Dame i gospodo poslanici, tema Kosova i Metohije je, nažalost, naša zajednička tragedija i mislim da smo predugo vremena potrošili pričajući o ovoj temi, opterećeni raznim partijskim i ideološkim neslaganjima, optužujući jedni druge za ono što se, nažalost, može nazvati konstantom albanske politike na Kosovu i Metohiji, i to ne samo u protekloj deceniji, nego i u proteklih nekoliko decenija, pa čak, kako kažu naši istoričari, u proteklih nekoliko vekova.
Ta konstanta jeste jedna stalna, jedinstvana i uporna želja Albanaca da stvore nezavisno Kosovo i Metohiju, odnosno nezavisno Kosovo, kako oni kažu, i to putem terorizma.
Naravno da ovi nemili događaji, kao i oni koji su se dešavali u protekloj i u nekoliko proteklih decenija – jer mogli ste da vidite pre nekoliko dana TV emisije iz 80-tih godina, ako bi ih neko gledao, ako ne bi znao o kojoj godini se radi, mogao bi da zaključi da je isti problem i ista tema vezana i za dešavanja od 17. i 18. marta ove godine –jesu nastavak politike etničkog čišćenja Srba i drugih nealbanaca na Kosovu i Metohiji.
Cilj te politike jeste nezavisno Kosovo i Metohija. Cilj te politike koja se ostvaruje putem terorizma, putem etničkog čišćenja, jeste da na Kosmetu više nema Srba. Da su to ostvarili, da na Kosovu nema Srba, danas mi ne bismo imali o čemu ovde da raspravljamo. Zato mislim da mi svi zajedno ovde, kao poslanici Narodne skupštine Republike Srbije, najvišeg zakonodavnog tela u Republici Srbiji, mi koje je izabrao narod, treba da odamo priznanje i zahvalnost svim Srbima i drugim nealbancima koji su i pored ovog terorizma i etničkog čišćenja ostali da žive na Kosovu i Metohiji, svesni da to može biti opasno i po njihov život.
Takođe, mislim da treba svi da odamo priznanje i poštovanje onima koji su dali svoje živote za odbranu svog naroda i svoje države, ne samo u proteklih nekoliko nedelja i meseci, nego i u svim borbama za slobodu srpskog naroda i za opstanak Srba na Kosovu i Metohiji.
Moram da iskoristim ovu priliku i da podsetim da je posle jednog određenog perioda ćutanja o tome, potrebno da se i danas kaže i oda zahvalnost onima koji su branili Kosovo i Metohiju i onda kada smo bili izloženi bombardovanju. Nažalost, protekli događaji su bili otrežnjenje za mnoge; ne za sve, ali za mnoge jesu.
Ako je takav proces uopšte moguć, jasno je da je došlo do određenog otrežnjenja i onih koji su godinama govorili, opterećeni naslagama odnosa prema prethodnoj ili pretprošloj vlasti, da je problem na Kosovu i Metohiji problem u nedostatku ljudskih prava Albanaca.
Nažalost, ima i nekih u novoj vlasti koji nastavljaju kontinuitet jedne takve politike i onoga što je govoreno u prethodnom režimu, koji su i sada izjavili ono što Karla del Ponte pokušava da dokaže Srbima na Kosovu i Metohiji, a to je da su vršili genocid nad Albancima. Apsolutno je netačno da je srpska država i srpski narod kolektivno, organizovano i sistematski vršio genocid nad Albancima na Kosovu i Metohiji. Vlada Srbije je rekla drugačije. Napisali ste u ovom planu, napisali ste u Rezoluciji koju smo ovde jednoglasno usvojili, da je ovo nastavak politike etničkog čišćenja prema Srbima, koja je vođena i u prethodnom periodu.
Takođe, podsetio bih, kao što znate da je i u vreme bivše SFRJ, a i u vreme SRJ uloženo više od 20 milijardi dolara u Kosovo i Metohiju, da je naša Republika, Republika Srbija, predložila i u samom Rambujeu najviši stepen autonomije koji igde na svetu postoji, da je prihvaćeno i međunarodno prsisustvo, ako bi se potpisao taj politički sporazum o Kosovu i Metohiji.
Jedino šta je bilo sporno, to je bio referendum, odnosno pravo da "Kosovari", kako su ih oni zvali, izvrše referendum posle tri godine. Da je to prihvaćeno u Rambujeu, dame i gospodo, mi koji sedimo ovde treba da budemo svesni da bi se to desilo 2002. godine. Danas na Kosovu ne bi bilo Srba, danas bi Kosovo bila nezavisna država, jer bi taj ishod referenduma, svima je jasno, bio takav da bi Kosmet bio nezavisna država.
Posle dužeg niza perioda prećutkivanja, ponovo smo počeli da govorimo o fenomenu Kosova i Metohije kao problemu terorizma. Podsetio bih da u prvim deklaracijama posle 5. oktobra smo se nekako ustručavali da kažemo da je to terorizam. Čak je bilo sporno da kažemo i nekako smo došli do te formulacije da je to ekstremizam, kako ne bismo uvredili predstavnike međunarodne zajednice.
Danas je jasno da je na Kosovu i Metohiji i terorizam i etničko čišćenje. Jasna je i sama gospođa Ranta, koja je bila patolog u slučaju "Račak". Ona je sama priznala da je slučaj "Račak" isfabrikovan. Podsetio bih da su "Markale" bile isfabrikovane da bi se bombardovali Srbi u Republici Srpskoj, a "Račak" je bio isfabrikovan da bi bombardovanje Kosova i Metohije usledilo, odnosno Republike Srbije.
Takođe, moram da kažem da mislim da je bio pogrešan potez i amnestija albanskih terorista i separatista iz srpskih zatvora, od kojih su mnogi koji su pušteni iz zatvora kasnije učestvovali u terorističkim akcijama na Kosovu i Metohiji.
Dalje, greška je bila i prenos nadležnosti na privremene institucije samouprave, odnosno Kosmeta. Loše je što smo se i mi ponekad u ovoj skupštini pozitivno izjašnjavali i ocenjivali to kao pozitivan akt.
Zatim, mi smatramo da je priča o multietničkom Kosmetu doživela krah. Ovih dana, da ironija bude veća, u svetu se promovišu principi standardi pre statusa. Koji su to standardi koji su na Kosovu trenutno važeći? Nema na Kosmetu multietničkog Kosmeta zato što Albanci ne žele da žive u miru sa Srbima. Za rešenje kosovskog problema za Albance je potrebno da na Kosovu više nema Srba.
Ovo što se dešava na Kosmetu je direktna posledica nesprovođenja Rezolucije 1244. Ta Rezolucija, podsetiću, ima obavezujući karakter. Ona je doneta na osnovu glave sedam Povelje Ujedinjenih nacija.
Ona nije bila ni pobeda, ni kapitulacija. Da je bila pobeda, ne bi se dešavalo ovo što se sada dešava na Kosmetu. Ali, da je bila kapitulacija, ne biste je danas svi ovde spominjali kao jedinu slamku spasa za Srbe na Kosovu i Metohiji.
Ona nije bila ni pobeda, ni kapitulacija, ona je bila rezultat i posledica bombardovanja naše države i našeg naroda. Oni koji su insistirali da se Rezolucija donese – međunarodna zajednica, oni danas ne poštuju tu rezoluciju. Podsetio bih da u toj rezoluciji piše: mir i bezbednost za sve građane, razoružanje terorista, povratak izbeglica i raseljenih lica, povratak jugoslovenskog osoblja vojske i policije po određenim namenama i, naravno, suštinska autonomija za Kosovo i Metohiju.
Od 280.000 raseljenih lica sa Kosova i Metohije, svega se 2% vratilo u Pokrajinu. Na Kosovu je ostalo da živi još oko 215.000 nealbanaca, od toga 150.000 Srba. Od dolaska KFOR-a i UNMIK-a bilo je 7.000 terorističkih napada na Kosovu, ubijeno je više od 1.200 Srba, povređeno i ranjeno više od 1.400 ljudi, oteto 1.200 Srba, uništeno ili oštećeno više od 150 crkava i manastira.
Na Kosovu vladaju terorističke bande, "Al Kaida" i "Mudžahedini", ali ne treba ići tako daleko. Pripadnici OVK i Albanske nacionalne armije su i pripadnici zvaničnih kosovskih struktura, Kosovskog zaštitnog korpusa, Kosovske policijske službe, Vlade i Skupštine Kosova i Metohije i, naravno, političkih partija.
Takođe, nijedan Albanac još nije procesuiran što se tiče Haškog tribunala. U Hagu se nalaze Srbi koji su branili Kosovo i Metohiju. Oni koji su sprovodili politiku etničkog čišćenja, ne samo da se i dalje nalaze na slobodi, nego se i puštaju kada se uhapse bilo gde u Evropi na osnovu poternice Interpola.
U tome je i prethodna srpska vlada učestvovala, šaljući poruke da su to poternice iz bivšeg režima koje ne važe sada u novoj eri, u vreme novog režima. To su bile poternice za terorizam, a ne za različito političko mišljenje. To su bile poternice protiv onih ljudi koji su ubijali ne samo Srbe, nego i Albance koji su bili lojalni građani države Srbije.
Takođe, ako govorimo o Hagu, saradnja sa Haškim tribunalom, da budem precizan, izručenja Haškom tribunalu i po liniji komandne odgovornosti su ostavila i ostaviće velike posledice i po spremnost onih koji nekada, ne daj bože, ali uvek se za to treba pripremati, treba da učestvuju u odbrani zemlje. Ko će danas preuzeti rizik da brani svoju zemlju ako sutra može biti izručen nekom novom Hagu? Vama je dobro poznato da se oni koji su učestvovali u odbrani zemlje nalaze pod tzv. istražnim postupcima i veliko je pitanje i za našu vladu i za celu državu, i za narod i naciju – gde je kraj linije komandne odgovornosti?
Danas u odnosu Srbije i Kosmeta, iako je Kosmet i dalje formalno deo Srbije, čak i po Rezoluciji Saveta bezbednosti, postoji carina, a ne postoji između Kosmeta i Albanije. Danas su građani Srbije koji žive na Kosovu, kada pređu u Srbiju, ponekad, takođe građani drugog reda zbog nekih naših propisa. Takođe, to sam pričao i ranije, nema jedinstvenog informativnog prostora.
Da li je moguće, još jednom pitam, da Radio-televizija Srbije pre ima snimke iz Bagdada, Avganistana i svih ostalih zemalja gde su američke trupe, i da tamo šalje svoje dopisnike, a da nema prva snimak terora i zločina nad Srbima na Kosovu i Metohiji? Oni koji su pratili medije znaju da jedini snimak koji se tog 17. i 18. marta vrteo iz Srbije je bio snimak zapaljene džamije. Slika srpskog stradanja nije bila. Ne opravdavam time paljenje džamije, ali da li je moguće da i naši mediji ne smatraju Kosmet jedinstvenim informativnim prostorom Srbije i Srba? Ako je opasno za naše medije da budu na Kosmetu, kako onda imamo trunke morala da tražimo od Srba da ostanu na Kosovu i Metohiji?
Takođe, ekonomska pomoć; tamo gde žive Srbi, ekonomska pomoć im je mnogo potrebnija možda nego i politička podrška. Ako im mi ekonomski ne pomognemo i ne razvijamo te delove, ljudi neće ostati tamo da žive. Pozivam Vladu Srbije i ostale nadležne državne organe da redovno isplaćuju plate našim ljudima koji rade na Kosovu i Metohiji. Znate da to nije bio slučaj u prethodnom periodu. Umesto što govorimo o nekim novim projektima, dajmo, isplatimo im ono što im država duguje, ono što je ostalo od prošle vlade.
Na kraju, naravno, želim da kažem jasno i Vladi Republike Srbije, na Kosovu i Metohiji su i dalje na vlasti one političke stranke koje su bile i pre izbora. Da li su političke strukture Srba na Kosovu i Metohiji obaveštene da su završeni izbori u Srbiji? Hoće li Vlada Srbije nešto da uradi na tom planu ili će na Kosovu i Metohiji lideri Srba i dalje biti predstavnici DHSS, DS ili DA? Ili vršite vlast ili je drugom dajte. Nema druge.
Mislimo da je potpuno jasno. Posledica nevršenja vlasti je i to što je na čelu Koordinacionog centra i dalje Nebojša Čović, koji nije ni učestvovao u pripremi ovog dokumenta, niti je danas tu. Ili će Čović raditi svoj posao, ili ga smenjujte. Nema između, jer onaj ko stoji između biće pregažen. Morate da vodite jasnu politiku što se tiče Kosova i Metohije.
Na kraju moram da kažem, što se tiče SPS-a, svakako ćemo glasati za plan, i to smo rekli na prvom sastanku koji je bio kod predsednika Vlade Republike Srbije. Smatramo da su za Kosovo i Metohiju veoma važna tri stava. Prvo, da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije.
Drugo, da se mora dosledno sprovoditi Rezolucija 1244, i treće, da se moraju naći dobri i delotvorni mehanizmi zaštite Srba i pre rešenja konačnog statusa.
Osnovna manjkavost ovog plana, kao što vi svi znate, jeste u tome što se može desiti da međunarodna zajednica neće da ga prihvati i sprovodi. Zato mislim da Vlada Republike Srbije treba odmah da pripremi mehanizme i načine kako ćemo izvršiti zaštitu Srba i njihovu samoupravu na Kosovu i Metohiji, iako međunarodna zajednica to neće.
Još jednu stvar, mislim da svi mi ovde zajedno treba da jasno znamo i raščistimo sami sa sobom, hoćemo li braniti Srbe ako se ponovo vrši etničko čišćenje. Tu nema filozofiranja. To je teška odluka i me ne pozivamo na rat, ali u politici i međunarodnim odnosima postoji tzv. ravnoteža straha. Ova skupština mora javno da saopšti da ukoliko Srbi budu ponovo napadnuti i ponovo budu izloženi etničkom čišćenju, Srbija neće sedeti skrštenih ruku, ako smo svi oko toga saglasni, a nadam se da jesmo.