Dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, SPS je u skladu sa dogovorom svih šefova poslaničkih klubova predložila kao svog kandidata za potpredsednika diplomiranog inžinjera Milutina Mrkonjića, koji je u vreme posle bombardovanja naše zemlje bio direktor Direkcije za obnovu zemlje.
Mislim da nema potrebe da posebno obrazlažem njegovu biografiju i njegovu političku ulogu u SPS i u političkom životu Srbije, ali bih želeo da podsetim i tu se obraćam onima koji vode političke stranke. Izgleda da se u ovoj skupštini ne sluša kada neko pokušava da kaže ono što je na dnevnom redu. Ako hoćete, ja mogu da govorim i o onome što nije na dnevnom redu.
U svakom slučaju, želim da vas podsetim na dobri običaj koji smo imali, a to je da se ne mešamo i ne komentarišemo kadrovska rešenja i predloge drugih političkih stranaka. Podsetio bih da je SPS prošlog puta glasala za predloge svih drugih političkih stranaka za potpredsednike, jer je to naš zajednički predlog.
Molio bih vas da ne otvaramo oko toga bezrazložne rasprave. Svaka stranka ima pravo da iskoristi ono što joj pripada i da predloži nekoga u ime te političke stranke.
Zamolio bih vas da svoje zadovoljstvo, ushićenje, oduševljenje ili razočarenje ne pokazujemo nekom javnom polemikom na ovom mestu. Želeo bih da vas zamolim još jednu stvar. Ne znam, dame i gospodo narodni poslanici, da li ste svesni šta mi radimo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Da li ste svesni da svojim diskusijama direktno radimo sami protiv sebe, direktno radimo protiv nacionalnih i državnih interesa i direktno radimo protiv kredibiliteta i ugleda Narodne skupštine Republike Srbije.
Zamolio bih vas da, kada komentarišemo ko daje kakve izjave, ne idemo iz jedne krajnosti u drugu. Čini mi se da i predsednik Republike Boris Tadić i predsednik Vlade Vojislav Koštunica pokušavaju, u tome su i uspeli, da naprave most i dobre odnose sa Ruskom Federacijom. Nema razloga da sada, zato što je neko ko je iz druge političke stranke izrazio naklonost prema toj državi, da mi to dočekujemo ovde sa nipodaštavanjem, sa druge strane. Srbija je Srbija, Srbija nije Rusija, to je Rusiji rekla 1948. godine. Srbija nije Amerika, Srbija je ono što kažu naši građani.
Molim vas da ne radimo na našu štetu – da nipodaštavamo ulogu niti Rusije, niti Amerike, niti bilo koje druge velike sile na ovom svetu i da radimo sami protiv sebe.
Zato vas molim, kada međusobno polemišemo i diskutujemo, da vodimo računa o nečemu što je iznad naših stranačkih interesa, a to je ono što će nas sutra čekati, a čekaće nas odluka u Savetu bezbednosti UN, i čekaće nas potreba da sa tim zemljama imamo normalne odnose.
Ja bih sve poslanike zamolio da pokušamo da se pridržavamo dnevnog reda, da rešavamo problem po problem i da završimo ovu konstitutivnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije.
Znam da je teško kada se na političkoj sceni vrše pretumbacije i kada nastaju različiti politički blokovi, ali ovo je skupština, ovo je politička borba, ovde treba da se trudimo da jedni druge pobedimo i ubedimo, a ne da jedni druge pobijamo.
I zato, SPS je predložila svog kandidata. O njemu mislimo sve najbolje, a šta možda mislimo o drugima, ostaje za nas i glasaćemo za svaki drugi predlog, pa sutra i za predlog DS, G17 plus, Čedomira Jovanovića, svejedno kao kandidata za potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije, zato što oni na to imaju pravo. A to pravo su jednostavno za njih izborili i dali im građani Republike Srbije na izborima. Hvala vam.

Javio sam se po Poslovniku, još jednom da vas podsetim i upozorim, i da vas pitam hoćemo li da otvaramo raspravu, onda smo hendikepirani zato što vi niste predložili vašeg kandidata. Juče nisam čitao detalje iz biografije vašeg kandidata za potpredsednika Narodne skupštine Republike Srbije zato što smatram da to nije uputno. To je vaš izbor. Vi ste se za njega opredelili. Vi znate da smo vas upozorili da te delove biografije izostavite i vi ste ih na kraju izostavili iz biografije. Da li je to razlog da mi sada ovde jedne druge ismevamo i omalovažavamo, time što ćemo govoriti o drugim kandidatima.
Mi ovde zajednički biramo potpredsednike, vi ste to zaboravili. Sve stranke su glasale za sve predloge. Ili nećemo tako. Ili onda nećemo imati nijednog potpredsednika, jer će svi glasati samo za svog, odnosno parlamentarna većina će imati, samo ona će imati potpredsednike. Kako ćemo da radimo?
Pozivam vas na, jedno elementarno, znači, ono što smo ranije radili, ili menjamo neka pravila. Ne želim, a gospodin Čanak je, naravno, vrcav i znam da on ima dosta ideja, a te ideje su mu naročito padale dok je šetao preko mostova koje je, naravno, između ostalog, rekonstruisao i Milutin Mrkonjić. Mislim da nije uputno ni sa njegove strane da komentariše kandidate za potpredsednike, jer ja ne bih komentarisao nijedan njegov predlog, niti imam nameru da komentarišem bilo koga, ako hoćete mi ćemo na takav način da komentarišemo i sve kandidate za ove odbore, pa ćemo reći ovaj nije za ovaj odbor, ovaj nije za onaj odbor.
Prema tome, za svakog od tih kandidata se opredelio određeni broj ljudi na izborima. Ako SPS ima pravo da predloži svog poslanika za potpredsednika, mislim da je elementarni, dobar red da bar to pravo ne osporavamo. Nisam tako ni shvatio gospodina Čanka, da on osporava bilo koji predlog, osim što odražava ushićenje i oduševljenje, a na tome mu se zahvaljujem i nadam se da će glasati za ove predloge. Hvala vam.

Izvinjavam se gospodine predsedniče, samo sam hteo da kažem nešto u vezi onoga što je govorio gospodin Čanak. Uopšte ne osporavam njemu pravo i bilo kom poslaniku da komentariše bilo koju ličnost, jer on ima pravo i svako ima pravo na svoje mišljenje i da kaže, da smatra da taj i taj, iz te i te poslaničke grupe ne treba da bude potpredsednik ili član nekog odbora.
Ja samo pozivam i podsećam na jedan dobar običaj koji smo imali u ovoj skupštini, a to je da međusobno ne komentarišemo i ne ulazimo u to ko je koga predložio na određena mesta koja pripadaju političkim strankama, a to su mesta potpredsednika i članova odbora.
Čak se nije komentarisalo i po dogovoru su se birali predsednici, zamenici predsednika i samih odbora. U suprotnom, ušli bismo u veliki problem da svako komentariše svakoga, svako bi glasao za svoje i izgubili bismo smisao dogovora o ovoj temi.
Zbog toga je sa moje strane jedna sugestija, pored ličnih simpatija i antipatija, da se suzdržimo od tih međusobnih komentara. Što se tiče Socijalističke partije Srbije mi ćemo glasati za sve kandidate za potpredsednike, bez obzira koja ih stranka predloži i za sve kandidate za članove odbora, bez obzira ko ih je predložio. Sutra, pošto je to dogovor, po jednog potpredsednika će imati i Demokratska stranka, stranka G17 plus, Liberalno demokratska partija ili stranke manjina, svejedno, nećemo reći nijednu reč o bilo kom kandidatu druge stranke za te funkcije i glasaćemo za njih.
Naravno, kada budu izglasani, drugo je pitanje šta će ko od nas govoriti o nekome u svakodnevnom političkom radu.
Znači, moja polemika sa gospodinom Čankom uopšte nije vezana sa osporavanjem prava da on misli šta misli o bilo kom kandidatu, samo bih vas pozvao da se usmerimo na rad, u skladu sa dobrim pravilima i običajima koja smo negovali u ovom parlamentu. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja neću govoriti o ovome o čemu su Čedomir Jovanović i gospodin Batić govorili, jer, kao što znate, Borka Vučić samo predsedava ovoj sednici. I mi smo tražili da se raspravlja o izveštaju o Kosovu i Metohiji, ali Demokratska stranka je to navela kao razlog da se ne bira predsednik, naime, da bi se raspravljalo o izveštaju.
Borka Vučić nema ovlašćenja da zakaže novu sednicu i nemojmo sada ovde da ispada da je neko veći patriota nego što bi se to moglo zaključiti na osnovu glasanja. To se dobro videlo po tome ko je glasao za tekst Rezolucije koji smo usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije, ali to, sve u svemu, nije bitno.
Molim vas da vodite računa o tome kakav je čiji izbor uvreda, i za koga, za koje građane. Za svakoga od nas je glasao narod Republike Srbije. Vi ne vređate ovde ni Borku Vučić, ni bilo koga lično, vi vređate one građane koji su glasali za listu Socijalističke partije Srbije.
Možda se to vama ne sviđa, ali baš zato što se to vama ne sviđa, ljudi su i glasali. Hvala vam.

Dame i gospodo narodni poslanici, ako neko sluša ovu našu današnju raspravu, mislim da se baš čudi zašto se niste dogovorili da formirate vladu. Prema tome, mislim da u Srbiji danas postoji mnogo više onih koji nisu spremni da preskoče uskostranačke plotove, nego onih koji gledaju šta je interes države u ovom trenutku.
Podsetio bih sve vaše stranke koje sebe zovu demokratskim – a demokratske su samo zato što se tako zovu i tako su dali ime, a način unutarpartijskih izbora je takav da su svi izabrani sa po jednim kandidatom za predsednika stranke – pre izbora ste tražili, pre raspuštanja Skupštine, koje nije bilo, ali je suštinski to tako bilo, G17 i Demokratska stranka su tražili hitne izbore.
Jedva smo se nekako izborili da izbori ne budu u decembru, za Novu godinu ili za Božić, nego da budu bar u januaru. Pričali ste ovom narodu da će biti vlada demokratskog bloka. Gde je taj demokratski blok?
Moram da kažem da uživam u današnjoj raspravi. Odavno nisam ovako uživao. Ovo je konačno sahrana onoga što se nekada zvalo DOS.
Prema tome, ono što je Socijalistička partija Srbije bila, kao stranka koja je izrekla na početku konsultacija o predsedniku parlamenta, mislim da je Srbiji potrebna politička stabilnost.
Ne znam da li ste vi svesni težine odnosa građana Srbije prema onome što političke stranke danas u Srbiji rade. Da li iko misli da ijedan građanin u Srbiji razume zašto ne može da se postigne dogovor između političkih stranaka oko formiranja vlade ili konstituisanja parlamenta?
Zar mislite da jedan građanin Srbije danas razume da je od Kosova i Metohije, Rezolucije Saveta bezbednosti važnija podela resora ili da li ćemo ići na nove izbore, u novu kampanju, ne bi li koja od stranaka dobila veći broj poslaničkih mandata.
Vi ste dobili odgovornost od ovog naroda, isto kao i ja, isto kao i mi socijalisti, da radimo u interesu ove države, u interesu ovog naroda. Ako niko u Srbiji ne može ni sa kim, onda više ne vidim svrhu političkog delovanja ove političke elite. U Srbiji su valjda srušeni berlinski zidovi između političkih stranaka.
U ovoj istoj sali, Svetozar Marović, u vreme vlasti Zorana Đinđića, izabran je zahvaljujući glasu Branislava – Baneta Ivkovića, socijaliste koga ste dobro gajili. Mlađan Dinkić je izabran, i Miroljub Labus, za potpredsednika Vlade i za ministra finansija, glasom SPS–a. Zašto danas Tomislav Nikolić, ili neko drugi sutra, Vojislav Koštunica možda, ne bi glasom Tomislava Nikolića ili nekog drugog, Žarka Obradovića, bio izabran?
Ono što se dešavalo u Srbiji je bilo pre sedam godina. Ako mi nismo spremni da stavimo tačku na našu prošlost i na našu istoriju, ova zemlja nikada neće imati budućnost. Zato SPS neće glasati ni za jednog kandidata oko koga nema parlamentarne većine. Mi nismo u delu parlamentarne većine i nećemo glasati za kandidata, ali ćemo glasati, pošto nema većine, naravno da ćemo glasati za kandidata one stranke koja ima najveći broj glasova, a to je SRS.
Želeo bih da podsetim sve ovde i da pozovem sve, Srbija više nema vremena da čeka. To što ste dali kao parolu – život ne može da čeka, jeste tačno, ali Srbija ne može da čeka da se vi više dogovarate i nagađate, dok je u ovoj zemlji sve gore i sve teže. Kako vi mislite da čekate Rezoluciju Saveta bezbednosti o Kosovu i Metohiji bez Skupštine, bez Vlade Republike Srbije?
Mislite sa raspuštenom skupštinom, bez Ustavnog suda, bez Vlade, sa pregovaračkim timom u kojem je šef pregovaračkog tima podneo ostavku, prešao sa strane Tadića na stranu Koštunice? Da li mislite tako Srbija da brani Kosovo i Metohiju, ili uopšte da li mislite da tako Srbija ide u EU? Tako Srbija neće otići nigde.
Srbija mora da zna imate li vi ovde hrabrosti i smelosti da napravite parlamentarnu većinu ili nemate. Ako nemate, povucite se. Zato pozivam DSS, pre svega SRS, da pokažu odgovornost prema državi, narodu i prema svojim biračima koji su ih birali, da se napravi vlada SRS i DSS–a i eventualno SPS–a, ali mi im tu ne trebamo, jer imaju većinu. Kažem eventualno, zato što imaju većinu bez nas. Naravno, vi dobro znate da vlasti nema bez SPS–a.
Pozivam, zato što ako neko u Srbiji misli da će nam narod oprostiti što ne možemo da formiramo organe i što ćemo narodu reći zašto mi danas idemo na izbore... Šta ćete reći građanima Srbije, zašto se ide na nove izbore? Zašto? Imate li neki razlog zašto idete na nove izbore? Jeste li građane izveli u januaru na izbore? Jeste li prekinuli Vladu Vojislava Koštunice zbog novih izbora? Zašto? Ili je cilj novih izbora da se smeni Rade Bulatović ili, s druge strane, Ponoš? Ili je Dragan Jočić ili bilo ko drugi?
Nas iz SPS–a ne zanimaju vaši pregovori i nemojte da prebacujete krivicu za to što ne možete da formirate vladu na neke druge, koji nisu učestvovali. Niste sposobni da formirate vladu, jer nemate odgovornost prema ovoj državi i prema ovom narodu. Zato pozivam one koji žele takvu odgovornost ili da naprave vladu narodnog jedinstva ili da idemo na izbore. Jednostavno, Srbija više zaista nema vremena da čeka. Hvala vam.

Dame i gospodo, javio sam se za repliku Bošku Ristiću. Zamolio bih da svi poslanici shvate da se danas ovde odlučuje o predsedniku parlamenta.
Ne shvatam da je toliko bolno da li će jedna stranka imati predsednika parlamenta ili ne. Koalicije se prave ad hok i ne razumem neke stranke koje govore da je ovo kao smak sveta.
Rekao bih Bošku Ristiću, pošto govorite o pravima koja ste poštovali u ono vreme, Šabić je u avgustu 2002. godine doneo rešenje da se rešava taj spor, o kojem govorite, unutar Socijalističke partije Srbije.
Bane Ivković je bio poslanik sve do kraja 2003. godine. Prema tome, Bane Ivković vam je bio potreban da održava skupštinsku većinu. Tada niste zamerali to što je on bio ministar u Vladi Mirka Marjanovića, a sada ispada da su neki malo više "grešni" od Baneta Ivkovića.
Prema tome, niste vi poštovali te principe o kojima govorite. G17 plus je govorio o šestom principu, a vi ste govorili o nultom principu. Šta ispada od tih vaših principa? Zamislite šta bi se desilo kada bi nulti princip važio, Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije, Socijalistička partija Srbije; pa znate gde biste vi bili na vlasti – u Malom Crniću, nikada, a ne znam gde biste još bili.
Prema tome, ne znam da li zamerate Koštunici što on neće sa vama ili zamerate što on nije dobar. Ako on nije dobar, što ga zovete u vladu? Što ne napravite vladu bez njega? Što ne napravite vladu bez Srpske radikalne stranke?
Što ne napravite vladu bez Socijalističke partije Srbije? Ako nemate većinu, prihvatite volju većine. Pa zato ste se borili, valjda – da poštujete volju većine. Zato ste valjda i palili ovu skupštinu – da poštujete volju većine, a ne da nosite WC šolje i slike iz kabineta ovde po Skupštini. Onda je profesor Mićunović morao dve godine da obnavlja ovaj dom da bismo mi danas mogli da se sastanemo.
Molim Boška Ristića da sada odgovori o ovim koalicijama. Pa, mi se ne stidimo, mi smo bili u koaliciji sa njima, mi smo bili u koaliciji sa Demokratskom strankom Srbije. Nismo se krili. Šta hoćete da kažete? Uostalom, što ste vi izabrali Koštunicu da bude protivkandidat Miloševiću? Zato što ste mislili da jedini on može da ga pobedi. Što niste isturili vašeg kandidata za predsednika Republike Srbije?
Prema tome, koga ste vi pobedili? Mi smo bili u koaliciji sa onima koji su nas "pobedili" 2000. godine, a sa onima koji su palili i rušili nismo. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, obično u  ovo vreme građani Srbije rade neke pametnije stvari nego što mi danas pokušavamo da nešto uradimo. Dozvolite samo da kažem gospodinu Batiću da je sve u pravu. A to ste sve zajedno obećali vi pre 5. oktobra, kada ste došli na vlast. Sada je sedam godina posle 2000. godine.
Koliko vama godina treba da realizujete ono što ste obećali 2000. godine u predizbornoj kampanji. Niko vam nije smetao, naprotiv, SPS u protekle tri godine je čak i pomagala jednom delu onih protiv kojih smo se borili 2000. godine da realizuju određeni politički program.
Ali, što se toga tiče zaista mislim da više nema potrebe da ubeđujemo jedni druge kada je bilo bolje, niti mislim da ni vi ni mi, niti bilo koji građanin Srbije ne želi da se vraća u prošlost, nego da gleda u budućnost.
Nas sledeće nedelje, kako je rekao Nikolas Berns, čeka predlog rezolucije o Kosovu i Metohiji Saveta bezbednosti UN. Noćas je jedan Srbin teško ranjen kod Zvečana na Kosovu i Metohiji. Na drugog je pucano kod sela Klokot.
Podsećam vas kakve su posledice ovoga što mi radimo večeras. Neko ovde želi da Srbija nema institucije, da nema vlast, da nema ni vladu, ni parlament i da idemo i čekamo rezoluciju Saveta bezbednosti o Kosovu i Metohiji bez onih u Srbiji koji će moći da brane nacionalne i državne interese.
Podsećam vas i sve vas pitam, da li vi posle ovoga što ste večeras rekli jedni o drugima možete opet da sednete za jedan sto i da razgovarate o formiranju Vlade RS. Apsolutno se slažem sa onim što je Batić malopre rekao. Ako budete napravili vladu, DS i DSS, pokazaćete celoj Srbiji da ste neprincipijelni, da se svađate samo zato što nećete jedni s drugima danas i što vam je krivo što jedni niste sa drugima danas, i da napadate jedni druge zato što nisu sa vama, a ne zato što mislite da neko ne vodi dobru politiku.
Ako vama Koštunica ne valja ili ako Koštunici Tadić ne valja nema više razgovora o Vladi RS i zato vas molim da ne gubimo vreme. Ovde se sve zna. Ovo je dobijena utakmica danas. Postoje tri stranke koje će glasati za ovaj predlog, to je Tomislav Nikolić. Nadam se da će ove tri stranke glasati za predlog nove vlade do sledeće nedelje. Srbija mora da ima novu vladu. Hvala vam. Čak mislim da bi to možda mogli i noćas.

Želim da kažem iskreno gospodinu koji je malopre diskutovao, da se on nalazi u pravnoj i činjeničnoj zabludi. Kao kada je govorio kada su poslanici potpisali ostavke, pa kao nisu potpisali ostavke i bili u pravnoj i činjeničnoj zabludi.
Gospodine, Borka Vučić je predsedavajući zbog toga što ima, koliko Borka, 81 godinu.
(Predsedavajuća: Uvek dodajete.)
Nema 81, nego 80, izvinite.
(Predsedavajuća: Ništa ne mari, dodajte još, ali ja ću da čekam kraj, s vama zajedno.)
Mislim, dame i gospodo, da bi svako od vas poželeo da doživi te godine i da može da radi i neke normalnije stvari nego da predsedava ovakvom sednicom Narodne skupštine Republike Srbije.
Ali, u svakom slučaju, ona nije kriva što vi niste uspeli da se dogovorite, jedino da je trebalo svakoga dana da zakazuje konsultacije i da ona vrši medijaciju između vaših političkih stranaka. Ona jedva čeka da se izabere novi predsednik parlamenta i nadam se da nećete imati primedbi na njen način vođenja sednica.
Želim da joj se u ime Socijalističke partije Srbije, onih građana koji su glasali za nas, zahvalim što je toliko dugo bila privremeni predsedavajući Narodne skupštine Republike Srbije, iako su mnogi od vas to potcenjivački gledali, vređali, govorili svašta o tom potezu, ali ona je pokazala da je u tim godinama vitalnija, visprenija i politički pismenija od mnogih, pa i duplo mlađih, poslanika u Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Želim da joj se zahvalim, a zaista bih vas zamolio da primedbe na način vođenja sednice i sve ostalo ostavimo za neke druge sednice Narodne skupštine Republike Srbije. Ovde ne postoji kriza vođenja sednica, ovde postoji u Srbiji kriza da niko ni sa kim neće, svi hoće protiv svih, niko neće ni sa kim, a niko ne vodi računa o srpskim nacionalnim i državnim interesima. A kada nema više Srbije i srpskih državnih i nacionalnih interesa neće biti nijedne vaše i naše partije. Hvala vam.

Nisam tražio ovoliku raspravu. Tražili ste, gledajte. Želim da protestujem zbog naziva ove poslaničke grupe, kojoj pripada šoku Halimi. Pričajte slobodno na albanskom, ovo je slobodna država, mada ne znam da li bi Srbi mogli da pričaju na srpskom u Albaniji, ako ih uopšte još ima.
Vi ste dali svojoj izbornoj listi naziv Preševska dolina. Otkad postoji taj naziv? Kako je RIK mogla da prihvati taj naziv. Vi ste tim nazivom sugerisali novu autonomnu oblast, novu autonomiju i nov separatizam u Republici Srbiji. Duboko sam protiv, i naša poslanička grupa i naši socijalisti sa juga Srbije su protestovali kod RIK–a, kako je moguće da bude prihvaćen takav naziv jedne izborne liste.
Ime Preševska dolina nije geografski pojam, nepoznat je u tom kraju, nastao je kada su Albanci formirali Oslobodilačku vojsku Bujanovca, Preševa i Medveđe i kada su zauzeli Preševo i ušli u Bujanovac, i skoro ušli u Vranje. To je bilo kada je došla nova vlast u novembru ili decembru, čini mi se, 2000. godine.
A to o referendumima, pa nismo samo mi radili referendume, sada ste držali referendum pre nekoliko meseci. Da li je bila zajednička odluka Skupštine, i Demokratske stranke, i Demokratske stranke Srbije, i SRS, i SPS, mislim da je podržao i G17 plus, ali nije podržala LDP, jedina je bila protiv referenduma. Jeste vi napisali tu preambulu ustava. Tu preambulu su pisali vaši pravnici i stručnjaci.
Nismo mi jedini koji su sprovodili referendum. Ne znam šta je loše u sprovođenju referenduma. Ne znam kako će prava pripadnika nacionalnih manjina Albanaca u Srbiji biti ugrožena više ili manje izborom nekoga za predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Prava pripadnika albanske manjine su ustavom garantovana kao i svake manjine. Nijedan građanin ove zemlje koji nije Srbin ne sme da bude diskriminisan zbog toga što nije Srbin. Ali, nijedan Srbin ne sme u Srbiji da bude diskriminisan zbog toga što jeste Srbin, pa makar živeo u Preševu i u toj vašoj tzv. Preševskoj dolini, koja sigurno neće više postojati.

Odgovaram Čedi Jovanoviću, a ne Rizi Halimiju. Nema problema, odgovoriću i jednom  i drugom. Mislio sam da Čeda zastupa Rizu, ali mogu i jednom i drugom da odgovorim.
Ne znam kako sam, gospodine Jovanoviću, uvredio bilo kog pripadnika nacionalne manjine? Kako? Da li zato što sam rekao da mora da poštuje ovu državu i što je naziv Preševska dolina separatistički pojam koji je nastao u vreme kada ste, čini mi se, vi bili, šef poslaničke grupe DOS–a. Bio sam, kao čovek koji je bio član Odbora za jug Srbije koji je tad formirala Privremena vlada, na sednici koju smo održali u Bujanovcu. Bio je i pokojni Zoran Đinđić, i Vojislav Koštunica, bio je i Riza Halimi. Govorilo se o Preševskoj dolini.
Kakva Preševska dolina? Evo, Milan Nikolić je iz Vranja, da le je ikad čuo da se negde upotrebljava izraz Preševska dolina, sem kada se kaže da će Medveđa, Bujanovac i Preševo nekada činiti Preševsku dolinu kao novi oblik separatizma na jugu Srbije.
Nemojte vi govoriti o tome da mi vređamo. Da li ste se meni obraćali ili onima vašim koji to treba da čuju šta ćete da kažete? Ako ste se njima obraćali, u redu, ako ste meni govorili, nem potrebe. Pa u vreme naše vlasti Riza Halimi je deset godina bio predsednik opštine. Šta mu je falilo? Prema tome, nemam razloga da se bilo kome izvinjavam i nikome neću da se izvinjavam. Nikoga nisam uvredio.
Rekao sam da njemu ne sme ništa da fali zbog toga što nije Srbin. A znate zašto? Ne sme da mu fali, jer veoma je rizično da se jedan Srbin, na primer, u Zagrebu ili u Sarajevu, u Prištini ih više nema, izjasni u njihovom parlamentu da prihvata plan o stvaranju Republike Srpske Krajine, kao što se Riza Halimi izjasnio ovde o prihvatanju plana Martija Ahtisarija o nezavisnom Kosovu i Metohiji. Ali, i pored toga ne sme ništa da mu fali u Srbiji zato što nije Srbin. Ali, molim vas, nijednom Srbinu koji živi u Preševu ne sme ništa da fali ovde zato što jeste Srbin jer je ovo država Srbija i treba da brani sve građane ove države, slažem se.
Znam da ste vi koalicija koja se obraćala nacionalnim manjinama. Ako je to njima usmereno, nemam ništa protiv. Ako je meni usmereno, mislim da niste imali razloga za to, uopšte nisam govorio jezikom mržnje.
Naprotiv, mi nismo na vlasti ovde već sedam godina, nadam se da u Srbiji buja bratstvo i jedinstvo, i nadam se da su međunacionalni odnosi toliko su dobri i jaki za ovih sedam godina da sigurno jedan moj govor ne može da ih naruši.
A Riza Halimi i ja ćemo se naravno i dalje preganjati. Nisam govorio o tome da će nestati Preševska dolina u smislu da će nestati Albanci, nego Preševska dolina iz političkog rečnika kao najava budućeg otcepljenja tog dela srpske teritorije.
Nisam ja, Riza, krio oružje tamo u okolini tvog Preševa, nego pripadnici tvoje Oslobodilačke vojske Bujanovca, Medveđe i Preševa. Nisam ja načelnik ili direktor BIE. To je bilo i u vreme vaše vlasti, gospodine Jovanoviću, i u vreme vlasti Zorana Živkovića, i u vreme Koštunicine vlasti. I dan–danas se hapse pripadnici tih teroristi grupa koje kriju i imaju skrivena skladišta naoružanja.
Za šta će im to? Za miran život Srba i Albanaca u Preševu možda? Siguran sam da je to svrha tih skrivenih skladišta oružja i municije. Hvala.

Dame i gospodo poslanici, znam da je gospodin Riza Halimi pod zaštitom Čedomira Jovanovića, ali moram da mu odgovorim. Upotrebiti reči ovde da je Srbija sprovodila aparthejd pod bilo čijom vlašću je sramota za ovu skupštinu da odreaguje ćutanjem. Apsolutno je netačno, apsolutno je suprotno istini, jer da je bilo tog aparthejda, naravno da danas možda ne bi albanska nacionalna manjina ni imala predstavnike u ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije.
S druge strane, sva sela u kojima su legla terorista, od Končulja i Trnovca pa nadalje, imaju srpska imena. Samo što, dame i gospodo, tamo više nema Srba. Ko je onda tu činio aparthejd i genocid?
Molim vas, bez obzira što ste pripadnik nacionalne manjine, da ipak vodite računa o konsekvencama i posledicama izraza koje upotrebljavate u ovoj Narodnoj skupštini Republike Srbije. Hvala.

Dame i gospodo, iako su rani jutarnji sati, mislim da vam mojih nekoliko minuta neće mnogo oduzeti od sna, ukoliko ćete ga imati posle ovih stvari što se ovde dešavaju.
Želim samo da vam dam napomenu da prestanete da živite u zabludi da su svi u okviru jednog bloka isti i da su svi u okviru drugog bloka isti. Ono za šta ste se borili 5. oktobra, vi ste srušili već u prvoj godini te vaše borbe posle 5. oktobra.
DSS je izašla iz tadašnje Vlade. Smenjen je, odnosno nije izabran Mlađan Dinkić i G17 plus je praktično odstranjena iz te vlasti. Najveći protivnik tadašnje Demokratske stranke, koju je predvodio Zoran Đinđić, u operativnom smislu Zoran Živković i Čedomir Jovanović, bila je upravo stranka G17 plus. Tadašnja vlast DS je srušena zahvaljujući DSS, G17, NS, SPO i SPS, gospodine Dinkiću. Tako je formirana Vlada, u kojoj ste vi bili ministar i u kojoj je Labus bio potpredsednik Vlade.
Ne bih da govorim o demokratskim vrednostima jednog dela vladavine vaše stranke zato, naročito u vreme kada je 12 hiljada ljudi bilo u zatvorima u vreme vanrednog stanja, način proglašenja vanrednog stanja itd. Uostalom, DS se opredelila prema tom vremenu. DS sadašnja je smenila ta rukovodstva koja su u to vreme vodila stranku i kaznila one koji su glasali iz Bodruma i ne znam kojih sve gradova. Nemojte ovde glumiti jedinstvo demokratskog bloka.
Što se nas tiče, nas taj demokratski blok koji vi zovete demokratskim uopšte ne interesuje. To su vaši unutrašnji odnosi i uopšte nam nije žao što se taj demokratski blok raspada. Samo, ne raspada se on večeras. Kada ćete da shvatite da se on raspao već 6. oktobra.
Prema tome, radite kako hoćete, samo želim da izrazim zaista očekivanje da ćete nastaviti razgovore i posle ovoga što se večeras ovde dešava. Ne bi me iznenadilo da opet ne bude postignut neki dogovor između vaših stranaka, jer vlast je vlast, a izbori su izbori.
Na samom kraju, što se nas tiče iz SPS, još jednom ponavljam, pošto nema parlamentarne većine, nema dogovora o parlamentarnoj većini, mi bismo glasali za predlog svih stranaka oko toga da se napravi rukovodstvo Narodne skupštine na principu Vlade ili dogovora o nekoj vladi narodnog jedinstva. Pošto toga nema, ako postoji predlog stranke koji ima najveći broj glasova, mi ćemo glasati za taj predlog.
Da li će biti napravljena Vlada ili ne, to je drugo pitanje. Samo vas sve upozoravam da ne plašite građane posledicama izbora ili neizbora jednog čoveka, jer je narod imao šta da čuje poslednjih nekoliko godina.
Naravno, svaka vlast, i naša, i tuđa, i druga, i treća, i četvrta, svaka vlast pomalo čini ono što je zamerala prethodnoj vlasti. Uostalom, vi svi najbolje znate kako je funkcionisala vlast u vreme kada ste je vršili. Tada vam nije smetalo da sarađujete sa nekim strankama tadašnjeg i sadašnjeg bivšeg režima.
Stranke se menjaju, ali ono što ostaje je narod i građani. Govorite o izborima. Izbori su održani 21. januara.
Šta mislite da će se promeniti posle izbora? Šta će se promeniti posle izbora? Vi u vašim glavama morate da raščistite hoćete li vi, hoće li Tadić sa ovakvim Koštunicom kakav je sa vama ili mislite da je Koštunica drugačiji kada je sa nama, ili nećete uopšte jer mislite da je Koštunica uvek isti. Isto Koštunica treba da raščisti hoće li sa Tadićem, koji je sa Čedom ili koji je bez Čede, ili mislite da su u pitanju dve ili tri potpuno suprotne politike.
To su vaši unutrašnji problemi i u te probleme ne želimo da ulazimo. Nas interesuje hoće li Srbija imati političku stabilnost. Radovali bismo se da bilo ko u Srbiji može da napravi vladu da Srbija ne bi ulazila u probleme koje ima bez političkih institucija. Pošto ih nema, još jednom pozivam sve političke stranke da se i posle izbora predsednika, ako bude izabran, konstituišu svi organi i da se ide na konstituisanje Vlade, ili na nove izbore što pre, jer kao što ste sami rekli, Srbija ne može da čeka na vaš dogovor, jer niste u stanju da postignete taj dogovor.
Kako sami sebe zovete, demokratskim ili nedemokratskim blokovima, bitno je kako će vas narod nazvati na izborima. Hvala.

Poštovana gospođo predsedavajuća, gospodo predsednici Republike i Vlade, narodni poslanici, naravno da danas ne verujem da možemo reći bilo šta drugačije od onoga što smo govorili i na prošloj sednici Narodne skupštine Republike Srbije posvećenoj Kosovu i Metohiji. Narodna skupština će i danas potvrditi, siguran sam, Rezoluciju koju smo usvojili na prethodnoj sednici, jer ne verujem da će bilo koji državni organ u Srbiji ikada prihvatiti ili podržati bilo šta što se tiče nezavisnosti Kosova i Metohije.
Pre nego što kažem suštinu onoga što je predmet današnje tačke dnevnog reda, želim da napomenem da uopšte nije slučajno što je Predlog Martija Ahtisarija došao u vreme odmah posle parlamentarnih izbora u Srbiji. Reč je o planiranom tajmingu i za rušenje prethodne Vlade Republike Srbije i za održavanje izbora navrat–nanos, pa smo zamalo imali izbore 31. decembra, jer bi za neke stranke samo pijani mogli da glasaju.
U svakom slučaju, nije slučajno to da Predlog Martija Ahtisarija dolazi u trenutku kada u Srbiji ne postoje državni organi koji bi trebalo da daju jasan odgovor na pitanje – šta danas Srbija treba da radi. Zato smo mi od početka govorili da je to u pitanju, da nije nikakva druga želja za brzim dolaskom na vlast, jer da je neko brzo želeo da dođe na vlast, verovatno biste formirali vladu odmah posle održavanja parlamentarnih izbora.
Ovako imamo period kada nema Narodne skupštine Republike Srbije, imamo period kada imamo Vladu Republike Srbije koja se proglasila tehničkom i imamo, pred nama, situaciju da ne znamo kada će se formirati parlamentarna većina.
Siguran sam da ćemo imati i sledeću sednicu Narodne skupštine Republike Srbije kojom će predsedavati ovi ljudi koji danas sede ovde.
Što se nas tiče, nema problema, to može da potraje i tri meseca, zato što, igrom slučaja, naš poslanik predsedava ovom skupštinom, ali za Srbiju je bolje da postoje državni organi koji mogu da obavljaju svoje državne funkcije. Zato nije slučajno to što su se neki, navrat–nanos, kao što je to učinio G 17, setili da ne mogu da podržavaju više Vladu zato što nije uhapšen Ratko Mladić.
Hoćete li dati novoj vladi uslov da ćete izaći iz nje za dva meseca ukoliko ne bude uhapšen Ratko Mladić? Hoćete ili nećete? Hoćete li tada izaći iz Vlade?
Interesuje me, kao građanina Srbije, šta danas o ovom pitanju misle i predstavnici političkih stranaka koji predstavljaju nacionalne manjine. Željno očekujem njihovo javljanje za reč. Tu je gospodin Riza Halimi koji je 10–15 godina predsednik opštine Preševo i za koga sam čuo da podržava Plan Martija Ahtisarija, bar je poslao takvo pismo predsedniku Tadiću.
Vi ste, gospodine Halimi, narodni poslanik u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a podržavate plan kojim hoćete da razbijete Republiku Srbiju. Ovde možete govoriti na albanskom jeziku. Interesuje me, da li bilo koji Srbin, ako ga još ima u Albaniji, može da govori na srpskom jeziku?
Govorite o nepostojanju ljudskih prava Albanaca u Preševu, zovete sebe partijama Preševske doline, i to vam dozvoljava Republička izborna komisija, a Grčka se sudi i tuži s Makedonijom, jer Makedonija se i dan–danas zove Bivšom Jugoslovenskom Republikom Makedonijom.
Vi ste na vlasti u ovoj državi već 15 godina, a govorite o tome da nemate nikakva prava. Kako vi nemate prava kada ste predsednik opštine? Predsednik ste opštine otkad ja znam za sebe, znam vas, ne znam druge predstavnike Albanaca na jugu Srbije.
Kad neko kaže da Kosovo neće imati teritorijalne pretenzije prema Srbiji, to je neka uteha za Srbiju, ali ni to nije tačno. Kosovo će imati teritorijalne pretenzije, vi to dobro znate, prema Preševu, Bujanovcu i Medveđi. Ako nisam u pravu, osporite moje reči, gospodine Halimi, pošto ne znam da li ste se prijavili za reč. Ako niste, prozivam vas da izađete da kažete šta mislite kao građanin i državljanin Republike Srbije.
Ako je neko u ovoj sali ikada mislio da je pitanje Kosova i Metohije pitanje ljudskih prava ili političke vlasti, nadam se da danas nema potrebe da o tome tako misli. Na vlasti u Srbiji već sedam godina nije SPS, niti Slobodan Milošević. Demonstracije Albanaca koji su želeli nezavisnost počele su još pre Drugog svetskog rata. Bile su održavane i 1945. godine, i 1968, i 1981. godine, mnogo pre nastanka SPS.
Kada ćete konačno da shvatite da nije u pitanju vlast u Srbiji i da nije u pitanju problem demokratije ili ljudskih prava na Kosovu i Metohiji, već želja za nezavisnim Kosovom? U pitanju je separatizam.
Po popisu iz 80–tih godina, na Kosovu je bilo 70 i nešto posto Albanaca. Danas već govorite da ih ima 90%. Da se nisu možda Srbi dobrovoljno iselili? Inače, srpske seobe i srpske deobe su sudbina Kosova i Metohije i, naravno, cele Srbije.
Ovde jasno kažem – međunarodna zajednica mora da se opredeli šta hoće – hoće li nove primere Srbije, princip nepovredivosti granica ili princip samoopredeljenja naroda. Ne može da na primeru Srbije nađe jedan princip, a na primeru ostalih država drugi. Zato naša država treba jasno da kaže – ako dajete Albancima pravo na referendum, kako ćete to pravo osporiti Srbima u Republici Srpskoj? Zašto Srbi u Republici Srpskoj ne bi imali pravo na samoopredeljenje? Kako ćete to pravo osporiti Kataloniji, Baskiji, Pridnjestrovlju, Nagorno Karabahu, turskom delu Kipra? Kako ćete osporiti Severnu Irsku? Gde su Kurdi u Turskoj?
Turska je u Savetu Evrope, njen predstavnik je bio glavni, zalagao se za nezavisnost Kosova i Metohije, zato što nema ko da ga lupi po glavi i da mu kaže, da mu vrati primerom Kurda.
Naravno, želim da kažem da nas Ustav Republike Srbije, koji smo zajedno doneli, obavezuje da zajednički radimo. Ustav su, pre svega, pisale dve političke stranke – DS i DSS. Mi smo ga podržali. Preambula Ustava jasno kaže šta je Kosovo i Metohija. Mi ćemo podržati sve što predlažete u odbrani Kosova i Metohije. Sve. Samo treba da znate šta predlažete i šta hoćemo. I oko toga treba da budemo jedinstveni.
Ono što se danas dešava i Ahtisarijev plan, u stvari je nastavak onoga gde se stalo u Rambujeu. To se tada zvalo ''Privremeni sporazum za mir i samoupravu na Kosovu i Metohiji''. To je, takođe, bio Trojanski konj za novu albansku državu na Kosovu i Metohiji. Po Aneksu 8, za tri godine bi usledilo konačno rešenje na bazi volje naroda.
Ovo današnje rešenje koje se zove sveobuhvatni predlog za rešenje statusa Kosova i Metohije nije nikakav predlog. Ono je, po principu – uzmi ili ostavi, takođe, ultimatum Srbiji. Ahtisari je jasno rekao da se o ovom predlogu ne može raspravljati. Može se raspravljati samo o aneksima, može se raspravljati i menjati samo uz saglasnost obe strane.
Prema tome, spremite se za ono što će biti posle iznošenja Predloga Ahtisarija pred Savet bezbednosti UN. Spremite se na varijantu da Savet bezbednosti odbije ovaj predlog Ahtisarija ili da on uopšte ne ide, a da razne države bilateralno priznaju nezavisno Kosovo i Metohiju. Šta ćemo tim povodom uraditi?
Inače, po ovom predlogu, Kosovo i Metohija je i u unutrašnjem i u spoljašnjem značenju nezavisna država. U unutrašnjem značenju, jer ima sve atribute državne vlasti. Ima policiju, ima snage bezbednosti, ima bezbednosnu agenciju, ima ustav, ima zakone koje usvaja Skupština, ima valutu, centralnu banku, državne simbole, kosovsko državljanstvo. U spoljnom smislu, ima sva tri obeležja suverenosti. Ima pravo da odlučuje o ratu i miru, ima pravo da vodi pregovore i zaključuje međunarodne ugovore, ima pravo predstavljanja, poslanstva i članstva u međunarodnim organizacijama.
Ako ste primetili, u ovom predlogu postoji i, navodno, nešto što se nudi u oblasti ljudskih prava Srba na Kosovu i Metohiji, a to je 10 poslanika u Skupštini.
Sećate li se koliko ste bili zajedljivi i zluradi kada je naša delegacija u Rambujeu imala predstavnike nacionalnih zajednica, ismejavali ste to. Ahtisari vam je sada predložio još veći broj nacionalnih zajednica. Što se ne smejete sada? Ahtisari je predložio da poslanike imaju, osim Srba, i Romi, Aškali, Egipćani, Bošnjaci, Turci, Goranci.
Otkud sada odjednom, kada to predloži Ahtisari, svi ste ozbiljni, a kada su u naše vreme to predstavljale nacionalne zajednice, govorili ste da je to izmišljeno, da to na Kosovu ne postoji, itd.
Ovo je, u stvari, nastavak agresije na našu zemlju, koja je otpočela bombardovanjem. Cilj je da se oduzme deo naše teritorije. Vlada Srbije ili predsednik Vlade je to rekao, čini mi se, da je to platforma DSS–a. Nisam baš načisto, nisam siguran u kom delu se to sastoji, da ukoliko NATO i EU žele da oduzmu Srbiji deo teritorije, da je, u stvari, cilj bombardovanja bio da se Kosovo oduzme od Srbije. Dobro jutro. Znači, sve ovo o čemu ovde govorimo nas vraća na suštinu problema, a to je da Srbija mora danas da potraži saveznike u svetu.
Zamerali ste Srbiji da nema saveznike. Koji su to danas naši saveznici? Ko je danas u svetu saveznik Srbije, ko je prijatelj, ko je podržava? Podržava je samo onaj ko podržava njenu suverenost i teritorijalni integritet.
Verujte mi, oni koji podržavaju vaše reforme bezbednosti, reforme ekonomskog sistema, demokratizaciju, ljudska prava i vas kao pojedince u političkim strankama, a zalažu se da otmu Kosovo i Metohiju, nisu nam prijatelji. Možda vama lično jesu, ali našoj državi i narodu nisu.
Ne želim da zameram bilo kome, ali odnosima sa Rusijom i Kinom ste toliko posvetili pažnju da je Miroljub Labus, kao potpredsednik Savezne vlade, usred Moskve, 2001. godine, rekao da nas Rusija interesuje samo zbog dugova i gasa. Odličan diplomatski potez.
Čak je i sadašnji predsednik Republike, u svojoj predizbornoj kampanji, kada je mislio da je Amerika veći prijatelj od Rusije, sada možda misli drukčije, izvinjavam se, možda mu se i omaklo, rekao nekim mladim ljudima – nećemo valjda da učimo ruski, učićemo engleski. A očekujete u Savetu bezbednosti rusko ''njet''.
Što se nas tiče, ne nadamo se i ne očekujemo od bilo koga da pomogne nama, jer treba da pomogne sebi. Rusija, Kina ili bilo ko drugi, Španija, Italija, Rumunija, države Južne Amerike imaju svoje probleme, i oni traže da Kosovo i Metohija bude univerzalni princip, a ne presedan. Ne zato što vole Srbe ili vole Srbiju, nego zato što se plaše problema koje mogu da imaju na svojoj teritoriji. I zato, protiv smo utiska da smo mi pomireni sa sudbinom da je Kosovo i Metohija izgubljeno.
U Srbiji se širi svest da je sve to izgubljeno, u Srbiji se širi svest da je činjenica i politička realnost da je Kosovo i Metohija izgubljeno i, naravno, da to neće izazvati revolt u Srbiji. Takođe, nameću nam veštačku dilemu – ili Kosovo, ili EU i NATO.
Postoji li druga dilema prema Zapadnim silama? Zašto oni ne odluče hoće li Kosovo i Veliku Albaniju ili hoće Srbiju? Ako EU i NATO hoće Albaniju i Kosovo, zašto bi onda interes Srbije bio da uđe u EU i NATO?
Takođe, demilitarizacija Kosova i Metohije mora da bude sastavni deo priče koju pričate. Ako NATO želi da nam uzme deo teritorije, morate da suspendujete pregovore i razgovore sa njima oko tranzita njihove vojske preko naše teritorije. Uostalom, ne znam da li je to moguće, pošto reformu Vojske vodi balerina u Ministarstvu odbrane, pošto se naša vojska trenutno ne sprema za rat, kako kaže ministar odbrane, nego se sprema da menja oznake za svoje činove, pošto naša vojska ima možda više vojnika koji civilno služe vojni rok i spremaju se za branje kukuruza i za pranje prljavog veša po bolnicama i staračkim domovima.
Ko je procenio, gospodo državni funkcioneri, da Srbija treba da ima 25.000 vojnika, kada jedna Bugarska, koja ima isto stanovnika kao i Srbija, treba da ima 50.000 vojnika? Ko je to procenio? Ko je usvojio tu strategiju? To je vlastan da usvoji samo Parlament Republike Srbije.
Uostalom, vi ste ovog puta, čak i više puta ranije, podsmešljivo govorili o Rezoluciji 1244, da je to kapitulacija. Ne kažem da je pobeda, niti je kapitulacija, ali mislim da bi svako od vas bio presrećan kada bi se pitanje statusa Kosova i Metohije prepisalo iz Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i to imajte u vidu kada govorite o pitanju i problemu Kosova i Metohije.
Naravno, Ahtisarijev nacrt i predlog se ne može popraviti kozmetičkim promenama, ne može se popraviti ni najboljim amandmanima u aneksima ovog predloga.
Ovaj Ahtisarijev predlog, ako ste primetili, nema nikakvu preambulu, jer nema na šta da se pozove. Preambula služi da bude tzv. viza zakonskog, odnosno ustavnog teksta. Ovde nema poziva na viši pravni akt. Srbija traži odgovor na pitanje da li se ovaj nacrt zasniva na Završnom dokumentu OEBS–a, na Pariskoj povelji, na Povelji Ujedinjenih nacija, na konvencijama Saveta Evrope, na bilateralnim ugovorima ili na odlukama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, jer se u istom tekstu kaže da će se ustav Kosova bazirati na principu vladavine prava. Može li tvorevina koja ne bi bila zasnovana na pravu da garantuje bilo kakvu vladavinu prava ili prava nacionalnih manjina?
U ovom trenutku, kao što znate, svi su se rastrčali po svetu, zagovornici nezavisnosti, njima se žuri, kao da su oni u problemu, a ne Srbija. Šta mi za to vreme radimo? Mi za to vreme raspravljamo o tome može li Skupština da se sastane, ko će predsedavati Skupštinom, kako ćemo izabrati predsednika, kako ćemo formirati vladu. Za to vreme, tražimo podršku od Rusije ili Velike Britanije, a još nismo poslali ambasadore tamo.
Da li imamo ambasadora u Rusiji? Da li imamo u Velikoj Britaniji ambasadora? Ko će nama pomoći ako nećemo sami, ili procenjujemo da nemamo koristi od Ministarstva inostranih poslova, pošto vidite da se u Slovačkoj razvila afera oko toga da li naše ministarstvo inostranih poslova, u stvari, kaže da se mi slažemo s tim da Kosovo bude nezavisno, kao što je to rekao Kubiš.
Da paradoks bude veći, u Beogradu je mirno, a u Prištini demonstracije protiv Ahtisarija. U Beogradu, još malo pa ćemo organizovati demonstracije za podršku Ahtisariju, samo da ne bi bilo problema i da ne bi slučajno neko bio u situaciji da ne dobije šengenske vize.

Hvala, gospođo, na ovom upozorenju, ali ovo je još jedna potvrda da Socijalistička partija Srbije ima prave kadrove za ovo mesto. Ona je vanstranačka ličnost, ali na listi Socijalističke partije Srbije i nadam se da će još dugo ostati na ovom mestu.
Ne želim dalje da oduzimam vreme, pošto ću verovatno imati priliku da se javljam za različite replike. Želim da kažem da Socijalistička partija Srbije podržava svaku aktivnost na odbrani Kosova i Metohije, ali isto kao što nas i Rusija pita, podržaćemo sve što vi hoćete, a vi se samo dogovorite šta hoćete. Vreme je da se dogovorimo zaista šta hoćemo oko Kosova i Metohije, šta hoćemo i o čemu imamo jedinstven stav. Siguran sam da većina političkih stranaka u Srbiji neće prihvatiti Ahtisarijev plan, ali jesmo li mi jedinstveni u tome? Šta ćemo činiti ukoliko nezavisnost Kosova i Metohije bude proglašena i bez odluke Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija?
Gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Republike, predsedniče Vlade, narod na Kosovu i Metohiji, srpski narod, očekuje od nas i od vas da mu kažete istinu. Ne traže od vas da ih branite, samo traže da ih niko ne izda ovde u Beogradu. Socijalistička partija Srbije će vas podržati u svemu što će voditi ka odbrani Kosova i Metohije, jer je to pitanje izvan svakog stranačkog pitanja. Ako nema Srbije, a Srbije nema bez Kosova i Metohije, onda neće biti ni političkih stranaka u Srbiji.
Zato, na kraju, želim da pozovem sve stranke u Srbiji na političko jedinstvo oko ovog pitanja, da preskočimo berlinske zidove koji postoje između političkih stranaka i da shvatimo da na ovom pitanju ne treba da ostvarujemo političke poene. Najvažnije je da Srbija ne bude slaba da bi neke druge zemlje i narodi u regionu bili jaki, a Srbija će biti jaka samo onoliko koliko je jedinstvena.

Za mene gospodin Halimi nije rekao ništa novo što već ranije nije govorio. Samo želim njega da podsetim, pošto govori o jednopartijskom sistemu, gospodine Riza, nisam bio funkcioner u vreme jednopartijskog sistema, za razliku od vas koji ste bili član komiteta u Preševu i član Saveza komunista u vreme bratstva i jedinstva.
S druge strane, bili ste predsednik opštine u tom, kako vi kažete, nedemokratskom režimu. Da je taj režim bio nedemokratski, vi ne samo da ne biste bili predsednik opštine, nego možete da zamislite gde biste bili.
U svakom slučaju, sa takvim stavovima koje vi imate potvrđuje se da je Srbija jedna veoma demokratska zemlja.
Da neko izađe usred Beograda, u srpskom parlamentu i da kaže da Skupština Srbije ne treba da usvoji rezoluciju u kojoj se kaže da će Srbija braniti svoj teritorijalni integritet i suverenitet, pokazuje samo jednu stvar, da je Srbija demokratska zemlja, u kojoj čak i usred parlamenta narodni poslanici mogu iznositi protivustavne stavove.
Gospodine Halimi, u Preševu se vije albanska zastava na zgradi Skupštine opštine kada je Dan albanske zastave. U Preševu, Bujanovcu i Medveđi je formirana Oslobodilačka vojska Preševa, Bujanovca i Medveđe. Tu je bio ministar policije, a i ako su tu ljudi iz BIA, u Preševu se zaplenjuje svaki 10. dan naoružanje koje sakrivate i za nešto se spremate.
Za šta se spremate? Od koga se oslobađate?
Prema tome, samo sam vas prozvao. Znam šta ćete da kažete. U svakom slučaju, mislim da i vi, gospodine Vlahoviću, znate šta će on da kaže, zato što i vaša stranka ima slične stavove kao i sve druge stranke oko Kosova i Metohije.
Uostalom, gospodine Riza, 2000. i 2001. godine, kada je izbila čuvena buna u Preševskoj dolini, nije bio SPS na vlasti, bila je na vlasti nova Vlada, protiv koga ste se bunili, od koga ste se oslobađali. Ne samo da na Kosovu i Metohiji postoji separatizam. Separatizam postoji i u Bujanovcu, Preševu i Medveđi od strane albanskih političkih partija.
(Predsedavajuća: Vreme.)
To nije nikakva tajna.
Šta god mislili, imate pravo da to mislite, za razliku od 250.000 Srba, koji nisu imali pravo da ostanu da žive na Kosovu i Metohiji, koje su vaša braća sa Kosova i Metohije proterala van svojih vekovnih ognjišta. To ne znači da vi u Srbiji ne treba da imate sva prava. Treba da imate sva prava, kao i svi drugi građani Srbije.
(Predsedavajuća: Vreme.)
Samo nemojte pravdati zločine nad Srbima od strane albanske separatističke vojske na Kosovu i Metohiji. Hvala.