Ova rasprava koja se ovde vodi već 50 minuta uglavnom se vodi zbog javnosti i neće ostaviti nikakve reperkusije na aktuelne političke odnose u pojedinim opštinama. Jedini je problem to što su radikali navikli da napadnu SPS, a da pri tome ostanu bez odgovora.
Što se tiče gospodina Mirčića, pošto je malopre spomenuo gde su te opštine gde SPS održava nekoga na vlasti, nisam spomenuo da SPS održava bilo koga na vlasti, ali spomenuću još jednom da SPS učestvuje u vlasti u više od 80 opština u Srbiji. A, što se toga tiče, siguran sam, ako biste napravili analizu gde je na vlasti SPS i SRS, da bi to bilo sigurno 90 posto opština gde je na vlasti SRS.
Srpska radikalna stranka i Socijalistička partija Srbije svakako su najpoželjniji koalicioni partneri jedni drugima. Pa, šta onda hoćete? Da se ovde svađamo? Hoćete da nestane SPS? To vam je strateški pogrešna politika, ali to je pokušao i Đinđić, da nas uništi, pokušali su i mnogi da nas preotmu, pa nisu uspeli. Za nas je Srpska radikalna stranka prihvatljiva, mi smo njih podržali u drugom krugu lokalnih izbora i sa ovakvim rukovodstvom, jer mi ne ulazimo u rukovodstvo SRS-a.
Što se nas tiče, još jednom kažem, jednostavno ne želimo da dopustimo da se prema našoj partiji, i u odnosu na ove druge koji sa nama čine parlamentarnu većinu, tako ponašate. Da vam kažem jednu stvar – što se nas tiče, Socijalistička partija Srbije je najrasterećenija što se tiče političkih odnosa. Koja god strana da osvoji najveći broj glasova u Srbiji, svejedno nam je, ni jedna ni druga strana ne mogu bez nas. Svejedno nam je. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, gospodine Ristiću, danas ste nešto usamljeni, pošto nema drugarica i drugova demokrata na današnjoj sednici. Verovatno je juče za njih bila zanimljiva samo ta sednica da propadne ta njihova kohabitacija koju su imali sa ovima koji trenutno vrše vlast. Želim i njima da kažem, mi možemo, kao SPS, da razgovaramo o svemu, ali da rušimo Koštunicu da bi došao Tadić i da se vrate Goran Vesić, Đelić, Janjušević i Kolesar – nemojte od nas tražiti toliki mazohizam.
Što se tiče ovoga o čemu danas govorimo, gospođa Vida... Čuo sam da su ovde studenti Pravnog fakulteta, ili nekog drugog fakulteta; očigledno je da je ideal političkih struktura i političke vlasti da treba da budete što gori studenti, da imate što duži prosek studiranja, a što veći partijski staž ili želju da nekome budete poslušnici.
Mi danas imamo situaciju da Demokratska stranka, koja je u protekle tri godine smenila sve što je mogla da smeni, pa i čistačice u sudovima, zato što su nekada bile glasači SPS-a ili pretpostavljaju da su bile, sada govori o nezavisnosti sudstva, demokratiji, o tome da se nezakonito smenjuju predsednici sudova, a zaboravljaju da je Ustavni sud Srbije proglasio neustavnom odredbu po kojoj je gospođa Nataša Mićić postavila predsednike sudova za vreme vanrednog stanja. Ustavni sud nije postupio onako kako je trebalo. On je proglasio neustavnom odredbu i naredbu i odluku, a te ljude je ostavio da i dalje budu predsednici sudova, tužioci itd.
Gospođa Vida Petrović-Škero jeste bila kadar DOS-a. Vi ste je na kraju smenili ili je naterali da podnese ostavku, svejedno. Mi jesmo bili protiv nje, ali moram da kažem da smo bili protiv nje zato što smo smatrali da je ona bila kriva za izručenje Slobodana Miloševića, jer dobro je poznato u pravnom sistemu da neko ne može da izgubi zatvorenika ili pritvorenika iz pritvora. Slobodan Milošević je bio pritvoren u Okružnom zatvoru u Beogradu na osnovu druge krivične prijave, on je nestao u toku 28. juna. Nalog je mogao da da, onako kako to ide po našem zakonu i Ustavu, samo neko iz oblasti pravosuđa.
Što se tiče toga, ustanovljeno je da Vida Petrović-Škero nije dala takav nalog, takav nalog je pismeno dao pomoćnik ministra Batića, gospodin Dragan Vulić. Evo ovde tog naloga i on glasi: "Na osnovu odluke Vlade Republike Srbije nalažem vam da okrivljenog Milošević Slobodana predate ovlašćenim predstavnicima Međunarodnog tribunala za krivično gonjenje lica odgovornih za teška kršenja međunarodnog humanitarnog prava...." – pomoćnik ministra.
I sada gospodin Ristić govori o tome da se izvršna vlast meša u pravosuđe, a gde će veće mešanje od ovoga.
Pitam i ministra Stojkovića – da li je ovo krivično delo i hoće li neko povodom toga odgovarati, zato što je to u sklopu krivične prijave koju je SPS podnela protiv onih koji su odgovorni za kidnapovanje Slobodana Miloševića?
A što se tiče ovoga o čemu je govorio Žarko Obradović (izvinjavam se, gospodine predsedniče, samo još ovu rečenicu), naravno da su oni koje je DOS doveo da budu sudije i tužioci u proteklih nekoliko godina, što se tiče SPS-a, imali obrnut princip od principa prezumpcije nevinosti. Po tom principu niko nije kriv dok se ne dokaže da je kriv, a po principu DOS-a u to vreme svi socijalisti su bili krivi dok ne dokažu da nisu krivi.
Ovom čoveku iz Boljevca, zato što je bio socijalista, izrečena je zatvorska kazna od tri meseca za navodno primanje mita od 500 maraka. Nešto sam malopre računao, koliko li to godina ili vekova treba te demokrate Janjušević i Kolesar da budu u zatvoru kada je ovaj za 500 maraka dobio tri meseca. Ne mogu da izračunam da li je 100, 200, 300 ili 500 godina, drugarice i drugovi demokrate.

Pošto su se pomešale replike, povrede Poslovnika itd., gospodin Ristić je onako uzgred polemisao i sa nekim mojim stavovima. Slušajući gospodina Boška Ristića i znajući šta je bilo u prethodne tri godine moram da mu kažem da se on nalazi u pravnoj i činjeničnoj zabludi. Koliko se sećam, gospodin Ristić je bio na čelu tog odbora koji je rekao da mandati pripadaju poslanicima, pa su Bane Ivković i ovi ostali "spavači", koji su tada bili budni, održavali vlast Demokratske stranke nekoliko godina. Bane Ivković je imao krivične prijave koje su stajale u vašim stolovima. Da li je to nezavisno pravosuđe?
Da li je pritisak na pravosuđe, na tužilaštvo zalaganje da Jovan Prijić ostane specijalni tužilac? Da se razumemo, SPS je apsolutno protiv toga da on ostane na tom mestu. Vi to tumačite kako hoćete, da li je pritisak ili nije, ali smo apsolutno protiv, zato što je čovek nalagao, ispitivao nekoliko hiljada, a neću da kažem da je 12.000, možda nije svih 12.000 on ispitivao; 12.000 ljudi u vreme vanrednog stanja je uhapšeno, bez odluke nadležnog suda, bez prava na advokata. Kako neko može podržavati čoveka da ostane na tom mestu?
Vi ćete se, ako ga ostavite na tom mestu, ogrešiti o moralne principe. Uostalom, koja je efikasnost njegovog rada, šta je to bilo efikasno u njegovom radu? Da li je rešen ijedan slučaj, osim ubistva Boška Buhe? Juče sam pročitao u novinama da je Nenad Opačić oslobođen optužbe, istina u "Vojvođanskim novinama", i tako dalje. O čemu mi ovde govorimo?
Boško Ristić govori da ne treba da se priča o procesima koji su u toku. Naravno da ne treba da se priča, jer je to pritisak na pravosudne organe. U vreme vlasti DS-a i DOS-a pričalo se o procesima koji još nisu bili ni pokrenuti, a prvo je bilo objavljeno na RTS-u – proces, a posle nekoliko dana smo to mogli da čujemo, krivične prijave su bile napisane. Uostalom, vi ste na sastanku odlučili ko treba da se hapsi u Srbiji, na sastanku vaše političke koalicije DOS.
Prema tome, što se tiče ovih upadanja u banku i svega ostalog, što jes, jes, oni što su to uradili treba da odgovaraju, to je naš principijelni stav.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Dačiću.)
Postoji samo jedan problem, gospodine Ristiću, uradili su to sa vama, pa ne možete ni vi da budete oslobođeni od te odgovornosti. Samo je tu bitno da ste vi, kada je to trebalo, sa njima bili najbolji prijatelji, oni su bili vaše udarne pesnice, a sada se ne libite da o njima govorite sve najgore.
Što se nas tiče, mi nikada nismo ni imali dogovor sa drugim strankama, osim sa DSS-om, i dan-danas to govorimo: bolje je da u ovoj Srbiji Vladu vodi DSS, nego ono što je bila alternativa u to vreme, a to je vlada Zorana Živkovića, pa da u toj vladi Vladan Batić bude ministar pravde, koji hoće da uvede smrtnu kaznu da bi pobio političke protivnike ili da bude Žarko Korać, koji organizuje "gej parade" po Srbiji, ili da u toj vladi ...
(Predsedavajući: Gospodine Dačiću, četiri i po minuta.)
Dobro, mogao bih da nastavim dalje, ali da stanem ovde kod ovoga.
Samo da ispravim gospodina Vučića, pogrešno me je razumeo. Nije kažnjen ovaj čovek u Boljevcu za 500 maraka tri godine, nego tri meseca, tako da ta kazna za ove iz DOS-a ne bi bila deset hiljada godina, nego bi bila možda dve ili tri hiljade godina.

Kad smo već kod koalicionih partnera, niko se baš nije u svojoj istoriji usrećio sa koalicionim partnerima, ni mi, ni vi, ni ovi što su sad itd. Više puta sam rekao, što se nas tiče, imamo strateški dogovor sa DSS, nismo ulazili u pojedinačna kadrovska pitanja. Dok imamo strateški dogovor, mi smo jedna ozbiljna politička stranka i kod nas nema "spavača".
"Spavača" ima. Da pitam gospodina Ristića, kako to da Nenad Bogdanović nije glasao za smenu Predraga Markovića. Je l' zaspao? Evo vam listing, gospodine Ristiću, ne znam da li ste vi još neki faktor u DS ili niste, ali možemo ovo da damo i Čedi Jovanoviću, pošto je i on neki faktor u DS, ili možda više nije. Ali, u svakom slučaju, Nenad Bogdanović nije glasao za smenu Predraga Markovića. Čiji je on "spavač"?
Što se tiče DS-a, DS izražava veliki stepen odbojnosti prema SPS-u, što mi sa zadovoljstvom prihvatamo i moram da kažem da imamo duplo veći stepen odbojnosti prema njima, nego što oni imaju prema nama. Što se toga tiče, što se tiče Demokratske stranke, svakako da je ona više puta ovde pokušavala da drži neke političke pridike drugim političkim strankama o tome kako žele da se ponašaju, sa kim žele da budu u koaliciji, sa kim ne žele da budu u koaliciji itd.
Što se nas tiče, DS je stranka sa kojom nemamo nikakvu saradnju i nemamo nikakve odnose. Da li bismo želeli da buduća vlada Srbije bude drugačija? Naravno da bismo želeli. Naš cilj je da na sledećim izborima mi ne podržavamo ničiju vladu, nego da neko podržava našu vladu. Naravno, to je, gospodo radikali, moguće, i vi to znate, zato što smo zajedno bili u jednoj takvoj vladi. Nadam se da ćemo ponovo biti u nekoj takvoj vladi. Demokratska stranka treba da shvati: ne možete vi da napadate SPS za proteklih deset godina kada smo bili na vlasti. Znači, ne valjaju vam socijalisti, ne valjaju vam ovi socijalisti koji su ostali socijalisti posle pet godina progona, a valja vam Bogoljub Karić, valjaju vam oni koji su preko socijalista zaradili pare. Naravno da vam valjaju, jer para voli paru.
(Predsedavajući: Vreme, gospodine Dačiću.)
Što se nas tiče, nećemo raditi ni za koga drugoga. Radićemo za Srbiju i za strateške interese SPS-a.
Gospodine Ristiću, doneću vam odozgo, čim odem do kancelarije, molim predsedavajućeg da bude toliko fin, kao što i jeste, da mi omogući da gospodinu Ristiću pročitam odluku Ustavnog suda o tome šta je Ustavni sud proglasio neustavnim. Nemojte da govorite nešto što nije istina. Ustavni sud je proglasio neustavnim mnoge odredbe i naredbe koje su bile u vreme vanrednog stanja. Nemojte govoriti da su samo dve proglašene neustavnim. To što Ustavni sud nije išao do kraja, pa nije poništio sve radnje i postupke koji iz toga proizilaze, to je njihova odgovornost. Oni koji su...
(Predsedavajući: Hvala vam, gospodine Dačiću.)
... uveli vanredno stanje i koji su donosili te neustavne odredbe trebalo bi takođe da odgovaraju.

Iskoristiću ono što sam malopre zamolio predsedavajućeg da dopunim svoju repliku od prošlog puta sa gospodinom Ristićem; naravno, i gospodin Vučić je govorio o SPS-u, ali ne bih se sada vraćao na to. Mi smo bili koalicioni partneri, i život je takav da je u Srbiji danas svako sa svakim u koaliciji, a ja sada mogu da polemišem sa tim ko je učestvovao u onoj ili ovoj radnji.
Međutim, ono što je sigurno, to je da se najveći broj ljudi koji su u Srbiji okarakterisani da nešto nisu uradili u skladu sa zakonom još pre 5. oktobra, a neki od njih već 6. oktobra, preselio u redove DOS-a. Prema tome, u tome potpuno imate našu podršku i mi tražimo da se lopovi koji su se pozivali na socijaliste hapse. Ali, moram da vam kažem, ti naši su bili bebe u odnosu na ove što su došli posle.
Znači, imajući sve to u vidu... a takođe je i SRS sve te stvari znala, i tada kada je podržavala SPS svi smo se zajedno borili da se takve stvari iskorene u tih 10 godina, ili manje, koliko je SRS bila sa nama u koaliciji. Ja na to stavljam tačku i nije mi uopšte cilj da polemišem sa Srpskom radikalnom strankom. Za mene je meta u koju udaram Demokratska stranka. Što se toga tiče, to će biti i nadalje.
Što se tiče Demokratske stranke, ona je nama mnogo pomogla da se očistimo, što se tiče nekih primedaba o izbornoj krađi, jer nam je uzela Baneta Ivkovića. Uzeo je pre toga DOS i još jednog, koji je učestvovao u svemu tome, pa se sada nalazi u redovima ove parlamentarne većine koja je ovde u Skupštini Srbije. Jednostavno, vi nam polako pomažete da mi lepo očistimo svoje redove i mi vam na tome zahvaljujemo.
U svakom slučaju, javio sam se isključivo zbog toga da gospodinu Ristiću pročitam odluku Ustavnog suda, ako mi dozvoljavate.
(Predsedavajući: U tri minuta, ono što vam je ostalo do tri minuta.)
Osmog jula 2004. godine Ustavni sud Srbije je doneo Odluku koja glasi ovako – utvrđuje se da određene odredbe Naredbe o posebnim merama koje se primenjuju u vreme vanrednog stanja u vreme važenja nisu bile u saglasnosti sa Ustavom i zakonom.
Da vas podsetim koje su to mere: državni organi imaju posebne nadležnosti za vreme vanrednog stanja; lice se može prinudno dovesti i zadržati u službenim prostorijama do 30 dana; lice nema pravo na branioca u smislu Krivičnog zakona (to je proglašeno neustavnim).
Druga tačka: utvrđuje se da naredba o sprečavanju javnog obaveštavanja, rasturanja štampe i drugih obaveštenja o razlozima za proglašenje vanrednog stanja i primeni mera u vreme vanrednog stanja nije bila u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Ta naredba je podrazumevala da se u vreme vanrednog stanja u medijima moglo objavljivati samo ono što izađe iz Biroa za komunikacije Vlade Republike Srbije. Znači, nije se smelo u vreme vanrednog stanja polemisati i iznositi drugačije mišljenje o razlozima za uvođenje vanrednog stanja, a znate šta to znači? To znači – cenzura.
Treća tačka: utvrđuje se da Naredba o posebnim merama u oblasti pravosuđa koje se primenjuju za vreme vanrednog stanja u vreme važenja nije bila u saglasnosti sa Ustavom i zakonom. Pročitaću tu odredbu, gospodine Ristiću.
(Predsedavajući: Samo što kraće, gospodine Dačiću, završite.)
Dobro, pošto i vi volite Natašu Mićić, dozvolite da pročitam njenu naredbu.
Znači, Naredba o posebnim merama u oblasti pravosuđa koje se primenjuju za vreme vanrednog stanja, potpisala je Nataša Mićić 21. marta 2003. godine: Za vršioca dužnosti predsednika Vrhovnog suda imenuje se Sonja Brkić, predsednik Okružnog suda u Novom Sadu. Sa dužnosti republičkog javnog tužioca privremeno se suspenduje Siniša Simić. Za vršioca dužnosti republičkog javnog tužioca imenuje se Đorđe Ostojić. Ovlašćuju se vršioci dužnosti, prethodno pročitani, da preduzimaju mere suspenzije predsednika neposredno nižih sudova i javnih tužilaca i imenuju vršioci dužnosti u skladu sa zakonom.
Ovo je, dame i gospodo, proglašeno neustavnim. O čemu vi pričate, gospodine Ristiću? Malopre ste tvrdili pogrešno ovde, da li iz neznanja ili namerno, svejedno, da su suspendovane samo dve mere odlukom Ustavnog suda.
Još jedna odluka je tu bitna, a to je da je direktor BIA po ovim naredbama imao pravo da bez odluke nadležnog suda da nalog za prisluškivanje ljudi. Vi ste to obilato koristili, prisluškivali političare i novinare za vreme vanrednog stanja.
Ovo je, dame i gospodo, odluka Ustavnog suda Srbije. Sada kada treba da smenimo ljude koji su postavljeni neustavno, vi kažete da je to napad na pravosuđe. Mislim, gospodine Ristiću, da ste ipak u pravnoj i činjeničnoj zabludi.

Ovo nije replika, nego jedna reakcija. Očigledno je došlo do zabune, pošto se iz onoga što je govorio gospodin Vučić suštinski može zaključiti da se obraćao SPS-u. Želim da kažem da nikakvih dobacivanja nema iz poslaničke grupe SPS i nijedan poslanik SPS-a ne dobacuje bilo kome, niti je to uradio ovom prilikom. Molim i sve druge poslanike da za sve što imaju da kažu izađu ovde za govornicu ili, ako su baš toliko žustri, da se nađemo u hodniku.
U svakom slučaju, verovatno je gospodin Vučić pogrešno shvatio da je dobacivanje iz redova SPS-a i zato mu je ton bio takav. Inače, mislim da nema razloga za takav ton. Što se nas tiče, mi ništa ne radimo tajno, niti imamo bilo kakvu promenu naše politike svakoga dana. Jasno je šta se ovde dešavalo i ovih dana.
Malopre smo pričali o Dafini, o Jezdi i o svemu ostalom. Malo sam pokušavao da se setim, pošto nikada nisam imao nikakve veze sa njima, ko je uzimao pare od tih ljudi, mimo drugih građana. Ne mogu da se setim ijednoga ko se nalazio na tom spisku, a ko se sada nalazi u rukovodstvu SPS-a. Gde su ti ljudi, ne znam, ali se sećam da je Dragoljub Mićunović, kako kaže Jezda, uzimao pare od Jezdimira Vasiljevića. Sećam se da je i Dafina izjavila da je Zoran Đinđić podigao svoju ušteđevinu, a da drugi građani to nisu mogli. Da li je to tačno ili ne, nemojte mi dobacivati sa mesta, nego izađite i kažite šta hoćete. Ne možete vi kad neko spomene vašeg čoveka da kažete "sram vas bilo", a vi možete ostale da valjate po blatu. Svaki čovek za Srbiju je podjednako vredan.
Dame i gospodo, drugarice i drugovi demokrate, nemojte se vi ovde pred nama svima ubeđivati ko više od vas voli Đinđića, a unutar stranke se ubiste da izbacite sve one koji nasleđuju lik i delo Zorana Đinđića. U svakom slučaju, to je vaš problem. Šta imamo mi sa tim? Mi ga nismo ni birali, mi ga nismo ni ubili. To je problem vaše stranke i problem ove države. Samo, SPS nemojte u to da mešate. Imate vi dosta stvari kojima treba da se bavite, i u drugim strankama, pa nemojte se mnogo interesovati za našu stranku. Svi naši poslanici su probuđeni, budni su, nisu "spavači".
Što se tiče Demokratske stranke, očigledno im je smetao Milošević i socijalisti, a ne smetaju im biznismeni koji su se obogatili za vreme Miloševića. Bogoljub Karić je demokratska snaga, po vama. Miodrag Kostić je bio direktor Demokratske stranke. Gde su to ostali biznismeni? Molim vas, barem imajte iste aršine. Ne mogu da vam budu draži oni koji su se obogatili na račun vlasti onih koje vi toliko ne možete da podnesete. Onda budite korektni prema svima.
Što se tiče SPS-a (tu prekidam svaku dalju polemiku), izneli smo naše stavove, Žarko Obradović je izneo stavove o ovom pitanju. Mi imamo određene primedbe na neke predloge rešenja, a inače se slažemo da u pravosuđu, tužilaštvu i drugim državnim organima ne treba da bude političkog pritiska.
Naravno, nije dobro što su se oni ljudi koji su promenili 95% predsednika sudova kada su došli na vlast, oni koji su postavljali ljude neustavnim odlukama za vreme vanrednog stanja...
(Predsednik: Vreme.)
...sada setili da se ipak ponekad treba i pridržavati zakona, kako bi rekao jedan drug Stari, ko pijan plota. Kasno su se setili. Ali, dobro je da se sećaju njega, jer neki od njih su bili u Kumrovcu, za razliku od mene koji tamo nikada nisam bio; pa, vi ste zaista pravi levičari i drago mi je da je Socijalistička internacionala zaista shvatila ko je u Srbiji pravi levičar, a to je Demokratska stranka, naravno, nažalost.

Dame i gospodo, naravno da je povređen Poslovnik, jer narodni poslanici su obavezni, kao što znate, ne samo da govore istinu, nego i da govore ono što uglavnom sami pripreme. Iz ovoga što je gospođa ili gospođica Blagica pročitala, moram da primetim da se krije duh Danice Drašković.
U svakom slučaju to njoj ne zameram, to je njena poslanička, politička i parlamentarna obaveza, ali mi ceo dan ovde raspravljamo o nečemu što nije tema današnje rasprave. Tema današnje rasprave je progon porodice bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije. Danas mi možemo suditi o političkim strankama na jedan ili na drugi način.
Naravno da mi znamo da ste vi politički protivnici SPS-a, Slobodana Miloševića ili SRS, Vojislava Šešelja i bilo koga drugoga. To je vaše političko pravo da mislite drugačije, to je vaše političko pravo da kažete da je vaša politika pogrešna ili ispravna. Niko nema pravo da izriče unapred presude i ocene o nekima o kojima suđenje još nije ni završeno.
Vi znate, kada je sada Božidar Đelić govori o tome kako ne treba izvršna vlast da se meša u sudsku vlast, kada su bili pohapšeni neki ministri bivše DOS-ove vlasti, kao Marija Rašeta, odmah je rečeno da se oni oslobode iz pritvora, da niko nije kriv dok se ne dokaže da je kriv, a za socijaliste i radikale delom, jer nisu bili u tolikoj meri u zatvorima, unapred je bilo predviđeno, ne ona parola "niko nije kriv dok se ne dokaže da je kriv", nego je svako morao da dokazuje na sudu svoju nevinost, umesto da oni koji ga terete dokazuju da je neko kriv.
Prvo se objavi presuda, pa se onda posle toga objavi kako nije ni došlo do nekog političkog procesa. Vi govorite o dnevnicima RTS-a. U vreme DOS-ove vlasti socijalisti su mogli da se pojave u dnevnicima samo kada je neko uhapšen.
Naravno, ne bih govorio o tome kako svako ocenjuje političku vladavinu, da li je bila demokratija ili diktatura, ali svi moraju da shvate da je vreme pretnji i političkih pritisaka, fizičkih prisiljavanja, prošlost. SPS nema nikakve veze sa bilo kojim zločinom iz prošlosti. SPS nema nikakve veze sa onim što se i danas ovde spočitava nama i predsedniku Srbije, i to želim javno i otvoreno ovde da kažem.
S druge strane, mnogi treba da objasne šta su radili u vreme posle 5. oktobra. Da li je to bila demokratija ili diktatura?
Da li se ovde glasalo iz Bodruma, iz Soluna, da li su se ovde cepale poslaničke grupe i podmićivali poslanici, da li su hapšeni ljudi na osnovu odluke političkih lidera, da li je Slobodan Milošević odveden iz zatvora i kidnapovan na osnovu naređenja neovlašćenog lica, pomoćnika ili zamenika, ne znam šta je tada bio ministra Batić, gospodin se zvao Vulić.
Hoće li neko za to odgovarati, za kršenje Ustava i zakona. Što se toga tiče, želim da zaista ovde ukažem na to da bi trebalo da razgovaramo o suštini ovog problema. Ovo nije politička rasprava. Ako želite političku raspravu i političko nadmetanje, pa nadmetaćemo se.
Ovde su spominjani jogi letači. Ako neke stranke nastave ovako da rade, jogi letači će za njih biti politički uzor. Znači, što se nas tiče, SPS-a, još jednom kažem - mi smo se danas okupili ovde na osnovu zahteva 104 poslanika, znači, 82 poslanika SRS i 22 poslanika SPS-a, da raspravljamo o temi na koju imamo pravo. Otkud vama pravo da kažete da predsednik ne sme da zakaže tu sednicu.
Predsednik ne zakazuje tu sednicu, zakazuju je poslanici, a predsednik samo određuje vreme kada će sednica biti održana.
Vi koji govorite o demokratiji i toleranciji, za vas je demokratija samo kada vam protivnik visi na banderi ili se nalazi u CZ-u, ili ako mu ne možete ni tu ništa, da ode u Hag.
Što se toga tiče, dobro je poznato i suđenje će jasno pokazati ko je štitio i te koji su organizovali zločin na Ibarskoj magistrali. Nemojte se iznenaditi da neki novi Beba Popović počne da priča nešto novo.
Vi, ti ljudi sa kojima ste se vi družili, oni su vodili politiku u ovoj zemlji, a predsedništvo DOS-a je bilo samo statutarna komisija.

Hvala. Mislio sam da ste mi zaboravili ime ili da nećete da ga spomenete, ali hvala vam što ste se setili.
Zakon o radu je osnovni zakon koji se tiče zaposlenih i baš zbog toga mislim da zaslužuje našu posebnu pažnju. Nisam primetio da je ovaj zakon pobudio posebnu pažnju, nažalost i poslaničkih klubova, a i medija i političara.
Ako slušate medije, otvorite novine, videćete da o tome gotovo da ništa nema u medijima, da je osnovna tema da li Bogoljub Karić kupuje poslanike, da je osnovna tema ko će preći iz koje političke stranke u drugu političku stranku itd.
Nema onoga što je od interesa za one koji rade i baš zato SPS želi da ovom zakonu da posebnu važnost, kao što je dala zakonu, koji ste nažalost usvojili gotovo jednoglasno u Narodnoj skupštini Republike Srbije, o izjednačavanju prava partizana i četnika. SPS je partija onih koji žive od svog rada i zato želimo da ovde istaknemo nekoliko osnovnih naznaka.
Prvo, ne bih govorio o prošlom Zakonu o radu. Prošli Zakon o radu je bio jedan od najgorih zakona koji je postojao u Evropi. Prošli Zakon o radu je imao negativno mišljenje Međunarodne organizacije rada. Prošli Zakon o radu, odnosno važeći Zakon o radu, usvojen je uz očiglednu krađu prilikom glasanja, ali to nije najgore.
Taj zakon o radu je uneo, u skladu sa novim sistemom vrednosti koji je nastao posle 5. oktobra, potpuno drugačiji pogled na ono što se zove privredna sfera ili bilo koja druga sfera gde postoji odnos poslodavca i zaposlenog. Mi znamo da danas nije vreme radnika. Danas je vreme i era poslodavaca. Danas je vreme i era profita.
Danas kažete da nema samoupravljanja, ali ima radnika. Šta ćemo sa pravima radnika? Ovaj zakon je bolji od postojećeg zakona i to nije sporno. U obrazovanju, stručnom osposobljavanju, usavršavanju zaposlenih ovaj zakon je bolji. U oblasti zasnivanja radnog odnosa, odnosno obaveza poslodavca da dostavi fotokopiju prijave na obavezno socijalno osiguranje, takođe je bolji. U odeljku koji se odnosi na odmore i odsustva, odnosno godišnji odmor, takođe je bolji od postojećeg zakona.
Bolje rešenje je i u delu koji se odnosi na zaštitu zaposlenih, odnosno zaštitu invalida rada. Unapređenje je i u delu naknada troškova i drugih primanja. Sada je obaveza poslodavca da isplati otpremninu, pogrebne troškove, naknadu štete zbog povrede na radu i profesionalnog oboljenja zaposlenog.
Nešto bolje rešenje je u oblasti koja se odnosi na otkaz od strane poslodavca, jer se predviđa upozorenje poslodavca i mišljenje sindikata pre otkaza. Kada je reč o višku zaposlenih takođe je obaveza poslodavca da donese program rešavanja viška zaposlenih i utvrđivanje kriterijuma.
Ovaj zakon unosi neke nove oblasti, potraživanje zaposlenog u slučaju stečaja, formiranje fonda solidarnosti i nešto što je zanimljivo, a to je zabrana diskriminacije ili kako ovde stoji u jednom delu – seksualnog uznemiravanja.
Želim da ukažem da se u oblasti radnih odnosa Srbija danas, nažalost, ne nalazi u 20. veku. Srbija se danas, što se prava radnika i realnog faktičkog stanja tiče, nalazi u 19. veku.
Ne znam da li znate, i pitajte radnike u preduzećima, a nisu radnici u preduzećima samo u društvenom ili državnom sektoru, radnici su i u privatnim preduzećima, pitajte ih kako izgleda doći do radnog odnosa. Pitajte ih da li će neko primiti u radni odnos mladu devojku ili ženu, i prvo pitanje je hoće li slučajno ostati trudna u narednih godinu dana. Ako ima nameru da sa nekim ostane trudna, teško će dobiti posao u tom preduzeću.
Direktori su danas bogovi. Radnici su robovi, a direktori su bogovi. Direktori postavljaju sindikat, u nekim preduzećima direktori predsedavaju sindikatima. Takođe, radno vreme; ko danas vodi računa o radnom vremenu? Sme li radnik da postavi pitanje svom šefu kada mu kaže da treba da radi popodne ili noću? To je, dame i gospodo, bilo u prošlom veku. Ako hoćete moderno zakonodavstvo, moramo ići u korak sa socijalnom poveljom koja postoji u Evropskoj uniji više od 10 godina.
Takođe, mi smo predložili za treće dete – i naš je amandman, a to je slabost ovog zakona što nije prihvaćen, pa nema porodiljskog odsustva za treće dete u trajanju od dve godine – porodiljsko odsustvo od dve godine zato što želimo dobro našoj zemlji i našem narodu. Nećemo valjda kao Tito, koji je bio kum svakom devetom detetu. Ajmo mi da budemo kumovi svakom trećem detetu i da podstaknemo natalitet našeg naroda.
Zatim, organizovanje poslodavaca i zaposlenih; postoji socijalno-ekonomski savet. Znate kako, imate organizacije poslodavaca, imate organizacije sindikata, a imate u socijalno-ekonomskom savetu i predstavnike Vlade.
Ako uzmete Bogoljuba Karića, koji ima udruženje industrijalaca, koje pretenduje da bude udruženje poslodavaca, koji ima dobre odnose sa sindikatima i ako imate Bogoljuba Karića koji će da vas kupi ovde i da uđe i u Vladu, hoće li on sutra biti taj jedan koji objedinjuje svo troje?
Što se nas tiče, ovaj zakon ima ozbiljne nedostatke. Nema toplog obroka i regresa, nema bitnog poboljšanja u zaštiti zaposlenog od otkaza, zadržana su rešenja važećeg zakona kada je reč o radu na određeno vreme, nema oglasa, konkursa, nema porodiljskog odsustva za treće dete u trajanju od dve godine, novčane naknade za nezaposlena lica i novčane naknade za lica koja ostanu bez posla kao tehnološki višak su mizerne.
Ako neko misli da je veliki napredak ovog zakona što je uneta zabrana seksualnog uznemiravanja, takođe ne znate šta se dešava u našim preduzećima.
Navešću samo jedan primer novog vlasnika Župe iz Kruševca, koja je u novinama izjavila, žena, kaže - jedna od prvih mojih odluka je bila da koga uhvatimo da spava na poslu kaznimo sa umanjenjem plate od 10%, koga uhvatimo da sa suprugom radi one stvari kaznimo 20%, a koga uhvatimo da se švaleriše na radnom mestu nagradimo 30%. O čemu mi ovde govorimo? Uneli ste u ovaj zakon jednu odredbu koja je arbitrarna i koja može da se tumači na različite načine.
Naravno, suštinska primedba SPS-a na ovaj zakon je data u amandmanu na član 255. Osnovna stvar u sindikalnoj borbi je bio kolektivni ugovor. Kolektivno pregovaranje je ono za šta su se radnici borili vekovima, da sindikat natera poslodavce da mora da im potpiše kolektivni ugovor, koji će im garantovati određena prava, visinu zarade itd. Ovde u ovom zakonu ste predvideli da kolektivni ugovor važi samo za one poslodavce koji su članovi reprezentativnog udruženja poslodavaca. Podsetio bih na to da su danas članovi reprezentativnog udruženja poslodavaca svega 10 do 20% poslodavaca. Vi pravite zakon u kojem predviđate kolektivne ugovore samo za 10 ili 20% poslodavaca u Srbiji.
Predvideli ste da ministar može arbitrarno da odluči ko će kolektivne ugovore primenjivati i bez saglasnosti. To je apsolutno pogrešna stvar. Mi tražimo, i tu podržavamo sindikat, da kolektivni ugovor mora neposredno da se primenjuje za sve poslodavce, inače nemojmo da donosimo zakone o radu koji se ne mogu primenjivati.
Zašto bi neki poslodavac bio član udruženja ako mu se nameću neke obaveze. Neko će reći - strani investitori su protiv tolikog prava i radnika i sindikata. Strani investitori se, dame i gospodo, u ovoj zemlji danas suočavaju sa manjim prava radnika nego što postoje na Zapadu, i to je istina. Nije im smetao ni ovaj afrički zakon o radu koji je sada na snazi da investiraju u Srbiju.
Molim predstavnike Vlade da prihvate naš amandman. Ovaj zakon jeste bolji od postojećeg, ali ako se ovaj amandman ne prihvati, upozoravam da je veliko pitanje da li će SPS glasati za ovaj zakon o radu, čak i po cenu da ne bude usvojen novi zakon o radu. To je osnovna stvar koju radnici traže, da se kolektivni ugovor primenjuje na sva preduzeća, a ne samo na one koji su članovi udruženja poslodavaca.
Znači, pošto Ministarstvo do sada nije prihvatilo ovaj predlog, predlažem da ga razmotri još jednom. Ovo je kapitalna stvar. Ne samo za SPS, za sve nas, za radnike, za one koji žive od ovog rada u ovoj državi, jer mnogi ljudi ne mogu ni da žive od svog rada jer nemaju šta da rade.

Zahvaljujem, gospodine Markoviću, što ste prevalili preko usana moje ime i prezime. Zahvalan sam vam na tome. Prekidam, i još jednom pozivam predstavnike Vlade i ministra da prihvate naš ključni i suštinski amandman. U suprotnom, veliko je pitanje da li će SPS podržati ovaj zakon o radu, iako je on bolji od postojećeg zakona, koji je bio u vreme DOS-ove vlasti.

Znam da ministru nije lako. On je jedini, praktično, pripadnik, pa ako mogu tako da ga nazovem, a da se on ne naljuti, što on jeste pripadnik levice u ovoj vladi. Nalazi se između čekića i nakovnja. Nalazi se između onih koji su za liberalni i neoliberalni koncept ekonomije i između njegovih uverenja da treba da bude na strani radnika.
U skladu sa tim on predlaže i brani nešto što jeste zvanična politika Vlade, iz bojazni da će to naljutiti neke strane investitore, da neće dolaziti u našu zemlju, jer ponovo će navodno tu biti neki samoupravni sistem itd. Ovde nije reč o tome. Ovde je reč o praktičnom problemu.
Čime vi terate poslodavce da postanu članovi udruženja poslodavaca. Zašto bi neko postao član udruženja poslodavaca? Reprezentativno udruženje poslodavaca danas mora da ima 10% poslodavaca u svom članstvu. Možemo doći u situaciju da ostanemo bez ijednog partnera u kolektivnom pregovaranju, jer poslodavci neće imati interes da budu učlanjeni u udruženje poslodavaca. Šta ćemo sa 90% poslodavaca u Srbiji? Na koga se u stvari ova odredba zakona o kolektivnom ugovoru primenjuje? Primenjuje se na one poslodavce koji se nalaze u udruženju poslodavaca.
Samo da vam kažem, gospodine ministre, nisu svi radnici članovi sindikata, pa se na njih primenjuje ono što reprezentativni sindikat ispregovara o kolektivnom ugovaranju. Ako to može da važi za radnike, onda mora da važi i za poslodavce. Nisu nama miliji poslodavci i neko ko misli da zaradi na nečijem radu nego oni koji taj rad stvaraju i koji rade. Zato je ovo principijelno pitanje.
Meni je žao što sa ministrom, a koji pripada levici, moram o tome da diskutujem. Bilo bi mi logično da o tome diskutujem sa DSS-om, G17 plus, radikalima, demokratama, mada demokrate su, drugarice i drugovi - levičari, ali oni su odavno otišli na drugu stranu. U svakom slučaju, žao mi je što sa vama o treba da polemišem. Ostavite obavezu da se to primenjuje na sve poslodavce, a dajte sebi diskreciono pravo da određene grane ili poslodavce oslobodite primene ovih kolektivnih ugovora, a ne obrnuto. To je osnovno pitanje.
Mi nemamo zakon o poslodavcima, nemamo zakon o sindikatima, vi to znate. Danas imamo sindikate koji su pod nečijim političkim uticajem bili, imamo poslodavce koji su takođe pod nečijim političkim uticajem. Zato je ovo za nas veoma važno pitanje. Imaćemo nepokrivenu oblast i veliki broj poslodavaca za koje neće važiti obaveza potpisivanja kolektivnih ugovora, već samo primena ovog zakona o radu. Ovaj zakon o radu je bolji od postojećeg.
(Predsedavajući: Vreme.)
Ali je veoma važno da ljudi shvate da to što neko ima para i što formira preduzeće, ne znači da je onaj koji radi kod njega rob bez ikakvih prava, da za njega mora da važi, osim zakona o radu, i pravo ljudi... zašto neko u privatnim preduzećima nema sindikate, zašto se ne zapitate to...

Replicirao sam gospodinu ministru, izvinjavam se ako sam prekoračio vreme. Još jednom insistiram na ovome da je to veoma važno pitanje i da mislim da Vlada ne bi trebala olako da prelazi preko toga.
Jedna je stvar šta pregovara sa Evropskom unijom. Kada uđemo u Evropsku uniju, a svi poslodavci, niko ih ne tera, oni sami su članovi nekih udruženja. To je drugo pitanje. Promenimo zakon. Nemojmo tako 10-15 godina pre nego što ćemo ući u Evropsku uniju, kao što je G17 uradio, otvorio je vrata i liberalizovao je spoljnu trgovinu, imamo ogroman spoljnotrgovinski deficit. Dinkić je ovde priznao da je napravljena greška zato što je to učinjeno pre vremena.
Nemojmo zato sada i ovde. Donećemo zakon, imamo instituciju kolektivnih ugovora, ali neće imati ko da ih primenjuje, jer neće biti članovi udruženja poslodavaca.

Dame i gospodo, javio sam se za repliku na izlaganje gospodina ministra Lalovića, a pošto nisam spomenut u diskusiji onih koji postavljaju velika pitanja, nemam razloga da odgovaram, pošto smo godinama zajedno i mi i oni postavljali velika pitanja i davali velike odgovore. Prema tome, ne vidim zašto bi danas bila drugačija pozicija.
Što se toga tiče, još jednom želim da ponovim da SPS, naravno, interesuju poslodavci, ali mnogo više od toga nas interesuju oni koji rade kod tih poslodavac. Tajkuni, bogataši, pljačkaši koji su se obogatili za ovih petnaestak godina, nas ne interesuju.
U skladu sa tim, i dalje insistiramo na tome da se iznađe rešenje da kolektivni ugovori moraju važiti za poslodavce. Ne znam da li vi razumete o čemu se ovde radi. Postoji udruženje poslodavaca, jedno koje se podelilo. Jedno koje vodi Rata Ninković, sa drugim krilom koje vodi gospodin, mislim, Zagorac, čije se ime pojavljuje kao jedno od organizatora Masona, i postoji Bogoljub Karić, koji organizuje Udruženje industrijalaca. Zašto bi neki biznismen, zašto bi neki poslodavac bio član udruženja poslodavaca? Šta on time dobija? Čime ga vi terate? A ako nije, znači da za njega ništa nije obavezujuće.
Mi nećemo da donosimo zakon koji se neće primenjivati na 80 - 90% poslodavaca u Srbiji. Znam da postoje direktive Evropske unije, ali postoji i MOR. Ova prethodna vlada uopšte nije marila za međunarodnu konfederaciju sindikata, njoj je bilo bitno šta kaže MMF.
Ovo nije nikakvo veliko pitanje, pošto se postavljalo pitanje šta je to veliko pitanje da bi mi glasali za ovaj zakon. Veliko pitanje jeste u uslovima tranzicije, kada će 99% zaposlenih biti na udaru. U ovim vremenima, barem na nekoliko godina moramo zaštiti one koji žive od svog rada. Kolektivni ugovori, u uslovima kada je svega 10 ili 20% poslodavaca učlanjeno u udruženje poslodavaca, moraju da budu obavezujući za sve poslodavce.
(Predsednik: Vreme.)
Tako ćete ih naterati da budu članovi udruženja poslodavaca i tako ćete ih naterati da se organizuju. Drugačije, imaćete haos, imaćete i dalje zapošljavanje po bilo kojim kriterijumima, formalno poštovanje zakona o radu, ali na delu potpuna eksploatacija, diskriminacija, noćni rad. Imaćete nezapošljavanje žena i devojaka koje trebaju da rađaju itd.
Kada smo već kod velikih pitanja, nemojmo mnogo da postavljamo velika pitanja, jer velika pitanja se mogu postavljati svaki dan. Ako neko želi nešto da kaže, neka otvoreno kaže šta hoće. Mislim da nije vreme da govorimo u zagonetkama.

Hvala, gospodine predsedniče. Nekako osećam da vi lakše izgovarate moje ime i prezime od vašeg potpredsednika, kome je to neprijatno, ali ipak mora da me spomene. Jeste da su oni smatrali da ćemo mi nestati sa političke scene, ali tu smo, živi smo.
Sa druge strane, ovaj član 6, kada bi neko posmatrao sa strane, pretpostavljam da bi rekao da u njemu nema ništa problematično. Međutim - sindikatom se smatra samostalna, demokratska i nezavisna organizacija zaposlenih. Podsetio bih predlagača ovog zakona šta znači demokratija u izvornom značenju. Demokratija znači vladavina naroda. Ako vi mislite da uz svaki subjekat treba da ide i naznaka - demokratski, onda je to drugo.
Onda bi trebalo da se nazovemo - Demokratska Republika Srbija.
Uostalom, postojala je jedna Demokratska Republika Nemačka, pa niste je baš smatrali demokratskom. Uostalom, postojao je DOS, pa da li neko još smatra da je to bila demokratska tvorevina?
Postoji i DS, za koju ne znam baš da li je oličenje demokratije, jer znate kako, svako ko je protiv predsednika DS-a isključuje se iz te stranke.

Zahvaljujem. Zaista nisam izražavao nikakvu sumnju, izražavao sam uverenje. Znači, uopšte ne sumnjam da je to tako i ubeđen sam da je to tako, jer tvorevina koja je za tri godine vlasti, a zvala se DOS, pohapsila 12.000 ljudi, a sada izgleda da su sve to bile "bebe", tvorevina koja je sada dovela do toga da se, na kraju krajeva, ovde, kao što danas pričamo, glasalo iz Soluna, iz Bodruma, ne znam da li zaslužuje da ima takav epitet.
Zato nisam izražavao sumnju, ali povodom ovog člana, zaista mislim da nema razloga da u delu koji se odnosi na sindikate stoji da to treba da bude demokratski. Šta to znači, recite mi šta to znači, demokratija je vladavina naroda, da li to znači da u sindikatu treba da vlada narod? Šta to znači? Da li vi hoćete da kažete i da pogledate kakva je struktura sindikata, da li unutrašnja, demokratska organizacija tog sindikata, hoćete da kažete da je Milovanovićev sindikat demokratski sindikat itd.
Znači, imate nezavisni sindikat koji je ovde, takođe stoji da sindikat treba da bude nezavisna organizacija. Vi imate sindikat koji se tako zove. Zaista ne znam, trebalo bi možda da sindikat promeni svoje ime i da se zove - Samostalni Demokratski Nezavisni sindikat Srbije i onda će ispuniti sve vaše uslove koje ste dali da se smatra sindikatom.
Nemojte stavljati neke reči sa kojima ne znate posle šta ćete. Nije svako ono za šta se predstavlja, nije svaka stranka demokratska zato što se zove demokratska, nije svaka stranka nezavisna ili sindikat nezavisan zato što se zove - nezavisnim; jeste nezavisan, ali od jednog dela, a zavisan je od drugog dela. Ako mislite da pod tim "demokratska" treba da stoji da je blizak DS-u, to je drugo pitanje, onda treba da stavite veliko "D".
U svakom slučaju, mislim da je loše da ovako piše. Nemojte stavljati svuda reč - demokratija, zato što se ona toliko izlizala i polako ulazimo u Orvelovo društvo, gde su svi jednaki i ravnopravni, samo su neki malo jednakiji ili ravnopravniji od drugih.
Mislim da je ovaj amandman dobar, bez obzira što ga predlagač nije prihvatio. Ako član ide za tim da spreči neke sindikate koji su možda nastajali u totalitarnim društvima, kao što je bilo u Frankovo ili nekim drugim vremenima, onda je to drugo pitanje. Onda se to ne reguliše rečima - demokratska. Demokratska, znači, kada vas narod bira, a ovde ne bira narod, ovde biraju oni koji su članovi sindikata. Ako je nešto demokratsko, po pravilima po kojima se to bira, onda to nije izvorno značenje reči - demokratija.
U svakom slučaju, znam da je to moderno, ali moderne reči se veoma brzo zaboravljaju, izližu se, izgube svoje značenje, kao što je reč - kohabitacija, reforme, transparentno, koalicioni kapacitet, demokratski kapacitet itd.
Živite nekim realnim životom koji se vodi ovde u Srbiji, a nemojte živeti u nekim vremenima u kojima bi možda svi mi želeli zajedno da budemo, ali svakako smo daleko od toga.

Da, ali ovo je demokratija u pitanju i treba malo temeljnije objasniti ovu reč...