Što se tiče ove teme o kojoj je gospodin Vučić govorio, razumem da bavljenje politikom podrazumeva obraćanje biračkom telu. Radi potpune istine želim da kažem sledeću stvar: Socijalistička partija Srbije je glasala za svaki predlog Srpske radikalne stranke koji je ikada bio u parlamentu. Molim da to imate u vidu kada govorite o SPS-u.
Takođe, SPS je pozdravila poziv SRS-a Demokratskoj stranci Srbije da se napravi vlada posle parlamentarnih izbora. Takođe, SPS je prihvatila poziv DSS-a da se napravi vlada uz našu podršku da ne bi na vlasti bila Demokratska stranka.
I to nije nikakva tajna, tu odluku smo doneli u januaru 2004. godine i danas smatramo da je za Srbiju bolja vlada u kojoj neće biti Demokratska stranka od ove koju mi podržavamo.
Zahvaljujući toj podršci i našim stavovima, za ove dve godine nije bilo izručenja Haškom tribunalu, naši ljudi su pušteni da se brane sa slobode i tražimo da se pusti i Vojislav Šešelj, i da se naši ljudi koji su pušteni da se brane sa slobode ne vraćaju da im se sudi u Hagu, već da im se sudi pred domaćim sudovima.
I zato, kada govorimo o ovim našim političkim prepucavanjima, nisam želeo malopre da reagujem ni kada je Tomislav Nikolić rekao da su neki koji su sada na vlasti ili su bili na vlasti gori od Miloševića. Nije to bitno. Nisam hteo da reagujem ni kada Toma Nikolić u izjavama govori kako je Milošević izdao Krajinu, Kosovo itd. Svako ima pravo na svoj politički stav o određenim ljudima. Mi smatramo da to nije istina i da to nije tačno.
U ovim našim političkim odnosima ne vidim potrebu da se SRS i SPS, umesto da traže zajedničke imenitelje, svađaju na malim razlikama. Osim ukoliko nije cilj samo preuzimanje, ili otimanje, ili krađa, ili bilo šta biračkog tela.
Što se tiče toga SPS je glasala za vaš predlog i smatramo da taj predlog treba da bude na dnevnom redu. Za taj predlog je glasalo 85 narodnih poslanika, od toga 22 su bila iz SPS-a, znači svi, 100% naših. Prema tome, nemojte nama prebacivati. Drugo, a pogledajte gde su bili vaši poslanici, zašto nisu došli na glasanje. Toliko što se toga tiče.
Mi nismo glasali za ovaj dnevni red, kao što znate. Mi smo protiv ovog dnevnog reda i bićemo protiv i zakona o rehabilitaciji, i zakona o amnestiji, a kao što znate, nije nikakva tajna, podržavamo Vladu Vojislava Koštunice dok tu odluku ne promenimo. To nije razlog da međusobno jedni na druge kidišemo, kada i vi sami dobro znate da je alternativa tome da imate na vlasti ponovo Batića, Đelića, Šutanovca za ministra policije itd.
Znači, u svakom slučaju SPS će naravno glasati za svaki predlog SRS ili bilo koje druge političke stranke koji je u skladu sa nacionalnim i državnim interesima. Ne vidim razloga da čitavu političku raspravu svodimo na to ko je veći ili manji na strani nacionalnih interesa ili ne.
Naravno, u politici se ponekad koalicije i politički savezi ne prave po onome što bi se najviše želelo ili volelo, nego po onome što se ponekad u politici mora učiniti da bi vlast uopšte mogla da funkcioniše. I vi to dobro znate, jer smo na vlasti i mi i vi u mnogim opštinama Srbije zajedno sa nekim političkim strankama koje ovde sede na potpuno drugačijim političkim stranama.
To je politički život. Naravno da dobro znamo šta nam je politički cilj, ali se do tog političkog cilja i do koalicija koje su naravno možda i najprihvatljivije građanima Srbije ne dolazi ukoliko nema političke matematike da je to realno. Politika ponekad nije ono što je željeno nego ono što je realno.
Zato građani Srbije danas treba da budu zahvalni što su neki zakoni, koji su doneti u ovoj skupštini, doneti i zahvaljujući uticaju SPS-a, a to su Zakon o radu, Zakon o penzijskom osiguranju, koji nije onakav kakav je trebalo da bude u skladu sa onim što je tražio Međunarodni monetarni fond itd. Na naš zahtev je skinut zakon o boračko-invalidskoj zaštiti sa dnevnog reda Narodne skupštine Republike Srbije, na naš zahtev nema izručenja Haškom tribunalu, i da ne nabrajam dalje.
Prema tome, uopšte se nisam javio da bih stručno polemisao sa Aleksandrom Vučićem, već isključivo zbog ove političke činjenice koja je opštepoznata i nema potrebe da mi stalno i svaki put objašnjavamo da li neko podržava ili ne podržava Vladu. Ako se udalje mi ćemo u aprilu i maju naravno to pitanje ponovo staviti na dnevni red. I vi dobro znate iz vaše stranke da je ponekada, kada ste vi donosili vaše političke odluke, niste ih baš tako jednostavno donosili, i ponekad ste podržavali između ostalog i zbog toga da ne bi na vlast došao neko drugi, a to naročito znate posle 1999. godine.

Nemam ništa protiv da gospodin Vučić i ja govorimo ceo dan. Naravno da SPS podržava Vojislava Koštunicu od januara 2004. godine i to javno. Mi smo doneli odluku i javno to činimo, za razliku od nekih koji to žele ili rade tajno.
Što se tiče toga zašto smo to učinili, ne znam da li vi zaista osporavate pravo svakom poslaniku da govori, ko god hoće da polemiše neka izađe, nemam ništa protiv da polemišem sa 80 poslanika. Mislim, da ne bi došli na vlast oni koje danas karakterišemo kao one koji žele da zapale Skupštinu, i koji su zapalili Skupštinu, i oni koji uzimaju neke motke, koje će im se uvek obiti o glavu, upravo treba da izbegnemo ovakve polemike i ovakva ponašanja.
Mi možemo između sebe da polemišemo koliko hoćete i da jedni drugima otimamo biračko telo, ali nam treba treći. Taj treći je bio potreban, ili drugi, vama. Uvek u političkim savezima je neophodno napraviti koaliciju posle izbora ili pre izbora.
Ne želim da sada polemišem, da zloupotrebljavam situaciju i da kažem da je SRS dala kvorum za izbor Komisije za hartije od vrednosti koju vodi G17 plus. To je istina, pogledajte stenogram i zapisnike. Poslanici SPS su izvukli kartice, jer smo bili nezadovoljni sastavom te komisije. Vi ste ostavili kartice i glasali ste protiv, ali je komisija koju vodi G17 plus izabrana. Ne kažem i neću da vam kažem da vi to podržavate.
(Aleksandar Vučić, sa mesta: Replika, lično.)
Ne može replika lično. Možemo vi i ja lično, pošto smo prijatelji, da polemišemo kad god hoćete. Ovde vodimo politiku. (Dobacivanje iz sale.) Šta je uvreda? Nismo prijatelji? Gospodo, mi smo zajedno bili, i ti si tamo zajedno sa SPS.
(Goran Cvetanović, sa mesta: Nisam "ti", ja sam "vi".)
Pošto smo prijatelji, onda smo na "ti".

Mislim da je SRS odabrala pogrešnu metu.
Nemam ništa protiv, ali nikada vam nismo rekli da ste vi krivi zato što je 2000. godine Milošević izgubio na izborima, jer niste hteli da zajedno sa nama napravite listu. Nikada vam nismo rekli da ste prvi proglasili, jer je Čeda Jovanović bio u vašem izbornom štabu, da smo izgubili 24. septembra itd. Zašto bismo to radili? Niste vi naši politički protivnici. Mi vama izgleda jesmo. Mi smo vama veći protivnici od ovog što hoće da vas tera nekom motkom sa političke scene Srbije.
Prema tome, da ne bi bio taj Krstić, koji će sve da vas tera i nas motkom, da ne bi bio Goran Svilanović, da ne bi bio Vladan Batić, da ne bi bio Đelić, da ne bi bio Šutanovac, SPS je podržala Vojislava Koštunicu. Kakva je razlika između Vojislava Koštunice i svih njih, mi imamo dogovor sa DSS-om i Vojislavom Koštunicom. Sa kim on pravi koalicije, jednostavno je to nemoguće.
Uostalom, pogledajte po opštinama sa kim ste sve u koaliciji. Ima veze, Goco, zato što i u Zemunu postoji veza. Valjda su svi ti lopovi isti od vrha pa do dole. Nije moguće da su sada u vrhu lopovi, a dole na lokalnom nivou su neki pošteni ljudi itd. Znači, ako je već tako, onda svuda da raskinemo te koalicije i ako mislite da je SPS vama politički protivnik, onda svuda da raskinemo te koalicije. Nemam ništa protiv.
Ne mislim da je to tačno i mislim da svi zajedno treba da se čuvamo izjava iza kojih nema političkog povratka, jer šta god mislili jedni o drugima ne verujem da imate bliže od nas, niti mi od vas na političkoj sceni Srbije. Mislim da je potpuno pogrešno usmeravati raspravu u ovom smeru, ali ako hoćete nemam ništa protiv.

Neću iskoristiti ni minut svog vremena. Želim da stavim tačku na ove polemike.
Mislim da nema potrebe da se međusobno nadgornjavamo, umesto da se trudimo da nikada ne dođu na vlast neki drugi, koji bi radili nešto što je na štetu Srbije i moram da se saglasim sa gospodinom Vučićem, koji je malopre rekao da ipak gospodin Marković nije isti kao Nataša Mićić. To je bio jedan od razloga zašto smo podržali Vojislava Koštunicu.
S druge strane, politika je čudo. Podsetio bih vas da u isto vreme kada je Vuk Drašković bio potpredsednik Savezne vlade, Vojislav Šešelj je bio potpredsednik Republičke vlade, u vreme vlasti SPS i Slobodana Miloševića. Niste ga vi birali, ali smo svi zajedno učestvovali u nekoj od tih vlasti.
Znači, nema potrebe da sada međusobno polemišemo, vi ste opozicija, mi smo stranka koja podržava Vojislava Koštunicu, ne zato što smatramo da je to idealno, nego zato što Srbija nije imala drugo rešenje. Kada ga bude imala i da li će ga imati stvar je političke odluke ko će sa kim praviti koalicije. Naravno, mi nikada nismo hvalili nikoga iz stranke G17 ili SPO-a. Mi se naprotiv trudimo da se maksimalno korektno odnosimo prema nekim obavezama koje imamo iz dogovora sa Vojislavom Koštunicom, a ono što za nas nije prihvatljivo nikada nećemo prihvatiti, niti za to glasati.
Još jednom kažem, ako se Srbija nalazi pred dilemom, da li Koštunica ili DS, kada već ne mogu radikali i SPS, ili radikali i DSS da naprave vladu, mi ćemo uvek podržati u toj alternativi Koštunicu. Mislim da smo bili u pravu. Dokole će to trajati, stvar je političke procene svake političke stranke.

Dame i gospodo narodni poslanici, veoma je zanimljivo da minut ćutanja za tzv. žrtve Miloševićevog režima traži poslanik ili šef, do danas, poslaničkog kluba koji je okupio Bogoljub Karić. Teško da je Bogoljub Karić bio žrtva Miloševićevog  režima!
Bogoljub Karić i još neki u ovoj Srbiji napadaju SPS da su izdali Slobodana Miloševića, a da ga on više od svih nas voli, a vi sada u ime te poslaničke grupe tražite minut ćutanja za žrtve tog istog Slobodana Miloševića.
Molim vas da se dogovorite u okviru vaše poslaničke grupe za koju ste vi politiku, za šta se vi zalažete. Bogoljub Karić je direktno prenosio hapšenje Miloševića pod kajronom "poslednji čin". Bogoljub Karić je direktno prenosio i sahranu Slobodana Miloševića.
Teško je, dame i gospodo, objasniti narodu Srbije da je Bogoljub Karić bio žrtva sistema. Bogoljub Karić je nastao i sve što ima duguje tom Slobodanu Miloševiću! I, apsolutno je nemoralno da tražite minut ćutanja za žrtve režima Slobodana Miloševića. Razumem da to traži neko drugi.
Takođe, želeo bih da vas podsetim, dame i gospodo, da je predsednik vaše stranke Nebojša Čović, do 1996. godine, bio član rukovodstva SPS. Valjda je pre 1996. godine, kako vi to smatrate, bilo žrtava tog tzv. Miloševićevog režima, ali onda snosite i vi odgovornost jer je predsednik vaše stranke bio u najužem rukovodstvu SPS. Ovo je, naravno, reakcija na ono što se desilo juče. To je bio za nas jedan civilizacijski čin, jer je umro predsednik jedne parlamentarne stranke koja ima poslanike u Narodnoj skupštini. Sve izvan i iznad toga jeste stvar besomučne politizacije.
Socijalistička partija Srbije je ustajala i davala minut ćutanja za sve one kad god je predsedavajući u Narodnoj skupštini to zatražio. To je bilo i kada je ubijen Zoran Đinđić, iako je bio naš najveći politički protivnik, iako je pohapsio i pretio da uništi SPS, smatrali smo da je civilizacijski čin da se nekome oda pošta minutom ćutanja.
Ne želimo da komentarišemo ko se kako ponašao, ali mislim da današnju sednicu ukoliko želimo na ovakav način da politizujemo, nema problema, evo, ceo dan ćemo raspravljati o tome da li je Bogoljub Karić žrtva Miloševićevog režima, osim ukoliko ne želite da kažete da vaš poslanički klub nema nikakve veze sa Bogoljubom Karićem. Video sam gospodina Meha Omerovića na skupu Bogoljuba Karića u "Sava centru". Da li je to tačno?
Dame i gospodo, molim vas da ne koristimo nečiju smrt i da ne koristimo ovu temu za sakupljanje političkih poena, kojih na ovom kraju nema. Lideri vaših stranaka nisu ti koji su bili žrtve Miloševićevog režima i zaista je neumesno na ovakav način tražiti odavanje pošte nekome na čijoj strani nisu bili oni koji su lideri vaših političkih stranaka i koalicija.

Povređen je Poslovnik zato što je koleginica Nestorović okarakterisala moje izlaganje na takav način, da ja na bljutav način, kako ona kaže, pokušavam da skrenem temu.
Dame i gospodo, SPS osuđuje svaki zločin koji se desi i tražimo da se istina utvrdi do kraja, ali, ako govorite u ime vaše poslaničke grupe nemojte od nas tražiti da slušamo kako Bogoljub Karić svakoga dana napada rukovodstvo SPS-a da je izdalo Slobodana Miloševića, da oni više vole porodicu Milošević, da svakoga dana se objavljuju prilozi u BK Telefaktu itd, a vi u ime tog poslaničkog kluba tražite minut ćutanja za žrtve tog istog Slobodana Miloševića.
Bogoljub Karić je objavljivao i prenosio direktno hapšenje Slobodana Miloševića kada je to trebalo Zoranu Đinđiću. Danas kada njemu to treba direktno prenosi i sahranu Slobodana Miloševića. Ja o tome govorim. Govorim o političkom cinizmu.
A ono što je govorio gospodin Meho Omerović...nemojte govoriti o koferima. Ono što imaju vaši lideri i Bogoljub Karić se ne može meriti koferima, može se meriti šleperima i milionima. Vi ste poslednji koji o tome može da govori. Bogoljub Karić je od ove države i od SPS-a i Slobodana Miloševića, i na tom imenu i na tome što je, navodno, svako jutro pio kafu u toj kući, stekao sve. Finansirao je njegov pad, finansirao je one koji su ga rušili, a danas pokušava da na Slobodanu Miloševiću, mrtvom ili živom, zaradi političke poene.
Zato sam se javio. Ja ne mogu da utičem na vaše stavove. Vi mislite kako mislite, ali nema tog čoveka u Srbiji koji smatra da je Bogoljub Karić žrtva Miloševićevog režima. Mogu da kažem samo to da su Slobodan Milošević i SPS žrtve toga šta su radili Bogoljub Karić i ostali tajkuni u vreme kada smo bili na vlasti. Hvala vam.

Nadam se, gospodine Anđelkoviću, da je utvrđen kvorum. Utvrđen je kvorum pre nego što ste vi ušli.

Dame i gospodo narodni poslanici, kao što znate, SPS je uputila zahtev predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije i predsednicima poslaničkih grupa da se pre početka Prve sednice Prvog redovnog zasedanja, danas, 27. marta, u 10,00 sati, minutom ćutanja oda pošta nedavno preminulom predsedniku SPS-a i nekadašnjem predsedniku Republike Srbije i SR Jugoslavije Slobodanu Miloševiću.

Meni je žao i nama je svima žao što jutros u 10,00 sati, kada je trebalo da počne Prva sednica Prvog redovnog zasedanja, ostali narodni poslanici nisu bili prisutni. Takođe, mi želimo da izrazimo najoštriji protest, jer RTS u direktnom prenosu Skupštine nije uopšte prikazala poslanike SPS-a, već je naprotiv prikazala praznu salu.

Želimo i tražimo od odgovarajućih organa Narodne skupštine Republike Srbije da se utvrdi odgovornost, da direktor RTS-a podnese Skupštini izveštaj zbog čega je to tako i da se kazne odgovorna lica. Takođe, kao što znate, imajući u vidu da u direktnom prenosu građanima Srbije nije bilo omogućeno da vide poslanike koji su želeli da odaju poštu predsedniku SPS-a i bivšem predsedniku SR Jugoslavije i Srbije, predlažem i tražim od predsedavajućeg da minutom ćutanja odamo poštu preminulom Slobodanu Miloševiću. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Vlade, poštovani predsedniče Republike, uvaženi ministri, poštovani građani Srbije, tema o kojoj danas govorimo i sednica koju danas održavamo svakako nije jedna od uobičajenih tema. Ovo je srpski arhetip.
Tema o kojoj danas govorimo vezana je za srpske korene, za srpske seobe, ali nažalost, kao što se možda vidi iz same ove sednice, i za srpske deobe. Da je u Srbiji stanje drugačije, ne bi trebalo da zakazujemo ovakve sednice. Da u Srbiji postoji političko jedinstvo ne bi trebalo ni da oko ove najvažnije nacionalne i državne teme postavljamo međusobne partijske plotove.
Nažalost, čini mi se da smo suviše mnogo vremena u našoj istoriji, i to ne samo u ovih 15 godina, iako možda neko misli da istorija počinje od 5. oktobra i do danas, i decenija u našoj istoriji potrošili optužujući jedni druge, ne shvatajući da se boreći sami protiv sebe ujedno ne borimo dovoljno protiv onoga što jeste konstanta politike na Kosovu i Metohiji svih ovih decenija i vekova.
Ta konstanta jeste stalna, jedinstvena i uporna želja Albanaca na Kosovu i Metohiji ka stvaranju nezavisnog Kosova i Metohije.
Ovde ima mnogo političkih stranaka koje se nalaze u Skupštini Srbije, koje predstavljaju ne samo građane Srbije nego i Srbe. Među nama postoje ozbiljne političke razlike, kao što se vidi, u tome kako vidimo budućnost Kosova i Metohije. Da li neko od nas sumnja da li postoje bilo kakve razlike o budućnosti Kosova među albanskim političkim partijama?
Da li postoji jedna politička partija na Kosovu i Metohiji koja je trenutno u parlamentu Kosova, gde se mogu čuti ovakvi tonovi kao npr. što se mogu čuti na srpskoj političkoj sceni ili u srpskoj Skupštini? Ne, zato što oni znaju šta hoće, oni hoće nezavisno, samostalno i od Srba etnički očišćeno Kosovo. Da li mi to vidimo ili ne vidimo? Da li mi to čujemo ili ne želimo da čujemo i da li i dalje stalno gubimo vreme optužujući jedni druge?
Zato danas mislim da kao narodni poslanici koje je narod birao, pa i naš narod koji živi na Kosovu i Metohiji, treba da odamo priznanje i zahvalnost svim Srbima koji su, i pored terorizma i etničkog čišćenja, ostali da žive na Kosovu i Metohiji, svesni da to može biti opasno po njihov život.
Jeste Kosovo deo naše istorije, jeste Kosovo deo naše budućnosti, ali je Kosovo deo naše sadašnjosti i tamo i danas živi naš narod i on zaslužuje da zna šta vodeći srpski političari misle o budućnosti Kosova i Metohije. Zato treba odati priznanje svima koji su ostali da žive i posle 1999. godine na Kosovu i Metohiji. Možemo se mi ovde boriti koliko god hoćemo za Kosovo i Metohiju, ali ako nema Srba na Kosovu i Metohiji onda nema ni Kosova u Srbiji.
Smatram da treba sećanjem da odamo poštovanje i priznanje svima onima koji su dali živote za odbranu svog naroda i svoje države u svim borbama za slobodu srpskog naroda i za opstanak Srba na Kosovu i Metohiji, i to se ne odnosi samo na poslednjih deset, petnaest godina, to se odnosi na poslednjih nekoliko vekova, pa i svima onima koji su dali svoje živote i branili Kosovo i Metohiju onda kada smo bili izloženi bombardovanju.
Oni su branili svoju zemlju i svoj narod, a slušajući i ono što smo danas ovde govorili i zapisali, oni su branili osnove srpske politike, politike Srbije, branili su osnove politike srpskog naroda, a to je da je Kosovo sastavni deo Srbije. Zato su dali svoje živote i oni, osim retkih izuzetaka, nisu ratni zločinci, na Kosovu nije bilo kolektivnog, organizovanog i sistematskog genocida od srpske države i srpskog naroda. Naprotiv, bilo je organizovanog etničkog čišćenja Srba od strane Albanaca na Kosovu i Metohiji.
Nadam se da je krajnje vreme da doživimo otrežnjenje; svi oni koji su deset, petnaest godina govorili o tome da je na Kosovu glavni problem nedostatak ljudskih prava Albanaca ili tzv. demokratsko pitanje imali su dovoljno prilike, nažalost, da se uvere posle 2000. godine da to apsolutno nikada nije bila tema dnevnog reda, nego da je tema na Kosovu i Metohiji uvek i isključivo bila stvaranje nezavisnog Kosova i Metohije.
Uostalom, podsetio bih da je u vreme nekadašnje SFRJ naša država uložila 12 milijardi dolara na teritoriji Kosova, da je naša Republika Srbija Kosovu predložila i u samom Rambujeu najviši stepen autonomije koji na svetu postoji, da je prihvaćeno čak i međunarodno prisustvo ako bi se potpisao taj politički sporazum o Kosovu i Metohiji.
Jedino na šta država nije bila spremna da pristane, a mislim da niste spremni ni vi koji danas vodite ovu državu, to je da se raspiše referendum koji je bio predviđen sporazumom iz Rambujea. Bilo je predviđeno, kao što znate, tzv. pravo Kosovarima da posle tri godine od održavanja međunarodne konferencije u Rambujeu održe referendum.
Dame i gospodo, da je to prihvaćeno 1999. godine taj referendum bi bio održan 2002. godine, danas na Kosovu ne bi bilo Srba, danas bi Kosovo bilo nezavisna država. Nadam se da kod bilo koga od vas i od nas ovde ne postoji ni gram sumnje da Albanci znaju šta hoće i da bi unapred bio poznat ishod takvog referenduma.
Nažalost, tragovi takve logike vide se i u stavovima Kontakt grupe gde se u jednom delu zaključaka sa londonskog sastanka Kontakt grupe govori da Srbija treba da prihvati da rešenje treba da bude prihvatljivo za narod Kosova.
Takođe, ne bih se sada vraćao na sve ono što se odnosi na lažnu sliku koja je stvarana o Srbiji u vreme kada je trebalo stvoriti predstavu i uvertiru za bombardovanje naše zemlje; da li se u Račku zaista desio masakr, što je bio povod za bombardovanje naše zemlje. Takođe, da li su, kao što je i sama gospođa Ranta, koja je bila patolog u tom slučaju, priznala da je slučaj Račak bio isfabrikovan, isto kao i Markale, kao alibi za bombardovanje Republike Srpske i za bombardovanje SRJ.
Po našem mišljenju greška je bila i amnestija albanskih terorista i separatista iz srpskih zatvora, jer oni nisu bili u srpskim zatvorima zato što su bili politički zatvorenici, oni su bili u zatvorima zato što su ubijali srpsku decu i Srbe na Kosovu i Metohiji.
Takođe smatramo da je bila greška učešće u privremenim institucijama, takozvanim, na Kosovu i Metohiji, jer je ova ista skupština proglasila tzv. Hekerupov Ustav nelegitimnim i nelegalnim. Takođe, bili smo protiv učešća Srba na izborima na Kosovu i Metohiji, jer bi se time legalizovale te tzv. privremene institucije na Kosovu i Metohiji.
Koji su to standardi danas ispunjeni na Kosovu i Metohiji? Govorilo se o politici standardi pre statusa; sada se više ne govori o tome, sada se govori o politici standarda i statusa u isto vreme. Uskoro će se govoriti – prvo status, pa onda standardi.
Jednostavno, nema multietničkog Kosmeta, zbog toga što Albanci ne žele da žive u miru sa Srbima. Rešenje za Kosovo i Metohiju, što se tiče Albanaca, jeste da na Kosmetu više nema Srba i to je valjda svima jasno posle nekoliko vekova.
Ono što se danas dešava na Kosovu i Metohiji jeste direktna posledica nesprovođenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN. Ta rezolucija, kao što znate, kao i sve druge rezolucije Saveta bezbednosti, ima obavezujući karakter, ona je doneta na osnovu Glave VII Povelje UN. Ona je bila rezultat, posledica bombardovanja naše zemlje i našeg naroda.
Ona nije idealna, ali vi je i danas spominjete kao nešto što je jedina slamka spasa, koja i danas drži Kosovo i Metohiju u okviru teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše države i našeg naroda. Oni koji su insistirali da se ta rezolucija donese, a između ostalog, tu je bio i čuveni Ahtisari, oni danas ne poštuju tu rezoluciju.
Podsetio bih da u toj rezoluciji piše – mir i bezbednost za sve građane, razoružanje terorista, povratak izbeglica i raseljenih lica, povratak jugoslovenskog osoblja, vojske i policije, po određenim namenama i suštinska autonomija za Kosovo i Metohiju.
Od 280.000 raseljenih lica sa Kosova i Metohije svega se 2% vratilo u tu našu pokrajinu. Ostalo je da živi još oko 215.000 nealbanaca, a od toga oko 150.000 Srba. Od dolaska KFOR-a i UNMIK-a bilo je više od 7.500 terorističkih napada na Kosovu, ubijeno je više od 1.200 Srba, povređeno je i ranjeno više od 1.500 ljudi, uništeno i oštećeno više od 150 crkava i manastira.
Na Kosovu vladaju terorističke bande, ne sama Al kaida i mudžahedini, ne treba ići tako daleko. Pripadnici OVK i Albanske nacionalne armije su i pripadnici zvaničnih kosovskih struktura, Zaštitnog korpusa, Kosovske policijske službe, Vlade i Skupštine Kosova i Metohije i naravno, političkih partija.
Tek pokoji Albanac se nađe na spisku Karle del Ponte, da se nađe pred Haškim tribunalom. Dakle, ako se i tamo nađe, ubrzo se pušta da se brani sa slobode, da se malo bavi politikom, dok mu se ne izrekne konačna presuda. Oni su sprovodili politiku etničkog čišćenja, a ne samo da se i dalje nalaze na slobodi, nego se i puštaju kada se uhapse na osnovu poternice Interpola, a u tome je i prethodna Vlada Srbije učestvovala, šaljući poruke da su to poternice bivšeg režima koje sada ne važe u nekom novom režimu. To su bile poternice, dame i gospodo, za terorizam, protiv onih ljudi koji su ubijali ne samo Srbe, nego i druge lojalne građane države Srbije.
Nažalost, danas između Srbije i Kosmeta, iako je Kosmet i dalje formalno deo Srbije, čak i po Rezoluciji Saveta bezbednosti, postoji carina, a ne postoji carina između Kosmeta i Albanije. Danas se građani Srbije koji žive na Kosovu, kada pređu u Srbiju ili kada žele da ostvare određena prava unutar Srbije, van Kosova i Metohije, često tretiraju kao građani drugog reda.
Nema jedinstvenog informativnog prostora. To sam govorio sto puta i ponoviću ponovo. Kada je bio 17. mart, kada se desilo etničko čišćenje na Kosovu i Metohiji, RTS i drugi srpski mediji su imali direktne izveštače i snimak ulaska američkih trupa u Bagdad, Avganistan i druge gradove u svetu, a celu noć se vrtela slika zapaljene džamije iz Beograda, dok su se na Kosovu i Metohiji palile srpske svetinje i ubijali ljudi.
Smatramo li mi da je Kosovo i dalje deo srpskog nacionalnog i državnog prostora? Ako naši mediji ne smeju da idu tamo, ako naši političari ne idu tamo, ako naši biznismeni više vole da razvijaju biznis u Tirani, a ne u Kosovskoj Mitrovici ili u Gračanici, kako mi onda imao pravo da tražimo od tih Srba koji tamo žive da ostanu da tamo žive, a da mi ne smemo ni da odemo, da ne smatramo Kosovo i Metohiju kao sastavni deo naše države?
Ekonomska pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji, ekonomski razvoj srpskih delova Kosova i Metohije je ključan, jer bez toga Srbi neće moći da ostanu tamo da žive.
Naravno, evidentno je, i to je ono što je najvažnije, pošto danas govorimo o toku pregovaračkog procesa, i svima je vidljivo da se odvija jedan proces laganog klizanja Kosova ka nezavisnosti. To se dešavalo u nekoliko navrata i pokazivalo se da je i u Evropskoj komisiji u više navrata razgovarano o tome, kao da je to neki poseban mehanizam, dakle, nezavisno od Srbije i Crne Gore, da se ostvari pitanje učešća Kosova i Metohije u procesu stabilizacije i asocijacije. Takođe je bilo najavljeno i evropsko partnerstvo za Kosovo.
Dakle, kao što znate, svakodnevno možete čuti od Kontakt grupe da navodno oni ne znaju šta će predložiti, ali nikako neće biti dozvoljen, kako oni kažu, povratak na stanje pre 1999. godine, neće biti dozvoljeno priključenje drugoj državi ili delu druge države i neće biti dozvoljena podela Kosova i Metohije.
Svako ko je politički inteligentan ili ko ima prirodnu logiku, ako isključi sve tri mogućnosti koje su navedene, ne treba mnogo da igra političkih skrivalica i da razmišlja o tome šta je jedino ostalo kao mogućnost. Ne treba to skrivati, ne treba skrivati da postoje veliki centri moći, između ostalog, i među članicama Kontakt grupe i među onima koji vodi ove pregovore, kao što je Ahtisari, koji se zalažu za nezavisnost Kosova i Metohije.
Smatram da odgovor naše države na takvu najavu prejudiciranja konačnog rešenja treba da bude jak, odlučan i jedinstven. Dakle, napustiti pregovore i prekinuti diplomatske odnose sa tim zemljama koje se zalažu za nezavisnost Kosova i Metohije. To radi jedna ozbiljna država.
Ako je formula "više od autonomije, manje od nezavisnosti" zagonetna, mislim da je ona prepisana iz Rezolucije 1244, a to je suštinska autonomija i značajna samouprava za Kosovo i Metohiju u okviru teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše države, baš onako kako je zapisano u Rezoluciji 1244 SB UN. Tu rezoluciju smo mi izglasali ovde; da bi ta rezolucija bila prihvaćena u ovoj skupštini Srbija je bila bombardovana nekoliko meseci. Ona je bila prihvaćena kao uslov za završetak rata. Ko danas u miru ima pravo da menja uslove pod kojima je završen rat?
Takođe, smatramo da je međunarodna misija, vojna i civilna, odgovorna za sprovođenje Rezolucije 1244. To znači da dok se ne završe razgovori o konačnom statusu Kosova i Metohije, mora se učiniti sve da se Rezolucija koja je na snazi poštuje, mora se zaustaviti pokušaj rešenja pre konačnog rešenja, mora se zaustaviti politika svršenog čina. Ako na Kosovu i Metohiji ne bude više Srba, stigli smo do politike svršenog čina.
Što se tiče samog ekspozea i izveštaja, što se tiče SPS-a, za nas je to prihvatljivo. Dakle, između ostalog, zato što je za nas prihvatljivo sve što sadrži nekoliko ključnih pitanja. Prvo, polazi se od suverenosti i teritorijalnog integriteta Srbije. Ako se odstupi od ovog pravila i od ovog principa, naša država ima potpuno legitimno i moralno pravo da traži da se od tog principa odstupi i na nekim drugim teritorijama.
Nisam čovek koji se nalazi na visokim državnim funkcijama. Imam slobodu da to kažem, možda slobodnije od vas koji te funkcije obavljate: kako je moguće da na celoj teritoriji bivše SFRJ važi princip nepovredivosti granica, pa onda nije moguće formirati ni autonomne ni bilo kakve druge republike, Republiku Srpsku Krajinu ili Republiku Srpsku, a kada se dođe do pitanja Srbije, onda je ipak moguće da se malo odstupi od principa. Ako se odstupi od tog principa na primeru Srbije, Republika Srbija treba da postavi pitanje Republike Srpske. Kako je moguće da postoje različiti slučajevi? Moguće je sve dok mi ne postavimo pitanje zašto i kako je to moguće.
Takođe, za nas su ovaj izveštaj i ekspoze prihvatljivi i zato što se polazi od suštinske autonomije i značajne samouprave Kosova i Metohije, kao oblika političkog rešenja krize iz raznih rezolucija Saveta bezbednosti UN. Veoma je bitna i spremnost za mirno i sporazumno rešenje, ali da konačnu verifikaciju da Narodna skupština i građani.
Ono što je najznačajnije, i možemo ga zvati kako god hoćete, jeste odrednica koju smo usvojili na prošloj sednici Narodne skupštine Republike Srbije, koja glasi – svako nametnuto rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije se mora proglasiti nelegitimnim, protivpravnim i nevažećim. To je ključna stvar.
Želim ovde da se veoma oštro i javno suprotstavim svima onima koji unapred kažu da je bitka koju vodimo i koju vi vodite izgubljena. Kosovo i Metohija nije izgubljen slučaj. Tako su neki govorili ranije u svim vlastima i opozicionim partijama, u svim ovim godinama za nama, da je izgubljeno i pitanje Republike Srpske Krajine i da se ne vredi za to boriti, da je izgubljeno i pitanje Republike Srpske i da se ne vredi i za to boriti, da je izgubljeno i pitanje Kosova i Metohije i da se ne vredi ni za to boriti. Za šta se onda vredi boriti? Samo se treba boriti za svoje fotelje.
Mi nemamo razlog da smatramo da je pitanje Kosova i Metohije pitanje svršenog čina, već smatramo da se namerno stvara javno mnjenje u Srbiji, gde će to izgledati potpuno normalno. Tome pregovarački tim, Vlada Srbije i predsednik Republike, koji je izabran od strane građana, moraju da se oštro suprotstave.
Svaka srpska vlada i svaki srpski predsednik će se naći samo pred jednim pitanjem – hoće li potpisati nezavisnost Kosova i Metohije, hoće li svojim potpisom priznati nezavisnost Kosova i Metohije. Zato se svih ovih godina traže Srbi, i u Srbiji i na Kosovu i Metohiji, koji će staviti potpis na takav dokument.
Dame i gospodo poslanici, uvaženi predsedniče, uvaženi ministri, poštovani građani, ubeđen sam da nema tog političara u Srbiji, u bilo kojoj stranci da se nalazi, koji će potpisati nezavisnost Kosova i Metohije.
Svim silama moramo sprečiti da se ponovi Rambuje. Želeo bih da upozorim pregovarače – u Rambujeu su se direktni pregovori vodili svega 20 minuta. Dvadeset minuta su strane direktno razgovarale i pregovarale, sve ostalo je bila šatl diplomatija. To će se sigurno ponavljati i u ovim razgovorima.
Što se tiče SPS-a, na kraju još jednom kažem, nema potrebe da bilo ko postavlja pitanje kako ćemo mi oko Kosova i Metohije glasati. Mi ćemo uvek glasati za svaki tekst u kojem piše da je Kosovo deo Srbije, jer ćemo se svim silama boriti da ne prihvatimo bilo kakvo nametnuto rešenje, jer bez države, bez Kosova, bez Srbije nema ni SPS-a, nema ni DS-a, neme ni DSS-a ni SRS-a, bez naše otadžbine nema nijedne političke partije. Hvala vam.

Dame i gospodo, uvaženi gospodine ministre, uvaženi predsedniče, danas smo izgubili dosta vremena na neke nebitne i sporedne likove i teme.
Dozvolite mi da u ime SPS kažem nekoliko reči vezano za zakon koji je na dnevnom redu – Zakon o izmenama i dopunama Zakona o krivičnom postupku. SPS je glasala protiv stavljanja ovog zakona na dnevni red i protiv dnevnog reda u celini.
Prvo, SPS nije bila upoznata sa Predlogom izmena i dopuna ovog zakona. Smatramo da je apsolutno neprihvatljivo da kad god neki kriminalac treba da izađe iz zatvora, jer mu se bliži kraj pritvora, zbog toga što naši sudovi i tužilaštva ne rade kako treba, da mi ovde moramo da menjamo Krivični zakon, pa se ponekad pitam zašto uopšte ograničavati pritvor. Što odmah niste napisali da neko može biti u pritvoru sve dok mu se ne izrekne kazna?
Šta ćemo sa onima koji, kada istekne dve godine i četiri godine, ne budu osuđeni i optuženi ni za šta? Ne govorim da bih branio kriminalce. Sve ovo što danas govorite, gospodine ministre, motivisano je ne principijelnim razlozima, nego onim što piše u novinama, a to je da će šestorica pripadnika zemunskog klana izaći iz pritvora zato što Specijalni sud nije mogao da ih osudi za ove dve godine. Vi umesto da menjate Specijalni sud menjate zakon.
Sećate se da je SPS bila i protiv prethodnih promena. Pritvor je do sada bio dve godine. Promenama zakona, koje ste vi predložili, na zahtev nekih stranaka, SPO pre svega, da ne bi tada iz zatvora izašao Rade Marković, traženo je da pritvor odmah bude četiri godine. Mi smo prihvatili kompromisnu varijantu da to važi za najteža krivična dela.
Sada predlažete da to važi i za ona krivična dela organizovanog kriminala za koja je zaprećena kazna od deset godina zatvora ili teža kazna. Onda, u drugom stavu predlažete da, kada neko izađe iz pritvora, pa ga ponovo vratite u pritvor, taj pritvor može da traje neograničeno dugo. To nigde ne postoji!
Molim vas da povučete ovaj zakonski predlog. Glasaćemo protiv. Hapsite vi kriminalce, gonite ih, ali nećemo valjda zbog svakog kriminalca u zatvoru, a ne možete da mu nađete dokaze, ili sud neće da radi kako treba, ili tužioci ne mogu da pohvataju ceo predmet, da menjamo zakon.
Pa specijalni tužilac umesto da razdvoji postupak ovde, traži da vi promenite zakon, da tih šest pripadnika zemunskog klana ne izađe iz zatvora.
Kakav je to način? Vi znate, gospodine ministre, ko se može naći na udaru vaše promene Zakona. Vi govorite o organizovanom kriminalu. Hoćete da vam pročitam šta je po definiciji DOS vlasti, pošto su oni doneli Zakon o organizovanom kriminalu, organizovani kriminal: "Organizovani kriminal predstavlja vršenje krivičnih dela od strane organizovane kriminalne grupe, odnosno druge organizovane grupe ili njenih pripadnika, za koje je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna". Nemate nabrojano i pobrojano koja su to dela organizovanog kriminala.
''Organizovana kriminalna grupa'', po tom zakonu, ''jeste grupa od tri ili više lica koja postoji određeno vreme i deluje sporazumno u cilju vršenja jednog ili više krivičnih dela, za koje je predviđena kazna zatvora od četiri godine ili teža kazna, radi sticanja, posredno ili neposredno, finansijske ili druge materijalne koristi''.
Pod drugom organizovanom grupom, znači, ne kriminalnom, ne organizovanom kriminalnom grupom ''podrazumeva se grupa koja nije obrazovana u cilju neposrednog vršenja krivičnih dela, niti ima tako razvijenu organizacionu strukturu, definisane uloge i kontinuitet članstva svojih pripadnika, ali je u funkciji organizovanog kriminala''.
Gospodine ministre, u vašem Predlogu zakona, koji ste nam dali, stoji da četiri godine može biti u pritvoru onaj ko je osumnjičen, optužen za dela organizovanog kriminala, za koje je zaprećena kazna od 10 godina zatvora ili teža kazna.
Da vas podsetim na Krivični zakon koji smo doneli pre određenog perioda – za izdavanje čekova i korišćenje platnih kartica bez pokrića, gde neko sebi ili drugome pribavi korist od 100.000 dinara, zaprećena je kazna do 10 godina zatvora. Ako izdavanje čekova slučajno organizuje troje ljudi, petoro i to se može nazvati organizovanom kriminalnom grupom. Hoćete li vi njih držati četiri godine u pritvoru? Možete ih držati koliko hoćete, vi ovim što radite dajete pravo svakoj vlasti da bude diktatorska vlast!
Vi ovde dajete pravo da se ponovi akcija "Sablja". Nećete biti sto godina ministar. Doći će neko na vaše mesto pa će vas oceniti kao organizovanu kriminalnu grupu. Nemojte mnogo da razmišljate, znamo mi kako to izgleda i kako je bilo u akciji "Sablja", gde je u Srbiji uhapšeno 12.000 ljudi na osnovu sumnje da su, eto, oni počinili neka dela iz tzv. organizovanog kriminala!!
Zatim, pod ovu vašu odredbu može da se stavi krivično delo prouzrokovanja lažnog stečaja. Pod ovu vašu odredbu može da se stavi i odavanje poslovne tajne, nesavesno pružanje lekarske pomoći.
Evo, gospodin je lekar, hoće li vas sutra pacijenti optužiti da ste mu dali nesavesnu lekarsku pomoć, pa će reći da ste to uradili zajedno sa vašom medicinskom sestrom i sa još jednim lekarom, pa ćete provesti četiri godine u pritvoru. Razliku između zatvora i pritvora objasniće oni koji su bili u pritvoru, a nikada nisu bili u zatvoru.
Znači, pod ovo što predlažete, gospodine ministre, može da se stavi krivično delo nadrilekarstvo i nadriapotekarstvo. Sve to može da bude predmet organizovanog kriminala.
Gospodine ministre, ugrožavanje teritorijalne celovitosti, celine naše države, napad na ustavno uređenje, oružana pobuna je izazivanje nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti, pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti. To su sve dela koja su dar božiji za diktatorsku vlast, dar božiji za tužioca, jer sve nas gde nas ima više od troje u ovoj sali ili u ovoj državi možete optužiti da deluje protiv ustavnog poretka ove države. Šta treba – da nas držite četiri godine u pritvoru i da nas po isteku tri godine i 11 meseci pustite iz pritvora?!
Ono što vi pripremate je apsolutno suprotno onome za šta se vi zalažete. Vi se plašite od javnosti da kažete da specijalni sud i specijalno tužilaštvo ne rade svoj posao. Nećemo mi valjda sada kada nekom kriminalcu ističe pritvor ponovo da donosimo krivični zakon. Ovo je apsolutno neprihvatljivo šta radite! Zato što dajete mogućnost ljudima da arbitrarno odlučuju koga će držati u pritvoru, a koga ne.
Vraćate nas u vreme Nataše Mićić i vreme vanrednog stanja, da mi treba da razmišljamo da li će neki tužilac da u delovanju troje, četvoro ili petoro politički organizovanih ljudi ili običnih građana pronađe neku vrstu organizovanog kriminala. Zloupotreba službenog položaja takođe je delo, krivično delo koje može da se okarakteriše da spada pod vašu izmenu i dopunu Zakona.
Gospodine ministre, postoji na hiljade socijalista u Srbiji i drugih koji su nekada bili u onoj vlasti, koji su optuženi, osumnjičeni. Ovo je bilo omiljeno delo DOS-ovskih tužilaca – zloupotreba službenog položaja i nenamensko trošenje sredstava. Sada vi to definišete, zloupotreba službenog položaja, prevara u službi, to je delo za koje takođe neko može da bude četiri godine u pritvoru samo da postoje još dvojica koji su bili zajedno sa njim i koji su, eto, navodno kriminalno organizovani.

Koristiću. Naročito je interesantno, gospodine ministre, da u isto vreme dok predlažete amnestiju onih koji su pobegli iz vojske ili se nisu odazvali vojnom pozivu, vi ovde uvodite opasnu mogućnost.
Da za izbegavanje vojne obaveze i samovoljnog odsustvovanja i bekstva iz vojske, i ako to neko uradi u grupi više od tri, da za to može da bude četiri godine u pritvoru.
Dogovorite se u Vladi Srbije – da li ste za bežanje iz vojske ili ste za to da se vojska služi? Oni po vašem Krivičnom zakonu, koji ste usvojili, koji pomažu slabljenju borbenog morala, sprečavanju borbe protiv neprijatelja, pomaganje neprijatelju, takođe mogu da budu četiri godine u pritvoru.
Gospodine ministre, za ta dela: napad na ustavno uređenje, izbegavanje vojne obaveze, pomaganje neprijatelju i slabljenje borbenog morala, nemojte se ljutiti, ali mnogi od onih koji su nekada bili u DOS-u do sada nije trebalo ni da izađu iz pritvora po ovom vašem Predlogu zakona.
Prema tome, okanite se ovog zakona. Smenite one koji ne rade svoj posao u tužilaštvu i u pravosuđu. Koliko godina treba specijalnom sudu da donese presudu? Tužilaštvo pravi spektakularne procese, spaja na desetine slučajeva. Koje veze imaju ovih šest kriminalaca, koji su vršili otmice, sa ubistvom Zorana Đinđića? I sada, ako se oni puste, znam šta je vama, ministre. Nisam od juče, bavim se politikom 15 godina.
Nemojte mi pričati o principima ovde, nego mi recite iskreno, svima nama, vi se plašite da će, ako ti kriminalci izađu iz zatvora, cela ta, navodna, demokratska javnost da kaže da ste pustili da izađu ubice Zorana Đinđića. Po njihovim idejama, DOS-a i Demokratske stranke, za vreme vanrednog stanja svi smo mi bili potencijalni atentatori na Zorana Đinđića, 12.000 onih koji su pritvarani. Šta je trebalo da oni do današnjeg dana ne izlaze iz pritvora?
Mislim da je ovaj predlog veoma loš za imidž ove vlade. Vi treba da skraćujete pritvor. U Ustavu piše da pritvor mora biti ograničenog vremena. Ljudi su se borili vekovima, stotinama godina da skrate samovolju onih koji u svojim rukama imaju mogućnost da nekome sude, da ga sumnjiče, optužuju itd. Vi ovde govorite stalno, iz godine u godinu predlažete zakone gde nam produžavate pritvor.
Još, ne daj bože, da dođete na Batićev predlog da vratimo malo smrtnu kaznu, pa da je opet ukinemo posle određenog perioda. Kada neko četiri godine bude u pritvoru, pazite, gospodine ministre, četiri godine da budete u pritvoru i da o vama svaki dan pričaju da ste deo organizovanog kriminala, da ste deo organizovane grupe, da ste zločinac, da ste ovakav ili onakav, izađite vi posle te četiri godine i probajte da nastavite svoj život dalje normalno kao da se ništa nije desilo! Nemojte da se igrate ljudskim životima i ljudskim sudbinama.
Zar ćemo mi sada zbog šest kriminalaca, koje specijalni sud ne može da osudi, da menjamo zakon? Da li ste vi, gospodine ministre, pogledali dobro spisak svih kriminalaca kojima ističe pritvor?
Dajmo bar sada kada menjamo sve da promenimo. Mislim da ste dali visoku kaznu, visoku granicu za dela koja su teža da bude od deset godina. Probajte da smanjite malo.
Ovaj drugi stav vam je možda i najbolji – kada ga dovedete u zatvor, u pritvorsku jedinicu, da odmah taj pritvor bude neograničen i traje do izricanja presude. Možda je to najbolje, da ne moramo svake godine da menjamo Zakon shodno zahtevima određenih političkih stranaka iz vaše koalicije, koji su govorili o nezavisnosti sudstva, a ovde svaki dan bi da oni budu tužioci, da budu sudije, da budu ombudsmani i sve ostalo.
I zato mi ćemo glasati protiv ovog predloga zakona, zato što smatramo da je ovakav Predlog apsolutno protivan svim nastojanjima Vlade Republike Srbije da se u ovu oblast unese red. Ovo je apsolutno protivno nastojanjima Vlade Srbije da se približavamo evropskim standardima. U Evropi, kao što znate, postoji tendencija smanjivanja pritvora, postoji mogućnost izlaska iz pritvora uz određenu kauciju. Kod nas, mi samo produžavamo pritvor.
Ovo ne govorim, i molim vas ako mi odgovarate, gospodine ministre, nemojte uopšte da se osvrćete na to da li će zbog ovoga što pričam neko da oceni da mi branimo nekog kriminalca ili ne, ili da će ako ne glasamo za promenu ovog zakona neki kriminalac da izađe iz zatvora. Govorim principijelno. Nemojte nikada raditi nešto što vam se sutra može obiti o glavu. Nemojte sutra raditi ništa zbog čega će ovde na desetine ljudi morati da se plaši da će otići u zatvor zbog ovoga što ste vi promenili sada.
Zloupotreba službenog položaja, da li vi znate koliko je široko to delo da svakoga možete da optužite za to? Nađite još dvojicu, evo vam organizovane kriminalne grupe, evo vam organizovane grupe koja nije kriminalna, koja takođe spada pod udar vaše promene Zakona. Promenom vašeg Zakona, onaj ko izda ček bez pokrića na 100.000 dinara ili da karticu bez pokrića na 100.000 dinara, i ako ima mogućnost da se to zlonamerno okarakteriše, da je to uradio organizovano, da je imao neke namere, da je naneo velike štete, može da se podvede pod ta vaša najteža krivična dela.
Neću vama, gospodine ministre, da verujem da ćete vi da radite tako. Hoću da u zakonu piše da mora da se radi tako. Zakoni se ne donose da bi se dala mogućnost da neko arbitrarno odlučuje, nego se zakoni donose da bi se ograničila samovolja pojedinaca, tužilaca, sudija i svih ostalih.
U svakom slučaju, mi smo apsolutno protiv i zato smo glasali protiv ovog dnevnog reda. Smatramo da se ovim unosi bespotrebna restriktivnost u ono što se zove dužina pritvora. Unosi se neograničen pritvor, koji može da traje do kraja procesa, do izricanja presude.
A vi znate da su naši sudovi toliko ažurni u izricanju presude da to može da traje i traje, da se na kraju ni oni koji su tog čoveka poslali u pritvor ne sećaju više u kojoj se pritvorskoj jedinici nalazi.
Gospodine ministre, nije u redu i nije za vas dobro da budete zapamćeni po tome što ste povećavali pritvor. Znam da to nije vaše mišljenje. Znam da i vi smatrate možda lično da to nije u skladu sa nekim vašim opredeljenjima, ali nemojte zbog dnevno-političkih razloga da donosite zakone koji svima nama mogu da se obiju o glavu. Vama možda neće, ali onima koji su onim tzv. demokratama bili na tapetu svih ovih godina, kada pomenete prvo slovo od ove promene vaših zakona, diže se kosa na glavi.
Znamo kako to izgleda kada sude DOS-ovi sudovi, kada nas neko pošalje u pritvor, pa to traje nekoliko meseci ili nekoliko godina, pa kada uđete u pritvor, kada treba da izađete, a za to vreme vas niko ne ispituje i bilo šta drugo, donesete zakon da se taj pritvor produži za još jedno dve godine. Znajući ko se sve nalazi u tim sudovima, sagledajte šta sve treba da promenimo, koliki pritvor treba da bude za neka dela za koja možda nikada nećete dokazati da je neko uradio. Najbolje je da kažete da će taj čovek bez ikakve presude do kraja života biti u pritvoru.

Samo u najkraćem, da ne bih oduzimao puno vremena, želim da u ime poslaničke grupe SPS osporim predlog za javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Šapcu i ne bih dalje gubio vreme oko obrazlaganja svega toga.
Po mišljenju naših ljudi iz tog kraja on nema dovoljnih stručnih kvalifikacija za obavljanje tako odgovorne dužnosti i funkcije javnog tužioca u Okružnom javnom tužilaštvu u Šapcu. Ovo sam izašao da kažem zbog toga što će uskoro biti glasanje, zbog procedure glasanja, da bi se moglo pripremiti i odvojeno glasanje povodom ovog predloga.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani gospodine ministre, nisam se javio zbog 29. novembra, kako neki zlurado govore ili zbog rođendana Vuka Draškovića, kako opet neki zlurado govore, javio sam se zbog mnogo ozbiljnijih stvari.
Mislim da naša država mora odmah ozbiljno da reaguje na dva incidenta koja su se juče dogodila.
Prvo, da se švajcarska ministarka inostranih poslova, gospođa Rej, ponovo javno založila za nezavisnost Kosova i Metohije. Dokle će ova država da toleriše da najviši zvaničnici drugih država tako javno govore o otcepljenju dela naše teritorije?
Tražim da naša država najoštrije reaguje, pa čak ako treba i da prekine diplomatske odnose sa tim zemljama. To je normalna reakcija jedne normalne zemlje na ono što se radi protiv nje, njenog naroda i države.
Drugo, juče se u Bujanovcu i Preševu desilo nešto, što neko misli da će se dešavati samo u Prištini, albanska zastava se vije u Bujanovcu i Preševu. Naša država, takođe, na to ne sme da gleda zatvorenih očiju.
Zato mislim da ova skupština treba da uputi što pre zahtev nadležnim državnim organima da reaguju. Država se brani i rečima, ali država, zato što je država, ima i druga sredstva, inače se ne bi zvala država.
Zato vas molim, osim ovih tema koje su važne, da upozorimo nadležne državne organe da se ova praksa više ne sme tolerisati. Ako svaki ministar bilo koje zemlje na svetu može mirno da kaže da deo naše teritorije treba da bude nezavisan, a da ga mi još blagonaklono gostimo i ne reagujemo, onda ne znam šta će nam nadležni državni organi.
Ta ministarka kaže da to čini zbog velikog broja Albanaca sa Kosova i Metohije koji žive u Švajcarskoj. Šta ćemo sa Srbima koji žive u Švajcarskoj? Da li zato što se babe u Švajcarskoj, koje nemaju za koga da se udaju, udaju za Šiptare da bi dobili papire, da li je to dobar i veliki razlog da Kosovo dobije nezavisnost? Da li su međunarodni kanali šverca droge i oružja dovoljan razlog da se Švajcarska založi za nezavisnost Kosova i Metohije.
Ali, nije na meni da to pričam, nisam ni predsednik države, ni vlade, niti ministar inostranih poslova, predsednik sam jedne poslaničke grupe. Zato, od mene toliko. Oni koji o tome treba da vode računa, neka obrate pažnju. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, predložio bih da odmah stavite na glasanje ovaj predlog, 198 je u sali. Ako su svi potpisnici tu, taj predlog će biti izglasan. SPS je potpisala tu inicijativu, ima nas 22 i mi ćemo svi i uvek smo glasali svi za opoziv Borisa Tadića.

Meni samo nije jasno šta DSS, G17 plus posle jučerašnjeg dana možda minus, ali sada smo na nuli, u svakom slučaju, šta još treba vama da uradi Boris Tadić i DS i da vi glasate za njegov opoziv i za njegovo razrešenje. Znam da je on vaše čedo, ali vi ste ga stvorili, vi ste mu pomogli da postane predsednik, jer da nije bilo vaših glasova nikada ne bih postao predsednik Srbije.

Ali, zašto ga ne rušite? Idete pričom o destabilizaciji institucija, a da li je Vlada Republike Srbije važna državna institucija? Kako je moguće da DS, stranka predsednika Srbije, ruši stabilnost državnih institucija kupovanjem poslanika iz redova drugih političkih stranaka. Šta još treba da se desi da vas probudi iz sna da su oni vaši politički protivnici? Ali, da ne gubimo vreme, predlažem, ima 197, 102 poslanika je potpisalo inicijativu, iz SPS-a je 22, predlažem da se odmah stavi na glasanje i da vidimo kakav će biti rezultat.

Mislim da je ovde centralno pitanje ono što smo se dogovorili na sastanku šefova poslaničkih klubova kod vas, gospodine predsedniče, a to je da pokrenemo inicijativu da se spreči berza poslanika posle parlamentarnih izbora.
Mi smo danas, dame i gospodo poslanici, poštovani građani, suočeni sa jednim velikim fenomenom, koji je naravno u svetu veoma moguć, ali veoma redak, jer bi se svaki poslanik i odbornik koji bi se na to usudio našao na stubu srama. Kod nas je postalo normalno da poslanici menjaju političke partije i da se to radi brzinom kazaljke na satu. To se čini i u republičkom parlamentu, a još više na nivou skupština opština, na nivou gradova itd.
Najvažnije je da se spreči krađa i otimanje izborne volje građana.
Očigledno je da se danas može uticati na poslanike zbog famozne odluke Ustavnog suda iz DOS-ovog vremena da mandat pripada poslanicima, a ne političkim strankama koje su učestvovale na izborima. Ustav Srbije tako ne kaže. Ustav Srbije kaže da poslanik ima pravo na sopstveno mišljenje, ali to ne znači da poslanik ima pravo da menja političku partiju posle završetka izbora, a naročito da ima pravo da formira druge poslaničke klubove.
Podsetio bih vas da je Branislav Ivković upravo u ovoj sali Narodne skupštine formirao svoju političku partiju i svoj poslanički klub zato što su mu omogućili oni koji su tada bili na vlasti, jer je to bilo potrebno radi održanja vlasti.
Mi imamo jedan politički fenomen, a to je da ljudi danas u Srbiji uopšte ne moraju da učestvuju na izborima, a da formiraju Vladu. Danas je teoretski moguće da onaj ko ima para ili nekog drugog uticaja jednostavno formira vladu u Srbiji nezavisno od političkih partija. Opravdanja se uvek mogu naći.
Imate situaciju sličnu kao i kod nekih drugih stranaka da se, na primer, stranka Bogoljuba Karića predstavlja da više voli Slobodana Miloševića od SPS-a. Podsetio bih građane, pa i one koji imaju dileme ili su zaboravili, da je u vreme hapšenja tog istog Slobodana Miloševića išao direktan prenos na BK televiziji sa kajronom "Poslednji čin".
Zašto su potrebni glasovi? Potrebni su glasovi u parlamentu, potrebni su glasovi na izborima, naravno ne zato da bi se srušila Vlada. Nije bitno da li će se Vlada srušiti ili ne, ali je bitno da bi se sačuvao sopstveni profit, sopstveni imetak i sramotno je da se u svemu tome učestvuje. Razumem da neko promeni politički stav, ali ne razumem da je politički stav ekonomska kategorija.
U svakom slučaju, još jednom, da ne bismo sada sumnjali u svakoga, ima vremena kada će se sve to najbolje videti, mislim da treba da učinimo sve što možemo na zakonskoj regulativi da se to spreči. Ono što je dozvoljeno zakonom i praskom Ustavnog suda Srbije se zloupotrebljava na najgori mogući način. Svedoci smo da se, naročito uoči važnih političkih odluka, kao što je usvajanje budžeta, rebalansa budžeta ili donošenja važnih političkih zakona, ide na to da se formiraju neki novi poslanički klubovi ili, ono što je još modernije, da se izdvajaju kao neki nezavisni poslanici itd. Argumentacije su različite, ali su svuda iste i svode se na isto.
Ovde nije reč o tome da li će neko glasati za Vladu ili ne. Reč je o tome da li će poslanici raditi u interesu građana, u interesu političke partije koja ih je predložila ili u interesu onih koji su u određenom momentu spremni da to svrstaju u ekonomsku kategoriju.
Siguran sam da će svi poslanici, a naročito poslanici SPS-a koji imaju dovoljno negativnog iskustva vezano za prošli mandat republičkog parlamenta, učiniti onako kako smo i do sada činili, a to znači da ćemo glasati onako kakav je interes građana Srbije i naravno kakvi su stavovi SPS-a.
Predsednika molim da taj naš dogovor koji smo imali što pre operacionalizujemo; promena izbornog zakona je rešenje za sve ovo. Ne znam zašto čekamo ili svi zajedno hoćemo da učestvujemo u berzi poslanika. Moramo sprečiti da ovo postane berza, inače građani nemaju potrebe da učestvuju na izborima. Izbori će biti farsa. Na izborima se odlučuje ko vlada Srbijom u ime tih građana. Mi onda na izborima varamo te građane, jer posle nekoliko dana kažemo da više ne podržavamo stranke na čijoj smo bili listi, jer ta stranka je iznela neke svoje izvorne principe i zalažemo se za neke druge političke stranke koje možda u to vreme nisu ni postojale. Da su te stranke vredele, da su te stranke imale svoju političku moć, sigurno bi učestvovale na izborima. Izbori se ne dešavaju u Skupštini. Građani biraju i niko ovde nema pravo da menja izbornu volju građana.
Zato predsedniče, molim vas, sve političke stranke ovde, vlast i opoziciju, jer tada je i Demokratska stranka učestvovala na tom sastanku i svi zajedno smo zaključili da je neophodno stvoriti zakonsku regulativu koja bi sprečila otimanje i krađu poslaničkih mandata, odnosno prevaru građana koji posle izbora doživljavaju to da odbornici i poslanici prelaze u različite političke opcije. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani predsedniče Vlade, uvaženi ministri, poštovani građani Srbije, tema o kojoj danas govorimo nije samo tema koja se tiče nas koji smo prisutni u ovoj sali. Tema o kojoj danas govorimo je srpski arhetip. Tema o kojoj danas govorimo je vezana za srpske korene, za srpske seobe, ali nažalost i za srpske deobe.
Nadam se i želim, i zato sam oduvek smatrao, i naivno se nadao, da o ovoj temi nije ni potrebno zakazivati sednicu. Naivno se nadam da je ovoj temi potrebno i srpsko jedinstvo. Čini mi se da smo i suviše mnogo vremena u našoj istoriji, ne samo u ovih 15 godina, kako neko misli da istorija počinje od 5. oktobra do danas, nego i suviše smo dugo vremena i decenija u našoj istoriji potrošili optužujući jedni druge, ne shvatajući da se boreći sami protiv sebe ujedno ne borimo dovoljno protiv onoga što jeste konstanta politike na Kosovu i Metohiji i svih ovih decenija i vekova. Ta konstanta jeste stalna, jedinstvena i uporna težnja i želja Albanaca na Kosovu i Metohiji ka stvaranju nezavisnog Kosova i Metohije.
Ovde nas ima nekoliko političkih stranaka koje predstavljaju, između ostalog, ne samo građane Srbije nego i Srbe. Među nama, čini mi se već iz ovoga što smo do sada čuli, postoje već ozbiljne razlike o tome kako mi vidimo budućnost Kosova i Metohije.
Da li neko od vas sumnja da li postoje razlike o tome među albanskim političkim partijama? Da li postoji jedna politička partija na Kosovu i Metohiji, koje su trenutno u parlamentu Kosova, gde se mogu čuti ovakvi tonovi kao ovde u srpskoj skupštini? Ne, zato što oni znaju šta hoće. Oni hoće nezavisno, samostalno i od Srba očišćeno Kosovo i Metohiju. Da li mi to i dalje ne vidimo ili ne želimo da čujemo i da stalno i dalje gubimo vreme optužujući jedni druge?
Zato danas mislim, pre svega, da mi kao narodni poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, poslanici koje je narod birao, pa i naš narod koji živi na Kosovu i Metohiji, treba da odamo priznanje i zahvalnost svim Srbima koji su, i pored terorizma i etničkog čišćenja koje su doživeli, ostali da žive tamo na Kosovu i Metohiji, svesni da to može biti opasno i po njihov život. Jeste Kosovo deo naše istorije, jeste Kosovo deo naše budućnosti, ali je Kosovo deo naše sadašnjosti, i tamo i danas živi naš narod, i on ne zaslužuje da sa ove govornice čuje možda i neke sumnje kako će dalje živeti.
Zato mislim da je osnovni red svih ovih koji se ovde javljaju, da pre svega odamo priznanje ljudima koji su ostali dole. Možemo se mi ovde boriti koliko hoćemo za Kosovo i Metohiju, ali ako Srba nema na Kosovu i Metohiji, nema ni Kosova u Srbiji.
Smatram da mi treba sećanjem da odamo poštovanje i priznanje svima onima koji su dali svoje živote za odbranu svog naroda i svoje države, u svim borbama za slobodu srpskog naroda i za opstanak Srba na Kosovu i Metohiji. To se ne odnosi samo na poslednjih 10-15 godina, to se odnosi na nekoliko poslednjih vekova.
Takođe, moram da iskoristim i ovu priliku da kažem da je potrebno odati zahvalnost onima koji su u najnovijem ratu dali svoje živote i branili Kosovo i Metohiju onda kada smo bili izloženi bombardovanju.
Oni su branili svoju zemlju i narod, a slušajući ono što danas ovde govorimo i šta smo zapisali, oni su branili osnove politike Srbije, oni su branili osnove politike srpskog naroda, a to je da je Kosovo sastavni deo Srbije. Zato su dali svoje živote i oni nisu ratni zločinci, na Kosovu nije bilo kolektivnog, organizovanog i sistematskog genocida srpske države i srpskog naroda. Naprotiv, bilo je etničkog čišćenja Srba od strane Albanaca na Kosovu i Metohiji.
Nadam se da je krajnje vreme da doživimo otrežnjenje, da svi oni koji su desetak, petnaestak godina govorili o tome da je na Kosovu glavni problem nedostatak ljudskih prava Albanaca, imali su dovoljno prilike da vide posle 2000. godine da to apsolutno nikada nije bila tema dnevnog reda, nego da je tema isključivo bilo stvaranje nezavisnog Kosova i Metohije.
Uostalom, podsetio bih da u vreme čak i nekadašnje SFRJ, naša država je uložila 20 milijardi dolara na teritoriji Kosova i Metohiji, da je naša republika, Republika Srbija, Kosovu predložila i u samom Rambujeu najviši stepen autonomije koji igde na svetu postoji, da je prihvaćeno čak i međunarodno prisustvo, ako bi se potpisao taj politički sporazum o Kosovu Metohiji.
Jedino na šta država nije bila spremna da pristane, a mislim da niste spremni ni vi danas koji vodite ovu državu, a to je da se raspiše referendum koji je bio predviđen sporazumom iz Rambujea, bilo je predviđeno pravo takozvanim Kosovarima da posle tri godine održavanja međunarodne konferencije u Rambujeu da održe referendum. Dame i gospodo, da je to prihvaćeno, taj referendum bi bio održan 2002. godine. Danas na Kosmetu ne bi bilo Srba, danas bi Kosovo bila nezavisna država, jer nadam se da ovde ne postoje sumnje da Albanci znaju šta hoće i da bi unapred bio poznat ishod takvog referenduma.
Takođe, jasno je da je na Kosovu i Metohiji bilo vrlo sporno i nešto, na osnovu čega je bilo bombardovanje naše države, kao što je takozvani masakr u Račku. Da li se to zaista desilo na takav način? Čak i sama gospođa Ranta, koja je bila patolog u tom slučaju, priznala je da je slučaj Račak isfabrikovan. Podsetio bih vas da su i Markale bile isfabrikovane da se bombarduju Srbi u Republici Srpskoj, a tako je i Račak bio isfabrikovan, da bi bilo izvedeno bombardovanje Srbije, Kosova i Metohije, naravno cele Republike Srbije.
Mi smo takođe povukli, i kao država i kao narod, pogrešne poteze time što smo amnestirali albanske separatiste i teroriste iz srpskih zatvora. Oni nisu bili u srpskim zatvorima zato što su bili politički zatvorenici, nego zato što su ubijali srpsku decu i Srbe na Kosovu i Metohiji.
Smatramo da je takođe bila greška učešće u tzv. privremenim institucijama na Kosovu i Metohiji, jer je ova skupština proglasila da je taj tzv. Hekerupov ustav bio nelegitiman i nelegalan. Takođe, apsolutno je neopravdano i učešće Srba na izborima, tzv. izborima na Kosovu i Metohiji, jer se time legalizuju te privremene institucije na Kosovu i Metohiji.
Koji su to standardi koji su na Kosovu i Metohiji ispunjeni. Govorilo se standardi pre statusa. Sada se više ne govori o tome, sada se govori standardi i status u isto vreme. Uskoro će se govoriti prvo status, pa standardi.
Jednostavno, nema na Kosmetu multietničkog Kosmeta, zbog toga što Albanci ne žele da žive u miru sa Srbima. Rešenje za Kosovu i Metohiju, što se tiče Albanaca, jeste da na Kosmetu više nema Srba i to je valjda svima ovde jasno posle toliko vekova. Ono što se danas dešava na Kosovu i Metohiji jeste direktna posledica nesprovođenja Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN.
Ta rezolucija, kao što znate, kao i sve druge rezolucije Saveta bezbednosti, ima obavezujući karakter. Ona je doneta na osnovu Glave VII Povelje UN. Ona je bila rezultat, ona je bila i posledica bombardovanja naše države i našeg naroda. Ona nije idealna, ali vi je i danas spominjete kao nešto što je jedina slamka spasa koja i danas drži Kosovo i Metohiju u okviru teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše države i našeg naroda.
Oni koji su insistirali da se rezolucija donese danas ne poštuju tu rezoluciju. Podsetio bih da u toj rezoluciji piše - mir i bezbednost za sve građane, razoružanje terorista, povratak izbeglica i raseljenih lica, povratak jugoslovenskog osoblja, vojske i policije po određenim namenama i suštinska autonomija za Kosovo i Metohiju.
Od 280.000 raseljenih lica sa Kosova i Metohije svega se 2% vratilo u tu našu pokrajinu.
Na Kosovu je ostalo da živi još oko 215.000 nealbanaca, od toga oko 150.000 Srba. Od dolaska KFOR-a i UNMIK-a bilo je više od 7,5 hiljada terorističkih napada na Kosovu. Ubijeno je više od 1.200 Srba, povređeno i ranjeno više od 1.500 ljudi, uništeno i oštećeno više od 150 crkava i manastira.
Na Kosovu vladaju terorističke bande, ne samo Al kaida i mudžahedini, ne treba ići toliko daleko. Pripadnici OVK i Albanske nacionalne armije su i pripadnici zvaničnih kosovskih struktura, Kosovskog zaštitnog korpusa, Kosovske policijske službe, Vlade i Skupštine Kosova i Metohije i naravno političkih partija.
Tek po koji Albanac se nalazi na spisku Karle del Ponte da se nađe pred Haškim tribunalom. Čak i ako se tamo nađe ubrzo se pušta da se brani sa slobode, pa čak mu se i dozvoljava da se bavi politikom, dok mu se ne izrekne konačna presuda. Oni koji su sprovodili politiku etničkog čišćenja ne samo da se i dalje nalaze na slobodi, nego se i puštaju kada se uhapse u Evropi na osnovu poternice Interpola, a u tome je i prethodna Vlada Srbije učestvovala, šaljući poruke da su to poternice bivšeg režima, koje sada ne važe u nekom novom režimu. To su bile poternice, dame i gospodo, za terorizam, protiv onih ljudi koji su ubijali ne samo Srbe, nego i Albance koji su bili lojalni građani države Srbije.
Nažalost, danas između Srbije i Kosmeta, iako je Kosmet i dalje formalno deo Srbije, pa čak i po rezoluciji Saveta bezbednosti, postoji carina, a ne postoji carina između Kosmeta i Albanije. Danas su građani Srbije koji žive na Kosovu, kada pređu u Srbiju ili kada žele da ostvaruju određena prava unutar Srbije, van Kosova i Metohije, unutar Srbije ponekad građani drugog reda.
Nema jedinstvenog informativnog prostora. Vi znate i kada je bilo 17. marta etničko čišćenje na Kosovu i Metohiji, RTS i drugi naši mediji su imali direktne izveštače sa snimka ulaska američkih trupa u Bagdad, Avganistan i druge gradove u svetu. Celu noć se vrtela slika zapaljene džamije iz Beograda, dok se na Kosovu i Metohiji palile srpske svetinje i ubijali ljudi.
Smatramo li mi Kosovo i Metohiju delom našeg prostora? Ako naši mediji ne smeju da idu tamo, ako naši političari ne idu tamo, ako naši biznismeni razvijaju biznis u Tirani, a ne u Kosovskoj Mitrovici ili u Gračanici, kako mi onda da tražimo od tih Srba koji tamo žive da ostanu da tamo žive, a da mi ne smemo da odemo i da ne smatramo Kosovo i Metohiju sastavnim delom naše države.
Ekonomska pomoć Srbima na Kosovu i Metohiji, ekonomski razvoj srpskih delova Kosova i Metohije je naravno veoma važan, jer bez toga Srbi neće moći da ostanu tamo da žive. Kosovo, očigledno, lagano klizi ka nezavisnosti.
Vi znate da je i u Evropskoj komisiji u više navrata razgovarano o tome da se putem posebnog mehanizma, nezavisnog od Srbije i Crne Gore, ostvari pitanje učešća Kosova i Metohije u procesu stabilizacije i asocijacije.
Takođe je najavljeno bilo i evropsko partnerstvo za Kosovo. Vi, kao što znate, svakodnevno možete čuti od Kontakt grupe da navodno oni ne znaju šta će predložiti, ali nikako neće biti dozvoljen, kako oni kažu, povratak na stanje 1990. godine. Pod dva, neće biti dozvoljeno priključenje drugoj državi. Pod tri, neće biti dozvoljena podela Kosova i Metohije.
Mislim da smo svi mi dovoljno politički inteligentni da, ako isključimo sve ove tri mogućnosti koje su ovde navedene, ne treba se igrati skrivalica i razmišljati o tome šta je jedino ostalo kao mogućnost. Ne treba skrivati to da zaista postoje veliki centri moći, pa između ostalog i među nekim članicama Kontakt grupe, koji se zalažu za nezavisnost Kosova i Metohije.
Ako se formula "više od autonomije, manje od nezavisnosti" možda nekima čini kao zagonetna, što se tiče SPS, ona je moguće da bude dešifrovana samo na jedan način, a to je suštinska autonomija i značajna samouprava za Kosovo i Metohiju, u okviru teritorijalnog integriteta i suvereniteta naše države, baš onako kako je zapisano u Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.
Nismo mi pisali tu rezoluciju. Da bi ta rezolucija bila prihvaćena i u ovoj skupštini, Srbija je bila bombardovana nekoliko meseci. Ona je bila prihvaćena kao uslov za završetak rata. Ko danas u miru može da menja uslove pod kojima je prekinut rat?
Takođe, mi smatramo da je međunarodna misija, vojna i civilna, odgovorna za sprovođenje Rezolucije 1244. To znači da, dok se ne završe razgovori o konačnom statusu Kosova i Metohije, mora se učiniti sve da se Rezolucija koja je na snazi poštuje. Mora se zaustaviti pokušaj rešenja pre konačnog rešenja. Mora se zaustaviti politika svršenog čina. Ako na Kosovu i Metohiji ne bude više Srba, stigli smo do politike svršenog čina.
Što se tiče samog Predloga rezolucije, što se tiče SPS, za nas je tekst rezolucije prihvatljiv, između ostalog, zbog toga što sadrži nekoliko ključnih pitanja. Prvo, polazi se od suverenosti i teritorijalnog integriteta Srbije. Ako se odstupi od ovog pravila i od ovog principa, naša država ima potpuno legitimno i moralno međunarodno pravo da traži da se od tog principa odstupi i na nekim drugim teritorijama.
Kako je moguće da na celoj teritoriji bivše SFRJ važi princip nepovredivosti granica, pa onda nije moguće formirati ni autonomne ili bilo kakve druge republike, Republiku Srpsku Krajinu ili Republiku Srpsku, a kad se dođe do pitanja Srbije, onda je ipak moguće da se malo odstupi od tog principa. Ako se odstupi od tog principa, naša država treba da postavi pitanje Republike Srpske. Kako je moguće da postoje dvostruki aršini? Moguće je, sve dok mi ne postavimo pitanje zašto je to moguće.
Takođe, ova rezolucija je prihvatljiva zato što se polazi od suštinske autonomije i značajne samouprave Kosova i Metohije, kao oblika političkog rešenja krize iz raznih rezolucija Saveta bezbednosti UN.
Svi vi znate da su od strane međunarodnih faktora svih ovih nedelja vršeni veliki pritisci da se ova sednica Skupštine uopšte ne održi. Zašto? Zašto je nekim državama međunarodne zajednice važno da se ova skupština ne sastane? Zato da mi ne bismo, navodno, zakovali neke tvrde stavove od kojih bi neko kasnije u tim njihovim pregovorima, po njihovom mišljenju, mogao da odstupi bez volje i odluke Skupštine. Zato je za nas ova rezolucija, i ovakva - blaga, ali sa ovim osnovnim porukama, prihvatljiva, jer to je nešto od čega naša država ne sme da odstupi.
Veoma je bitna i spremnost za mirno i sporazumno rešenje, ali da konačnu verifikaciju da Narodna skupština i građani. Ono što je najznačajnije, svako nametnuto rešenje budućeg statusa Kosova i Metohije se mora proglasiti nelegitimnim, protivpravnim i nevažećim.
Sada će ovde neki postaviti pitanje - šta ako se to desi, šta ćemo mi preduzeti? Za nas se to pitanje ne postavlja. Kosovo i Metohija nije pitanje naše istorije, kako je ovde neko rekao, pozivajući se na Ustav, navodno, iz 1990. godine, a pri tom ne odgovarajući na pitanje - što niste menjali taj ustav, jer su već pet godina na vlasti neke nove snage koje su se, navodno, borile protiv tog vremena? Što niste promenili taj ustav? Uostalom, svi funkcioneri ove države, pa i predsednik ove države je izabran po tom ustavu i ima ovlašćenja iz tog ustava. Kako je onda moguće jednoga dana poštovati Ustav i zalagati se za Ustav, a drugog dana reći "ne moramo se držati Ustava kao pijan plota".
Naravno, mi smatramo da se ne može pobeći od pitanja Kosova i Metohije da bi sedam miliona ljudi živelo bolje. Niko u ovoj zemlji neće živeti bolje ako mi pristanemo na to da Kosovo ne bude deo Srbije. Gde god da krenemo, kako kaže i pesma, ne možemo pobeći, ne možemo izbaciti iz naše duše Kosovo i Metohiju. Grci i dan-danas smatraju da je Konstantinopolj glavni grad Grčke.
Mi moramo odgovoriti na pritiske kojima smo izloženi da napustimo princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta našim političkim jedinstvom. Srbija je jaka onoliko koliko je jedinstvena. Zato danas svi oni koji žele da pobegnu iz tog jedinstva, u stvari, rade protiv Srbije i protiv interesa Srbije u ovom trenutku.
(Predsednik: Vreme.)
Zahvaljujem svima koji su bili prisutni danas na ovoj sednici i koji će podržati ovu rezoluciju. Mi ćemo je podržati uvek. Ne morate da nas pitate uopšte da li ćemo glasati "za" ili "protiv", ako u njoj piše da je Kosovo deo Srbije i da ćemo se svim silama boriti da ne prihvatimo bilo kakvo nametnuto rešenje, jer bez države, i bez Kosova, i bez Srbije, nema ni SPS, ali nema ni DS, ni DSS, ni SRS. Nema partija bez patrije i bez otadžbine. Hvala vam.