Ne replika, pre svega zahvalnost za to što ste se uključili u raspravu i što ste prokomentarisali ono o čemu sam govorio.

Želim u potpunosti da se složim sa vama u konstataciji da je period pandemije pokazao pravu snagu sprske politike. I ne samo da je pokazao pravu snagu srpske politike, već je na jedan određen način, pre svega, ujedinio region, a predsednik se pokazao kao neko ko je faktor političke stabilnosti u smislu ujedinjenja regiona. Nije reč samo o tome da nekome donirate desetine hiljada vakcina, ovde je reč, pre svega, o poverenju.

Još jedna sugestija. Dakle, mi ovde govorimo o ekonomskoj politici koja je pre svega, socijalno odgovorna. To je ono što je izuzetno važno za poslaničku grupu Socijalističke partije Srbije i mi ćemo tu politiku uvek podržavati.

Šta znači ekonomska politika koja je socijalno odgovorna? To je ekonomska politika koja u svom središtu ima onog običnog čoveka, građanina Srbije.

Imali smo mi prilike ovde da razgovaramo sa predstavnicima Fiskalnog saveta, koji uvek imaju analizu. Nikada nismo želeli da vršimo pritisak na nezavisna regulatorna tela. Naš cilj je da ojačamo nezavisna regulatoran tela i potpuno je logično da u određenim trenucima oni imaju suprotno mišljenje od mišljenja Vlade i od mišljenja Skupštine Republike Srbije. Čemu svrha postojanja ako nekada nije tako? Ali, uvek je korisno da razgovaramo i uvek je korisno da vodimo dijalog, pa smo, između ostalog, imali i sugestiju, zapravo kritiku nekakve netransparentnosti. Pa, kada je bilo transparentnije ako ne u periodu od marta meseca do danas? Nekakve neselektivnost? Pa, kada je bilo selektivnije, ako ne ovom periodu?

I imali smo kritiku koja je upućena, 100 evra koje je obezbeđeno svakom punoletnom građaninu. Molim vas, pa to nije mera koju je izmislila Vlada Republike Srbije. Pa, sve svetske ekonomije su koristile tu meru, i Japan, i Amerika. I Međunarodna organizacija rada kaže da je to mera koja doprinosi smanjenju siromaštva u Srbiji.

Ja mogu samo da konstatujem da su oni koji tako govore protiv siromaštva u Srbiji i predstavnici Fiskalnog saveta moraju da shvate da uskostručna politika nije čarobni štapić. Mi ovde govorimo o živoj politici, a živa politika su ovi rezultati.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, gospodine Dačiću, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, samo ću se nadovezati, pre nego što postavim pitanje, na ovo o čemu je govorio gospodin Starčević. On je zatražio pravdu. Ja neću spominjati porodicu, ali ja tražim u ime poslaničke grupe SPS pravdu za građane Srbije. Zašto to kažem? Kada neko ko sebe naziva nekakvim opozicionarem, a ko nikako u životu nije naučio šta je odgovornost, ozbiljnost, trud, rad, energija i posvećenost, naročito kada je reč interesima građana i interesima države, mentalno obolelom osobom nazvati legitimno izabranog predsednika države, mentalno obolelom osobom, onda vi degradirate i vređate građane Srbije koji daju istom tom predsedniku ogromnu podršku i šaljete poruku građanima Srbije da su mentalno oboleli. Mi tražimo zaštitu građana Srbije od ovakvih kvazipolitičara.

Moje današnje pitanje usmereno je, u ime poslaničke grupe SPS, ministarki kulture, gospođi Maji Gojković. Naime, aspiracije Albanaca prema najvrednijoj srpskoj kulturnoj baštini na KiM ne jenjavaju. Ovih dana Aljbin Kurti je izašao sa predlogom da UNESKO više ne tretira kao ugroženu baštinu spomenike kulture na KiM koji su upisani u Listu svetske kulturne baštine pod zaštitom UNESKO-a. U pitanju su Visoki Dečani, Pećka patrijaršija, Gračanica, Bogorodica Ljeviška. Kada ih je UNESKO 2004. i 2006. godine proglasio svetskom kulturnom baštinom, proglasio ih je istovremeno, podsetiću, i spomenicima kulture u opasnosti, odnosno ugroženosti, jer je u tom periodu došlo do potpunog uništavanja svega što je srpsko nasleđe na prostoru KiM.

Ne mogu se zaboraviti sve porušene i popaljene crkve, lomljeni krstovi na našim svetinjama, uništene freske, pokradene ikone i druge svete statue i sasude. Dobro su poznati napadi na manastir Visoki Dečani i na igumana tog manastira, koji imaju za cilj da i poslednji čuvari srpske istorije i kulture nestanu sa prostora KiM.

Zatim, Kurti u nameri da se prisvoji sva naša istorija i kultura, koja je sačuvana na prostoru KiM, čak je tražio da se Prištini vrate eksponati koji se čuvaju u Narodnom muzeju, Etnografskom muzeju i SANU u Beogradu, kao da je to njihovo i da ovo nisu centralne institucije kulture naše države u kojima se čuva kulturno blago sa cele teritorije Srbije.

Sve ovo govori da je Priština prilično nervozna i da hoće pošto-poto da dokaže da ima prava na nešto što joj ne pripada. Pitamo se nije li ovo kampanja za prisvajanje naše baštine, skrivalica za zataškavanje zločina nad Srbima o kojima se ovih dana govori, u pitanju je status nestalih lica, a najaktuelniji je primer nestalih lica u rejonu Košara, među kojima je i šest vojnika za koje postoje dokazi da je na njima izvršen zločin. O tome je govorio i gospodin Veljko Odalović, predsednik Komisije za nestala lica.

Jasno je da Priština pokušava da, koristeći neke svoje spoljne partnere i podršku nekih država u regionu, gradi svoju paralelnu državu na istorijskim temeljima i nasleđu naše države. Znamo da su hteli da uđu u UNESKO koristeći naše kulturno nasleđe na KiM.

Kako bismo se zaštitili od ovakvih ekstremističkih zahteva i ponašanja prema našem istorijskom i kulturnom nasleđu, moraju se oglasiti tim povodom i sve relevantne institucije koje se bave istraživanjem i čuvanjem našeg nasleđa koji potvrđuje da smo kao narod na ovim prostorima više od 13. veka. Neću pominjati nova istraživanja koja govore da smo ovde mnogo duže i da je srpsko pismo jedno od najstarijih.

U tom smislu postavio bih pitanje ministarki kulture. S obzirom da su srpsko kulturno nasleđe i svi spomenici kulture iz različitih istorijskih perioda koji se nalaze na KiM izloženi konstantnom uništavanju i prisvajanju od strane Albanaca, čime se vrši revizija istorije, da li Ministarstvo kulture može da napravi popis svih kulturno-istorijskih spomenika na teritoriji KiM i obrati se UNESKO zahtevom da se sva kulturna baština na KiM i proglasi ugroženom i stavi pod poseban oblik zaštite UNESKO kao globalne organizacije UN koja se bavi zaštitom kulturnog nasleđa svih naroda sveta.

Takođe bih iskoristio priliku da prokomentarišem i najsvežiju izjavu Aljbina Kurtija koja se odnosi na tri opštine na jugu Srbije u kojima žive i Albanci. Sveža je vest da je predsednik Nacionalnog veća Albanaca Rakmi Mustafa razgovarao sa Kurtijem i čak mu zahvalio za pomoć navodnu Prištine u vreme kovida. Zanimljivo je saznati kakvu su pomoć pružili Albanci u centralnoj Srbiji. Medicinska oprema i vakcine sigurno nisu u pitanju, jer znamo da su se Albanci sa teritorije KiM lečili širom Srbije i da nikada nismo napravili razliku među građanima.

Kurti je izneo besmislene optužbe na račun Srbije, govoreći da Srbi vrše pasivizaciju albanskog stanovništva u opštinama na jugu Srbije. To, naravno, nije istina. Radi se o onim građanima albanske nacionalnosti koji su se prijavljivali u ogromnom broju na nepostojećim adresama. Medveđa jeste primer za takvo prijavljivanje Albanaca, kojim se htela nasilno menjati nacionalna struktura stanovništva i veštački povećati procenat Albanaca koji uopšte ne žive niti su ikada živeli u ovim opštinama. Zahvaljujem, predsedniče.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća, gospođo Kovač, poštovano predsedništvo, poštovani ministre, poštovani predstavnici ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici.

Pa, kolege pre mene su dosta toga rekle, tako da, čini mi se je nemoguće neke stvari ne ponoviti tokom izlaganja, kada govorimo konkretno o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o ličnoj karti, ali pokušaću da kažem možda i nešto novo.

Dakle, lična karta jeste javna isprava kojom građani Republike Srbije, pre svega, dokazuju svoj identitet, a služi i kao dokaz o drugim činjenicama o vlasniku, koji su u njoj sadržane. Ukoliko je to određeno međunarodnim ugovorom, lična karta služi između ostalog i kao putna isprava.

Prilika je da se možda podsetimo i istorijata lične karte, kao dokumenta identifikacije građana jedne države. Naime, prvim zakonom o ličnim dokumentima se može smatrati zakon o bezbednom ophođenju iz 1414. godine, koji je doneo kralj engleski Henri V Lankaster.

Međutim, lična karta, kao dokument se nije značajnije koristila sve do početka 20. veka, kada su i fotografije postale deo identifikacionih dokumenata, radi lakšeg prepoznavanja vlasnika pre svega dokumenta.

Oblik, sadržaj i veličina lične karte, kao ličnog identifikacionog dokumenta su standardizovani tek 1985. godine, primenom ISO standarda. Po ranijim propisima, kao što su kolege između ostalog govorile, o ličnoj karti koje su važile u Srbiji, obaveza posedovanja lične karte sticala se punoletstvom, odnosno sa 18 godina, dok se po važećem zakonu, ova obaveza stiče sa navršenih 16 godina, dakle na uzrastu starijeg maloletnika, da se preciznije izrazim.

Dobijanjem lične karte je svojevrstan znak zrelosti, znak da građanin postaje vidljiv i odgovoran pred zakonom za svoje postupke. Za one koji prvi put dobiju ličnu kartu to je i čast, a za državu je lična karta dokument odgovornosti i lake pre svega proverljivosti identiteta.

U Srbiji, nažalost, još uvek postoje nevidljivi građani bez lične karte. Nije to, siguran sam, veliki broj građana, ali svakako postoje i svakako je zadatak vlastima da takve građane prepoznaju i uvedu u javne evidencije, kako bi ti građani mogli da ostvaruju građanska i druga prava u ovoj državi.

U pitanju su uglavnom neke ranjive grupe, koje žive bez identiteta i sistem, jednostavno nije u mogućnosti da ih prepozna.

Danas je lična karata, kao lični identifikacioni dokument modernizovan, a u skladu sa dostignućima u sferi elektronskih komunikacija, a identifikacija se olakšava i korišćenjem JMBG, koji je obavezni sadržaj digitalne lične karte. Digitalna era, dakle donela je najpre elektronska lična dokumenta, odnosno biometrijsku ličnu kartu, jer je brza identifikacija građana, značajna za savremeno društvo, kako zbog prednosti koju ima po same građane u ostvarivanju svojih prava, tako i za samu državu, odnosno državne organe, koji sada imaju pouzdan dokument identifikacije, čijim se uvođenjem smanjuje mogućnost falsifikovanja i zloupotrebe, pre svega ovog dokumenta.

Obezbeđuje se pouzdano i bezbedno utvrđivanje identiteta vlasnika, tako da vlasnik nijednog trenutka ne može poricati svoj identitet, niti koristiti tuđi identitet.

Veoma je značajno što sistem izrade elektronskih ličnih karata, omogućava zaštitu integriteta podataka, sadržanih u ličnoj karti i štiti tajnost podataka o ličnosti.

Inače, važeći Zakon o ličnoj karti donet je 2006. godine, tada je Srbija posle više od 30 godina donela novu zakonsku regulativu u ovoj oblasti i time stvorila potrebne pravne pretpostavke za uvođenje novog, savremenog, funkcionalnog elektronskog identifikacionog dokumenta.

Zakon je više puta menjan, najpre zbog produženja roka za promene starih ličnih karata. Takva produženja rokova bila su nužna, jer su građani na početku veoma sporo i sa dosta skepse, moram vam reći, prihvatili novu elektronsku ličnu kartu, pogotovo onu sa čipom, jer kod nas Srba nekako uvek postoji nekakva teorija zavere.

Ali, znamo da je bio prvi elektronski dokument koji je na neki način bio preteča elektronskih komunikacija i digitalizacija u sferi javnih dokumenata, odnosno onda je u neku ruku bio i razumljiv sporo prihvatljivom, odnosno prihvatanje ovakve novine.

Zato je proces zamene ličnih karata išao na jedan način sporije, postupno i u vreme kada je sadašnji predsednik Narodne Skupštine Republike Srbije, a tada ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, obavljao tu funkciju, upravo iz tih razloga, vršene su izmene zakona o ličnoj karti, kako bi se građanima omogućilo da u dodatno produženom roku zamene stare lične karte, novim biometrijskim dokumentom.

Uvođenjem nove savremene lične karte, izvršili smo usklađivanje sa svetskim standardima, što je od velike važnosti.

Druga stvar, lična karta zbog sadržaja podataka, preuzela funkciju primarnog identifikacionog dokumenta, koji je pretpostavka za izdavanje drugih sekundarnih identifikacionih dokumenata, kao što su putna isprava, pasoš, vozačka dozvola, oružani list, i mnoga druga.

Da podsetimo da elektronska lična karta može biti izdata sa čipom i bez čipa.

Jedna od značajnih prednosti uvođenja dokumenata, sa čipom jeste stvaranje svojevrsnog dinamičnog dokumenta, na kome se mogu vrlo lako izvršiti izmene određenih podataka, bez novog štampanja, bez uništavanja ili izdavanja drugog obrasca.

Zatim, kada je reč o javnoj administraciji, i o tome je već bilo reči, više nema prepisivanja ličnih podataka iz lične karte u računar, već se oni prebacuju automatski, što pored ubrzanja svih postupaka, eliminiše i mogućnost greške, u samom prenošenju podataka.

Ako se ima u vidu da pred organima druge vlasti i drugim organizacijama, kao što su na primer, banke, svaki građanin godišnje obavi više stotina postupaka i procedura u kojima je prethodni uslov, pre svega identifikacija, onda se ima svest o tome, koliko se uz biometrijsku ličnu kartu, svaki postupak ubrzava dodatno.

Kvalitet usluga i procedura javne administracije, jedan je od najznačajnijih faktora kvaliteta života građana, i konkurentnosti privrede.

Do sada smo u ovom domu, mnogo puta imali na dnevnom redu predloge propisa, kojima se realizuje digitalna agenda, odnosno modernizuje javna uprava što je Vlada Republike Srbije postavila kao jedan od prioriteta , s ciljem da javna uprava postane zaista efikasan servis građana Srbije.

Podsetio bih da je taj proces počeo primenom zakona o elektronskoj upravi, koji je usvojen 2018. godine, a efekte ovog zakona, danas osećaju svi i građani, ali efekte ovog zakona, ono što je daleko važnije, oseća i privreda, pored građana.

On omogućava bezbedno korišćenje savremenih informacionih i komunikacionih tehnologija, što olakšava i ubrzava komunikaciju građana sa javnim sektorom, ali i komunikaciju i razmenu dokumenata, između različitih državnih službi. Ovaj zakon je doprineo smanjenju administrativnih troškova, kao i povećanju pravne sigurnosti, i pre svega transparentnosti u radu.

Zašto ovo pominjem? Upravo, zato što je cilj izmene i dopune o kojima danas govorimo deo realizacije Vladinog projekta, o kojem je maločas bilo reči, i kojem je ministar govorio, a to je STOP BIROKRATIJI, koji je kreiran, kako bi se smanjile administrativne i birokratske barijere u komunikaciji javne uprave sa građanima, privredom, i u međusobnoj komunikaciji između, pre svega, državnih institucija.

Realizacijom mera iz ovog projekta, doći ćemo do jednostavnijih procedura, koje znače uštedu vremena i novca građanima i privredi, ali i uštedu novca i državi.

Kada su u pitanju izmene i dopune Zakona o ličnoj karti, konkretna rešenja se dalje unapređuju upravo radi postizanja ciljeva digitalizacije, kao neophodnosti 21. veka, koji je nezamisliv bez korišćenja digitalnih tehnologija, u bilo kojoj sferi društva.

Konkretno, sa predloženim izmenama i dopunama, a tome je govorio malopre kolega Stošić, čini mi se, predviđa da u slučaju gubitka lične karte, građani neće morati da je oglašava nevažećom u Službenom glasniku Republike Srbije, već će biti dovoljno da se ta činjenica objavi na sajtu MUP, i time se znatno smanjuju administrativni troškovi, troškovi za građane Republike Srbije, ubrzava postupak dobijanja novog dokumenta.

Takođe, ovim Predlogom vrši se usklađivanje zakona sa propisima o elektronskim dokumentom i elektronskom poslovanju, a to je Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji i uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju o kome smo ovde u skupštinskoj raspravi upravo govorili na prethodnoj, odnosno na protekloj sednici. On uređuje i elektronski potpis, elektronski pečat, vremenski žig, elektronsku dostavu i elektronsko čuvanje dokumenta.

Skupština je usvojila i druge propise koji omogućavaju da se elektronski dokumenti priznaju, kao i papirni, tačnije rečeno, elektronski dokumenti zamenjuju papirne, to su Zakon o elektronskom dokumentu, Zakon o elektronskoj trgovini, ali naravno i Zakon o elektronskoj fakturi.

Izmene i dopune Zakona o ličnoj karti daju mogućnosti građanima da se dokumenta elektronski potpišu korišćenjem digitalnog sertifikata u kvalifikovani elektronski potpis, koji je ugrađen u ovaj lični dokument, odnosno čip i to na zahtev imaoca lične karte.

Kvalifikovani elektronski potpis je pravni ekvivalent svojeručnim potpisom, te s toga upotrebom sertifikata koji su sadržani u novoj ličnoj karti građani će biti u mogućnosti da u komunikaciji, pre svega, sa javnom upravom potvrde svoj identitet i potpišu dokument bez dolaska i bez čekanja na šalter, dakle, nema više onih šalterskih gužvi.

To znači da građani koristeći sertifikat za identifikaciju, identitet može da dokaže bez fizičkog prisustva, odnosno kada pristupe elektronskim servisima.

Takođe, koristeći kvalifikovani elektronski potpis građanin može da elektronski potpiše dokument onda kada nije u prilici da to učini svojeručno.

Korišćenje elektronski potpisanog dokumenta osim za građane važna je i za same institucije. Sva zvanična dokumentacija moći će se elektronski razmenjivati između institucija upravo u formi elektronskih dokumenata i to je veoma važno, potpisanog elektronskim potpisom koji omogućava efikasniju komunikaciju bez papirologije što je, opet ponavljam, najvažnije. Ovo znači da građani mogu da elektronskim putem podnesu svu dokumentaciju na isti pravno valjani način.

Verifikovani elektronski identitet koji je dostupan svim građanima neophodan je kako bi omogućili puni potencijal digitalne ekonomije. Digitalizacija je, kao što sam već rekao, jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije i jedan od ciljeva Vlade Republike Srbije, kako ove, tako i prethodne, a efekti dosadašnje digitalizacije naših društva, već daju značajne rezultate, o tome je govorio i kolega Jovanović, o kvalitetu javnih usluga u obrazovanju, u zdravstvu, što je posebno došlo do izražaja tokom pandemije kovida–19, a novi propisi iz domena elektronskog poslovanja doprineće i konkurentnosti tržišta rada i atraktivnom poslovnom okruženju.

Transparentna i moderna administracija je ključna za održiv ekonomski rast i razvoj. To je mišljenje poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije.

Zahvaljujući digitalizaciji, uvođenjem elektronske uprave i građani i privreda uštedeli su stotine miliona dinara.

Ostale izmene i dopune predviđaju dopunu podataka sadržanih u obrascu lične karte. Izmenama zakona se u obrazac dodaje podatak o adresi prijavljenog prebivališta.

Još jedna važna izmena se odnosi na odredbu kojom je utvrđeno da svaki državljanin Srbije stariji od 16 godina ima pravo i dužnost da ima ličnu kartu.

U tom smislu velika olakšica za građane Republike Srbije, pre svega za roditelje jeste da je izmenama zakona predviđeno to da za izdavanje lične karte maloletnom licu starijem od 16 godina bude dovoljna saglasnost samo jednog roditelja bez obzira da li drugi roditelj vrši roditeljsko pravo. I, o tome je već bilo reči. Teško je ne ponoviti stvari koje su važne, a koje su sadržaj ovih izmena i dopuna.

Imajući u vidu značaj lične karte kao dokumenta za identifikaciju, važno je da svaka izmena doprinosi, pre svega, onemogućavanju falsifikata i zloupotreba, ali i zaštiti podataka o ličnosti, što najviši stepen zaštite koji poseduje elektronska lična karta u Srbiji upravo obezbeđuje.

Naravno da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije podržati ove izmene i dopune, jer svakako da će nova lična karta doprineti ukupnoj modernizaciji, da će doprineti ukupnoj efikasnosti rada državnih organa, organa lokalne samouprave i javnih službi, pre svega.

Kada je reč o drugom zakonskom predlogu o kojem se danas vodi rasprava, dakle izmene Zakona o akcizama, akcize su specijalna vrsta poreza, na potrošnju određene grupe luksuznih proizvoda akcizni proizvodi su alkoholna pića, kafa, duvanski proizvodi i derivati nafte, svi akcizni proizvodi, osim piva, moraju biti obeleženi akciznim markicama koji su svojevrsni kontrolni mehanizam kojim se prati stavljanje u promet akcizne robe. Akcize predstavljaju značajan i veoma siguran budžetski prihod zbog propisanog načina ubiranja.

Izmene zakona o akcizama koje su pred nama predstavljaju usklađivanje sa propisima EU. Dakle, evo još jedne potvrde o odlučnosti i opredeljenosti Vlade Republike Srbije kada je reč o evropskim integracijama i kada je reč o putu koji Srbija vodi i kada je reč o strateškom cilju i jednog od glavnih spoljnopolitičkih ciljeva koji Srbija želi da postigne, a to je punopravno članstvo Republike Srbije u EU.

U oblasti akcizne politike koja se primenjuje kod alkoholnih pića, dakle ovde konkretno govorimo, naime, sada po našem Zakonu o jakim alkoholnim pićima postoje tri grupe ovih pića na koje se akcize obračunavaju po različitim modelima, što nije usklađeno sa direktivama EU, način na koji se u našoj zemlji obračunavaju akcize na alkoholna pića nije u saglasnosti ni sa članom 37. Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, koji je 2008. godine, potpisala Srbija sa evropskim zajednicama, a odnosi se na zabranu fiskalne diskriminacije po evropskom akciznom modelu koji se predlaže izmenama Zakona o akcizama, akciza na jaka alkoholna pića obračunavaće se na hektolitar čistog alkohola prisutnog u jakim alkoholnim pićima, a to je ono o čemu je govorio i ministar u uvodnom izlaganju.

Dakle, osnov za obračun akcize biće procenat alkohola prisutan u određenom alkoholnom piću, a ne sirovina od kojeg je alkoholno piće proizvedeno.

Ovaj novi način obračuna akcize odnosi se na jaka alkoholna pića, dok će način obračuna akzice na pivo i na nisko alkoholna pića koja sadrže od 0,2 do 15% alkohola po litru ostati isti i obračunavaće se po litru pića, kao i do sada.

Pošto vidim i predstavnike MUP-a, mislim da će ove izmene i dopune Zakona o akcizama doprineti i konkretno radu MUP-a, kada govorimo o alkoholnim pićima, kada govorimo o onome što se dešava prekomernom upotrebom alkoholnih pića, nažalost.

Na samom kraju želim da kažem da će poslanička grupa Socijalističke partije Srbije u danu za glasanje podržati ovaj zakonski predlog.

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, ja neću da citiram srpsku štampu, jel znate kako kaže naš narod, ali reći ću ono što kaže narod, to je da je samo glupost beskonačna, i da onakvu konstataciju kakvu smo maločas čuli, kako ste vi to interpretirali, vi koji vodite stranku koja je 31 godinu na političkoj sceni Srbije i koja je naslednik i nastala na ideji borbe protiv fašizma, može da izrekne takvu konstataciju, dakle samo glupost može biti beskonačna.

Sa druge strane, ne znam da li ste primetili, ali maločas je opet provučeno kroz određenu konstataciju da je u Srebrenici počinjen genocid. Gospodine Dačiću, ja vas molim da to ne dozvoljavate, jer nama se vrlo često spočitava kako mi ovde vršimo pritisak na poslanike jednog dela opozicije, kako im ne dozvoljavamo da govore. Ne, mi poštujemo njihov identitet, ali vrlo pratimo ono što govore i to mora biti u skladu sa Ustavom i to mora biti u skladu sa zakonima. Molim vas, Konvencijom iz 1946. godine, hajde da konačno razdvoje, neka nauče da razdvoje taj politički od pravnog dela. Zločin je postojao, ali elemenata genocida nema.

Republički parlament Srbije je jedini parlament koji je usvojio Rezoluciju o Srebrenici, ispunio svoju međunarodnu i moralnu obavezu, izrazio saučešće porodicama žrtava, izrazio uverenje da se takve više situacije neće dešavati ni na jednoj, ni na drugoj strani. Ja postavljam pitanje, da li je to učinio još neki parlament u regionu osim ove nove inicijative u Crnoj Gori i vrlo bi bilo interesantno da vidimo šta sadrži ova rezolucija koju su pokrenuli Bošnjaci u Crnoj Gori?

Nije to moja tema danas. Najpre želim da se zahvalim predsedniku Republike Češke, gospodinu Milošu Zemanu, koji se u ime svog naroda i svoje države izvinio Republici Srbiji i srpskom narodu zbog toga što su češki vojnici posle samo par nedelja od prijema u NATO bili primorani da učestvuju u NATO agresiji na Srbiju i Jugoslaviju 1999. godine.

Predsednik Zeman izvinio se predsedniku Vučiću priznavši da je bombardovanje Srbije bilo više od zločina što je ogromna satisfakcija za našu zemlju koja je na pragu 21. veka bila žrtva najgrubljeg kršenja međunarodnog prava, a pretrpela je nenadoknadive ljudske gubitke i materijalnu štetu koja se meri stotinama milijardi dolara, a ni do danas te posledice nisu sanirane.

Češka je prva članica NATO-a koja se zvanično izvinila Srbiji i za to smo veoma zahvalni ovoj prijateljskoj državi i njenom predsedniku koji je ovim, nadasve ljudskim, ali pre svega istorijskim gestom, stao na stranu istine, pravde i stao na stranu međunarodnog prava.

S druge strane, istog dana Aljbin Kurti je posle večere koji je visoki predstavnik EU za spoljnu politiku, Žozef Borelj, priredio za lidere zapadnog Balkana, zatražio od pet država EU koje nisu priznale samoproklamovanu državu Kosovo da promene svoj stav i priznaju samoproklamovanu državu Kosovo. Dakle, Aljbin Kurti ovakvim zahtevom direktno krši Vašingtonski sporazum, dok se Republika Srbije pridržava slova ovog sporazuma i zaustavila je svoje diplomatske aktivnosti kojima u prethodnom periodu postigli izuzetne uspehe, jer je čak 18 država povuklo priznanje ove samoproklamovane države, a ima još dosta onih koje su na to spremne. To najbolje znate vi i predsednik Vučić, koji ste sinhronizovano i koordinirano vodili ovu izuzetno važnu diplomatsku aktivnost.

Prištinska strana očigledno ne odustaje od svoje agresivne politike ne prežući ni od jako smelih stavova i zahteva prema državama koje nisu priznale. Tako Priština nastavlja sa različitim pritiscima i pretnjama na Srbiju ne bi li tako skrenula pažnju sa svega što je na Kosovu i Metohiji učinjeno prema Srbija i što se bez prestanka čini i dalje.

Ono ponavljaju svoj drski model ponašanja, a to je da je napad, pre svega, najbolja odbrana, vodeći se parolom – svoje nemamo, tuđe hoćemo. Zato pored ostalog i dalje nastavljaju kampanju prisvajanja srpske istorije, prisvajanja srpske kulture.

U svojoj politici pritiska na Evropu i svet, Priština očigledno ne bira sredstva i na taj način utiče na destabilizaciju regiona. Za razliku od njih, koji su priznali, odnosno prizvali i NATO bombe kako bi im pomogle da silom oduzmu deo teritorije jedne suverene države, Srbija uprkos svemu želi da bude faktor stabilizacije prilika u regionu i da se dođe do najboljeg rešenja.

Iako sam slična pitanja postavio pre par dana, zbog složenosti situacije, zbog kompleksnosti situacije, zabrinutosti za dalji tok dešavanja u našoj južnoj pokrajini, i danas bih postavio pitanje Vladi Republike Srbije – da li Vlada planira da preduzme određene aktivnosti kojima bi se zaštitila prava Srbije pred evropskim i drugim međunarodnim institucijama kada je u pitanju KiM, imajući u vidu da i na međunarodnom planu sazreva svest o tome da je Srbija nepravedno optuživana i da odnos prema unutrašnjim pitanjima Srbije predstavlja kršenje međunarodnog prava, ali i da se na Srbiju nastavljaju pritisci čime se ugrožava naš teritorijalni integritet, pa samim tim i opstanak srpskog naroda na delu sopstvene teritorije? Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća, gospođo Kovač.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas govorimo o predlozima za novi sastav, odnosno biraćemo jednog kandidata za sastav Saveta REM-a.

Predlagač formalno jeste Odbor, ali ne bi bilo loše da upravo zbog ovakvih diskusija kakve smo imali maločas i zbog sugestija i predloga koje upućujemo na račun rada REM-a ovakvim razgovorima, ako ne u plenumu, ono bar na sednicama Odbora prisustvuju i predsednik REM-a i ostali članovi REM-a, jer mi ipak imamo tu nadzornu ulogu, osim toga što imamo i izbornu ulogu u konkretnom slučaju.

Dakle, što se tiče malopređašnje diskusije, slažem se u najvećem delu i smatram da REM treba da pooštri kontrolu kada je reč o elektronskim emiterima.

Što se tiče predloženih kandidata, mi smo dobro analizirali biografije, analizirali ono što jesu ciljevi koje oni žele da realizuju, kao članovi REM-a i moram da priznam da se još uvek nismo opredelili, da ćemo u danu za glasanje se opredeliti koja od ova dva kandidata ćemo podržati, jer oba kandidata zavređuju pažnju. Najviše bi voleli kada bi mogli da glasamo za ova kandidata i da oba kandidata budu članovi Saveta REM-a.

Ono što želim da kažem i posebno da istaknem jeste da su oba kandidata prošla jednu proceduru. Ta procedura je zahtevala i aktivnost resornog Odbora za kulturu i informisanje. Zašto ovo posebno apostrofiram i ističem? Zato što smo tokom prve faze međustranačkog dijaloga po prvi put imali interesovanje od strane jednog dela političkih opcija za REM, za RTS, za uređivačku politiku medija. Zašto? Pa samo sa jednim jasnim ciljem, da bi se ponovo kontrolisao medijski prostor u Srbiji, da bi se ponovo kontrolisao svaki sekund medijskog prostora u Srbiji. Nije njima stalo ni do izbora, ni do izbornih uslova. Unapred se znao ishod, unapred se znala odluka koju će doneti kada je reč o izborima, ali eto prosto bilo je neophodno pokušati bar na taj način, kontrolisati medijski prostor u Srbiji.

Tada jedan od predloga bio i predstavnika Evropskog parlamenta da predstavnike REM-a biramo u skladu sa najboljim mogućim, citiram – evropskim standardima, u čemu se ja i Poslanička grupa SPS u potpunosti ne slažemo. Izvinite, mi poštujemo evropske standarde, mi želimo da postanemo član Evropske unije. Jedan od glavnih strateških i spoljnopolitičkih ciljeva Srbije jeste da postanete punopravan član Evropske unije, pokazujemo tu odlučnost, opredeljenost i kao Vlada i kao Narodna skupština Republike Srbije, time što smo po prvi put u praksi razgovarali o Izveštaju Evropske komisije ovde u plenumu, ali znate kako, ovo je Narodna skupština Republike Srbije, Narodna skupština Republike Srbije i Republika Srbija ima svoje zakone, Narodna skupština ima svoje procedure.

Mi ćemo članove REM-a birati shodno našim procedurama i dobro je da bez obzira ko bude izabran od ova dva kandidata, jer oba kandidata su kvalitetna, izabraćemo kvalitetnog kandidata, ali izabraćemo ga procedurama shodno našim zakonima, shodno zakonima koji su usvojeni Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Inače, moram da vas podsetim, očekujemo naravno od novih članova REM-a koji budu izabrani, da odgovorno i kvalitetno obavljaju posao za koji preuzimaju odgovornost u skladu sa, rekao bih, najvišim profesionalnim i stručnim, ali naravno pre svega moralnim standardima, očekujemo od Saveta ono što očekujemo i od REM-a u narednom vremenskom periodu, a to jeste pre svega da se radi na unapređivanju kvaliteta i raznovrsnosti usluga iz oblasti elektronskih medija, da zaštite interese javnosti u oblasti elektronskih medija, ali i da zaštiti interese korisnika. Očekujemo da Savet shodno aktuelnim propisima definiše jasna i precizna pravila, da obavlja kontrolnu ulogu, ono o čemu je govorio i gospodin Rističević, da obavlja kontrolnu ulogu i da izriče sankcije onda kada je to neophodno.

Naravno, izborom članova REM-a, kao što sam rekao, članova Saveta ne završava se, rekao bih, nadležnost Narodne skupštine Republike Srbije, ostaje ona kontrolna uloga, da pratimo rad Saveta, da pratimo rad REM-a, da pratimo rad novoizabranih članova i da o tome govorimo unutar resornog odbora, Odbora za kulturu i informisanje, ali i onda kada budemo raspravljali i o godišnjem izveštaju Saveta.

Međutim, znate u čemu je ovde suština? Suština je u sledećem – mi o REM-u počinjemo da govorimo 2020. godine, neposredno pred izbore 2020. godine. Do tada je sve bilo u redu. Do tada je REM odlično obavljao svoju funkciju. Do tada su svi članovi REM-a dobro radili svoj posao, ali onog trenutka kada je bilo potrebno Srbiju vratiti u prošlost i u jednoumlje, kada je u Srbiji moralo da se čuje samo jedno mišljenje, a sve ostalo da se ostavi po strani i kada su svi morali da misle isto kada govorim o medijima, tada počinjemo da govorimo o REM-u, pokušavajući da implementiramo u sastav članova Saveta REM-a predstavnike opozicije iako to nije bilo moguće jer zakon je po tom pitanju potpuno jasan.

Kada govorimo o REM-u, zašto se uopšte govorilo o REM-u, naravno REM je vezan za medije u Srbiji i mislim da već nekoliko meseci, a konkretno od 2020. godine, kada počinje da se govori o izbornim uslovima u Srbiji, a izborni uslovi u Srbiji, jako dobro znate, nisu menjani od 2008. godine, pa se 2020. godine neko setio izbornih uslova jer je video da se prevario i da sa gromoglasnim i jednoglasnim stavom tada za raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora vide da su se prevarili i da bi vanredni parlamentarni izbori zapravo za njih značili ne da pobede i ne da predstavljaju nekakvu alternativu na političkoj sceni Srbije, već da bi to bio za njih političi krah, onda se prisete izbornih uslova, prisete se REM-a i prisete se onih kojima mogu da se obrate ne bi li izvršili pritisak na Srbiju, a to su evropski parlamentarci.

Dakle, ono što želim da kažem je da već duži vremenski period unazad traje jedna hajka i histerija na REM koja je usmerena od jednog dela opozicije. Razlog tome jeste pre svega i nemanje političkih ideja i nemanje konkretnog političkog programa, ali suštinski razlog je potreba da se vratimo osam godina unazad, da uređuju, da se bave uređivačkom politikom medija kada je moglo, ponavljam, da se čuje samo jedno mišljenje kada govorimo o REM-u, pri tome se, čini mi se, zaboravlja ona suštinska i osnovna stvar, a to je da mi kao predstavnici političkih stranaka, predstavnici različitih poslaničkih grupa treba upravo da kao neko ko ima legitimitet i poverenje građana, ko je dobio mandat od građana, da obavlja jedan odgovoran i ozbiljan posao, treba da pomognemo rad nezavisnih regulatornih tela, da ojača i da osnaži rad nezavisnih regulatornih tela, a ne da nezavisna regulatorna tela gura u politički ring, da ih koristi za sopstvene potrebe i za sopstvene ciljeve.

Naš posao, bar mi iz poslaničke grupe SPS tako sagledavamo posao kada govorimo o REM-u. Naš posao je da podržimo REM u onome što je najvažnije, a to je da radi po zakonu, da vrši kontrolu naravno, da sankcioniše, naravno onda kada je to potrebno i kada je neophodno, a ne da tumačimo zakone onako kako svakome pojedinačno odgovara i da tražimo i da insistiramo konkretno od REM-a da krši te iste zakone.

Regulatorno telo za elektronske medije nije politički subjekt, REM nije učesnik parlamentarnih izbora, nije učesnik predsedničkih izbora, neće biti učesnik ni gradskih izbora naredne godine, dakle, niti REM može da odluči o tome ko će izgubiti, a ko će pobediti na narednim predsedničkim gradskim i parlamentarnim izborima. Nema REM obavezu ni da prati izbore u Srbiji i potpuno sam ubeđen da to nije definisano ni u jednom zakonskom okviru, ispravite me ako grešim, ali će po nalogu Vlade i po nalogu Vlade je, op nalogu OEPS-a, u dogovoru sa ODIR-om pratio celu izbornu kampanju 2020. godine.

Interesantno je da je tek nekoliko dana od trenutka kada je završena čitava priča, kada govorimo o prvoj fazi međustranačkog dijaloga, dakle, kada je završena čitava priča i oko REM-a, i digla se fama oko REM-a i oko uređivačke politike i oko slobode medija, interesantno je da tek nekoliko dana po završetku te prve faze međustranačkog dijaloga evropski parlamentarci su posetili REM i tada vrlo jasno rekli, citiram – postoje dve paralelne zemlje, dve paralelne institucije, postoje paralelni mediji. Postavljam pitanje, pa kako to nema slobode medija u Srbiji, ako postoje nekakvi paralelni mediji? Kako onda nema slobode medija u Srbiji?

Podsetiću vas to su isti oni evropski parlamentarci koji su izrazili zabrinutost za demokratijom u Srbiji, za slobodu medija u Srbiji i mi smo im jasno rekli - nema potrebe da brinete za demokratiju u Srbiji, demokratija u Srbiji se ostvaruje na izborima i samo izbori mogu da promene politički kurs Srbije, a mi smo svi zajedno učinili sve što je u našoj moći da imamo daleko bolje izborne uslove od onih koji smo imali 2008. godine. Spremni smo da saslušamo sve sugestije i predloge, saslušali smo ih tokom prve faze međustranačkog dijaloga. Spremni smo da nastavimo i drugu fazu međustranačkog dijaloga, nijednog trenutka to nismo osporili i dovodili u pitanje. Nismo diskreditovali nijednog evropskog parlamentarca, naprotiv, ono na čemu je insistirao predsednik Narodne skupštine Republike Srbije je bilo samo jedno, a to je - preneo je stav većine političkih stranaka koje su učestvovale u čitavom procesu, a to je da očekujemo od evropskih parlamentaraca da budu nepristrasni i da budu objektivni.

Dakle, ne, da sa nama koji želimo da saslušamo sugestije i predloge i onih koji žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima i oni koji ne žele da razgovaraju sa evropskim parlamentarcima, da sa nama razgovaraju o institucijama sistema, a da sa onima koji treba da odobrovolje, da učestvuju na izborima, razgovaraju u hotelskim lobijima. Priznaćete najblaže rečeno to je nekorektno.

Što se tiče slobode medija, znam da mi ističe vreme, što se tiče slobode medija, znate vrlo je interesantno i pomalo licemerno kada Evropski parlament, ne kritikujem, ali kažem, kada Evropski parlament kaže da je zabrinut za slobodu medija u Srbiji, a mi postavljamo jedno jednostavno pitanje – zašto 2011. godine niste bili zabrinuti za slobodu medija u Srbiji kada je sastavljen izveštaj Verice Barać u kojem je eksplicitno, precizno, jasno sve definisano? Svaki sekund prostora i svako ko je uzeo sekund prostora i zauzeo sekund prostora u medijima nacionalne frekvencije, zašto tada gospodo niste bili zainteresovani za slobodu medija u Srbiji?

Odgovor koji sam dobio na postavljeno pitanje je – nismo bili izvestioci. Izvinite, bili ste evropski parlamentarci. Ako su vam važni izborni uslovi, valjda su vam bili važni i te 2011. godine.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća. U danu za glasanje ćemo se opredeliti. Oba kandidata su kvalitetna, oba kandidata zaslužuju i oba kandidata mogu da budu članovi po našem mišljenju, ali u danu za glasanje ćemo se opredeliti kojeg ćemo kandidata podržati. Hvala.

Zahvaljujem uvaženi predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, prvo pitanje upućujem Vladi Republike Srbije, odnosno konkretno Ministarstvu pravde u vezi za izdržavanjem kazne bivšeg predsednika Republike Srpske Radovana Karadžića i njegovim prebacivanjem u Ujedinjeno Kraljevstvo gde bi služio kaznu doživotnog zatvora.

Podsetio bih da je 17. decembra 2015. godine doneta Rezolucija o minimalnim pravima osuđenih lica. U okviru ove Rezolucije postoji jedno poglavlje koje se zove Mendelina pravila, član 59. nalaže da se kazna izdržava najbliže moguće domu osuđenika. To je ministarka Kuburović koristila kao obrazloženje u UN kada je pre dve godine predlagala da Srbija sklopi ugovor za izdržavanje kazne u Srbiji.

Prigovor koji pominju je preporuka UN iz 1993. godine da do kad traje ne bi trebalo da se kazna izdržava u regionu. Međutim, njegova bezbednost je ugrožena, a kao drastičan primer odnosa prema zatvorenicima naveo bih generala Krstića koji je za malo preklan.

Takođe, podsećam da je Ujedinjeno Kraljevstvo učestvovalo u sukobu na strani Muslimana, a izašli su iz EU, Bregzit. Ukoliko se Radovanu Karadžiću nešto desi to može biti faktor, po našem mišljenju ozbiljne destabilizacije odnosa u BiH.

U vezi sa ovim postavljam pitanje Vladi Republike Srbije, odnosno Ministarstvu pravde – da li Vlada i Ministarstvo pravde mogu da preduzmu aktivnosti kojima bi se obezbedilo poštovanje Rezolucije o minimalnim pravima osuđenih lica, odnosno obezbedilo da Radovan Karadžić izdržava kaznu zatvora u Srbiji?

Naredno pitanje. Na Srbiju se i dalje nastavlja pritisak sa više strana koji ima neskriveni cilj da Srbiju primora da prizna nezavisnost samoproklamovane lažne države Kosov. Najnoviji napadi dolaze ponovo iz Prištine, odnosno od strane Vljose Osmani i Aljbina Kurtija koji od lidera iz regiona i Evrope traže podršku za sprovođenje svojih interesa i za sprovođenje svojih ciljeva.

Tako je juče na Samitu Brdo-Brioni Vljosa Osmani dobila podršku za svoju politiku i od Mila Đukanovića, odnosno Crne Gore koja je nažalost priznala nezavisnost Kosova, a i Đukanović je juče izjavio da je njihov zajednički cilj ulazak Kosova u NATO i EU.

Sa druge strane, Aljbin Kurti koji je razgovarao sa Angelom Merkel putem video linka izjavio je da su se njih dvoje složili da proces dijaloga treba da na kraju dovede do uzajamnog priznanja. Aljbin Kurti ponovo preti nekakvom tužbom za genocid koju će podneti, kako kaže, Međunarodnom sudu pravde. Samoproglašeno Kosovo nije suverena država, posebno ističem, da bi moglo da se obrati Međunarodnom sudu pravde i ovoga puta koristi napad kao sredstvo odbrane jer on odlično zna ko je na prostoru KiM činio zločine u proteklih više od 100 godina, od Prve Prizrenske lige do danas. Ni tada ni danas srpsko stanovništvo na teritoriji svoje države nije imalo mira. Oni koji su napadali nikada nisu bili Srbi.

Ovakav orkestrirani pritisak samo pokazuje da se međunarodno pravo potpuno zanemaruje i koristi samo zakon sile i pritisaka. Onda se postavlja suštinsko pitanje – koja je svrha međunarodnog prava, koja je uloga međunarodnih organizacija i institucija kada ne reaguju na ovako očigledno ugrožavanje međunarodnog poretka?

U slučaju Republike Srbije u pitanju je grubo kršenje Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, a time i Povelje UN gde je međunarodno pravo i pravda. Ako svi na međunarodnoj političkoj sceni samo posmatraju kako se očigledno i silom narušava državni suverenitet i teritorijalni integritet jedne članice UN.

U vezi sa tim želim da postavim pitanje Vladi Republike Srbije – da li Vlada Republike Srbije može da se obrati UN i zatraži poštovanje Povelje UN koja se može smatrati Ustavom međunarodnog prava i poštovanje Rezolucije 1244 koja je osnov za dalje rešavanje pitanja KiM u skladu sa ovom Rezolucijom kao dokumentom međunarodnog prava koja je takođe obavezujuća za sve članice UN?

Ovo smatramo važnim jer je više nego očigledno da nekim međunarodnim faktorima nije mnogo stalo do poštovanja međunarodnog prava, do poštovanja prava i pravde, što je u slučaju Republike Srbije jedan od najdrastičnijih primera kršenja tog prava. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Poštovani predsedniče pokrajinske Vlade, poštovani prvi potpredsedniče Vlade Republike Srbije, ministre prosvete, obrazovanja, nauke i tehnološkog razvoja, mnogo imate, ministre, oblasti u okviru jednog ministarstva, poštovana ministarko Čomić, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, uz dužno poštovanje i nemajući nameru da minimiziram i umanjujem značaj zakonskih predloga, obzirom da danas imamo pet zakonskih predloga na dnevnom redu, ali nemoguće je, obzirom na vreme koje poslanička grupa, da govorim o svih pet zakonskih predloga i ja ću akcenat staviti na Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju.

Želim da uputim jednu sugestiju i jedan predlog.

Srbija pokazuje jasnu odlučnost i opredeljenost kada je reč o evropskom putu, i kada je reč o evropskim integracijama. I ne postoji nijedan zadatak na putu evropskih integracija, koji Srbija nije sa uspehom realizovala.

Sa druge strane, znate za sam uspeh evropskih integracija zavisi i to da li imamo dobronamerno partnerstvo sa druge strane, jer za tango je uvek potrebno dvoje, ne dvostruki standardi, dvostruki aršini, već je uvek potrebno dvoje, ne da Prištini uvek gledate kroz prste, a da Beograd bude uvek taj koji je kriv za nešto.

To da li će Srbija, dakle, naša intencija i naš krajnji cilj, glavni strateški cilj, glavni spoljno politički cilj jeste da postanemo punopravni član EU.

To apsolutno nije sporno. Tu odlučnost i opredeljenost smo mi potvrdili i ovde u Narodnoj Skupštini Republike Srbije, jer smo po prvi put u praksi razgovarali o izveštaju Evropske komisije i kroz zaključke koje smo doneli, upravo dali jedan vetar u leđa Vladi Republike Srbije, na putu evropskih integracija.

Nikada se mi kao Srbija, kada je reč o evropskim integracijama, nismo plašili pregovora, ali nikada i nismo razgovarali iz straha. To da li će Srbija i kada će Srbija biti član i da li će biti punopravni član EU, a mi se nadamo da hoće, ali ne zavisi samo od onoga šta Srbija čini i radi, šta čine i rade institucije u Srbiji. Zavisi, pre svega od Brisela, od članica EU, od situacije u EU, od toga koliko su oni podeljeni ili nisu.

Zašto ovo kažem? Treba dobro nekada da razmislimo, kada razgovaramo o zakonskim predlozima. Neke stvari i neke zakone, treba da usvajamo, ne zbog EU, nego zbog građana Srbije. I tu ću stati, da ne bih dalje razvijao priču, jer smatram da u trenutku kada se suočavamo sa najvećim zdravstvenim izazovom, čiji se kraj, ja se nadam, vrlo brzo nazire, nama nisu potrebni zakoni koji će biti bilo kakva vrsta podele u društvu, niti nam je potrebna bilo koja vrsta podele u društvu.

E sada što se tiče, gospodine Ružiću, vašeg zakona, dakle, predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju, znate, znanje je moć, rekao je Frensis Bejkon, a Nelson Mendela je rekao da je obrazovanje najmoćnije oružje koje možete upotrebiti da promenite svet.

Istina je i u jednom i u drugom, bez znanja ne može napredovati ni pojedinac, ali bez znanja ne može napredovati ni društvo u celini.

Znanje se stiče učenjem, kroz proces vaspitanja i obrazovanja, onog formalnog i neformalnog, celoživotnog učenja, koje je egzistencijelna potrebna, rekao bih, svakog čoveka.

Učenje nam pomaže u izgradnji karaktera, u razvoju mišljenja i intelekta. Obrazovanje je privilegija koju bi svaka osoba trebala da ceni na previ način. Ulaganje u obrazovanje je kapitalna investicija svakog društva, jer društvo počiva na znanju. Znanje je uslov svako napretka.

Obrazovanje jeste skupo, ali je neznanje još skuplje. Ni čovek ni društvo ne dostižu svoj maksimum bez znanja i obrazovanja. Dakle, poruka je samo jedna – u znanju je budućnost i treba ulagati u obrazovanje, jer obrazovanje je budućnost.

Srbija koja ima tradiciju obrazovanja, još iz vremena Svetog Save prolazila je kroz različite periode i brojne obrazovne reforme, ali je uvek ulagala u obrazovanje, prepoznajući pre svega ulogu znanja za napredak društva i prepoznajući ulogu znanja za napredak države u celini.

Posebno danas u svetu modernih tehnologija, Srbija traži svoje mesto ulažući u obrazovanje, ulažući u kadrove koji će moći da odgovore izazovima vremena, jer obrazovanje je strateško opredeljenje Srbije, obrazovanje je strateško opredeljenje Vlade Republike Srbije.

Kako mi je poznato i koliko mi je poznato, nedavno je gospodine ministre, završena javna rasprava o nacrtu nove Strategije razvoja obrazovanja i vaspitanja u Republici Srbiji do 2030. godine. Inače, aktuelna strategija za period od 2020. godine, doneta je 2012. godine u vreme kada je ministar prosvete bio uvaženi prof. dr Žarko Obradović, koji je danas ovlašćeni predstavnik poslaničke grupe SPS.

Nova strategija obrazovanja do 2030. godine, nastavak je takvog opredeljenja i jasan pokazatelj odnosa države prema značaju obrazovnog sistema za razvoj društva. Nova strategija treba, pre svega, da odgovori izazovima novog doba i da doprinese izgradnji modernog, prepoznatljivog obrazovanog sistema koji će biti među sistemima najvišeg ranga u pogledu kvaliteta obrazovnih programa, nastavnih aktivnosti, istraživanja i naravno, stručnog rada, što je od izuzetne važnosti i značaja.

U kontekstu unapređenja kvaliteta obrazovanja, danas razgovaramo, dakle, o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju. Okosnica ovih izmena jeste svakako stvaranje, i vi ste o tome govorili, zakonskog okvira za uvođenje državne mature na kraju srednjeg obrazovanja.

Državna matura predstavlja veliku promenu u obrazovnom sistemu Republike Srbije i zato zahteva temeljne pripreme u svakom segmentu njene realizacije, tako da Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju predviđa pomeranje uvođenja državne mature, praktično za dve godine.

Komisija za praćenje aktivnosti, uvođenja državne mature u obrazovni sistem koji formira upravo ministar Branko Ružić, donela je odluku da se vremenski interval za pripremu implementacije državne mature produži.

Ovakva odluka proistekla je pre svega, iz analize aktuelne situacije i okolnosti uzrokovanih pandemijom virusa Kovida 19 i njen uticaj na obrazovni sistem, tako da je za ovako značajnu promenu potrebno dodatno vreme sagledavanjem svih aspekata.

Iz tih razloga se još za dve školske godine, prolongira uvođenje državne mature i to za učenike trogodišnjih srednjih škola, škola državne mature se uvodi školske 2022/2023. godine, dok se opšta umetnička i stručna matura za četvorogodišnje škole uvodi 2023. godine, odnosno 2024. godine.

Uvođenje državne mature treba da obezbedi veću pravednost i jednakost svih učenika koji stiču sertifikaciju o završenoj srednjoj školi ili se kvalifikuju na visokoškolske ustanove.

Postojeća neujednačenost maturskih ispita koji se razlikuju od škole do škole biće prevaziđena upravo standardizovanim testovima za celu generaciju učenika i pri tome treba posebno voditi računa, jer imamo gorko iskustvo kada je reč o testovima u periodu koji je iza nas.

Uvođenje državne mature kao ulaznice za upis na visokoškolske ustanove obezbediće efikasnost sistema, transparentnost procesa polaganja, a nadasve pravednost i jednako pravo svih učenika koji imaju nameru da nastave školovanje na visokoškolskim ustanovama.

Državna matura će značajno smanjiti troškove učenika i njihovih porodica, a povećati šanse, ono što je suštinski najvažnije za nastavak školovanja.

Što se tiče ostalih izmena i dopuna, one su takođe usmerene ka unapređenju kvaliteta obrazovanja, podrazumevaju usklađivanje zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju sa odredbama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, a odnosi se na operativno i tehničke i evidencione poslove, tačnije, u pitanju je uvođenje propisanih registara i podataka koje vode ustanove iz oblasti obrazovanja preko uvedenog portala „Moja srednja škola“.

Sve aktivnosti u vezi sa završetkom osnovne škole, kao i upis u srednju školu ove školske godine će se prvi put obavljati putem ovog portala bez podnošenja i jednog papira, što je takođe od izuzetne važnosti i značaja.

Dakle, uvedene su i digitalizovane prijave za polaganje prijemnog ispita i upisa u srednju školu, tako da ovo pojednostavljenje postupaka možemo smatrati dobrim efektom digitalizacije i E-uprave.

Ovde bih pohvalio ministra Ružića, koji je u svojstvu ministra državne uprave i lokalne samouprave bio izuzetno posvećen digitalizaciji javne uprave, jer digitalizacija je bila jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije, jedan od okosnica Vlade Republike Srbije, ekspozea premijerke Vlade Republike Srbije, gospođe Ane Brnabić, odnosno uvođenje elektronske uprave koja pojednostavljuje sve procedure pred organima javne vlasti i svim institucijama sistema.

Kada već pominjem digitalizaciju, podsetio bih da je Vlada Srbije obezbedila sredstva za digitalne učionice i to do sada opremljeno 10.000 učionica, a planirano je da taj broj bude, koliko je meni poznato, 35.000.

Takođe, kroz projekat „Premošćavanje digitalnog jaza za najugroženiju decu“, koji Ministarstvo realizuje u saradnji sa UNICEF-om, i uz finansijsku podršku EU, obezbeđeni su kompjuteri i tableti za 30 škola u kojima se obrazuju, pre svega, učenici romske populacije, što je takođe za svaku pohvalu.

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja sprovodi Projekat inkluzivnog predškolskog obrazovanja i vaspitanja, čiji je cilj unapređivanje dostupnosti kvaliteta i pravednosti predškolskog vaspitanja, obrazovanja kroz uvećanja broja mesta u predškolskim ustanovama, povećanje obuhvata dece iz osetljivih socijalnih grupa.

Gospodine ministre, iskoristiću priliku kao lokal patriota da vas podsetim na posetu koju ste pre nekoliko dana imali u Valjevu, ja se nadam da ćemo zajedno da izgradimo novo obdanište u Valjevu, jer imamo preko 400 mališana koji čekaju na upis u obdanište.

Od školske 2009/2010. godine, kada je ministar prosvete bio ministar dr Žarko Obradović, realizuje se Projekat besplatnih udžbenika i to upravo za učenike od prvog do osmog razreda osnovne škole. Od te godine se iz budžeta Republike Srbije obezbeđuju sredstva za ovaj projekat, a ove godine izdvojen je iznos od 700 miliona dinara.

Poznato nam je da Ministarstvo aktivno radi na obezbeđenju dobrih uslova za učenje i rad u svim ustanovama obrazovanja, posebna pažnja se posvećuje univerzitetskom obrazovanju i imajući u vidu da mnogi fakulteti u Srbiji ne raspolažu sa dovoljno kapaciteta, da nije bilo obimnijih i značajnijih obnova i rekonstrukcija u proteklom periodu, kroz sveobuhvatan program izgradnje i obnove obezbediće se da neki fakulteti dobiju sopstvene zgrade, da prošire kapacitete, ali i da budu izgrađeni jedinstveni kompleksi koji će imati u svom sastavu više srodnih fakulteta i instituta. Sve to pokazuje da ministarstvo nastoji da doprinese podizanju kvaliteta obrazovanja učenika, studenata, ali i nastavnika.

Sada, gospodine ministre, pošto prošli put kada sam govorio, vi iz opravdanih razloga niste bili u sali, bio je vaš saradnik, ja se nadam da vam je preneo, a ja sam to preneo Valjevu, ja bih voleo da vi budete, obzirom da svi pričamo o decentralizaciji i ja smatram da je decentralizacija jako važno pitanje, ja sam vam to rekao i u Valjevu, hajde da pokušate da napravite prvi korak u decentralizaciji visokog obrazovanja.

Pošto dolazim iz zapadne Srbije, ponosan sam, kao ponosni lokal patriota, evo, sad ćemo imati obilaznicu, imaćemo brze trake, investitori dolaze, dakle imamo sve preduslove da napravimo, gospodine ministre, univerzitet zapadne Srbije. Neka centar bude u Valjevu. Znam da su za univerzitet potrebna tri fakulteta, da je proces akreditacije ozbiljan proces, imao sam prilike nekada davno i da učestvujem u procesu akreditacije, ali sam ubeđen i znam i da Valjevo u zapadna Srbija ima dovoljno obrazovnog, stručnog kadra koji je spreman i da radi na fakultetima, a i koji je spreman i da učestvuje u procesu akreditacije.

Znam da to nije moguće uraditi u ovoj godini i u ovom mandatu, ali je važno napraviti prvi korak. Važno je napraviti dugoročne ciljeve i važno je uvek podizati lestvicu na nove zadatke, postavljati nove zadatke, jer to je dobro za budućnost obrazovanja.

Maločas sam rekao - ulaganje u obrazovanje je budućnost. Zamislite, deca iz Bajine Bašte, iz Bogatića i iz Ljubovije, pa oni će pre studirati, recimo, u Valjevu ili ako bude jedan fakultet u Šapcu, mi nemamo sa tim problem. Jeftinije će biti za njih, za njihove porodice, nego da studiraju u Beogradu.

Znam da to nije jednostavan proces, ali verujem da ćete imati razumevanja i da ćete na pravi način sagledati predlog.

Između ostalog, mi smo išli i korak dalje, ja sam o tome govorio sa vašim saradnikom, pa smo, između ostalog, i analizirali koja su to zanimanja u ovom trenutku najinteresantnija za uzrast nakon četvrte godine srednje škole i to su uglavnom poljoprivreda, farmaceutska industrija i ekologija, kada je reč o zapadnoj Srbiji, što je potpuno logično da je poljoprivreda na prvom mestu, jer zapadna Srbija je poljoprivredni kraj, a Valjevo je grad koji ima jednu od najboljih, ako ne i najbolju, hajde da ne bude da hvalim previše svoj grad, ali jednu od najboljih srednjih poljoprivrednih škola u Srbiji.

Takođe bih želeo još jednom da pohvalim efikasan rad ministarstva za vreme vanrednog stanja i tokom padnemije Kovida – 19. Od prvog trenutka proglašenja vanrednog stanja organizovana je onlajn nastava za sve nivoe obrazovanja, opet zahvaljujući, pre svega, rezultatima postignutim u digitalizaciji. Ministarstvo je uspelo da pruži isti kvalitet obrazovanja za svako dete u Srbiji i zahvaljujući posvećenosti i naporima prosvetnih radnika, kojima smo zahvalni što su učinili velike napore, kombinujući onlajn i živu nastavu, što nije bilo nimalo jednostavno.

Na kraju, iskoristio bih priliku da pitam ministra – kada možemo očekivati da u skupštinsku proceduru uđe predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju, koji treba da omogući povratak nacionalnog akreditacionog tela u punopravno članstvo Evropske asocijacije za obezbeđivanje kvaliteta u visokom obrazovanju, kao i Predlog zakona o studenskom obrazovanju? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, na samom početku iskoristio bih priliku da svim građanima Srbije islamske veroispovesti čestitam njihov praznik Bajram koji slave posle meseca Ramazana. Srbija je društvo u kome su solidarnost, međusobno razumevanje, poštovanje različitosti, poverenje jedni prema drugima osnovni demokratski postulati, a oni su temelji svakog demokratskog društva kakvo Srbija, zapravo, i jeste. Ljudske, verske i građanske slobode su garantovane našim Ustavom. Mi smo ponosni na te tekovine.

Veliki praznici nas uvek podsete na te temeljne vrednosti, da uvek budemo prijatelji, pre svega, jedni drugima, da budemo solidarni, da budemo humani, jer jedino tako možemo zajedno društvo u celini da učinimo boljim.

Želim svima da ovaj praznik donese sreću, duhovni mir, mudrost i snagu da prevaziđu sva iskušenja i da podstiče nadalje jačanje međusobnog poštovanja i poverenja. Onima koji danas slave Bajram želim porodičnu i ličnu sreću i dobro zdravlje.

Što se tiče današnjeg dnevnog reda, na dnevnom redu imamo Predlog odluke o prestanku funkcije predsednika Prekršajnog suda u Lazarevcu, kao i jednu o tačaka dnevnog reda koju je predložila SPS. To je više tehničko pitanje, ali kao i do sada ovo je prilika da govorimo o značaju pravosudnog sistema, da govorimo o vladavini prava, kao što je važno za svaku pravnu i uređenu državu.

U pravosudnom sistemu Srbije sudije imaju veoma važnu ulogu. Sud je taj koji, kako je to koleginica Dubravka rekla, primenjuje zakone, otklanja poremećaje u društvu i građanima obezbeđuje pravdu. Sudijama je Ustavom i zakonom ukazano veliko poverenje i oni su upravo ti, da kažemo, delioci pravde. Zato je važno da dužnost sudije obavljaju najstručnije, da dužnost sudije obavljaju najdostojniji, osobe visokog integriteta i moralnih osobina i moralnih sposobnosti, što se ne bi moglo reći za gospodu koju je maločas spomenuo gospodin Bakarec.

Sa druge strane, kada neko u pravosuđu provede najveći deo svog radnog veka i u sudu dočeka penziju, kao što je to slučaj sa predsednicom Prekršajnog suda u Lazarevcu, onda znači da je odgovornu dužnost delioca pravde obavljao upravo onako kako zahteva zakon, kako je to zakonom Republike Srbije definisano.

Efikasnost sudstva, pored stručnosti, nepristrasnosti, podrazumeva i suđenje u razumnom roku, pre svega. Nažalost, sudije su veoma često preopterećene, a to posebno važi za prekršajne sudove i sudije ovih sudova, tako da verujemo da nije bilo lako biti predsednik jednog prekršajnog suda kojih, po zakonu, na teritoriji Srbije danas ima svega 44.

Pravosuđe je jedan od prioriteta Srbije na njenom evropskom putu, tako da je prateće primedbe, pa i sugestije, da ne kažemo kritike, ali sugestije i predloge Evropske komisije koje se iskazuju u godišnjem izveštaju o napretku Srbije, Vlada Srbije je usvojila novu Nacionalnu strategiju za razvoj pravosuđa, a upravo za period od 2020. do 2025. godine, a revidiran je i Akcioni plan za pregovaračko Poglavlje 23. Za nas izuzetno važno i značajno pregovaračko Poglavlje 23 – Pravosuđe i osnovna prava.

Nova Strategija je izrađena u skladu sa potrebama daljeg jačanja pravne države, boljoj dostupnosti pravdi i većoj pravnoj sigurnosti. Istovremeno, ona je potvrda i dokaz da je Srbija spremna da i dalje implementira evropsko zakonodavstvo. Težimo da se još više približimo evropskim standardima. To je valjda vidljivo, to je prepoznatljivo. To približavanje se ostvaruje kroz stvaranje dobrom pravnog okvira, tako i kroz praktičan rad pravosudnih organa, ujednačenu sudsku praksu koja omogućava jednak položaj svih pred zakonom.

Pravosudni i javnotužilački organi svojim posvećenim radom, svojom stručnošću i, pre svega, dostojnošću treba da obezbedi jedinstvenu sudsku primenu prava i jednakost stranaka u sudskim postupcima, unapređenje stručnosti pravosuđa, unapređenje transparentnosti i dostupnosti pravosuđa, poboljšanje efikasnosti pravosuđa i, pre svega, institucionalno jačanje suda.

Srbija se u svom procesu pristupanja EU obavezala na sprovođenje važnih ustavnih reformi čiji je cilj, pre svega, jačanje nezavisnosti i nepristrasnosti pravosuđa, ali i odgovornosti nosilaca pravosudnih funkcija. Dakle, jedano od sugestija i predloga, ne kažem kritika namerno, jer želim zaista i evropske parlamentarce, evo reći ću danas, i predstavnike Evropske komisije da sagledavam kao ravnopravne i dobronamerne partnere na evropskom putu Srbije.

Dakle, jedan od sugestija i predloga upućen Srbiji kao kandidatu za članstvo, jeste potpuno osamostaljivanje sudske grane vlasti. Reforme pravosuđa u cilju jačanja njegove nezavisnosti i efikasnosti predstavljaju prioritet u radu Narodne skupštine Republike Srbije, predstavljaju prioritet u radu Vlade Republike Srbije. Vlada je sačinila predlog za pristupanje ustavnim reformama, koji je upućen Narodnoj skupštini Republike Srbije i u ovoj fazi se nalazi u nadležnom odboru Narodne skupštine Republike Srbije.

Podsetiću da je polovinom aprila meseca ove godine predsednik Narodne skupštine, gospodin Ivica Dačić je održao sastanak sa premijerkom Anom Brnabić, sa ministarkom pravde Majom Popović, sa predstavnicima resornih odbora Narodne skupštine Republike Srbije, na kome je dogovoreno da se krene sa procedurama koje se tiču upravo ustavnih promena. Nakon toga je u Narodnoj skupštini održano i prvo Javno slušanje na temu ustavnih promena, a planirana su još dva javna slušanja i to 19. i 24. maja 2021. godine.

Sve ovo govorim da bih pokazao koliku važnost i značaj pridajemo ovoj temi i koliku važnost i značaj, odnosno koliko Srbija pokazuje odlučnost i opredeljenost kada je reč o putu evropskih integracija.

U ulozi Narodne skupštine u procesu ustavnih promena govorio je više puta i predsednik Narodne skupštine Ivica Dačić, navodeći upravo da je proces ustavnih reformi veoma kompleksan, da se sastoji iz nekoliko faza koje sprovodi Narodna skupština Republike Srbije, kao ustavotvorni i najviši organ zakonodavne vlasti, predsednik je tada najavio i sednicu Narodne skupštine na temu ustavnih promena koja će biti zakazana otprilike, koliko smo mi razgovarali na poslednjoj sednici Kolegijuma, čini mi se, 8. juna.

Veoma često zbog neobaveštenosti, ali čak i zlonamerno neki kvazi opozicioni lideri pogrešno prenose javnosti informacije o ustavnim promenama, govoreći da se radi o promeni koja zadire u preambulu Ustava. To naravno nije tačno. Jedine promene Ustava koje su za sada predložene odnose se na pravosuđe. To je ispunjenje sugestija i predloga EU da se izbor, precizno citiram: „Izbor nosilaca pravosudnih funkcija u svim fazama i za sve nivoe vrši unutar samog pravosudnih sistema“. Dakle, bez učešća Narodne skupštine Republike Srbije.

Ovo podvlačim s namerom da građanima predočimo šta je stvarni sadržaj do sada predloženih ustavnih promena, kako bi se izbegle javne manipulacije od nekih opozicionih krugova koji uporno nastoje da najavljene ustavne promene prikažu kao podvoru vlasti i kao našu nameru da promenimo preambulu kojom se definiše pozicija KiM, kao nerazdvojivog dela teritorijalnog integriteta Srbije.

Dakle, što se toga tiče potpuno je jasan stav predsednika Republike i Vlade Republike Srbije i Narodne skupštine Republike Srbije, Srbija neće prihvatiti nikada jednostrano ne proglašeno nezavisnost KiM, a uvek je spremna na dijalog i uvek je spremna na razgovor i ne insistira ni na čemu. Realizovaćemo i spremni smo na realizaciju i Briselskog sporazuma i Vašingtonskog sporazuma, jer to je potvrda našeg međunarodnog kredibiliteta i to je potvrda da je Srbija pouzdan, korektan, siguran i stabilan partner, ali što se tiče jednostranog proglašenje nezavisnosti KiM, stav je potpuno jasan. Taj stav je ponovljen, podsetiću javnost i u Vašingtonu kada je predsednik Srbije razgovarao sa tadašnjim predsednikom SAD i kada je reč o onoj famoznoj tački 10.

Pored depolitizacije pravosuđa i jačanje njegove nezavisnosti u pristupnim pregovorima, vladavina prava jeste i mora biti jedan od ključnih ciljeva kome težimo kao uređena pravna država, kakva Srbija danas i jeste. S druge strane, upućuju nam se, kažem, vrlo često, opet neću da kažem kritike već sugestije i predlozi na račun vladavine prava od strane Evrope. Srbija je, dakle, ponavljam, ispunila sve ono što se od nje traži i sve ono što se od nje očekuje.

S druge strane, recimo, kada je konkretno reč o Briselskom procesu, kada je konkretno reč o Briselskom sporazumu, druga strana nije ispunila ono što je tim Sporazumom definisano. Ono na čemu insistira Srbija je samo realizacija onoga što je dogovoreno tokom Briselskog sporazuma, a tiče se konkretno druge strane i samo jedne, za nas, veoma važne i ključne tačke, a to je Zajednica srpskih opština.

Više puta sam govorio o ocenama evropskih parlamentaraca. Neću dana kritikovati, jer o tome smo razgovarali, imali smo prilike da razgovaramo na sednici Odbora za evropske integracije sa gospodinom Bilčikom, koji je pisao izveštaj. Izveštaj koji je na Odboru za spoljne poslove Evropskog parlamenta imao preko 400 amandmana.

Ja sam tada iskoristio priliku i rekao, pošto je on nas upoznao, da je 539 poslanika podržalo taj izveštaj, ja sam rekao da umesto paušalnih, proizvoljnih i netačnih ocena, jednostavnije je bilo da sa nama razgovarate ili ima potrebe da svako od nas 250 traži nekog evropskog parlamentarca koji će podneti amandman. Ako je to suština političkog delovanja, onda je to apsolutno pogrešno, a ja sam ubeđen da je svako od nas spreman da razgovara zbog interesa Srbije sa svih 539 poslanika i da razgovaramo argumentovano i da razgovaramo činjenično, a ne da iznosimo paušalne ocene, jer brojne su paušalne i proizvoljne ocene iznesene u konkretnom Izveštaju ili kako je to već nazvano Rezoluciji Evropskog parlamenta.

Dakle, takođe želim da kažem da Srbija vodi jednu, ponoviću po ko zna koji put, beskompromisnu i odlučnu, neselektivnu borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, što je ste jedan od šest osnovnih ključnih principa, ciljeva, načela na bazi kojih je formirana i konstituisana Vlada Republike Srbije i da je Republika Srbija i Vlada Republike Srbije pokazala i hrabrost i odlučnost na tom putu.

Dok se od nas traži da izmenimo Ustav kako bi se obezbedila, po mišljenju evropskih parlamentaraca i EU, potpuna nezavisnost pravosuđa u Srbiji, evro-parlamentarci gotovo da pokušavaju na neki način, da ne budem kritičan, na neki način da daju naloge da se određeni slučajevi reše. Pri tome, ne uzimajući u obzir da je većina tih slučajeva rešena, a da je drugi deo, onaj manji deo slučajeva, da su procesi započeti i da će vrlo brzo biti rešeni.

Dakle, to su ta proizvoljna, netačna, neistinita tumačenja, ali mi smo im predložili vrlo otvoreno i vrlo dobronamerno i vrlo iskreno, nemojte da se bavimo proizvoljnim tumačenjima, ozbiljni smo ljudi.

Vi predstavljate ozbiljnu instituciju, Ako je to ključna tema za Evropski parlament, mi smo spremni sa vama da razgovaramo. Bolje je svakako razgovor, bolje je voditi dijalog od konstatacije nekoga ko na to ima pravo, jer ima onaj prefiks, znate, da je izvestilac pa kaže da je drago što Srbija u prethodnoj godini nije otvorila ni jedno pregovaračko poglavlje. To nije način da se razgovara. Tako se ne vodi dijalog. Mi smo kao parlamentarci, u to sam ubeđen da su sve kolege spremne da uvek razgovaramo sa predstavnicima Evropskog parlamenta.

Ono što na samom kraju želim da kažem, naravno podržaćemo obe tačke, drugu tačku smo praktično mi predložili, bilo bi nelogično da o njoj govorim. Reč je zaista o tehničkoj stvari, proceduralnoj stvari, ali ono o čemu želim da govorim na samom kraju jeste nešto o čemu su govorile kolege iz JS. Mislim da je gospodin Starčević kao ovlašćeni predstavnik JS o tome govorio, mislim da je kolega Vujić to pomenuo.

Želim da postavim pre svega jedno pitanje koje se tiče ovih nazovite nekakvih lidera ili liderčića opozicije - da li je ovo kako oni vide savremeno demokratsko društvo, da li je to vladavina prava, da li je to nezavisno sudstvo za koje se ova družina zalaže tako što će vršiti pritisak na nadležne institucije i na nadležne organe?

Vratiću se na samo jednu situaciju, nema razloga ja da branim gospodina Dragana Markovića Palmu, jer on nema razloga da se brani po našem mišljenju, ali vratiću se na samo jednu situaciju, a to je političarenje, politička predstava samozvanih lidera u Jagodini sa sve sakupljenim stranačkim aktivistima gde ih je bilo 30, 40 iz čitave Srbije govori u prilog tome da se želi izvršiti pritisak na nadležne organe i nadležne institucije.

Molim vas, ostavite vi nadležne organe i nadležne institucije da rade svoj posao. Gospodin Marković, koliko je nama poznato, nikada nije bežao niti se skrivao od nadležnih organa i nadležnih institucija, već je naprotiv uvek insistirao da nadležni organi i nadležne institucije što pre odrade svoj deo posla i zauzmu konačan stav.

Znate, kad sve to sagledate, nameće se jedno pitanje - odakle potreba da se na ovakav način prikupljaju politički poeni ako se stvarno brine i ako se stvarno navodno vodi briga o nekakvim žrtvama. Pa zar nije bilo logično da najpre odete kod tužioca, da ponudite dokaze, a ne da započnete prljavu kampanju, pa tek onda navodno odlazite kod nadležnih organa i nadležnih institucija?

Očigledna uznemirenost, uznemirenost pre svega koja je uzrokovana izborima koji predstoje, uznemirenost koja je uzrokovana rezultatima koje postiže i predsednik Republike i Vlada Republike Srbije i to je jedno politikanstvo i političarenje. Pustite nadležne organe i nadležne institucije da rade svoj posao.

Gospodo, zaboravili ste, nije ovo period kada ste imali odgovornost, kada ste bili gospodari svega u Srbiji, pa i medija, o čemu je maločas govorio gospodin Bakarec. Ovo je vreme kada je Srbija uređena, pravna država u kojoj funkcionišu institucije sistema. To što vama ne odgovara uređena i pravna država u kojoj funkcionišu institucije sistema, to je vaš problem. Ali je ovo uređena, ponavljam, pravna država u kojoj funkcionišu institucije sistema.

Znate, na tu tezu od koje se polazi kada govorimo o toj nekakvoj tamo družini, ta teza je nama jako dobro poznata a ona glasi – što gore po Srbiju, to bolje po nas.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Zahvaljujem.

Osnov javljanja je replika, s obzirom na to da je pomenuta SPS.

Tačno je da je SPS stranka sa najviše iskustva, mogu reći, uz dužno poštovanje ostalih političkih stranaka, na političkoj sceni Srbije, 31 godina poslovanja i političkog delovanja, relevantan politički činilac i verovatno stranka koja je bivala najduži vremenski period, kada je reč o odgovornosti u Srbiji, mi to ne sporimo, ali ne sporimo ni činjenicu da smo bili u različitim političkim pozicijama, ali to može samo stranka koja ima vitalnost i snagu.

Međutim, ovde je izrečena jedna konstatacija, kada je reč o SPS, da je SPS postavljala sudije, da ih je vezala za advokatske kancelarije. Ne znam o kom vremenskom periodu se radi, da li se radi o periodu do 2000. godine, da li se radi o periodu posle 2000. godine, ali o kom god periodu da se radi i ko god ima bilo kakvu informaciju, SPS je institucija i ne stoji ni iza jednog pojedinca. To može biti pojedinačna odgovornost, nikako ne može biti odgovornost SPS.

Znate, kada govorimo o vlasti, mi mnogo puta kažemo – nije naša najveća slava da nikada ne padnemo, već da kada padnemo znamo da ustanemo, da se uspravimo i da se podignemo. To je ono što je naš predsednik Ivica Dačić uradio 2000. godine. Godine 2000. je jako teško bilo biti socijalista, a mi smo i tada ostali relevantan politički činilac na političkoj sceni Srbije.

Dakle, da, prihvatamo. Trideset i jedna godina, za tih 31 godinu bili smo u različitim političkim pozicijama. Da li bilo grešaka? Sigurno da jeste. Najveća greška je to što kada imate apsolutnu vlast u nekom vremenskom periodu, vi niste svesni da činite te greške, nego nakon toga, ali znate kako, iz prošlosti se izvlače pouke, afirmiše se ono što je dobro.

Ono što SPS čini danas – gleda sadašnjost, zajedno sa svojim koalicionim partnerima i gradi temelje nove budućnosti, konkretno kada govorimo o pravosudnom sistemu. Ko god ima bilo kakav dokument, ko god ima bilo kakvo ime i prezime, Srbija je uređena pravna država, izvolite, institucije sistema neka rade svoj posao, SPS neće nikada stajati iza tih ljudi. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Zukorliću.

Poštovana ministarko, poštovani predstavniče ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine Mirkoviću, izvinite što govorim posle vas, ali iz opravdanih razloga. Poštujem Poslovnik, ali iz opravdanih razloga, nadam se da razumete, nisam stigao da na vreme govorim. Znam da ste predstavnik najveće poslaničke grupe i da shodno tome treba da govorite poslednji. Nadam se da ćete prihvatiti i da ćete razumeti izvinjenje.

Gospodin Mirković u svom završnom delu, zapravo u zaključku je rekao nešto sa čime zapravo ja želim da počnem svoje današnje izlaganje.

Dakle, mi danas govorimo o pet sporazuma. Svaki sporazum je od velike važnosti i značaja za Srbiju. Govoriću kasnije o tome zašto izričem takvu konstataciju, ali obzirom da ste vi, gospođo ministarka, danas prisutni ovde, gospodin Mirković je maločas govorio o pretnjama koje su izrečene gospodinu Orliću i mi, naravno, svaku pretnju ne samo gospodinu Orliću, već svakom poslaniku, svakome ko svoj posao obavlja na odgovoran, ozbiljan i posvećen način najstrožije osuđujemo i samo tražimo jedno –da se omogući da obavljaju svoj posao i ništa više, a građani na izborima procenjuju ko i na kakav način obavlja svoj posao.

Juče je koleginica Snežana Paunović postavila jedno pitanje i pomenula je u kontekstu i mene. Dakle, ne tražimo reakciju nadležnih organa i nadležnih institucija, jer se ne plašimo, jer se mi tih ljudi nismo plašili ni 5. oktobra 2000. godine, pa ih se ne plašimo ni danas, ali apelovali smo, pre svega, ne zbog mene, odmah da kažem, neko zbog koleginica koje su se pojavile pre mene.

Znate, ako se ovde skupi jedna razjarena grupica koja je spremna da koleginice kamenuje i da ih naziva pogrdnim imenima samo zato što su izabrane voljom građana i što rade svoj posao, izvinite, to je nedopustivo. To je nedopustivo i to je nezamislivo u Srbiji.

Ne interesuje mene onaj ko je bio u prvom redu i ko je došao pored moga auto da se sa mnom fizički obračuna. On mene apsolutno ne interesuje. Znate, mene je život naučio da straha u životu nemam. Strah je prirodna pojava, ali život me je naučio da strah nemam, jer da ga imam sigurno ne bih nastavio da obavljam ovaj posao već poodavno, ali me je strah za koleginice. Molim vas da njih zaštitite. Molim vas da nadležni organi i nadležne institucije, i to se ne dešava prvi put, ovo je ko zna koje veče da ja slušam pogrdne izraze koji su upućeni koleginicama samo zato što sede u ovom parlamentu i rade svoj posao i rade ga odgovorno i nemaju radno vreme, već dođu ovde u 10 časova ujutru i izađu onda kada završimo sa tim poslom i to sve u najboljem interesu građana Srbije.

Mene lično ne interesuje ona razjarena grupica koja je došla da pokaže i demonstrira nekakvu silu i da se sa mnom fizički obračuna, pri tom pokušavajući i da nasrnu i na auto. Mene interesuju oni koji stoje iza toga. Te političke gromade me interesuju. Sa tim političkim gromadama bih voleo da se obračunam, naravno, ne fizički, ne zato što nisam u stanju da se danas fizički obračunam, nego zato što imam daleko više argumenata da se sa njima na drugi način obračunam. Njih čekamo i biće prilike. Ne samo da će biti izbora, nego će biti prilike.

Svakako, i to što su pokušali da nas zastraše, da onemoguće da, prosto, prestanemo da govorimo o politici koja je ispravna, koja je opravdana, o politici koja donosi rezultate, koja je na pravi način prepoznata i vidljiva od strane građana Srbije, bez obzira iz koje političke partije dolazili svi se zalažemo za realizaciju tih šest proklamovanih ciljeva i načela na bazi kojih je formirana i konstituisana Vlada Republike Srbije. Svi smo ovde da bi pomogli realizaciju tih ciljeva i načela. Neće nas uplašiti, jer da su nas uplašili i da su mene uplašili ja danas ne bih bio tu.

Danas sam ja tu i tek ću da govorim ne samo u Skupštini, a slobodno neka znaju, slobodno se šetam Beogradom, slobodno se šetam svakim gradom u Srbiji. Ne treba meni obezbeđenje, ne treba meni niko. Šta imaju neka kažu, neka priđu, tu sam, ali bih voleo da te političke gromade koje su ih poslale dođu i kažu, ako smeju da dođu i kažu šta imaju, a ne da se politikom bave na ovakav način.

Ovu matricu pominjanja porodica, pogrdnih izraza, pa putem društvenih mreža, itd, itd, mi smo odavno na to upozoravali, tu matricu je započeo jedan deo opozicije i ta matrica se danas nastavlja.

Gospođo ministarka, niti je to politike, niti je to suština postojanja politike. Izvinite, to je nasilničko i siledžijsko ponašanje i u ovoj Srbiji to ne može i ne sme da postane norma društvenog ponašanja u Srbiji i protiv toga moramo da se svi zajedno borimo i vi kao ministarka i mi kao narodni poslanici i predstavnici građana, jer Srbija to ne zaslužuje. Građani Srbije ne zaslužuju takvu sliku i takvu sramotu, a ovi njihovi lideri i liderčići neka se oni samo opredele da izađu na naredne izbore, pa neka odmere svoju snagu i neka vide koliko zaista vrede, a proteklih dana smo videli, spremni su da prete poslanicima, spremni su da upućuju pretnje ministrima, spremni su da upućuje pretnje novinarima, da vrše pritisak, a zalažu se za savremenu demokratiju, zalažu se za slobodu medija. Pa da li je to ta sloboda medija? Da li je to ta savremena demokratija, tako što ćete pretiti nekome krivičnom prijavom jer vam je postavio pitanje na konferenciji za štampu, tako što ćete reći da ćete nekoga da pregazite kolima, koliko je meni poznato?

Pa, čekajte, hajde da da postavimo jedno prosto pitanje – a kako bi se oni ponašali, to se, naravno, nikada neće desiti, to je pluskvamperfekat političke scene Srbije, ali kako bi se oni ponašali da imaju nekakav deo odgovornosti u Srbiji, da imaju najmanji deo odgovornosti u Srbiji? Pa, kako bi se ponašali? Pa, ne bi tu bili ovi podaci koje je koleginica Sandra Božić vrlo precizno iznosila danima, to bi bilo deset puta više. Nema više, to vreme je prošlo. Politička magla i politički marketing je prošao. Ovde se danas samo vrednuju rezultati, a mi smo tu da bi odgovorno, ozbiljno i posvećeno radili upravo zarad tih rezultata i da bi pomogli realizaciju tih rezultata, bez obzira iz koje političke partije dolazili, jer ovde govorimo o iskrenom uverenju u ciljeve koje želimo svi zajedno da postignemo.

Kao što sam rekao, danas govorimo o nekoliko sporazuma. Naizgled, kada bi neko pogledao onako laički, prokomentarisao bi – pa, dobro, to su tamo neki sporazumi. Ne, svaki sporazum je važan, svaki sporazum je saradnja, svaki sporazum je jačanje bilateralnih odnosa. Srbiji je potrebna saradnja sa svakom državom, bez obzira koliko je ta država mala ili velika, bez obzira koliko ta država ima stanovnika, ali Srbija mora da gradi mostove i da jača bilateralne odnose sa svakom državom.

Recimo, upravo jačajući i gradeći te mostove, evo, napraviću jedno poređenje 2008. godine, pitanje Kosova i Metohije, odnos prema SAD i 2020. godina i razgovor predsednika Srbije u Vašingtonu upravo oko pitanja Kosova i Metohije. Da li znate kako je to izgledalo? Onog trenutka kada je proglašena jednostrana nezavisnost Kosova i Metohije niko nas ništa nije pitao. Preko 110 država je tada prihvatilo jednostranu proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije, Amerika takođe.

Ukoliko bi došli u SAD da razgovarate o pitanju Kosova i Metohije, vi ste mogli da razgovarate o tehničkim pitanjima i to na nivou Stafera. Dolazimo do 2020. godine, kada predsednik države razgovara sa predsednikom SAD, sada bivšim, ali tada predsednikom SAD, ne o tehničkim pitanjima, već o suštinskim pitanjima koja se tiču Kosova i Metohije i nacionalnih i državnih interesa, i kaže vrlo jasno - tačka 10. se ostavlja po strani. To vam govori o jačanju međunarodnog ugleda i međunarodnog imidža Srbije.

Da nije bilo diplomatske aktivnosti tada predsednika Srbije i ministra inostranih poslova Ivice Dačića, Srbija ne bi ojačala međunarodni ugled i međunarodni imidž. Upravo smo zahvaljujući tom međunarodnom ugledu i međunarodnom imidžu došli u mogućnost da pitanje Kosova i Metohije vratimo na dnevni red, da se konačno shvati da pitanje Kosova i Metohije nije rešeno i da nema kompromisa i rešenja bez Srbije. Zato je važno jačati odnose sa svim državama. Samo sam napravio jednu digresiju i jedno poređenje.

S druge strane, suočavamo se sa najvećim zdravstvenim izazovom. Nadam se i verujem Kriznom štabu, i verujem struci, da se kraj polako nazire. Svi verujemo u to. Verujemo da će još veći broj građana da se vakciniše, jer postoji jedan zaista odgovoran i ozbiljan odnos i predsednika i Vlade i celokupne zdravstvene struke. Ali, ovaj period kovida je pokazao jednu jako važnu stvar. Kada je najteže, vi možete da računate na dve stvari, o tome sam mnogo puta do sada govorio, prva stvar su sopstveni resursi i sopstveni izvori, a druga stvar su upravo odnosi sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama. Treba nam što više tradicionalno prijateljski orijentisanih država.

Mi danas, mi sredinom oktobra meseca gradimo fabriku za proizvodnju vakcina sa našim prijateljima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, iz Kine. Dnevna doza će biti dva miliona i te vakcine neće biti korišćene samo u Srbiji, već će biti izvezene i u druge države u regionu.

Kada govorimo o regionu, žao mi je što region i države u regionu, mnogo mi je žao, nisu shvatile na pravi način kako se treba ophoditi i na koji način treba da razgovaramo u regionu, ne da pričamo loše jedni o drugima, već da jednim glasom nastupamo, kako je i predsednik rekao, pred EU, pred Briselom, pred svetskim silama, a ne samo da sarađujemo sada u periodu kovida.

Predsednik jeste ujedinio region, poslao na desetine hiljada vakcina. Nije tu reč o vakcinama i o donaciji, tu je reč o poverenju. Nadam se da će konačno shvatiti da nije suština u tome da pričamo loše jedni o drugima, već da sarađujemo, da razgovaramo i da zajednički nastupamo na važnim strateškim stvarima, koje jesu, pre svega, u interesu naših građana.

Tačno je da mi najveću trgovinsku razmenu imamo sa EU, ali dozvolite, pa mi 70%, 80% trgovinske razmene imamo u regionu. Manite se, ljudi, više barijera, taksi, manite se rampi, manite se zabrana, otvorite granice, omogućite građanima, omogućite slobodan protok ljudi, kapitala, roba i usluga. Pustite građane normalno da žive. Politička pitanja ćemo rešavati na drugi način. Nismo mogli politički da se dogovorimo toliko dugo, pa hajde da napravimo tu ekonomsku normalizaciju, građani će živeti bolje. Mislite o građanima. Ponašajte se onako kako se Srbija danas ponaša u regionu, a Srbija je danas simbol novih vrednosti u regionu.

Srbija želi mir, stabilnost, prosperitet, a ukoliko postoje otvorena pitanja, pa ta otvorena pitanja rešava kroz dijalog, a ne kroz jednostrane poteze i jednostrane akte.

Što se tiče sporazuma, ovi sporazumi, dakle, jesu značajan deo međunarodne saradnje, kao što sam rekao, koja se stalno proširuje, što je potvrda aktivne spoljne politike, koja se vodi u poslednjih nekoliko godina. Ono što želim da naglasim jeste upravo to da je u poslednjih nekoliko godina i Narodna skupština ratifikovala više desetina sporazuma o bilateralnoj saradnji sa velikim brojem država, među kojima su naši tradicionalni prijatelji, poput Rusije, poput Kine, Francuske, ali su tu i sporazumi o saradnji sa zemljama koje su naši novi prijatelji sa kojima smo učvrstili saradnju u prethodnim godinama.

Ne mogu a da se danas ne zahvalim svim državama sveta koje nisu priznale samoproklamovanu državu Kosovo ili su svoje priznanje povukle. Ovakva prijateljstva za nas imaju posebnu važnost i beskrajno smo zahvalni svim tim državama koje su ostale na braniku međunarodnog prava koje brani suverenost svake međunarodno priznate države članice UN, što država Srbija svakako i jeste.

Veliki broj bilateralnih sporazuma i ugovora o saradnji znače da je Srbija osnažila svoju međunarodnu poziciju, kao što sam već rekao. Našu borbu za očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta prepoznao je veliki broj članica UN. Zato sa velikim respektom i poštovanjem govorim o svim ovim zemljama sveta, bile one male, kao što sam rekao, ili manje poznate ili velike.

O diplomatskim aktivnostima rukovodstva Srbije kojima je učvršćivan međunarodni položaj Srbije sigurno bi mogao više da govori predsednik Narodne skupštine, koji je bio ministar spoljnih poslova. Rezultat tog diplomatskog rada, zajedno sa predsednikom Republike, kao što sam rekao, jeste 18 odpriznavanja, 18 država je odpriznalo i povuklo priznanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije. Među tim prijateljskim državama su i Republika Argentina, Republika Belorusija, Komonvelt Dominika, sa kojima smo potpisali ugovore o saradnji koje Narodna skupština treba da ratifikuje nakon ove rasprave.

Što se tiče najpre sporazuma sa Argentinom, pre toga želeo bih da podsetim na istoriju diplomatskih odnosa. Ona je uspostavljena pre više od 90 godina, tačnije od 1928. godine i tradicionalno su prijateljski. Postoji saglasnost, slični pogledi kada su u pitanju značajna međunarodna pitanja. S tim u vezi, Argentina poštuje teritorijalni integritet i suverenitet naše zemlje i nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Ona je uvek u teškim trenucima stajala uz Srbiju. U potpunosti poštuje Rezoluciju 1244 i neće promeniti svoju poziciju o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova.

O posebnoj vezi naša dva naroda govori i činjenica da je pre par godina, čini mi se, otvoren trg Srbije u Buenos Airesu. Pre dve godine tada ministar spoljnih poslova, danas predsednik Narodne skupštine, Ivica Dačić, je na konferenciji UN „Jug-jug“, koja se održala u Buenos Airesu, tom priliko je istaknuto da u svetu rastuće međuzavisnosti i kompleksnosti, zajednički izazovi zahtevaju i zajednička rešenja. Poštovanje međunarodnih institucija, međunarodnog prava, kao i ključni principi koji usmeravaju saradnju i da predstavljaju najbolji odgovor na globalne izazove, a Republika Srbija će i ubuduće nastaviti da se snažno zalaže za jačanje multilateralizma, sistema UN, međunarodne solidarnosti, uz poštovanje suverene jednakosti svih država članica.

Dugogodišnje prijateljstvo i, pre svega, međusobno razumevanje dobra su i čvrsta osnova da se politički dijalog intenzivira, osnaži ekonomska saradnja. Sličnog smo temperamenta, karaktera. Srbija i Argentina do sada imaju zaključene i potvrđene sporazume u različitim oblastima – trgovina, ekonomska saradnja, naučna, tehnološka saradnja, veterina, o ukidanju viza za nosioce diplomatskih i službenih pasoša. Ugovor sa Republikom Argentinom o transferu osuđenih lica i saradnji o izvršenju krivičnih sankcija, zatim, ugovor o uzajamnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, kao i ugovor o izručenju, nastavak su te plodne saradnje i prijateljskih odnosa

Potpisani ugovori će stvoriti uslove za što čvršću, obavezniju, efikasniju saradnju o kriminalu, to smo potpuno ubeđeni, i omogućiti efikasnije procesuiranje počinilaca krivičnih dela.

Organizovani kriminal, koji predstavlja globalni problem, zahteva saradnju i reagovanje ne samo na nacionalnom, već i na regionalnom i svakako na međunarodnom planu, što mi danas i činimo razgovarajući o ovakvim bilateralnim sporazumima.

Kako je Srbija posvećena vladavini prava i borbi protiv organizovanog kriminala, to će organizovanom kriminalu i korupciji biti, naravno, sve teže, jer ovde postoji jedna sinergija praktičnog i, rekao bih, normativnog delovanja kroz razgovore i potvrđivanje ovakvih bilateralnih sporazuma.

Potpisivanje ovog ugovora predstavlja prvi korak u daljem jačanju i proširenju saradnje dve zemlje u oblasti pravosuđa.

Inače, Srbija je prva zemlja u regionu sa kojom je Argentina potpisala ugovore u oblasti pravosuđa.

Mi ćemo u danu za glasanje svakako podržati ovaj sporazum.

Kada je reč o Sporazumu sa Belorusijom, osvrnuo bih se na Ugovor sa Republikom Belorusijom o izručenju, tačnije, istakao bih važnost diplomatskih odnosa i bilateralne saradnje sa Belorusijom, sa kojom je Srbija uspostavila diplomatske odnose još 1994. godine. Naše dve države bliske su kulturološki, u jezičkom, verskom, tradicionalnom smislu. Između Srbije i Belorusije postoji iskreno prijateljstvo. Belorusija je veliki prijatelj Srbije i zbog toga smo zahvalni, a ta zahvalnost i poštovanje srpskog naroda ostaće zauvek zato što je Belorusija želela, htela i smela da pokaže podršku onda kada je to bilo u najtežim trenucima.

Znam da sam prekoračio vreme, neću previše dužiti.

Gospođo ministar, naravno da ćemo podržati sve sporazume, nisam imao dovoljno vremena da o svakom govorim pojedinačno. Izvinjavam se, gospodine Zukorliću. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Poštovani ministre, poštovani predstavnici Ministarstva, dame i gospodo narodni poslanici, pa relativno kratko vremena da bi razgovarali o jednoj izuzetno važnoj i značajnoj temi.

Na samom početku bih napravio jednu digresiju, obzirom da razgovaramo o Svetskom antidoping kodeksu. Ja mislim da jedan takav antidoping kodeks treba smisliti kada je reč i o ovim kvazi političarima u Srbiji. Vi, gospodine ministre, znate, vrhunski sportista ste bili, kada ste fizički nespremni, a još dobijete, odnosno koristite nedozvoljena sredstva, pa izgubite utakmicu, onda imate nekako specifično ponašanje. Tako vam je isto u politici. Kada imate manjak političke moći, manjak političkog uticaja, a imate mogućnost da koristite i koristite nekakva antidoping sredstva, e onda se javlja nervoza, onda se javljaju pretnje, onda se javljaju tužbe, onda se javlja nekakva teatralnost. Za sve to verovatno postoji jedan ozbiljan razlog.

Zato smatram da i u politici isto treba razmišljati u pravcu da napravimo jedan antidoping kodeks.

Šalu na stranu, drago mi je, maločas je kolega govorio, verujte da mi u Skupštini, bar mi iz poslaničke grupe SPS nismo znali da je formiran pododbor za omladinu i sport, iako sam neko ko se, vi jako dobro znate, zapravo, nadam se da se sećate, neko ko je od 2011. godine, kada je izmenjen Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije neprestano predlagao izmene i dopune samo sa jednom tačkom, a to je da, između ostalog, od svih resornih odbora koji su nabrojani, imamo i odbor za omladinu i sport, jer do 2011. godine imali smo odbor za omladinu i sport. Tada smo usvojili krovni zakon i kada je reč o mladima, tada smo usvojili i krovni zakon kada je reč o sportu. Pregazilo ih je vreme, naravno, dosta vremena je prošlo. Treba ponovo razgovarati o svemu, pokrenuti mnoga pitanja, mnoge značajne teme. Samo neke teme je kolega pomenuo koje su od velikog značaja, ali je kratak vremenski period, ali je apsolutno nelogično. Nadam se da ćemo to uspeti u narednom mandatu da učinimo.

Nelogično je, ministre, morate priznati, da imamo Ministarstvo za omladinu i sport, a nemamo resorni odbor u Narodnoj skupštini koji se konkretno bavi pitanjem omladine i sporta, jer kome vi podnosite tromesečni izveštaj o radu, uz dužno poštovanje, kolegama iz obrazovanja, nauke, tehnologije i tehnološkog razvoja? Opet kažem, uz dužno poštovanje, ali prosto ne ide.

Znate da smo se zalagali kao poslanički klub i ja lično kao poslanik. Nismo uspeli u prethodnom vremenskom periodu. Nadam se da ćemo u mandatu, možda ne vi, možda neki drugi saziv, ali uspeti da konačno uvrsti u te izmene i dopune Poslovnika ili neki novi Poslovnik o radu Narodne skupštine i odbor za omladinu i sport.

Pomenuli ste mlade. Mladi su ključ sporta u Srbiji. Treba ulagati u mlade, jer ulagati u mlade kroz sport je zapravo ulaganje u budućnost. Pomenuta je ključna tema kada je reč o mladima, a govorim, pre svega, o bazičnom sportu, pošto, kolega, vidim da dosta dobro razumete. Govorim, pre svega, o bazičnom sportu.

Mladi da bi se bavili sportom moraju da imaju infrastrukturu i moraju da imaju podjednake uslove u svakom delu Srbije, kako ste vi rekli, u svakoj opštini, u svakom gradu, jer, dozvolite, mnogo talenata, vi ste bili u jednoj vrsti sporta, ja sam bio u drugoj vrsti sporta, ali mnogo talenata nije došlo iz Beograda, nego je došlo upravo iz unutrašnjosti i iz moje zapadne Srbije, iz istočne Srbije, iz južne Srbije i zato smatram da je veoma važno poseban akcenat staviti… Znam da je teško i da smo pred velikim zdravstvenim izazovom i da je ušteda prioritet i da su opredeljeni neki stubovi razvoja koje svi moramo da pratimo, ali verujem da ćemo nakon ovog perioda pandemije zauzeti dobru startnu poziciju i da ćemo imati mogućnosti da ulažemo u sportsku infrastrukturu, da decu sklonimo sa ulice i da im omogućimo uslove da mogu da se bave sportom.

Maločas je pomenut Zakon o sportu. On jeste anohron, mnogo je vremena proteklo, mnogo toga treba promeniti, ali znate kako uvek je kamen saplitanja, vi to jako dobro znate, privatizacija. Govorim o imovinsko-pravnim odnosima, sve je u redu, ali privatizacija je nekako ključno pitanje i još uvek nismo dobili odgovor na pitanje šta sa klubovima gde je konkretno državno vlasništvo 51%, recimo. Dobro je da smo do 2011. godine, kada smo usvajali Zakon o sportu, uspeli bar da usvojimo amandmane, da stadioni poput Marakane i stadion JNA budu stadioni nacionalnog značaja, da ne dozvolimo da se taj prostor proda i da se pretvori u stambeni prostor. Zamislite na šta bi to ličilo? To bi bilo strašno i za mlade i za sport u celini.

Da se vratim na današnju temu. Dakle, mi smo ovaj postojeći zakon, ministre koliko se ja sećam, prvo 2005. godine, je li tako, usvajali, pa je onda došlo do brojnih promena, pa 2014. godine i jedan od razloga za upravo pristupanje izmena i dopuna ovog zakona jeste njegovo usaglašavanje sa osnovnim principima novog Svetskog antidoping kodeksa, što je i obaveza Srbije kao jedne od zemalja koja je potpisnica Međunarodne konvencije o sprečavanju dopinga u sportu. Shodno toj Konvenciji Srbija, kao potpisnik jeste i preuzela jednu vrstu obaveze, a to je da ojača, osnaži borbu protiv sprečavanja dopinga u sportu.

Usvajanjem izmena o kojima danas govorimo zapravo ispunjavamo našu međunarodnu obavezu, ali usaglašavamo našu pravnu regulativu sa Svetskim antidoping kodeksom i sa međunarodnim standardima.

Antidoping predstavlja set koordinisanih aktivnosti. Nije to samo jedna aktivnost. To je set kordinisanih aktivnosti usmerenih ka zaštiti i očuvanju sportskog duha i kao očuvanju i unapređenju zdravlja sportista, bez obzira da li su u pitanju profesionalci ili su u pitanju amateri. Zakon o sportu jasno kaže - sportisti su i oni koji se sastanu nedeljom, pa odigraju jednu partiju fudbala, svi su oni sportisti.

Poslanička grupa Socijalističke partije Srbije će naravno podržati ovaj zakonski predlog. To se ne dovodi u pitanje, to apsolutno nije sporno. Podržavajući ovaj predlog, mi zapravo želimo da podržimo dva suštinska cilja koja se žele postići usvajanjem ovog zakonskog predloga.

Prvi je da se unapredi, kao što sam rekao, ojača, osnaži borba u sprečavanju dopinga u sportu i drugi veoma važan da se ova oblast uskladi sa svim ovim promenama koje su se u međuvremenu desile kada je reč o međunarodnim dokumentima.

Tačno je da je važno usvojiti ovaj zakonski predlog kako bi našu pravnu regulativu uskladili sa Svetskim antidoping kodeksom koji sam maločas spomenuo i sa međunarodnim standardima. Tačno je i to, važno je da dobijemo tu potvrdu usaglašenosti naših pravila sa pravilima Svetskog antidoping kodeksa, ali neke stvari, a naročito kada je reč o sportu, mi treba da činimo i radimo pre svega zbog nas samih, zbog mladih generacija, zbog onih mladih koji se u ovom trenutku na teritoriji Republike bave sportom, a na našu veliku sreću njih je zaista puno. Oni, želimo da verujemo, će biti predstavnici vrhunskog sporta, učestvovati na međunarodnim takmičenjima, ubeđeni smo i kao i vi što ste to činili, ostvarivati dobre rezultate za svoju državu i za svoj narod.

Doping je, pored ostalih, problem koji danas postoji u sportu, jedan od najvećih problema u sportu i što se tiče poslaničkog kluba Socijalističke partije Srbije borba za sprečavanje dopinga u sportu je zapravo, rekao bih, naš strateški cilj i naš strateški interes. Da bi taj strateški cilj u celosti bio realizovan na teritoriji Republike Srbije, svako ko je učesnik u sportu mora da preuzme i jedan deo odgovornosti, mora da preuzme i jedan deo obaveze. Kada kažem svako, mislim i na nacionalne sportske saveze i na sportske radnike i na sportske organizacije i mislim, ponavljam, na sve sportiste.

Podsetiću vas ponovo, Zakon o sportu je vrlo jasan i kaže da sportisti jesu svi oni koji se bave organizovanom fizičkom aktivnošću bez obzira da li se takmiče ili ne. Dakle, sportisti jesu i oni rekreativci koji se na organizovan način bave sportom u prostoru koji je za to predviđen.

Mislim da je takođe važno pitanje i vrlo važna definicija kada govorimo o sprečavanju dopinga u sportu. Propisi koji zabranjuju korišćenje dopinga vrhunskim sportistima neće zaštiti zdravlje svih sportista i neće u celosti rešiti problem i pitanje o kojem danas govorimo. Izuzetno važno i značajno pitanje o kojem danas govorimo, jer čini mi se da postoje indicije da su i oni neprofesionalni sportisti, nažalost, kažem, i oni koji se rekreativno bave sportom podložni, da možda koriste nedozvoljene supstance koje se mogu definisati kao doping.

Gospodine ministre, da se ne lažemo, da budemo potpuno otvoreni, danas doping sredstva možete pronaći u svakoj teretani. Nažalost, mladi, posrnuli, želeći da izgledaju fizički što bolje, pokušavajući i misleći da je bodibilding sport koji je adekvatan i prihvatljiv za realizaciju tog cilja, uglavnom idu ka korišćenju tih doping sredstava.

Šta je važno? Važna je preventiva i važna je kontrola. Važna je naročito kontrola svih onih institucija, svih onih, kako bih rekao, prostora i teretana i fitnes centara koje mladi ljudi koriste za sport, za sportsku rekreaciju.

Čini mi se da i želja za pobedom i želja za dominacijom jesu jedan od razloga zašto sportisti koriste nedozvoljena sredstva, ali i jedan od ključnih razloga jeste upravo i neinformisanost i ne znanje sportista, ali nažalost i brojnih sportskih radnika.

Ono što želim da kažem na samom kraju, obzirom da vreme ističe i da je već glasanje zakazano, poznat nam je slučaj, a i vi ste govorili o tome u danu kada smo imali raspravu u načelu, jedne velike države koja nije uskladila svoje propise i koja je imala jedan ozbiljan problem i nije mogla da učestvuje na važnim međunarodnim takmičenjima. Dakle, mi ovo činimo zbog sportista, zbog naših sportista da bi mogli da učestvuju na veoma značajnim međunarodnim takmičenjima, a naši sportisti su najbolji ambasadori i upravo sve ovo što činimo, činimo zbog njih, kao što sam ubeđen da ćemo činiti i onog trenutka kada budemo razgovarali o izmenama i dopunama Zakona o sportu. Zahvaljujem, gospodine ministre.

Hteo sam samo da zahvalim ministru najpre i da se u potpunosti složim sa vama da Srbija ima želju i da je i u izuzetno teškim okolnostima omogućila najbolje uslove i da sam potpuno ubeđen da će na velikim takmičenjima ostvariti dobre rezultate, ali mi se čini da, gospodine ministre, sve vreme kada govorite o sportu govorite o sportu kojim ste se vi bavili. To ja ne sporim. Vrhunski rezultati.

Opet kažem, ja sam bio u jednoj drugoj vrsti sporta i taj sport je uništen iz dva razloga. Prvi razlog su kvazi menadžeri i drugi razlog je ono što nikada nije smela da bude glavna vest iz Srbije kada govorimo o sportu, a tiče se UEFE, to je nameštanje fudbalskih utakmica. To ne sme da bude vest iz Srbije kada govorimo o sportu.

Inače, u potpunosti se slažem sa vama, edukacija je jako važna. Veoma je važan, izneli ste cifru i broj koliko je ljudi edukovano, ali je takođe važan i jedan vid kontrole, jedan vid inspekcijskog nadzora svih sportskih institucija.

Zahvaljujem, još jednom.

Zahvaljujem uvažena predsedavajuća gospođo Kovač.

Gospođo ministar, predstavnik ministarstva, nadam se da je Ministarstvo prosvete obzirom da želim da uputim određene sugestije prosveti, ministar je opravdano odsutan, ali pretpostavljam da ćete mu to preneti.

Pre nego što pređem na sporazume za koje smatram da su od velike važnosti i značaja, maločas je uvaženi prof. dr Atlagić govorio o jednoj temi o kojoj sam ja govorio još tokom prve faze međustranačkog dijaloga.

Dakle, u potpunosti poštujem ovo njihovo pravilo „chatham house“ ne govorim o onome što se dešavalo na početku druge faze međustranačkog dijaloga, ali gospodine Atlagiću, znate, kada smo govorili tokom prve faze međustranačkog dijaloga sa predstavnicima Evropskog parlamenta i kada su pomenuli slobodu medija ja sam postavio pitanje predstavnicima Evropskog parlamenta - kako to da se danas odjednom bavite slobodom medija, a niste to iskoristili 2011. godine kada ste imali izveštaj Barać, koji je bio toliko transparentan, koji je bio toliko vidljiv i u potpunosti išao u onom pravcu o kojem ste vi govorili, a to je pritisak na medije i jednoumlje u Srbiji? Dakle, jedan medijski mrak.

Odgovor na to pitanje je bio da tada nisu bili izvestioci Evropskog parlamenta, a ja sam ih pitao - jeste li bili evropski parlamentarci, jel vam značilo to tada? Ako vam danas kao evropskim parlamentarcima znače izborni uslovi u Srbiji, kako vam tada nisu značili? Kako se baš danas setiste slobode medija? Kako se baš danas setiste funkcionerske kampanje, a do 2012. godine niste pominjali tu istu funkcionersku kampanju?

Ali, znate ima tu još nešto interesantno kada govorimo o izveštaju Verice Barać. To je pitanje na koje ja očekujem da ćemo vrlo brzo dobiti odgovor. Taj izveštaj nije potpisala samo Verica Barać koliko je meni poznato iz nekih nezvaničnih izvora. Voleo bih da mi, narodni predstavnici, odnosno predstavnici građana dobijemo odgovor na pitanje ko je sve potpisao izveštaj Verice Barać? Bilo bi vrlo interesantno da vidimo imena koja su potpisala izveštaj koji stoje iza tog izveštaja?

Inače, ja sam potpuno ubeđen da se Srbija neće vratiti u tu najgoru moguću prošlost kada govorimo o slobodi medija, jer sloboda govora, sloboda izražavanja i sloboda mišljenja su osnovni postulati jednog demokratskog društva kako Srbija danas jeste, a na ovaj način, ne znam da li ste čitali portale, pre nekoliko sati izašao je tekst, kao nezvanično se saznaje šta su predstavnici opozicije, jednog dela opozicije, samozvane opozicije razgovarali sa evropskom parlamentarcima, pa opet naravno mediji, pa opet naravno REM, pa opet naravno smeniće urednike RTS. Smenite urednike RTS, pa kojeg urednika RTS je postavila ova vladajuća koalicija? Apsolutno nijedna.

Bilo bi vrlo interesantno da dobijemo odgovor na ta konkretna pitanja da bi mogli kasnije da razvijemo priču i da vidimo zbog čega se neko i zašto se neko nije bavio tim pitanjem 2011. godine, a interesantno im je da se bave 2021. godine. Naravno, da je jasno zašto se danas bave, zbog pritiska i zato što im smeta samo jedan čovek, a to je predsednik Srbije, predsednik SNS Aleksandar Vučić i važno je izvršiti pritisak pred predsedničke, parlamentarne i beogradske izbore.

Ali, zaboravljaju jedno. Ta kvazi opozicija zaboravlja jedno, neće za tog Đilasa i ne znam tu njegovu družinu, glasati evropski parlamentarci, nego će glasati građani Srbije, a čini mi se da oni odavno nisu shvatili da su pluskvamperfekat političke scene Srbije i da su im to građani Srbije odavno poručili.

Sad, izvinite gospođo Kovač što sam zanemario temu, ne umanjujući naravno važnost i značaj, želim da govorim o dva sporazuma. Sporazum najpre sa Ruskom Federacijom, a zatim i sporazum sa SAD.

Na samom početku želim da kažem da Srbija pridaje ogromnu važnost i značaj u odnosima sa Ruskom Federacijom. Mi imamo odlične bilateralne odnose na svim poljima, odnose strateškog partnerstva, tradicionalno prijateljstvo naša dva naroda. Jednostavno rečeno, naše odnose možemo definisati kao istinske, bratske, pune poštovanja i svestrane podrške i saradnje.

Takođe, imamo dobre bilateralne odnose kada govorimo o odnosima Narodne skupštine Republike Srbije i Državne Dume Federalne skupštine Ruske Federacije, jer podsetiću vas da je Narodna skupština Republike Srbije najviši oblik bilateralne saradnje je upravo ostvarila kroz saradnju sa Državnom Dumom Federalne skupštine Ruske Federacije kroz Komisiju za saradnju i takav isti odnos ima sa Narodnom Republikom Kinom. To su jedinstvena dva slučaja.

Sa druge strane, ako bi govorili o grupama prijateljstava recimo, ako polazimo od toga da je parlament Narodna skupština Republike Srbije, ispravio bi me sada sigurno uvaženi profesor Stojmirović, ako Narodna skupština Republike Srbije jeste glas naroda, onda smo mi predstavnici građana, a ako su najmnogobrojnije poslaničke grupe prijateljstava sa Rusijom i sa Kinom, onda vam je potpuno jasan odnos građana prema Ruskoj Federaciji i prema Kini, ne umanjujući naravno nikako značaj odnosa sa SAD i o tome ću posebno govoriti.

Naravno da smo veoma zahvalni na principijelnoj podršci Rusije teritorijalnom integritetu i suverenitetu Republike Srbije. Dakle, Ruska Federacija ima principijelan stav kada je reč o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova i Metohije i na taj način poštuje, ispravite me profesore ako grešim, ali univerzalne principe međunarodnog prava.

Takođe, zahvalni smo što Rusija ni jednog trenutka nije rekla da je protiv evropskog puta Srbije, već da podržava Srbiju na evropskom putu i da kada je reč o KiM podržava svako kompromisno i pravično rešenje do kojeg se dođe kroz dijalog, kroz razgovor, poštujući Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti UN.

Sa druge strane, takođe zahvalni smo Ruskoj Federaciji na tome što je na bilateralnom planu onemogućila da samoproklamovana država Kosovo postane deo međunarodnih organizacija. Na taj način Ruska Federacija po ko zna koji put pokazuje da je i graditelj, ali i da na najbolji način brani jedan pravedniji međunarodni poredak zasnovan upravo na međunarodnom pravu, zasnovan upravo na ciljevima i pojmovima koji su definisani u povelji UN. Dakle, što se tiče toga velika zahvalnost Ruskoj Federaciji. Sporazum o kojem danas govorimo je svakako još jedan korak napred u unapređenju ovih bilateralnih odnosa.

Raduje to što spoljno-trgovinska razmena beleži rast poslednjih nekoliko godina, ali još uvek ima prostora naravno da se ekonomski odnosi i razmene unaprede. Zaštita bilja je deo poljoprivredne proizvodnje koji čini značajan segment u povećanju prinosa i kvaliteta bilja i njegovih proizvoda, a samim tim utiče i na trgovinsku razmenu.

Od početnog stanja reprodukcionog materijala zavisi dalja proizvodnja, ali je takođe važno i sprečiti mogućnost prenošenja štetnih organizama. Važna mera u ovom pravcu može da bude biljni karantin, koji postoji u svim zemljama sveta. Ova mera podrazumeva izolovanje biljaka od sadnog materijala u određenom vremenskom periodu, prilikom uvoza ili izvoza. Osnovni razlog za uvođenje biljnog karantina je pre svega odbrana poljoprivrednog potencijala i proizvodnja naše zemlje. Unošenje samo jednog zaraženog biljnog organizma može da uzrokuje, kako kažu, velike posledice u pogledu celokupne poljoprivredne proizvodnje.

Koliko je poljoprivredna proizvodnja jedne države važna pokazao je upravo period kovida, pokazao je period od marta meseca. Mnogo puta sam do sada rekao, ponoviću i danas, onda kada je najteže vi možete da se oslonite definitivno samo na dve stvari, a to su sopstveni izvori, kada kažem sopstveni izvori i sopstveni resursi pre svega mislim na poljoprivedu, jer poljoprivreda je prehranila Srbiju onda kada je bilo najteže, i druga stvar na koju možete da se oslonite to su tradicionalno prijateljski odnosi sa tradicionalno prijateljski orijentisanim državama. Dakle, u potpunosti podržavamo ovaj sporazum sa Ruskom Federacijom.

Drugi sporazum, kada je reč o SAD, želim najpre da kažem da mi želimo i očekujemo pre svega političko približavanje, unapređenje dijaloga na visokom političkom nivou. Ne želim da merim danas kakvo je pismo za Sretenje napisao Bajden, kakvo je pismo napisao Tramp, mislim da imamo mnogo razloga da poštujemo Vašingtonski sporazum, jer potvrđujemo svoj kredibilitet na međunarodnoj sceni, kao država koja je pouzdan, siguran i stabilan partner i koja ispunjava obaveze. Mislim da je važan Sporazum koji su potpisali ambasador Godfri i ministar finansija, jer to potvrđuje da se Sporazum iz Vašingtona sprovodi, da SAD ima poverenje u Srbiju i to je veliki signal za investitore. Ono što je izuzetno važno jeste da se te garantne šeme odrade što pre jer se tiču mikro, malih i srednjih preduzeća. Dakle, mislim da treba nastaviti, naravno, saradnju sa SAD, pokušavati da se politički približimo, ponavljam, pokušavati da unapredimo dijalog na visokom nivou.

Što se tiče konkretno sporazuma o kojem danas govorimo, tiče se, dakle, toga ko ima pravo na ono što se desi tokom akademske razmene, pruža prostor za tehnološki razvoj u Srbiji, bez obzira što se program dešava u Americi, bez obzira što će patent biti registrovan tamo, imaćemo pravo na uvid u patent.

Ono što sam želeo da predložim, a nadam se da ćete to preneti ministru prosvete, tehnološkog razvoja i obrazovanja, smatram prosto da programski akademske razmene su dobre. Šaljemo naše ljude na usavršavanje, a po američkom viznom sistemu oni imaju obavezu da se vraćaju u Srbiju nakon dve godine da koriste stečena znanja.

Treba apelovati, i apelujemo, na one koji su učesnici akademske razmene da povežu institucije iz kojih dolaze iz naše zemlje sa institucijama u kojima su bili u SAD. Mi kao mali treba da koristimo prilike da usavršavamo naše ljude i treba da koristimo te ideje koje donesu za pospešivanje akademskog okruženja u kreativnom smislu u našoj zemlji, dugoročno razmišljati o dovođenju velikih obrazovnih institucija za nas, odnosno iz SAD kod nas. Tražiti da SAD u toj saradnji dovode svoje stručnjake kao, recimo, gostujuće predavače, uključujući naše naučne institute u američke naučne i tehnološke programe. Možda nemamo skupu i modernu opremu, ali svakako stručan, obrazovan i osposobljen kadar imamo. Država mi smatramo da bi trebalo da osmisli program, da investira u obrazovanje, ljude sa dugoročnim ciljem.

Evo jedan konkretan predlog za ministra prosvete. Zahvaljujući, recimo, predsedniku Srbije i Vladi Republike Srbije, moram kao lokal-patriota to da iskoristim, zapadna Srbija neće ostati slepo crevo. Reći ću zašto pravim ovu digresiju. Zapadna Srbija neće ostati slepo crevo, već će imati svoj priključak na auto-put i to je nešto što je neophodno za investitore, jer koji strani investitor će doći u Valjevo ili bilo koji drugi grad zapadne Srbije ako nema priključak na auto-put? U Valjevo će vrlo brzo doći dva značajna investitora. Dakle, suština je u tome da nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja.

Govori se o zaduživanju, to je tačno, ali zadužuje se ne da bi se isplaćivale plate i penzije, ovde govorimo o zaduživanju za budućnost i to će se svakako vratiti.

E sada, vraćam se na obrazovanje. Mislim da je obrazovanje budućnost, odnosno ubeđen sam, obrazovanje je budućnost. U tom smislu, svi govore, gospodine, o decentralizaciji. Mislim da, pored onoga što je učinjeno na polju decentralizacije, vi imate pravu priliku i šansu, ja znam da ministar Ružić ne gleda kada će se i da li će se završiti mandat, već pokušava da uradi najbolje moguće. Dakle, vi imate priliku i šansu da napravite još jedan iskorak kada je reč o decentralizaciji konkretno obrazovanja. Evo, reći ću vam na koji način.

Grupa lokal-patriota i ljudi koji dolaze iz Valjeva, igrom slučaja iz poznajem, ponavljam, Valjevo, jer rodom sam iz Valjeva, Valjevo ima komparativnu prednost, jer ima Istraživačku stanicu "Petnica". Dakle, grupa ljudi od struke i zvanja će predložiti da se pokuša napraviti univerzitet zapadne Srbije. Mislim da je to mnogostruko važno za zapadnu Srbiju, za sve gradove i za sve opštine zapadne Srbije. Znate, Beograd je nekada mnogo daleko LJuboviji, Beograd je mnogo daleko Bogatiću ili Malom Zvorniku, iz kojeg upravo dolazim, ali nisu ostali gradovi.

Znamo mi da je proces akreditacije težak, sve je nama jasno, ali uz podršku Ministarstva, uz podršku obrazovanih i stručnih ljudi, kojih ima na teritoriji zapadne Srbije, uz dobru volju lokalne samouprave, kada je reč o infrastrukturi, to državu može mnogo malo da košta, a mnogo više novca da ostane upravo na ovom području.

Pogledao sam neka istraživanja koja su radili ti isti ljudi, dakle, šta je to što mlade ljude u ovom trenutku na teritoriji zapadne Srbije interesuje, kada je konkretno reč o osnovnim akademskim studijama. Obzirom da je zapadna Srbija uglavnom poljoprivredni kraj, naravno da je broj jedan poljoprivreda. Potpuno je logično, jer Valjevo ima jednu, recimo, od najboljih poljoprivrednih škola u Srbiji i logično je da nakon te kvalitetne poljoprivredne škole nastave studiranje na poljoprivrednom fakultetu, koji bi, recimo, bio u Valjevu. Druga po interesovanju je farmacija, treća je ekologija. Ponavljam, imamo komparativnu prednost, uz dužno poštovanje svih ostalih opština i gradova, jer imamo Istraživačku stanicu "Petnica", a nemamo apsolutno ništa protiv univerzitet zapadne Srbije, ne moraju sva tri fakulteta biti u Valjevu, već mogu biti u različitim gradovima. Ali evo, vrlo brzo ćete dobiti, ja sam potpuno ubeđen, kvalitetnu inicijativu i molim vas da o tome razmislite.

Naučno-tehnološki parkovi su sjajna stvar. Onog trenutka kada gospodin Ružić bude posetio Valjevo, a ja se nadam da će to biti naredne nedelje, a ima razloga da to učini, jer smo veoma zahvalni na opremanju IT učionica jedne od osnovnih škola u Valjevu, veoma smo zahvalni za ono što je urađeno za Visoku strukovnu školu, jer su stvoreni uslovi da Visoka strukovna škola, državna škola, može da funkcioniše i da radi. Dakle, dobićete jedan projekat koji će takođe, ubeđen sam, biti kvalitetan, razmislite i o tome, ali vas molim da pokušate da razmislite o decentralizaciji obrazovanja u kontekstu u kojem sam govorio. Znam ja da to ne može u ovom mandatu, ali je važno napraviti prvi korak, neka to bude i za tri, i za četiri, i za pet godina, ali verujte, to je u interesu zapadne Srbije i to je u interesu svakog deteta koje će za tri ili četiri godine završiti srednju školu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem uvaženi predsedavajući.

Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, pre nego što postavim pitanje nadovezaću se na konstataciju kolege Milije Miletića, da zahvalim i da čestitam i predsedniku države i predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije na početku jučerašnjeg dijaloga i na dobro organizovanom dijalogu.

Rekao bih samo ono što mogu, da smo imali jedan radni i veoma koristan sastanak, da je protekao u demokratskom duhu i da na ovaj način vladajuća koalicija po ko zna koji put pokazuje političku volju da razgovara, da sagleda sugestije i predloge kako bi došli do onoga što svakako svi želimo, a to je ako postoje sugestije i predlozi koji idu u pravcu poboljšanja izbornih uslova, da što više građana učestvuje u narednom izbornom procesu, da što više izbornih lista učestvuje na narednom izbornom procesu.

Što se tiče pitanja, Srbija je naročito poslednjih dana, i to je potpuno jasno i vidljivo, izložena različitim pritiscima koji se odnose na jedno od naših najvažnijih nacionalnih i državnih pitanja, a to je KiM, od različitih izjava albanskih funkcionera iz Prištine, Vjosa Osmani, Aljbina Kurtija, da će Kosovo biti deo velike Albanije, do jučerašnjih u kojima optužuju Srbiju, citiram – kao izvor destabilizacije u regionu. Ovu izjavu je Osmanija dala u kontekstu pojave tzv. „non pejpera“, kojima se nude određena rešenja kosovsko-metohijskog pitanja.

Nažalost, napad je uvek bila najbolja odbrana, što potvrđuju upravo napadi na Srbe od strane onih koji se ni po kojem aršinu ne mogu predstaviti kao faktor stabilizacije.

Gospodo iz Prištine, ko je u stvari već decenijama faktor nestabilnosti na našim prostorima, ko pokušava da protivpravno i protivustavno kreira mapu neke druge države na teritoriji Republike Srbije, ko je proglašavan teroristima od strane međunarodne zajednice i ko je izmislio Račak i čija je to bila zapravo „žuta kuća“?

Ko pokušava da prisvoji nešto srpsko, a to je viševekovnu istoriju, ko je palio i rušio srpske srednjovekovne svetinje, čiji su to vandali? Niste prezali ni od toga da igumana manastira Visoki Dečani, optužite za ratne zločine, što je sramno.

To što tražite podršku od vaših lobista po svetu ne znači da će vas taj svet priznati, naprotiv, podršku gubite, jer se već prepoznaje pokušaj više manipulacija i krivljenja istorije i istine.

Pominjete rasvetljavanje sudbine nestalih, tražite pravdu, tražite ratnu odštetu, a mi pitamo šta je sa preko hiljadu nestalih, onih kojima su u „žutoj kući“, vađeni organi? Šta je sa hiljadama spaljenih srpskih kuća, šta je sa 250 hiljada proteranih Srba i drugih nealbanaca, sa svojih vekovnih ognjišta? Nismo mi osvajali tuđe, mi smo samo branili svoje.

Nismo mi nikada bili faktor destabilizacije, već su se na Srbiju obrušavali mnogi. Danas, kada je jasno da ne želite da dođemo do zajedničkog optimalnog rešenja, niti da učestvujete u nastavku dijaloga, ponižavajući tako međunarodnu zajednicu, pre svega EU, podmećete rekao bih, kako naš narod kaže, kukavičje jaje. Podmećete tezu da je Srbija i to zajedno sa Rusijom, kreirala „non pejper“ sa budućim rešenjima. To je vrsta pritiska kojim želite zapravo da realizujete i sprovedete svoje rešenje.

Međutim, budite sigurni da aktuelna vlast na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, neće priznati nezavisnost naše samoproklamovane države, i to je predsednik potpuno jasno i potpuno precizno više puta saopštio.

U vezi sa svim prethodno navedenim, u vezi sa svim optužbama koje dolaze iz Prištine, a najaktuelnije se odnose na novi navodni „non pejper“, postavio bih pitanje Vladi Republike Srbije, imajući u vidu jasan stav Prištine koji smo mogli čuti, da ne želi učestvovati u nastavku dijaloga koji se vodi u Briselu, pod pokroviteljstvom EU, kao glavnog posrednika, a imajući u vidu da odbijanjem učešća Priština na vešt način koči evropski put Srbije, da li Vlada očekuje da će Brisel načiniti dodatne korake da obezbedi učešće Prištine u nastavku dijaloga?

Stav predsednika po ovom pitanju je bio potpuno jasan tokom razgovora u Briselu, jedan odgovoran, ozbiljan, državnički stav, a to je da mi ne tražimo ništa, želimo da učestvujemo u dijalogu, želimo kompromisno i pravično rešenje, ali isto tako ono na čemu insistiramo je samo realizacija onoga što je potpisano, a poštujemo i Vašingtonski i Briselski sporazum.

Na samom kraju, pošto je danas Veliki četvrtak, obzirom da ćemo imati jednu pauzu u radu, tako je gospodine Rističeviću, znam šta želite da kažete, ali obzirom da je Veliki četvrtak imaćemo jednu pauzu u radu do srede.

Želim svim pravoslavnim vernicima da čestitam najveći, najradosniji hrišćanski praznik Vaskrs i da ih podsetim da je to dan radosti, dan praštanja, praznik pre svega za porodicu. Verujem da će ovaj praznik proslaviti u krugu porodice, pre svega rukovodeći se merama i onome što su preporuke pre svega struke i Kriznog štaba. Naravno, želim im pre svega, svim građanima Srbije, njihovim porodicama, želim dobro zdravlje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije.

Uvažena premijerko Vlade Republike Srbije, dame i gospodo ministri, dame i gospodo narodni poslanici, predsedniče na samom početku, pošto je na prošloj sednici kolegijuma bila digresija upućena meni da imam dvostruke standarde i aršine, ja vas molim da vodite računa tokom predsedavanja i da poštujemo i mi i vi Ustav Republike Srbije. Ne postoje sandžačke opštine, postoji, ponoviću po ko zna koji put, Raški upravni okrug. Prosto da ne bude da imam dvostruke standarde i aršine samo kada je gospodine Enis Imamović i njegova poslanička grupa tu, jer smo maločas čuli da postoji sandžačke opštine, pa vas čisto molim da poštujemo Ustav Republike Srbije, jer to smo potpisali svi prilikom polaganja zakletve.

Što se tiče današnjeg pitanja, dakle, najpre želim da kažem da je rezultat posete predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića Briselu i dogovori koji su postignuti zaista ohrabrujući za Srbiju.

U potpunosti sam saglasan sa predsednikom koji ovu posetu ocenjuje kao jednu od najboljih i kada to kažem ne mislim samo na EU i pomoć i podršku u oblasti železničke infrastrukture, već pre svega mislim na obostrano poverenje.

Mi smo tokom jučerašnjeg dana ovde u parlamentu razgovarali o Izveštaju Evropskog parlamenta, razmenili mišljenje sa gospodinom Bilčkikom koji je sastavio Izveštaj Evropskog parlamenta, sugerisali da je potrebna još bolja saradnja za koju smo uvek otvoreni i spremni kako ubuduće ne bi došlo do različitih tumačenja, određenih procesa u Srbiji i do različitih konstatacija koje su prethodnom izveštaju bili posledica amandmana podnetih od strane nekih evroparlamentaraca.

Pre svega, ovde mislim na amandmane podnete od strane evroparlamentaraca na Predlog izveštaja Evropske komisije o Srbiji za 2019. i 2020. godinu, izvesne konstatacije koje su kod nas izazvale negodovanje, jer nam se činilo, ne, da nam se činilo, nego u potpunosti smo ubeđeni da nisu utemeljene i nisu precizne i nisu tačne. To smo u razgovoru sa evroparlamentarcima i sa gospodinom Bilčikom istakli.

Takođe smo rekli da se slažemo da je važna percepcija građana u EU. S tim u vezi želim da kažem da je velika razlika između, recimo izveštaja Evropskog parlamenta i rezultata posete predsednika Srbije EU i onoga što je dogovoreno u Briselu. U tom smislu molim vas, gospođo Brnabić da kao predsednica Vlade prokomentarišete, recimo dve konstatacije koje su iznete u izveštaju.

Prva, gde Evropski parlament izražava zabrinutost zbog navodnog istraživačkog novinarstva o tome da Vlada manipuliše statističkim podacima o Kovidu-19 u političke i izborne svrhe i druga koja se takođe tiče zdravstva, moram da pomenem zdravstvo, jer oni su heroji Srbije danas, gde se kaže – konstatuje da zdravstveni sistem Srbije trpi zbog nedostatka resursa i odliva stručne snage što je rezultiralo nedostatkom medicinske opreme, medicinske stručnosti i laboratorijskih kapaciteta za testiranje tokom pandemije Kovida-19.

Zahvaljujem.