da li ima još nekih – sigurno da ima. Ako ih ima u Ministarstvu prosvete, sigurno treba i pohapsiti ljude i preduzeti određene političke mere i političke odgovornosti. Sada sam ušao u ovu drugu temu, a hteo sam više da odgovorim na prvo pitanje. Hvala.

Gospodine Dereta, naravno da je cilj reformi u društvu da se stvori što bolji sistem obrazovanja. To nije i ne može da bude odraz jednokratnih promena i da se svake godine ili sa svakom novom vladom postavlja novi sistem i nove osnove sistema. Shodno tome, osnove sistema obrazovanja su definisane još 2003. godine. Kasnije je donet zakon 2009. godine. Ako nešto u tome treba menjati, siguran sam da o tome treba povesti i javnu raspravu i saslušati mišljenje struke.
Nedavno sam u Briselu razgovarao sa evropskim komesarom za obrazovanje upravo u tom smeru. Sada će nas čekati pregovori i to poglavlje i apsolutno sam kao premijer spreman da ne samo ovo Ministarstvo, nego i sva druga ministarstva svoj rad upodobe sa vrednostima koje postoje u EU.
Kakav je položaj nauke, mislim da je to pitanje koje svaki deo društva postavlja za sebe. U prošloj Vladi izvršena je rekonstrukcija Vlade, ako se sećate, i resor nauke je pridodat obrazovanju. Da li je to dobro ili ne, ne možemo s jedne strane imati zahtev za što manjom Vladom, a sa druge strane opet zahtev da imate što više ministarstava.
Apsolutno se slažem da se ispita šta je sa projektima koje je EU predlagala i postavila. Nedavno sam o tome razgovarao i sa ministrom. Reč je o projektu za stvaranje nano centra ovde u Srbiji. Kao što znate, i u SAD sam razgovarao o informacionim tehnologijama. To je sve nemoguće učiniti bez dobre obrazovne baze i bez kadrova koji bi morali da se adekvatno školuju za obavljanje tog posla.
Znači, u svemu ovome ostavljajući po strani pitanje ostavki i odgovornost i svega ostalog, treba saslušati kao što sam i rekao u svom ekspozeu, treba saslušati mišljenje svih onih koji u tom procesu učestvuju. Ako postoje predlozi koji idu ka unapređenju sistema obrazovanja nesporno je da o tome treba razgovarati. Sve ono što je bolje treba prihvatiti.
Uostalom kao i što znate, po ideologiji pripadam onima koji veruju da ništa što je stvoreno ne može biti toliko sveto da ne bi bilo prevaziđeno nečim još boljim. Potpuno su otvorena vrata za dijalog, za komunikaciju, a ko je odgovoran za ove određene propuste sigurno treba utvrditi krivce i u smislu krivične odgovornosti i u smislu političke odgovornosti. To je apsolutno nesporno.
U ovom smislu bi bio srećan kada bi ova Vlada uspela da postavi te osnove, kako ste malopre rekli – spektakularne reforme obrazovanja. Tu postoje dve stvari. Ne može se stvarati bolje društvo i nema prečeg zadataka od prosvećivanja naroda. To se govorilo još pre više od jednog veka i apsolutno sam saglasan.
Sa druge strane, kada su Čerčila jednom pitali za vreme rata, tada je isto trebalo da se smanjuje budžet – gde saseći, obrazovanje, kulturu? On je tada rekao – ako to sasečemo šta ćemo onda da branimo? Toga svi treba da budemo svesni kada govorimo o tim pitanjima. Nažalost, ni jedan Vlada do sada nije bila u stanju zbog ekonomske situacije da se izbori sa tim.
Moramo imati neke ciljeve u ovome, a to je pre svega jedan procenat izdvajanja u budžetu Srbije za pitanje obrazovanja, nauke i kulture. Znam kakva je struktura prihoda i rashoda ministarstva, kada imate ministarstvo gde 90%, a možda i više, 92% čine plate, veoma malo sredstava ostaje za projekte, za naučno istraživačke radove, za projekte u oblasti obrazovanja itd. To mora da nam bude cilj i to je ono što sam malopre odgovarajući na pitanje gospodinu Jovanoviću rekao, dajte da iskoristimo ovaj trenutak za restartovanje našeg sistema i naše svesti i da stvorimo jedno društvo gde se neće nauka, obrazovanje, kultura, pa i sport smatrati oblastima gde se najlakše mogu ostvariti uštede.
Delim mišljenje sa najvećim delom onoga što ste rekli, moramo da stvorimo jedno društvo koje je obrazovano jer od toga će nam zavisiti i budućnost, jer investitori koji ovde žele da ulažu, žele da imaju kvalifikovanu i obrazovnu radnu snagu. Hvala.

Klimam glavom, ali evo da javno kažem. Dobio sam pre nekoliko dana od savetnika predsednika Republike, gospodina Olivera Antića taj dopis gde mi šalje dokumentaciju i dao sam medalje u postupanje. Izvestićemo o tome šta se dešava.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Skupštine, sigurno da nije glavna tačka ovog današnjeg zasedanja ubeđivanje u to da je ekonomska situacija u Srbiji izvanredna.
` Kao što znate, o tome sam govorio i kada sam biran na funkciju predsednika Vlade Republike Srbije.
Takođe kao što znate, ova ekonomska kriza, nažalost, to je jedna od retkih velikih svetskih kriza koja nije nastala na Balkanu ili na sreću. Posledice se osećaju i ovde.
Nemoguće je reći da će Srbija proći kroz veliku svetsku ekonomsku krizu, bez posledica. Te posledice se osećaju u svim sferama. Ne možete govoriti o uspešnom funkcionisanju države, o ostvarivanju glavne funkcije države, uključujući i socijalno-ekonomsku, bez prihoda u budžetu.
Sve države na svetu, uključujući i one najveće i najbogatije su se susrele sa ovim problemom. Ako gledamo njihove parametre, verovatno i oni smatraju za njihovu krizu da je katastrofalna. Kao što zante, Vlada Republike Srbije se od početka zalagala za to da se ne može teret krize prebacivati na najsiromašnije slojeve stanovništva, a to znači da se ne ide principom smanjivanja ili zamrzavanja plata i penzija, ali da se raspravlja i da se razmatra pitanje kojom brzinom i kojim procentom će rasti.
Kada je reč o MMF, samo bih podsetio da nije ova vlada prekinula aranžman sa MMF, nego prethodna. Nije tačno. Zajedno smo bili u toj Vladi.
Kada je bio najveći deficit u budžetu? Gospodine Đeliću, ipak niste toliki stručnjak za finansije, sada ste pali na ispitu. U vreme Vlade Mirka Cvetkovića, deficit je bio skoro 8% i po podacima Fiskalnog saveta.
Nisam došao ovde da se raspravljam sa vama oko toga kada je bilo gore, nego šta možemo da uradimo sada dalje, a dobro znate zašto je bio toliki deficit, zbog izbora jer je trebao da se ostvari bolji rezultat na izborima.
Mi ovde ne treba sada da raspravljamo o ovim kategorijama, ovo jeste politička rasprava, ovo nije ekonomska. Niste vi zakazali ovu raspravu da bismo raspravljali o ekonomski parametrima, nego da bismo vodili političku borbu.
Takođe vas podsećam, predsedavajući sam Socijalno-ekonomskog saveta i ja razgovaram sa sindikatima i poslodavcima.
Moramo da se suočimo sa problemima. Moramo da vidimo koji je to put kojim ćemo ići dalje, kao što smo donosili teške odluke u oblasti politike, sigurno da treba razgovarati o tome koji je put da se ide dalje.
Samo stojim na stanovištu da se ne može ograničavati, da se samo ne može štedeti, već da se mora ulagati u razvoj. To da će samo štednja da donese dobro ovoj zemlji, to je nemoguće. Taj koncept je pao u čitavoj Evropi.
Angela Merkel je govorila da nam treba demokratija koja je prilagođena tržištu. Socijaldemokrate, vaše navodne ideološke kolege iz Nemačke, kažu da nam treba tržište koje je prilagođeno demokratiji. Zato umesto da se optužujemo, hajmo da se nadmećemo u tome šta se predlaže. Koji su predlozi za rešavanje ovako teške ekonomske situacije?
Podsetiću vas na kraju jednu stvar i želim da vam se izvinim, jer kao što znate zemlja se nalazi u veoma velikoj diplomatskoj aktivnosti, sa ciljem obezbeđivanja pozitivne odluke o dobijanju datuma za otpočinjanje pregovora o članstvu u EU.
Ovde, u parlamentu ću morati da primim ministre inostranih poslova dve zemlje, ostali ministri će ostati tu i ja sam tu ceo dan. Takođe, danas dolazi ministar inostranih poslova Velike Britanije. Popodne idem u Rumuniju da rešavamo probleme da ne bismo došli u situaciju kao prošli put, da i kad Nemačka kaže – da, onda Rumunija kaže – ne, na kraju.
(Predsednik: Vreme.)
Želim samo da vas podsetim na jednu činjenicu, izvinjavam se gospodine predsedniče, po svim istraživanjima javnog mnjenja, pa čak i onih istraživača po kojima je Boris Tadić još predsednik Srbije jer nisu predvideli taj rezultat na predsedničkim izborima, nikada nije bilo ovoliko poverenje…
(Poslanici DS dobacuju s mesta: Vreme, vreme, vreme.)
Da li je problem u vremenu? Ne, ako je problem, ne moram da govorim, nije sporno, u redu, nema problema. Ovde sam došao da ovde odgovaram, a vi mi ne date da pričam. Mogu i da idem, ok.
Hoću samo da kažem, pričajte šta hoćete, odavno nije bilo ovakvih očekivanja građana, zabrinut sam zbog toga. Građani mnogo očekuju od ove Vlade po svim istraživanjima javnog mnjenja. Očekuju i poboljšanje ekonomske situacije.
(Srđan Milivojević, s mesta: Videli smo na Oplencu.)
Kad smo već kod Oplenca dame i gospodo…
(Predsednik: Gospodine Dačiću, dajte im priliku da vam postave to pitanje.)
Ne, ne moram, ali nemojte da mi dobacujete, neću se ni vraćati više. Nisam ovde došao zato što moram, mogao sam i ja da izmislim obaveze. Mogao sam i ja da kažem da ne mogu da dođem. Naravno, uvek se nalaze opravdanja za sve to.
Uvek sam došao ovde kada ste me zvali i zato vas molim da mi ne dobacujete, jer ja vama nikada nisam dobacivao dok ste vi govorili. Znam da je to vaš manir, gospodine Milivojeviću, iz petooktobarskih dana. Kada su došli pred vašu kuću da vas tako maltretiraju, kao što ste vi druge, onda ste rekli da to nije demokratski. Ponašajte se onako kako očekujete da se drugi ponašaju prema vama. Hvala.

Naravno, još jednom izvinjenje što sam bio odsutan zbog ovih sastanaka koje sam vam najavio.
Niko ne kaže da neće i da ne mora biti ozbiljnih promena. Moraju da postoje reforme, moraju da postoje sistemske promene. Problem je u tome što je svaka Vlada do sada to ostavljala nekoj sledećoj vladi, bojeći se za svoj politički rejting.
Uvažavam što ovo kažete oko datuma za početak pregovora, samo ne bih da sada potcenjujemo taj rezultat. Kad je to toliko lako, zašto ga nisu ostvarile prethodne vlade? Kada je to toliko lako, zašto te odluke nisu donosile prethodne vlade? Ostavljale su za neka buduća vremena.
Naravno, dobra vest je da je nemačko Ministarstvo spoljnih poslova preporučilo Bundestagu da da pozitivan signal, odnosno da odobri pozitivnu odluku o otpočinjanju pregovora o članstvu Srbije u EU. To sigurno nije rešenje svih problema. Strukturne reforme moraju da budu naš sledeći cilj. Baš zato i vladajuća koalicija oko toga treba da, zajedno sa svima ostalima, sa ekonomistima, sa privrednicima, sa sindikatima, raspravi o svim ovim temama i da proba da dođe do nekog dogovora ili, ako nema dogovora, da preduzima mere koje će dovesti do finansijske konsolidacije, odnosno stabilizacije javnih finansija.
Nemam primedbi na ponašanje političkih stranaka, jer znam da svaka od stranaka gleda na ovaj problem shodno tome da li je na vlasti ili u opoziciji. Samo bih želeo da podsetim, ova ekonomska kriza nije svojina ove vlade. To je problem i kriza celog društva. Ovo je kriza svih i iz nje ne možemo izaći ukoliko u tome ne postoji učešće svih faktora u ovom društvu.
Hoćemo li i ko će u kolikoj meri podržati te strukturne reforme? Ko će i u kolikoj meri to koristiti za svoje političke i stranačke svrhe? Zato mislim da je ovo pitanje mnogo ozbiljnije i dublje od međustranačkih prepucavanja i nadmudrivanja. Ovo je pitanje koje se nalazi u rangu rešavanja političkih problema koje Srbija ima i zato tome mora da se pristupi veoma odgovorno.
Ova vlada nije bežala od problema i zatvarala oči pred problemima. Sećate se da sam ja u svom ekspozeu rekao da je Srbija zemlja koja je imala najnestabilniji kurs u regionu, da je zemlja koja je imala najniže plate i penzije u regionu, da je zemlja koja je imala najvišu stopu inflacije u regionu, da je zemlja koja ima najveću stopu nezaposlenosti u regionu. Nije se to desilo sada. To je proces koji traje.
Niko ne beži od odgovornosti. Ako ne možemo da živimo bolje, odnosno građani ako ne mogu da žive bolje, zaslužuju da postoji pravedniji sistem raspodele društvenog bogatstva.
Baš zato, kada govorimo o ovim temama, mislim da treba pronaći balans između štednje, pre svega smanjenja nepotrebnih troškova administracije, javne uprave, javnih preduzeća, reformisanje javnih preduzeća i one potrebe da postoje osnovni elementi socijalne pravde, a to znači da se ne može teret prebacivati na najsiromašnije i sa druge strane, ulaganja u razvoj i podsticanje i stranih i domaćih investicija.
(Predsedavajući: Vreme.)
Niko nije kriminalac ako se bavi privatnim biznisom. Jeste svaki kriminalac ko krši zakon i tu treba napraviti jasnu razliku. Naš je cilj da se podstakne razvoj, da se podstakne biznis, a ne da se on uništi. U tom smislu, zaista pozivam, nezavisno od ove rasprave ovde, da probamo da objedinimo sve ideje koje postoje ukoliko su one dobre. Znate da smo formirali i Nacionalni savet za privredni oporavak i svaku ideju ćemo prihvatiti. Hvala.

Ne razumem kakvi su to porivi da dobacujete kada se neko javi za reč. Da li ste vi DS ili šta ste? Ne razumem. Ako vi ne želite da se bilo ko javlja za reč ko se vama ne dopada onda recite da niko ne dolazi ovde da sa vama razgovara. Vi ste tražili da dođemo. Ako ste tražili, onda nemojte tako da reagujete.
Javio sam se zbog gospodina Mihajlova. Gube veru građani – ne znam odakle vam to. Nikada nije bilo veće poverenje građana u Vladu, po svim istraživanjima javnog mnjenja, u poslednjih 10 ili 15 godina. Nikada nije bilo veće poverenje da će biti bolje. Pogledajte istraživanja javnog mnjenja.
Sa druge strane, demografija sigurno da mora da bude prioritet, ali u uslovima kada postoji ekonomska kriza i kresanje javne potrošnje ne možete imati i jedno i drugo na isti način.
Na samom kraju, pošto sam slušao i DS i DSS o tome šta bi trebalo uraditi, samo bih želeo da vas pitam – kada znate šta bi trebalo uraditi, zašto to niste uradili kada ste bili na vlasti u poslednjih 10 godina, nego ste čekali da dođe neko drugi? Bio sam i sa jednima i sa drugima i znam dobro da je svako od vas gledao kako će to uticati na politički rejting. Ova vlada ne gleda kako će to uticati na rejting. Probleme moramo da rešavamo. Mi ih ne zovemo problemima. To je realnost u kojoj Srbija živi i mi moramo da idemo napred. To su izazovi za ovu vladu. Zato, pošto je DSS svojevremeno govorila o studiji izvodljivosti, gde je vaša parola na bilbordima – izvodljivo je, tome ste se radovali…
(Narodni poslanici dobacuju sa mesta.)
To je bilo 2005. godine.
(Predsedavajući: Molim narodne poslanike da ne dobacuju.)
Ako treba periodično da menjate svoje mišljenje, ne znam. Predomislili ste se i u redu je. Srušili ste Miloševića pričom o Evropi, a sada ste protiv EU. Sve je to legitimno. Isto tako, ja kao naslednik Miloševića predvodim Vladu koja ide u EU. To je život. To je politika. Zadovoljan sam jer sam se promenio na bolje, a vi razmislite.

Poseta koja je organizovana jeste bila deo ostvarenja obećanja koje je državni sekretar Hilari Klinton dala prilikom posete Beogradu, da će Stejt Dipartment pomoći u organizovanju jedne ovakve posete. Ostavio bih po strani političke razgovore sa potpredsednikom SAD Bajdenom i zamenikom državnog sekretara Bernsom, koji su bili veoma pozitivni i koji ukazuju na neke moguće nove osnove partnerstva koje bi imali sa SAD.
Veoma je značajna bila poseta i u ekonomskom smislu. Zašto? Zato što je sektor IT u SAD jedan od vitalnih, jedan od nosećih sektora industrijskog i uopšte društvenog razvoja u SAD. Malo je poznato da je i kod nas sektor IT sektor koji je možda i najlakše prošao i prolazi kroz ekonomsku krizu. To je sektor koji beleži rast. Govorimo da smo mi najveći izvoznici malina. Izvoz softvera iz Srbije je prošle godine bio duplo veći nego izvoz malina.
Oni koji završavaju škole iz ove oblasti, ne čekaju dugo na posao. Mislim da je perspektiva Srbije, između ostalog, ne jedino, naravno, u sektoru informacionih tehnologija. Zato Srbija treba da učini sve da privuče te kompanije da rade u Srbiji. Očekujem da će u drugoj polovini godine direktor "Majkrosofta" Stiv Balmer posetiti Srbiju.
Takođe, razgovarao sam sa "Intelom", to je bazična kompanija u oblasti informacionih tehnologija, sa IBM, oni imaju 430.000 radnika. Razgovarali smo sa "Eplom", sa "Guglom", "Pej palom", sa "Oraklom", "Hjulit pakard" itd. Postoji mogućnost za investicije u ovoj oblasti.
Želeo bih samo da kažem da ovde nije reč, nije centralno pitanje bilo da li ćemo mi sada legalno koristiti njihove softvere. Ovde je bilo reči o tome kako da mi učestvujemo u kreiranju hardvera i softvera i kako da uposlimo mlade stručnjake. Ako se to ne doda i formiranje, odnosno izgradnja nano centra u Srbiji, koja se radi zajedno sa EU, sigurno da su perspektive u ovoj oblasti dosta dobre.
Imamo i povratnih reakcija. Ono što sam ubeđen jeste da će neke od ovih kompanija veoma brzo, ne samo doći u Srbiju, jer su neke od njih već tu, nego da će ozbiljno raditi na tim projektima. U mnogim od tih kompanija naši ljudi, našeg porekla, se nalaze na rukovodećim mestima. Nama je interes da Srbija bude prisutna na ovom svetskom tržištu.
Naravno, tu je važno i da mi sa naše strane učinimo sve, a to znači, sada je stigao ministar Obradović, da školujemo stručnjake za tu oblast. Da mu ostavim vremena, da se ne biste bunili, ovde ću stati, pa neka on nastavi.

Kao što sam rekao više puta i to u praksi dokazao, sve mere koje bi trebale da se primenjuju bi trebale da budu proveravane od strane onih koji učestvuju u tim procesima. Zato su veoma važne konsultacije sa predstavnicima privrede, ekonomske nauke, sa predstavnicima finansijskih institucija, sa sindikatima itd. Mi taj dijalog vodimo.
Nemojte da mislite da tu postoji jedinstven stav oko toga šta treba uraditi. Postoje veoma različiti i suprotstavljeni stavovi, zato što su interesi suprotstavljeni. Mi nismo mogli da se dogovorimo, odnosno sindikati i poslodavci nisu mogli da se dogovore oko najniže cene rada, zato što su interesu suprotstavljeni.
Apsolutno niko nema ništa protiv i ja pozdravljam inicijativu svake stranke, svakog pojedinca da se pomogne u ovoj situaciji. Sve te mere, svi ti predlozi će sigurno biti uzeti u razmatranje i ovim pitanjima ćemo se veoma ozbiljno baviti i u sledećem periodu. Koliko god je to moguće, u tome bi trebalo da učestvuje i Narodna skupština Republike Srbije, poslaničke grupe, političke stranke i nemamo ništa protiv toga.
Pošto ovde ima dosta mera koje ste vi nabrajali i pošto ste uputili konkretno pitanje – da li smo spremni da ih sprovodimo, ja ću vam odgovoriti kontra pitanjem. Zašto vi niste bili spremni da ih sprovodite i zašto ih niste sprovodili? Kada mi budete odgovorili na to pitanje, odgovoriću vam na vaše pitanje. Hvala.