ĐORĐE MILIĆEVIĆ

Socijalistička partija Srbije

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Đorđe Milićević je do sada pet puta bio narodni poslanik. Prvi put je izabran za poslanika u osmom sazivu, 2008. godine, a zatim i u naredna četiri skupštinska saziva, tako da je na funkciji narodnog poslanika od 2008. godine do danas.

Bio je višegodišnji član Zakonodavnog odbora, Odbora za omladinu i sport, Odbora za pravosuđe i upravu, Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, Odbora za evropske integracije i Odbora za odbranu i unutrašnje poslove.

U devetom sazivu bio je zamenik predsednika Poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije.

Od desetog do 12. saziva bio je predsednik Poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije.

U 11. sazivu bio je potpredsednik Narodne skupštine, član Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, Odbora za odbranu i unutrašnje poslove i Odbora za prava deteta, i zamenik člana Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava Narodne skupštine Republike Srbije

U 12. sazivu bio je predsednik poslaničke grupe Socijalistička partija Srbije, zamenik predsednika Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja, i član Odbora za spoljne poslove i Odbora za evropske integracije.

Tokom 12. saziva bio je poslanik sa najviše obraćanja u plenumu, ukupno 214, i poslanik koji je najviše puta tražio obaveštenja i objašnjenja, ukupno 46 puta. U postavljanju poslaničkih pitanja Vladi Srbije učestvovao je tri puta. Na redovnim zasedanjima u Skupštini je proveo 337 sati, i učestvovao u glasanju o 403 akta, od čega je 402 puta glasao “Za”.

U 13. sazivu izabran je za poslanika kao 16. na listi IVICA DAČIĆ – PREMIJER SRBIJE, mandat mu je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu zamenik je predsednika poslaničke grupe IVICA DAČIĆ - Socijalistička partija Srbije (SPS). Član je Delegacije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope.

BIOGRAFIJA

Rođen 1978. godine u Valjevu. Po zanimanju diplomirani ekonomista.

Bavio se novinarstvom, radio je u više medijskih kuća.

Takođe, bio je sportista i istaknuti sportski radnik, aktivno je igrao fudbal u nekoliko fudbalskih klubova.

Savetnik je direktora u JP Srbijašume.

U četiri mandata (2004, 2008, 2012, 2016) biran je za odbornika Skupštine grada Valjeva. U sazivu od 2004. godine bio je i potpredsednik Skupštine opštine Valjevo;

Član je Socijalističke partije Srbije od 1996. godine. Od 2002. godine predsednik je Gradskog Odbora Socijalističke partije Srbije Valjevo. Od 2007. godine član je Glavnog Odbora Socijalističke partije Srbije, iste godine bio je izabran i za portparola Glavnog Odbora Socijalističke partije Srbije. Član je predsedništva Socijalističke partije Srbije od 2015. godine.

Potpredsednik je Glavnog odbora Socijalističke partije Srbije.
Poslednji put ažurirano: 02.09.2022, 19:20

Osnovne informacije

Statistika

  • 12
  • 0
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva posebna sednica , 14.09.2022.

Zahvaljujem predsedniče.

Upravo to fizički i jeste problem, zato što se snaga poslanika ne meri decibelima glasa, već snagom argumenata sa kojima poslanik nastupa.

Inače ukazujem na povredu Poslovnika član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine i odmah da definišem jednu ključnu stvar. Povredu Poslovnika, čisto zbog kolega koji će se javljati u narednom vremenskom periodu, a vidim da ih je dosta, povredu Poslovnika može da učini samo predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Ne želim da se izjasnimo u danu za glasanje o ukazanoj povredi Poslovnika i nisam se javio zbog teme, jer poštujem i opravdavam vaš pristup da dozvoljavate široko sagledavanje teme i širok aspekt sagledavanja teme. Skupština upravo i jeste mesto gde se demokratski sučeljavaju različita mišljenja, da bi došli do onih najboljih zakonskih predloga i najboljih zakonskih alternativa i rešenja.

Zbog čega sam se javio? Uvaženi predsedniče, Srbija je uređena pravna država u kojoj funkcionišu institucije sistema i nemojte samo u nastavku sednice da dozvolite retoriku - lopovi, kriminalci. Ukoliko neko kaže za nekoga da je lopov, kriminalac, imate nadležne organe, imate nadležne institucije, obratite se njima.

Mi ovde imamo izuzetno važnu i značajnu temu o kojoj danas govorimo i hajde da pokušamo da se fokusiramo na to i ponoviću ono o čemu sam govorio i tokom jučerašnjeg dana, ako ne zbog nas, ako ne zbog javnosti koja prati ovo zasedanje, onda zbog ovih ljudi koji sede gore i treba da se vrate u svoje kuće na prostor Kosova i Metohije. Zahvaljujem.

Prva posebna sednica , 14.09.2022.

Zahvaljujem gospodine predsedniče Skupštine, poštovani predsedniče Republike Srbije, članovi Predsedništva, poštovani Srbi sa prostora KiM, vama posebno želim da se obratim na početku izlaganja i da u ime poslaničke grupe SPS, uputim jedno veliko izvinjenje.

Mi smo računali da će ova sednica bar imati i biti poštovana po jednoj ključnoj reči, koju ste vi predsedniče maločas izgovorili, a to je pristojnost.

Izgleda da tu reč tumačimo na različite načine. Pristojnost znači da bar danas, kada govorimo o ovoj važnoj temi, iz javne diskusije, izbacimo sve ono negativno, kako bi imali normalnu komunikaciju i kako bi imali normalan dijalog jer vi ste ovde spremni, da odgovorite na sva pitanja, a nagoveštavalo se da ima mnogo pitanja.

Ali, pristojnost znači i pošteno odgovorno i čestito raditi svoj posao i snositi konsekvence i odgovornost za ono što činite i radite i vi i vladajuća koalicija, je spremna da snosi odgovornost za sve ono što čini i radi, a građani su tu da vrednuju i da na pravi način prepoznaju i to su učinili i na predsedničkim i parlamentarnim izborima.

Vraćam se na temu. Balkan je oduvek bio prostor, na kome su se ukrštali interesi skoro svih velikih sila, svaka od njih je želela da ima svoju dominaciju i da bude ključan faktor u odlučivanju.

Tome smo na žalost svedoci i danas. U vremenu velikih geopolitičkih dešavanja i pored svih pritisaka koji se vrše na Srbiju, Srbija samostalno i odlučno vodi svoju politiku, uz uvažavanje suseda i uz potpuno uvažavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta drugih država, ali isto tako ne dopušta osporavanje njenih, zapravo naših granica i crtanje nekih novih karti, pretnji i potcenjivanja.

Gospodine predsedniče, vi najbolje osećate i znate, a te pretnje su svakodnevno prisutne i hajde da uzmemo samo period od početka Ukrajinske krize, jer svakog dana mi slušamo ili priznajte Kosovo, ili uvedite sankcije Rusiji i ko zna kakve nas pretnje još očekuju u periodu koji je pred nama, videćemo.

Da li je Srbija nešto promenila u svojoj politici od početka Ukrajinske krize do danas? Ne, nije. Zadržala je svoju samostalnost. Valjda je suština vođenje jedne države upravo u toj samostalnosti. Dakle, jedna mala država u Evropi, mislim mala po površini i po broju stanovnika, možda jedina u Evropi i jedina u svetu, uspela je da sačuva svoju samostalnost i nikoga nije uvredila, nikoga nije povredila. Na evropskom putu je, ničim nije podstakla sukob, ali je uspela da sačuva svoju samostalnost.

Nema danas važnijih pitanja za našu državu i za naš narod od borbe za mir, kompromis, stabilnost, da sačuvamo Srbe na prostoru KiM, zaštitimo naš narod na prostoru KiM.

U tome imate punu podršku Poslaničke grupe SPS, o tome je govorio i predsednik SPS, i imate punu podršku SPS, pošto se više puta postavljalo pitanje tokom ovog zasedanja, u jasnom stavu sa kojim ste izašli u javnosti, šta god bilo i kako god bilo, citiram, izbegličke kolone neće postojati, sačuvaćemo naš narod na KiM.

Pročitaću ono što je pročitao predsednik poslaničke partije SPS, tokom jučerašnjeg dana, obzirom da smo ovde u parlamentu dugo godina unazad usvajali različite rezolucije, različite platforme i samo jedan segment, ponoviću – Kosovo i Metohija ne može dobiti nezavistan status, ni status republike nego autonomije, po najvišim standardima u okviru Republike Srbije, Jugoslavija, ne prihvatamo nijednu meru kojom bi se menjao teritorijalni integritet i suverenitet i pokušalo izvesti otcepljenje KiM.

Ovo je sadržaj dokumenta koji je usvojen u Narodnoj Skupštini Republike Srbije 1999. godine.

Zašto sam ga pročitao? Ne želim da ulazim u to i da politizujem ovu temu ko bi danas glasao za ovo a ko ne. Znam da bi SPS, sigurno podržala ovaj stav, i JS, gospodin Marković dodaje.

Šta je suština? I da usvojimo ovakav dokument da li ćemo rešiti time pitanje KiM? Na žalost, nećemo. Ovo je trenutak kada nam je potrebna politička stabilnost i jedinstvo, bez politikanstva, bez političkih pamfleta, bez političkih parola. Za političke stranke svakako ima vremena, ali za KiM, se gubi dragoceno vreme.

I vi predsedniče i ova Vlada i ova parlamentarna većina, nije zabila glavu u pesak, nego ide u susret problemima, i ne dozvoljava da ovo pitanje ostavi budućim generacijama koje dolaze, jer to bi bilo krajnje neodgovorno i to bi bilo krajnje neozbiljno.

Kako vreme bude prolazilo, ovo pitanje će postajati sve teže i plašim se da na kraju generacije koje dolaze, ukoliko ovo pitanje ostavimo otvoreno, neće imati o čemu da razgovaraju.

Gospodine predsedniče, čini mi se da od trenutka kada sam naučio da čitam i pišem, i pomalo da se interesujem za istoriju, i politiku, čini mi se da je nekako, nikada ništa zapravo nije bilo usmereno protiv Srbije, a Srbija je uvek bila kriva za sve.

Krivi smo i za 1389. godinu, zato što smo umesto ovozemaljskog odabrali nebesko carstvo, krivi smo i za Balkanski rat, krivi smo i za Prvi svetski rat i za Drugi svetski rat, krivi smo i za građanski rat, evo, krivi smo i za 1999. godinu, samo ne znam ko bi danas bio spreman da u Rambujeu prihvati ono što je tada ponuđeno. Ponuđeno je bilo nakon tri godine, ispravite me ako grešim, Kosovo može da ide na referendum i da se izjasni da li će ostati u okviru naše države ili ne, i da NATO može slobodno da se kreće na teritoriji Republike Srbije, da privodi na razgovore informativni ili kako već koga želi i kada poželi. To je okupacija.

Da li je neko na to bio spreman? Da li bi neko na to bio spreman danas? Siguran sam da ne. Krivi smo i za „Oluju“, što u Hrvatskoj danas od 380 hiljada Srba koliko ih je bilo 1990. godine ima oko 160 hiljada. Krivi smo i za Jasenovac, i za Petrovačku cestu, i za Petrovu Goru, krivi smo što poštujete istoriju sećanja, što poštujete žrtve, srpske žrtve dok drugi kroz jalovu politiku, nažalost pokušavaju da stave znak jednakosti između žrtve i zločinaca.

I da skratim, od 1878. godine, čini mi se od Berlinskog procesa, jaka i ekonomski stabilna Srbija ne odgovara. Znamo koliko je teško danas braniti nacionalne državne interese i ovo su sigurno najteži politički pregovori.

Zašto nismo spremni da sagledamo realno stanje na prostoru Kosova i Metohije? Spremni smo uvek bili. Nije Kosovo i Metohija naše onako kako bi mi želeli, ali nije ni izgubljeno onako kako bi drugi želeli. Koliko ćemo izvući iz čitavog ovog procesa, benefita, zavisi isključivo od nas samih.

Naša snaga mora da se ogleda u jedinstvu, u punoj podršci i vama i državnom rukovodstvu i državnom vrhu, da nastavite istrajno i odlučno u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti i UN, onako kako ste rešili pitanje dokumenata.

Nije to samo pitanje dokumenata, to je pitanje državnosti Srbije, tako ćete, očekuju vas naravno teški pregovori oko registarskih tablica. Nije tu stvar registarskih tablica i neće se tu oduzimati registarske tablice nego automobili, iz jednog prostog razloga da bi se etnički očistio prostor Kosova i Metohije od Srba, i u tome je suština.

Tačno je, male države ne mogu da utiču na politiku velikih sila, ali kroz razgovore mogu da pokažu da postoje i drugačiji pogledi i drugačija shvatanja, i da konkretno po pitanju Kosova i Metohije nije jedino rešenje međusobno priznanje kako to neki pokušavaju da nametnu, a svi oni koji obećavaju ovakvo rešenje ovog pitanja u stvari čine štetu Srbiji i čine štetu svom narodu.

Shvatamo tešku poziciju mi i Zapada, kojem u ovom trenutku odgovara da se svojevoljno odreknemo Kosova. Ali, u čemu je razlika kada govorimo o teritorijalnom integritetu u kontekstu Ukrajine i kada govorimo o teritorijalnom integritetu Srbije?

Vi ste jedan od retkih političara i predsednika država, koji je kancelaru nemačke u trenutku kada je konačno definisao onu poštapalicu, šta znači normalizacija odnosa, da to zapravo znači međusobno priznanje, vrlo jasno, odgovorno i ozbiljno državnički izašli i rekli jasan stav. Vi radite naš posao, mi ćemo raditi naš posao i možete da pretite koliko hoćete.

Da najpre kažem. Insistiranje na Briselskom sporazumu koji je toliko osporavan, sada se vidi koliko je važan. Pokušaću da je pojednostavim zašto je važan.

Nema on međudržavni karakter, jer kada bi imao međudržavni karakter to bi značilo da mi priznajemo Kosovo kao državu. Ovo je Sporazum o dijalogu pod pokroviteljstvom Brisela, nepoštovanje prištinske strane, nije šamar Srbiji, šamar je i Briselu pod čijem pokroviteljstvom se vode pregovori.

Ali, zašto je Briselski sporazum važan? Sedite za jednim stolom, za jednim stolom zapravo sede velike zapadne sile, odlučuju o našim nacionalnim i državnim interesima, sada je na nama hoćemo li mi da sednemo za taj sto i da kažemo nešto ili ćemo pustiti da se o nacionalnim i državnim interesima odlučuje bez nas.

Mi smatramo da je jako važno, da smo u prilici da konačno nešto kažemo i da je jako važno to što ste vi, i dozvolićete mi, neću biti subjektivan, ali to je realnost, predsednik SPS, tada ministar spoljnih poslova kroz jedana važan nacionalni i državni projekat od priznavanja vratili pitanje Kosova i Metohije na dnevni red.

Osamnaest država je povuklo odluku o jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, nije reč o broju. Reč je o tome da nema većine u Skupštini Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Sa druge strane, reč je o tome da svi shvate da nema kompromisa, nema rešenja po pitanju Kosova i Metohije bez Srbije. Srbija mora da bude deo kompromisa i mora da bude deo rešenja i Srbija konačno može nešto da kaže, a ne samo da gleda kako joj otimaju deo po deo teritorije.

Da je Briselski sporazum sproveden sva ova pitanja ne bi bila moguća. I koliko je bilo incidenata, i Kurtijev cilj, naravno, jeste jasan, ukidanje bilo čega što ima veze sa srpskom državom. On je to pokazao i kroz referendum, i kroz nemogućnost Srba sa prostora KiM da se izjasni na referendum, na parlamentarnim i predsedničkim izborima.

Ali, znate šta? U svemu tome mislim da i Evropska unija treba da ima razumevanja za Srbiju onoliko koliko mi poštujemo Evropsku uniju da i Evropska unija poštuje nas. Poštujemo mi Evropsku uniju kao najvećeg investitora u Srbiji, ali uvažavajući njihove probleme bilo bi dobro da imaju razumevanja za nas, ne samo pridike, jer ukoliko bi imali samo pridike onda nemamo budućnost.

Spomenuli ste Vašingtonski sporazum. Mi ne mislimo da je on nevažan. Naprotiv. Vašingtonski sporazum je od izuzetne važnosti i značaja. Put ka Merdare, pa jel on nema značaj? Sjedinjene Američke Države su poslale svoju radnu grupu kada je reč o Gazivodu. Jedan deo je trebao da pripadne Srbiji. Ispravite me ako grešim.

Moraću da skratim da bi ostale kolege govorile.

Dakle, dve najveće nacije, Srbi i Albanci, imaju želju da uspostave dobre odnose i zato je Inicijativa „Otvoreni Balkan“ veoma važna. Ona daje nadu, ona daje šansu za prostor koji je do sada bio simbol uglavnom sukobljavanja i razmimoilaženja.

Vi ste govorili o sajmu vina i o načinu na koji je neko pokušao da prezentira sajam vina. Molim vas, pa to je sajam koji se može uporediti sa najvećim sajmovima, poput sajma u Dizeldorfu, sa 400 izlagača.

Šta je suština? Mi smo pokazali ne da možemo da idemo u korak sa svetom, nego da možemo da idemo daleko ispred njih, ali zajedno. Međusobna saradnja, dogovor i ekonomska saradnja.

Ovde se traži konkretno rešenje, ovde se traži konkretan predlog. Najpre, postavlja se pitanje zašto ne glasati za Izveštaj? Izveštaj sadrži samo činjenice. Izveštaj sadrži istinu. Valjda je istina interes svih nas. Valjda smo zbog toga danas ovde i tokom jučerašnjih dana. 27/1 JD/IR

Sa druge strane, šta je rešenje i šta je odgovor? Upravo ono, predsedniče što ste uradili u Briselu, kada ste se borili sa Kurtijevim stavovima, sa agendom Kurtijevom koju je napravio sa zemljama Kvinte sadržanih u šest tačaka. Vi jako dobro znate kako je izgledalo, nemam vremena da govorim o tih šest tačaka, ali je ključno je sačuvati mir, stabilnost.

Druga stvar, ono što ste učinili u Briselu, važno je da Srbija nudi konkretne predloge, konkretna rešenja, a neka Priština to odbije, neka EU to vidi, neka svet to vidi.

Važno je sačuvati naš narod na prostoru Kosova i Metohije i, ma koliko neki pokušali to da ismeju kada je predsednica Vlade boravila na prostoru Kosova i Metohije i kada je govorila o investicijama, važne su investicije, jer investicije znače život. One znače više radnih mesta i znači ostanak i opstanak Srba na prostoru Kosova i Metohije. Bez njih Kosovo nije srpsko.

Živela Srbija i zahvaljujem se!

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvažena premijerko Vlade Republike Srbije, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče na samom početku, pošto je na prošloj sednici kolegijuma bila digresija upućena meni da imam dvostruke standarde i aršine, ja vas molim da vodite računa tokom predsedavanja i da poštujemo i mi i vi Ustav Republike Srbije. Ne postoje sandžačke opštine, postoji, ponoviću po ko zna koji put, Raški upravni okrug. Prosto da ne bude da imam dvostruke standarde i aršine samo kada je gospodine Enis Imamović i njegova poslanička grupa tu, jer smo maločas čuli da postoji sandžačke opštine, pa vas čisto molim da poštujemo Ustav Republike Srbije, jer to smo potpisali svi prilikom polaganja zakletve.

Što se tiče današnjeg pitanja, dakle, najpre želim da kažem da je rezultat posete predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića Briselu i dogovori koji su postignuti zaista ohrabrujući za Srbiju.

U potpunosti sam saglasan sa predsednikom koji ovu posetu ocenjuje kao jednu od najboljih i kada to kažem ne mislim samo na EU i pomoć i podršku u oblasti železničke infrastrukture, već pre svega mislim na obostrano poverenje.

Mi smo tokom jučerašnjeg dana ovde u parlamentu razgovarali o Izveštaju Evropskog parlamenta, razmenili mišljenje sa gospodinom Bilčkikom koji je sastavio Izveštaj Evropskog parlamenta, sugerisali da je potrebna još bolja saradnja za koju smo uvek otvoreni i spremni kako ubuduće ne bi došlo do različitih tumačenja, određenih procesa u Srbiji i do različitih konstatacija koje su prethodnom izveštaju bili posledica amandmana podnetih od strane nekih evroparlamentaraca.

Pre svega, ovde mislim na amandmane podnete od strane evroparlamentaraca na Predlog izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2019. i 2020. godinu, izvesne konstatacije koje su kod nas izazvale negodovanje, jer nam se činilo, ne, da nam se činilo, nego u potpunosti smo ubeđeni da nisu utemeljene i nisu precizne i nisu tačne. To smo u razgovoru sa evroparlamentarcima i sa gospodinom Bilčikom istakli.

Takođe smo rekli da se slažemo da je važna percepcija građana u EU. S tim u vezi želim da kažem da je velika razlika između, recimo izveštaja Evropskog parlamenta i rezultata posete predsednika Srbije EU i onoga što je dogovoreno u Briselu. U tom smislu molim vas, gospođo Brnabić da kao predsednica Vlade prokomentarišete, recimo dve konstatacije koje su iznete u izveštaju.

Prva, gde Evropski parlament izražava zabrinutost zbog navodnog istraživačkog novinarstva o tome da Vlada manipuliše statističkim podacima o Kovidu-19 u političke i izborne svrhe i druga koja se takođe tiče zdravstva, moram da pomenem zdravstvo, jer oni su heroji Srbije danas, gde se kaže – konstatuje da zdravstveni sistem Srbije trpi zbog nedostatka resursa i odliva stručne snage što je rezultiralo nedostatkom medicinske opreme, medicinske stručnosti i laboratorijskih kapaciteta za testiranje tokom pandemije Kovida-19.

Zahvaljujem.

Deseta sednica Prvog redovnog zasedanja , 29.04.2021.

Zahvaljujem, predsednice.

U potpunosti se slažemo sa vama i ovo pitanje smo postavili upravo zarad javnosti i jednog odgovornog i ozbiljnog odnosa koji ima predsednik Republike, Vlada Republike Srbije, čitava zdravstvena struka tokom perioda pandemije.

Naravno da smo, između ostalog, po ko zna koji put evroparlamentarcima jasno stavili do znanja odlučnost, opredeljenost i posvećenost Srbije na putu evropskih integracija i jasno rekli da umesto izjave da je dobra vest da Evropski savet i Evropska komisija neće otvoriti nova pregovaračka poglavlja za Srbiju u prethodnoj godini, mi uvek predlažemo otvoren i konstruktivan dijalog sa predstavnicima Evropskog parlamenta.

Sledeće pitanje je upućeno Ministarstvu prosvete. Gospodine Ružiću, vi ste nedavno sa predsednikom Republike Aleksandrom Vučićem razgovarali o tome da država sačini jedinstvene udžbenike za srpski jezik i književnost, istoriju i geografiju za osnovnu i srednju školu. U tom smislu dogovoreno je da vaše ministarstvo pripremi izmenu dva zakona kako bi se za ostvarivanje ovog cilja stvorile i zakonske i normativne pretpostavke.

Pitanje je, kako bi javnost bila opet upoznata, dakle, želim da postavim pitanje ministru – kada možemo očekivati početak realizacije Inicijative o jedinstvenim identitetskim udžbenicima kako u pogledu najavljenih izmena zakona, tako i u pogledu pisanja i štampanja ovih udžbenika, da li su već započete aktivnosti Ministarstva i kada se očekuju prvi udžbenici?

Treće vanredno zasedanje , 25.02.2021.

Prelazim odmah na stvar.

Najpre kao Valjevac želim da zahvalim na jednom odgovornom i ozbiljnom odnosu predsedniku Republike Srbije, Vladi Republike Srbije, kada je reč o investicionim ulaganjima u Valjevo.

Ja jesam predsednik političke opcije koja je u Valjevu opozicija, ali ja nikada ne mogu biti opozicija gradu i građanima i zaista hvala vam na tome.

Želim da zahvalim gospodinu Momiroviću, ministru Momiroviću što je obišao jednu veoma važnu deonicu u Lajkovcu, jer ta deonica nije važna samo za Valjevo, važna je za čitavu zapadnu Srbiju, za dovođenje investicija i nadam se da ćete efikasno ovaj projekat dovesti do kraja i sprovesti u realizaciju.

Prvo pitanje zato i postavljam vama - kada je o reč stanovima za pripadnike snaga bezbednosti koliko je država izdvojila sredstava, koliko se stanova gradi i koji je rok za završetak radova, kao i kako teče dinamika radova?

Drugo pitanje – Zakon o naknadama za korišćenje javnih dobara uredio je koje naknade su prihod republičkog, a koje lokalnog budžeta, kao i raspodelu prihoda od naknada između republike i lokala u slučaju da je prihod zajednički. Isti zakon definiše naknade za vodu u članu 74. Članom 98. zakona definisano je da prihodi ostvareni od naknade za vode pripadaju budžetu Republike Srbije, a prihodi ostvareni na teritoriji AP pripadaju budžetu AP. Međutim, prilikom same eksploatacije i distribucije vode javlja se ogromna amortizacija infrastrukture koja se često mora sanirati iz budžeta upravo jedinica lokalnih samouprava. Kao primer navodim opštinu Mionica.

Pitanje glasi – da li u cilju rešavanja ovog problema koji nije samo problem opštine Mionica se razmišlja o izmeni člana 98. zakona? Pre izmene zakona potrebno je uraditi dodatne analize kako bi se procenili troškove koje jedinice lokalne samouprave imaju u vezi sa eksploatacijom voda.

Sledeće pitanje je za ministra prosvete. Naši učenici i studenti postižu izvanredne rezultate na nacionalnim i međunarodnim takmičenjima, pa u tom smislu bih pitao – na koji način Strategija predviđa da se postigne opšti nivo kvaliteta svih obrazovnih institucija i poveća briga o talentima?

S obzirom na brz razvoj tehnologija svedoci smo da pojedina zanimanja nestaju, a nova nastaju. Na koji način Strategija obrazovanja prati brz proces promena, a da se pri tome ne izgubi identitet, jer postoje i naučno-obrazovne oblasti trajnog karaktera?

Poslednje pitanje – koji su prioriteti razvoja nerazvijenih opština kao pristup u rešavanju istih?

Molim ministre za kratak odgovor.

Samo jedna digresija. Evo, nisam ni tri minuta iskoristio. Samo jedna digresija, pošto je maločas ministar Krkobabić napravio jednu konstataciju.

Gospodine Krkobabiću, ne daje vama predsednik Narodne skupštine Republike Srbije mogućnost da radite ili ne radite, te naloge vam daje predsednica Vlade Republike Srbije, a predsednik Narodne skupštine Republike Srbije rukovodi i daje nama naloge, kao poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije.

Zahvaljujem. Neću se javljati drugi i treći put.

Zahvaljujem.

Šesnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 28.12.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, dozvolite mi da u ime poslaničke grupe SPS izrazim saučešće porodici Marinković. Iznenadnim odlaskom Marinkovića, zapravo našeg Branka, najviše je izgubila njegova porodica, ali ubeđen sam da ćete se složiti sa mnom da je izgubio svako od nas pojedinačno, ne samo saradnika i zamenika sekretara, već čoveka koji je u svima nama gledao prijatelja i uvek bio spreman da pomogne logistički ili u bilo kojem drugom smislu.

Branka sam prvi put upoznao kada sam sedeo zajedno sa Srđan za ovim stolom predsedavajućeg, kada je ova Skupština bila poprilično poprište dijaloga opozicije i pozicije i prvi koji su mi nesebično pružili podršku su upravo bili pokojni Branko i Srđan. Tada sam rekao i sada ću reći, zapravo ponoviću ono što sam gospodinu Odaloviću rekao na početku ovog mandata, a to je da je reč o čoveku koji je odgovorno, ozbiljno i posvećeno obavljao svoj posao. Neka počiva u miru i hvala mu na svemu što je učinio za nas.

Moje pitanje danas se odnosi na nešto o čemu nije popularno da govore verovatno, odnosno siguran sam, i predsednik države i ministri, ali zato možemo mi narodni poslanici da govorimo isto onako kako predstavnici drugih država, susednih država govore u evropskom parlamentu, jer mi smo predstavnici građana i prenosimo samo stav i mišljenje građana.

Mnogo puta do sada smo istakli da su pred Srbijom velika iskušenja i veliki zazovi i da imamo jednu osmišljenu strategiju pritiska na Srbiju. Pre svega, pritisak na pet država koje nisu prihvatile jednostavno proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Drugi pritisak kroz pokušaj kriminalizacije i predsednika i porodice predsednika Republike Srbije. Treći pritisak preko susednih država koje su se najpre utrkivale koja će usvojiti rezoluciju da je Srbija genocidna država, a da su Srbi genocidan narod. Četvrta vrsta pritiska iznutra, jer uvek ćete naći unutrašnjosti i na unutrašnjoj političkoj sceni neku Mariniku ili nekog Đilasa, koji će uvek biti spremni ili nekog Ugljanina koji će uvek biti spremni da pokrenu tu inicijativu i rezoluciju, kao predlog rezolucije, da je Srbija genocidna država, a Srbija genocidan narod ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije i koji će se uvek truditi da pošalju onu najgoru sliku o Srbiji.

Međutim, ono što nas posebno brine, a desilo se proteklih dana, je političko ponašanje nekih susednih zemalja, pre svih Republike Hrvatske, koja je od momenta priznavanja secesije Kosova otvoreno podržava sve aktivnosti Prištine i albanskih separatista kako bi bili potpuno međunarodno priznati u Evropi.

I ne samo da je u pitanju politička podrška, Hrvatska je otišla još i korak dalje. Prethodnih dana poslala je svoje vojne stručnjake i oficire da obučavaju albanske vojnike za stvaranje sopstvene vojske.

Šta će Albancima vojska? Jasno je, to su nam pokazali devedesetih godina. Ono što zaista dodatno zabrinjava jeste prošlonedeljna poseta i predsednika Hrvatske, Milanovića, Prištini, koji je tom prilikom kazao, citiram: „Da dolazi u prijateljsku državu“.

Pored toga, predsednik Hrvatske je upozorio Albance, rekavši im, citiram: „Da na severu Kosova morate biti uporni, jer ako se zapostavi, nikada nećete da ga rešite“. Nisu li ove reči Hrvatskog predsednika direktan poziv napade na severu Kosova i Metohije?

Milanović je tada obećao prištinskim Albancima i da će raditi na priznavanju Kosova od strane članice EU koje to nisu učinile. Nije ni ovo sve, ministar odbrane Hrvatske u ime svoje Vlade potpisao je sa Prištinom međudržavni Ugovor o vojnoj saradnji, što jasno govori o otvorenoj vojnoj saradnji jedne članice EU i nepriznate samoproglašene države. Podsetiću vas, EU nije prihvatila i nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.

Skratiću, moje pitanje je da li će Vlada i MUP, da li planiraju određene diplomatske aktivnosti kojima bi se ukazalo na ovaj diplomatskim presedan koji je Hrvatska učinila, javno podržavajući secesiju Kosova?

Ovo pitanje treba postaviti i međunarodnoj zajednici koja umesto da podstiče dijalog, ostaje nema na ovakvo ponašanje jedne članice EU, što posebno zabrinjava. Zahvaljujem.

Četrnaesta sednica Drugog redovnog zasedanja, 21.12.2021.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Dačiću.

Uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, juče se u Tirani desio jedan nezapamćen, rekao bih, diplomatski skandal, kada su na ulicama glavnog grada Albanije pristalice Beriše organizovale demonstracije, naravno, uz pomoć Kurtija, protiv regionalne inicijative „otvoreni Balkan“ i njenog lidera predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Tom prilikom albanski ekstremisti su palili srpske zastave i planirali da napadnu kolonu službenih automobila kako bi sprečili održavanje ovog samita.

Srbija se dosledno zalaže za politiku mira i stabilnosti a svoje prijateljsko lice prema regionu pokazala je i onda kada je bilo najteže u vreme pandemije Kovid 19. Pandemija je još uvek istakla značaj ove inicijative koja treba regionu da omogući nesmetanu saradnju, region bez pasoša i granica, slobodan protok ljudi, roba, usluga i kapitala, čime bi se region ojačao, objedinilo tržište i Balkan učinio konkurentnijim i atraktivnijim prostorom pre svega za nove investicije.

Imajući u vidu da su sve ekonomije regiona bile pogođene i još uvek osećaju posledice prouzrokovane Kovidom, ova inicijativa je od nemerljivog značaja za oporavak privrednog regiona, odnosno privrede regiona, jer svakako bismo se zajedno brže oporavili.

Srbija ovu inicijativu vidi kao priliku da gledamo budućnost u prošlost i zato joj je istinski i posvećena. Dakle, tri države su odlučile da se ne okreću ka prošlosti, već da gledaju sadašnjost i budućnost i to pre svega u interesu svojih građana, u interesu svakog grada, u interesu svakog sela u kojem žive naši građani. Tu posvećenost utvrđuju i brojni do sada potpisani sporazumi sa Severnom Makedonijom i Albanijom.

Ovo što se juče desilo u Tirani neprihvatljivo je i nažalost pokazuje da bi se neki vrlo rado vratili u prošlost ma kakva da je bila. Očigledno je da nekome smeta ekonomski jaka i stabilna Srbija, Srbija koja je danas nesporni faktor stabilnosti u regionu i lider pre svega po privrednom rastu u regionu. Srbija se uvek zalagala i uvek će se zalagati za politiku mira i saradnje, a ne za politiku sukoba.

Možda se od albanskih ekstremista ovo i moglo očekivati, ali se slična situacija dogodila i 2019. godine na samom početku uspostavljanja „otvorenog Balkana“, ali ono što zaista brine jeste potpuni izostanak reakcije međunarodne zajednice koja bi trebalo da održava regionalne integracije i napredak Zapadnog Balkana na tom putu.

Zar Evropi nije do regionalnog razvoja i bržih evropskih integracija? Ova inicijativa upravo ima za cilj da podigne sve kapaciteta našeg regiona.

Sa druge strane, Brisel je taj koji svakog dana ispostavlja različite zahteve Srbiji i u pogledu evropskih integracija i u pogledu odnosa Beograda i Prištine, a sada ćuti, ne oglašava se iako je u pitanju nezapamćen diplomatski presedan. Ne želim ni da zamislim kako bi se, recimo, Brisel i čitav zapad, pa i SAD obzirom da se daleko brže i više uključuju kada je reč o Zapadnom Balkanu, naročito proteklih dana i proteklih meseci, ne mogu ni da zamislim kako bi oni reagovali kada bi se ovako nešto desilo u Beogradu.

Nažalost, ponovo smo svedoci tih dvostrukih aršina i dvostrukih standarda kada je reč o međunarodnoj zajednici.

Osuđujući pre svega jučerašnji skandal u ime Poslaničke grupe SPS i pokušaj napada na predsednika Vučića želim da postavim pitanje Ministarstvu spoljnih poslova i Vladi Republike Srbije – kakav će stav zauzeti Ministarstvo spoljnih poslova i Vlada Republike Srbije nakon jučerašnjeg skandaloznog diplomatskog incidenta u Tirani, pokušaja da se Srbija unizi pred svetom paljenjem srpskih zastava i demonstracijama protiv Srbije? Zahvaljujem.

Sedma sednica Drugog redovnog zasedanja , 23.11.2021.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Mislim da je prethodni govornik povredio Poslovnik, ali obzirom da u ovom delu nema povrede Poslovnika i da je ovu poslednju rečenicu i konstataciju morao da zatraži prevodioca da bi mi znali šta je on rekao. Ali, dobro. Nije to tema o kojoj želim da govorim. Navikli smo na takav vid provokacija.

Poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, za poslaničku grupu SPS Narodna skupština Republike Srbije je hram demokratije i glas naroda. Ovo je mesto gde mi legitimno izabrani predstavnici građana zastupamo i štitimo interese svih građana bez obzira na njihovu nacionalnu pripadnost, versku pripadnost, bez obzira, dakle, kojoj veri pripadaju, kao i da štitimo nacionalne i državne interese Srbije, što smo se i obavezali kao potpisnici zakletve, kao narodni poslanici, što naravno podrazumeva argumentovanu demokratsku raspravu kroz iznošenje činjenica, a činjenice su uvek i isključivo zasnovane samo na istini.

Istina je to da su tokom protekle nedelje, a vidim opet se pominje, pojedini želeli da predstave Srbiju kao državu koja negira zločine, štiti pojedince koji su počinili zločine i kao državu koja nikada nije izrazila poštovanje prema žrtvama, što je apsolutno notorna laž i neistina. Konačan je cilj d se nametne mišljenje da je Srbije i njeni građani genocidna. Navodno, povod je bio mural koji već mesecima stoji na fasadi jedne od zgrada u centru Beograda, mural sa kojim država nema apsolutno nikakve veze.

Dok se u određenim državama u regionu institucionalizuju poruke sa imenima onih koji su počinili monstruozne zločine nad srpskim narodom, nisam primetio da se tzv. borci za ljudska prava oglašavaju kada je mržnja usmerena ka Srbiji. Tada uglavnom ostaju nemi, tada uglavnom ćute. Za njih je sklanjanje murala Ratka Mladića pranje lica zločincu, a kada neko uklanja tablu Aćifa Efendije, pokuša da je ukloni to je nedozvoljeno uništavanje table i incident, iako je opšte poznato ko je bio Aćif Efendija, saradnik okupatora, neko koga je osudi domaći sud i neko ko je dobio orden od Hitlera lično.

Moje pitanje, gospodine predsedniče, je danas upućeno pre svega vama. Da li ja kao narodni poslanik, šef poslaničke grupe SPS imam pravo da postavim pitanje, iznesem konstatacije koje su zasnovane na činjenicama, odnosno istini, a da ukoliko se to nekome ne dopada ne postajem meta?

Nakon pitanja koje sam postavio tokom protekle nedelje putem društvenih mreža, različitih portala organizovana je jedna vrsta hajke protiv mene najgnusnijim uvredama i pretnjama. Reći ću samo one koje mogu nazvati kulturnim.

„Milićević pretio Bošnjacima“. Nikada u životu u ovom parlamentu nisam pretio, uvek sam poštovao Etički kodeks i Poslovnik o radu Narodne skupštine. Neko ko je zadužen za borbu protiv nacionalnih manjina, što nikada nisam činio, i „Veliko srpski jastreb, neko ko je opsednut dr Sulejmanom Ugljaninom“, baš me interesuje neko ko ima 0,5% glasova. „Nacionalista - od onog udesa ti se stanice pomerile Milićeviću“. „Ti si počinio genocid“. „Fašista“. „Zmija se tuče u glavu, a ne u rep, tako i Srbe u Beogradu, a ne Podgorici i Palama, tj. laktašima“, što je direktno pretnja, i „Četnik iz Valjeva te posla kod alaha“, misleći na pokojnog muftiju Zukorlića, što je izuzetno sramno. Ne bih da čitam one skaradne poruke koje su upućene.

Zarad javnosti, pre svega želim ovim hrabrim organizatorima koji se sakrivaju iza nekakvih portala i koji se sakrivaju iza nekakvih lažnih profila, a time će se baviti nadležni organi i nadležne institucije, želim da kažem samo dve rečenice još. Ja sam uvek tu u sali Narodne skupštine Republike Srbije, uvek spreman za debatu, uvek spreman za sučeljavanje mišljenja i jako dobro znam šta je moja obaveza, šta je moja odgovornost kao narodnog poslanika prema građanima svih nacionalnosti, građanima Srbije.

Sve je, dame i gospodo narodni poslanici, relativno i promenljivo, pa će tako vrlo brzo i ovom mandatu doći kraj već za nekoliko meseci. U jednom, kada je reč o ovim skaradnim porukama. Kreator svega ovoga je bio u pravu. Ja jesam Valjevac i time se ponosim, sve ostalo što je rečeno nisam, ali jesam Valjevac, a mi u Valjevu imamo običaj da kažemo da bi radije išli bez glave, nego bez obraza. A, kada neko želi da kroz rezoluciju nametne nepravdu, onda je naš jedini otpor istina i samo istina. To je ono što će poslanička grupa SPS i nastaviti da čini u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Zahvaljujem.

Imovinska karta

(Valjevo, 12.04.2021.)

Funkcija Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija Izvor prihoda Interval Neto prihod Valuta Vreme obavljanja / od-do
Narodni poslanik Narodna skupština Republike Srbije Republika Mesečno 33148.00 RSD 03.08.2020 -
JP za gazdovanje šumama Srbijašume sa PO Beograd (savetnik direktora preduzeća) Sopstveni Mesečno 146300.00 RSD 04.11.2020 -