Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.
Poštovana predsednice Vlade, dame i gospodo, uvažene kolege i koleginice ministri i dame i gospodo narodni poslanici, pokušaću da se nadovežem na ovo o čemu je govorio gospodin Martinović.
Dakle, prosto ne mislim da se neke stvari baš danas u Srbiji dešavaju sasvim slučajno. Ne mislim da su protesti koji navodno nose naziv borba protiv nasilja, a jesu sve osim borbe protiv nasilja, jer svako od nas koji sedi ovde zalaže se i uvek će se zalagati za borbu protiv nasilja, ali ovo je klasična zloupotreba tragedije, klasična zloupotreba ljudskih osećanja, jer Srbi su emotivan narod, zarad onih najjeftinijih političkih poena i to je neki novi, rekao bih, modelitet ponašanja na političkoj sceni Srbije, sraman modalitet ponašanja koji je uvela ovdašnja opozicija, ne mi.
Ne mislim da su ti protesti baš danas slučajni i ne mislim da je baš tog petka kada su bili protesti, navodno promovisan, nakon sramnih izbora koji su održani u severnom delu Kosova i Metohije, promovisan gradonačelnik Kosovke Mitrovice, danas još tri gradonačelnika. Kvinta, naravno, priznaje te izbore kao legitimne, legitimne izbore i sa 3% izlaznosti, odnosno 0,02%, a kada u Srbiji izađe 50% građana, a navodno opozicija bojkotuje, onda su pod znakom pitanja.
Ne mislim prosto da je bilo šta slučajno. Priština i Kurti jako dobro sagledavaju situaciju u Srbiji i tragaju za svojima, zapravo oni već imaju saveznike u Srbiji i njima jeste cilj da kroz ovakav haos, kroz nemire, kroz nasilje, oslabe poziciju Srbije, kako bi mogli da sprovode svoje jednostrane akte, kako bi mogli da sprovode svoje jednostrane poteze.
U Skupštini, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče, ispravite me ako grešim, ali proteklog petka kada je bila sednica Narodne skupštine Republike Srbije, dnevni red ste definisali i prihvatili na osnovu stavova predstavnika opozicije. Zahteva, izvinite.
Umesto da se o tome razgovara u institucijama sistema, a ja ću da vas podsetim, tokom međustranačkog dijaloga, sve ono što su predložili evropski parlamentarci, na kojima su insistirali oni kojih danas nema na ovoj strani, nije imalo nijednu dodirnu tačku sa onim što je predložio Aleksandar Vučić, a to im je omogućilo da sede danas u parlamentu, a to je da snizimo cenzus sa pet na tri posto. Cilj je bio da politiku sa ulice vratimo u institucije sistema, da i vlast i opozicija rade daleko više, ali njima nije cilj izgleda, ne izgleda, nego definitivno nije cilj da stvari rešavamo u institucijama sistema i da o gorućim pitanjima vodimo demokratsku raspravu i demokratski sučeljavamo mišljenja.
Dugo godina, kao i gospodin Martinović sam bio u parlamentu, parlament je za mene glas naroda. Ovde nije dovoljna snaga sile, ovde nije dovoljno da lupate o poslaničke klupe i da se derete i da pretite i da mašete prstom, ovde je potrebna snaga argumenata. Snažni ste kao poslanik onoliko koliko su vam snažni argumenti sa kojima nastupate. Dakle, niste spremni da o tome razgovarate ovde u parlamentu.
Pa, nemojte mi reći da je slučajan i ovaj protest poljoprivrednika, pa sasvim slučajno u Kraljevu se obraća neko ko je predstavnik jedne od političkih opcija koja dolazi iz redova opozicije. Pa, se javljaju sindikati, neka me ministar finansija ispravi, govori o minimalnoj ceni rada, a minimalna cena rada u januaru mesecu je 14,5% povećana. Da li sam u pravu, gospodine Mali? Najavljen je nastavak, kontinuitet u povećanju i plata i penzija.
Pa, nemojte mi reći da je slučajno tekst u Njujork tajmsu izašao u kojem se najnegativnije govori o predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, baš u trenutku kada u Vašingtonu, u senatu spoljno-politički komitet, govori o odnosima SAD prema zapadnom Balkanu i predsednik komiteta zamislite pita, Dereka Šolea o tekstu u Njujork tajmsu. Pa, ko je finansirao taj tekst? Pa, da li smo mi toliko politički naivni? Ali, doći će vreme da i o tome govorimo.
Dakle, apsolutno ništa ovde nije slučajno. Danas kada postavljaju pitanje, gospodine Martinoviću, tu ste u potpunosti u pravu, francusko-nemačkog sporazuma, pa ja sam od opozicije čuo izdaja, predaja. Pa, čekajte, koja je to pravna obaveza koju je predsednik prihvatio u Ohridu, a koja je protivna državnim interesima Srbije? Pa, zar nije u Ohridu rečeno da, dijalog, jer Srbija se uvek zalagala da kroz dijalog dođe do kompromisnog i pravičnog rešenja. Zar nije rečeno da, normalizacija odnosa. Zar nije rečeno, najpre ZSO, pa onda razgovaramo o svemu ostalom. Zar nisu po ko zna koji put ponovljene i jasno definisane crvene linije.
Dakle, ništa protivno državnim interesima, već u skladu sa državnim interesima i evropskom putu Srbije. Kada kažete, izdaja i predaja, čekajte, da je izdaja i da je predaja, pa, ne bi Kurtiju pretili Molotovljevim koktelima dole u Prištini, nego bi valjda bacali cveće pred njega.
Oko sankcija, pa ispravite me ako grešim, ali mi smo tokom izborne kampanje slušali samo da prođu izbori, pa će Aleksandar Vučić i vladajuća koalicija da uvedu sankcije Rusiji i da priznaju nezavisnost Kosova. Koliko traje ukrajinski sukob? Koliko dana traje ukrajinski sukob? Da li imamo u kontinuitetu dve pretnje, dva pritiska, ili priznajte Kosovo, tzv. nezavisnog Kosova i uvedite sankcije Rusiji. Pa, šta je Srbija promenila u svojoj politici? Šta je Aleksandar Vučić promenio u svojoj politici od trenutka i od završetka parlamentarnih izbora i predsedničkih izbora do danas? Uspeo je da sačuva samostalnost. Valjda je suština vođena jedna države u toj samostalnosti.
Kada govorimo o sankcijama Rusiji, uvek imamo ove floskule političke, da bi se došlo do jeftinih političkih poena. Ne, nisu uvedene sankcije Rusiji, jer mi kao država imamo i nešto drugačije sagledavamo kada govorimo o sankcijama, imamo drugačiji osećaj naspram ostalih naroda u država u Evropi i u svetu, jer smo narod koji je decenijama bio pod sankcijama i jako dobro znamo da restriktivna politika, da politika sankcija ne doprinosi miru i stabilnosti, već samo dijalog i već samo razgovor.
Za mene je uvek ključna reč bila u parlamentu pristojnost. Nekako smo uvek tu pristojnost tumačili na različite načine. Pristojnost znači da iz javnog diskursa kada govorite ovde izbacite ono sve što je negativno kako bi imali normalnu komunikaciju, kako bi imali normalan dijalog. Ali, pristojnost znači da snosite i odgovornost za ono što učinite ili ne učinite i ono što uradite ili ne uradite. Kada pozivate ove ljude koji sede ovde na odgovornost, pa mi smo uvek spremni da položimo račune za ono zašta smo preuzeli odgovornost.
Kada pomenete reč izbori, dobijete od predsednika Srbije vrlo konkretan i precizan odgovor, pristojan, demokratski odgovor - poštujem političke protivnike, poštujem političke neistomišljenike, ako želite izbore, nema problema, spremni smo da razgovaramo i o izborima.
(Svetozar Vujačić: Neće oni.)
U pravu ste, gospodine poslaniče. Ali, suština je napraviti haos, napraviti nemire, suština je doći po svaku cenu do vlasti, ali bez izbora, ako je to moguće. E, ne može, tu je gospodin Martinović u potpunosti u pravu.
Demokratija u Srbiji se ostvaruje na izborima i nikako drugačije. To - nećemo mi izbore, mi ćemo da vi podnesete ostavke, pa ćemo prelaznu Vladu, eto načina da dođete na vlast bez izbora, pa onda da razmišljamo koje ćemo izbore da raspišemo. I tu ste dobili odgovor. Hoćete izbore? Predsednik Srbije Aleksandar Vučić vam je jasno poručio – pa, sve izbore idemo odjednom, to je najracionalnije, to je najefikasnije. Zašto bežite od toga? Mi ne bežimo. Evo, spremni smo da položimo račune. Preuzimamo potpunu odgovornost za sve što vi kažete. Hoćete izbore - tu smo.
Pored te frustriranosti koju gospodin Obradović ima prema Aleksandru Vučiću, ima veliku frustriranost i prema partiji kojoj pripadam, SPS i Ivici Dačiću. Po ko zna koji put provlači tezu – vi ste 30 godina na vlasti. Znate, vi i mi socijalisti, ja se izvinjavam predsednici Vlade, ali moram da odgovorim, jer sam predstavnik SPS, moći ćemo da razgovaramo na ravnopravnim osnovama kada budete trajali koliko i SPS, a to je 32, evo 33. godina i kada svih 32 godine budete relevantan politički činilac na političkoj sceni Srbije, a to sasvim dovoljno govori o vitalnosti i snazi SPS.
O tome da li je bilo grešaka, svakako, ko radi taj i greši. O tome možemo da govorimo. Najveća greška je to što tih grešaka niste svesni onda kada imate apsolutnu odgovornost, nego nakon toga.
Podsetiću vas, 2000. godine u Srbiji je trebalo da teče med i mleko. Te 2000. godine Srbija je trebala već da uđe u EU. Ja vas pitam, dame i gospodo, a šta je bio osnov i tada odbrane nacionalnih i državnih interesa? Da li su to političke tekovine devedesetih, da li je to Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN, da li je to Dejtonski sporazum? Dakle, da. Trajemo 32 godine i svih 32 godine, sa ponosom ističem, relevantan politički činilac na političkoj sceni Srbije.
Naša politika je nada, naša zajednička politika je budućnost i to će Srbija već sutra da pokaže ovde u Beogradu. Naša politika nije mržnja. Mržnja razgrađuje, mržnja ne gradi, a mi želimo budućnost za svako dete, želimo sigurnost i stabilnost za svakog građanina Srbije, želimo da se bavimo i da nastavimo da se bavimo i ekonomijom i napretkom i prosperitetom i razvojem i izgradnjom, o tome je govorio gospodin Vesić, i na tome ćemo svakako istrajati. Zahvaljujem.