Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Nije replika, koristiću vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe SPS.

(Nebojša Cakić dobacuje.)

(Predsednik: Ako možete da ne dobacujete, da gospodin Milićević nastavi.)

Nisam se obraćao, naprotiv, rekao sam na samom početku da ću koristiti vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, jer ne mislim da je trenutak da bih imao razloga da repliciram na bilo šta. Prosto, ovo je parlament a parlament je glas naroda, mesto gde sučeljavamo demokratski mišljenja, vodimo demokratsku raspravu, razgovaramo o alternativama, kako da dođemo do najkvalitetnijih zakonskih predloga i najkvalitetnijih zakonskih rešenja.

Imali smo široku i dugu raspravu, sagledali argumentaciju i za i protiv i naravno da je legitimno pravo opozicije da ima kritički osvrt po ovom zakonskom predlogu, da ima svoje predloge, da ima svoje sugestije. Prosto, to je odraz jedne politike.

Što se tiče same demokratije, više puta smo govorili o tome, a ona je usko vezana i za interes, demokratija se ostvaruje na izborima. Ne treba nikada potcenjivati taj osećaj kod građana da prepoznaju prave vrednosti i da prepoznaju prioritet, šta je to prioritet za njih i kako i na koji način ocenjuju politiku ove ili one političke opcije. Oni su to učinili pre nekoliko meseci na parlamentarnim i na predsedničkim izborima i upravo na osnovu toga su definisani prioriteti. Dakle, svakako da nije interes ako ne sagledavate jedan širi aspekt i ako u politici ne razmišljate o onom opštem interesu, a razmišljate o sopstvenom interesu. Mi se nismo rukovodili time.

Ovaj zakonski predlog je rezultat jedne zajedničke politike vladajuće koalicije, zajedničkih ciljeva koje smo definisali, strateškog partnerstva koje smo definisali kao deo vladajuće koalicije zajedno sa koalicionim partnerima iz SNS, ostalim koalicionim partnerima.

Zašto su neka ministarstva objedinjena ili zašto je neko ministarstvo posebno ili je podeljeno, pa od jednog ministarstva dobijamo dva, odgovore na to pitanje siguran sam da ćemo jasnije dobiti onog trenutka kada, da ne prejudiciramo, i da ne govorimo o tome, dobićemo kroz ekspoze mandatarke Vlade Republike Srbije.

Treba da shvatimo da je izborna kampanja završena. Tokom izborne kampanje smo mi slušali da će onog trenutka kada se završi izborna kampanja biti priznato…

(Narodni poslanik SNS dobacuje.)

Nije to dovedeno u pitanje, nisam to čuo, čuo sam nešto drugo.

…. da će onog trenutka kada se završi izborna kampanja biti priznata secesija ili nezavisnost tzv. Kosova i da će biti uvedene sankcije Rusiji. Evo, 240 dana od ukrajinskog sukoba, ja ne vidim da je Srbija promenila svoj politički kurs, osim što su politički kurs promenili, čini mi se, oni koji su tada bili najgrlatiji, a Srbija je sačuvala svoju samostalnost.

Ponoviću po ko zna koji put – mi smatramo da suština vođenja jedne države jeste upravo u toj samostalnosti, za koju se bori i predsednik Republike i državno rukovodstvo i za koje će se boriti i buduća Vlada Republike Srbije.

Kada govorimo o samom zakonskom predlogu, mi se nismo izjašnjavali o amandmanima, o tome sam već govorio, jer se podrazumeva, i to smo rekli i tokom rasprave u načelu, kao neko ko je potpisnik i zajedno sa koalicionim partnerima predlagač ovog zakonskog predloga, ponavljam, definisali smo zajedničke ciljeve, zajedničku politiku, stratešku saradnju. Ona je sadržana upravo kroz ovaj zakonski predlog. Ovaj zakonski predlog je prvi korak, stvara se temelj kako bi sistem mogao da funkcioniše, kako bi Vlada u narednom vremenskom periodu mogla da funkcioniše i da ostvaruje rezultate koje smo mi definisali. Naravno da smo definisali rezultate koje želimo da ostvarimo.

Slažem se da, neko je to rekao maločas i ne mislim da izazivam replike, ali jeste ključna reč „pristojnost“, uvek. Mi smo to mnogo puta govorili u parlamentu. Samo što, pristojnost, pa i kada govorite o pristojnom i patriotskom bloku, tumačimo na različite načine, izgleda. Pristojnost tačno znači da u javnom diskursu, u komunikaciji ovde u parlamentu, izbacimo ono negativno, kako bi imali normalnu komunikaciju, kako bi imali normalnu i argumentovanu raspravu, ne snaga sile već snaga argumenata. Nije poslanik nikada jak onoliko koliko je snažan i koliko su mu snažni decibeli glasa pa može da lupa o poslaničke klupe ili da se dere na mikrofon. Prosto, to može svako od nas. Snažan je onoliko koliko nastupa sa snažnim i jakim argumentima.

Ako govorimo o ekonomiji, jedan aspekt, ja lično uvek analiziram i tumačim i nosim ekonomske podatke. Oni su egzaktni i ne možete da prevarite građane. Dakle, ovo je poslednji presek ekonomskih pokazatelja u Srbiji, počev od minimalne cene rada, preko prosečnih plata neto u dinarima, pa onda prosečnih penzija, pa nezaposlenosti koja je na istorijskom minimumu u ovom trenutku, 8,9% u drugom kvartalu, pa javnog duga koji je ispod onog proseka Mastrihta, itd, itd.

Dakle, pristojnost tumačimo definitivno na različite načine. Ona znači i to da iz javnog diskursa izbacimo ono negativno, ali pristojnost znači i da preuzmemo odgovornost za ono što je izrečeno, za ono što je definisano, a mi smo to definisali kroz ovu zajedničku politiku i prihvatamo odgovornost za to. Da li smo pogrešili ili ne, o tome ne možemo sigurno večeras govoriti. O tome možemo da govorimo kroz određeni vremenski period, kada budemo videli da li će sistem koji večeras postavljamo, korak koji pravimo, temelji koje činimo, kroz određeni vremenski period dati rezultate. Kao odgovorni i ozbiljni ljudi preuzeli smo odgovornost za to i znamo šta znači donositi teške odluke. Mnogo puta u proteklih 10 godina donosili smo takve odluke.

Kada govorimo o tome - pristojnost bloka, ne pristojnost već, ja bih rekao, patriotski blok, to je nešto o čemu smo i mi iz SPS vrlo često govorili kolegama iz vladajuće koalicije, da je trenutak da se u Srbiji ne delimo na levicu i na desnicu. Nije ovde trenutak da se mi referendumski izjašnjavamo za i protiv, trenutak je da svi shvatimo da je jedan zajednički imenitelj Srbija i da se svi oko toga okupimo i da shodno tome definišemo ciljeve i da definišemo ono što jeste interes građana. To smo svakako učinili.

Kao što sam rekao, kada je reč o zakonskom predlogu, mi smo vrlo jasno rekli da ga podržavamo, jer je plod i rezultat zajedničke politike.

Nije dobro što se rasprava svela na ono o čemu smo govorili tokom rasprave u načelu, a to je na dva aspekta, prvi apsekt personalna rešenja o kojima je bilo reči u protekla dva dana. Personalna rešenja su jako važna, ko će biti na čelu ministarstava, ko će organizovati sistem koji će ostvariti rezultate, ali to nije tema ovog skupštinskog zasedanja i drugi aspekt broj ministarstava, broj ministarstava nije od presudnog značaja.

Gospodin Dačić je govorio i napravio samo paralelu kada je reč o prethodnim vladama, ne postoji tu univerzalni pristup i univerzalni model, pa ne postoji ni u jednoj zemlji ni u Evropi, a ni u svetu, svako shodno potrebama neophodnosti ciljevima koje želi da realizuje, definiše broj ministarstava koji je neophodan unutar Vlade, da bi Vlada mogla da funkcioniše, da bi išli korak napred ka ostvarivanju onog cilja, a to je uređenija, bolja, efikasnija, ozbiljnija odgovornija država, a to valjda i jeste interes svih nas.

Mnogo puta je tokom rasprave u ova dva dana pokrenuto je i pitanje nacionalnih i državnih interesa. Mi smatramo i to smo govorili tokom prve sednice gospodine predsedniče, prve sednice skupštinskog zasedanja kada smo govorili o izveštaju o pitanju KiM, odnosno izveštaju o pregovorima po pitanju KiM, da kada je reč o nacionalnim i državnim interesima, mi smatramo da to ne bi trebali da se delimo na vlast i na opoziciju, jer mnogo je političkih stranaka na političkoj sceni Srbije, a jedna je Srbija.

Sigurno je da za političke stranke nema vremena, ali za Srbiju shodno pritiscima, izazovima i spolja i iznutra, nažalost, od strane pojedinih unutrašnjih faktora se gubi dragoceno vreme, mi to vreme ne želimo da gubimo.

Tačno je da nam je potrebna i mudrost, potrebna nam je i racionalnost, ali nam je potrebno i zajedništvo kako bi sačuvali i sigurnost i stabilnost, kako bi zaštitili nacionalne interese, a ponoviću po ko zna koji put. Kada kažemo, nacionalne interese, pre svega mislimo na mir, da sačuvamo mir, jer Srbija danas mora da pobeđuje u miru, da sačuvamo ekonomski prosperitet stabilnosti i razvoj i da zaštitimo naše nacionalne i državne interese, i nije ni trenutak da se opredeljujemo za i protiv zapada, za i protiv Rusije. Srbija to ne čini. Srbija, ponavljam po ko zna koji put sarađuje i sa istokom i sa zapadom, jača svoju regionalnu saradnju, ali u svemu tome sagledava ono što je suštinski najvažnije, a to je naš interes. Šta je u svemu tome naš interes? Šta je to što Srbija dobija, a šta je to što Srbija gubi? Da li je gospodin Dačić dobio rezultate i glasove na ovaj ili na onaj način? Dobio je na osnovu rezultata politike koju je vodio u prethodnom vremenskom periodu, svidelo se to nekom ili ne.

Da li je ova vladajuća koalicija dobila apsolutnu većinu na osnovu političkog marketinga? Naravno da nije. Već na osnovu rezultata koje smo zajedno ostvarili u proteklih 10 godina i ovaj zakon o kojem govorimo, a nije on ljudi rezultat nikakve političke trgovine, nekakvih sporazuma, nekakve matematike, nekakvih ucenjivačkih kapaciteta ili potencijala, on je odraz realnosti.

Sagledani su, pre svega sagledano iskustvo iz prethodnog perioda, realno sagledane potrebe države, društva, građana i došli smo do jednog po našem mišljenju i funkcionalnog i optimalnog modela koji će ostvarivati rezultate u narednom vremenskom periodu. Naravno ono o čemu smo govorili tokom rasprave u načelu neupitno je uopšte da li će SPS, odnosno poslanička grupa Ivica Dačić – SPS podržati ovaj zakonski predlog, jer mi smo potpisnici i predlagači ovog zakonskog predloga, a on je ponavljam plod i rezultat zajedničkih ciljeva.

Realizacija tih zajedničkih ciljeva daje rezultate, rezultati su odbrambeni mehanizam Srbije od pritisaka koji će biti sve jači i jači u periodu koji je pred nama. Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Uvaženi predsedniče Narodne skupštine, poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, član 106. govornik može da govori samo o tački dnevnog reda, ali mislim i da je povređeno dostojanstvo Narodne skupštine. Ali, hajde akcenat da stavimo na član 106.

Uvaženi predsedniče, ja uvažavam potrebu poslaničkih grupa iz opozicije da imaju kritički osvrt prema radu vladajuće koalicije, nemam apsolutno problem sa tim, ali sve ima određenu meru i sve ima određenu granicu.

Ovde su izrečene neke reči, poput krađa, lopovluk, krivične prijave. Znate, Srbija je uređena pravna država i u njoj funkcionišu nadležne institucije i nadležni organi. Svako ko ima određeni argument ili dokaz, pa valjda je u obavezi da to odnese nadležnim organima i nadležnim institucijama.

Mi smo danas ovde došli, uvaženi predsedniče, sa ciljem da nastavimo da radimo o veoma značajnoj i važnoj temi, a to je Zakon o ministarstvima. Ja molim, predsedniče, u ime poslaničke grupe Ivica Dačić – SPS, kažem, razumem potrebu opozicionih poslaničkih grupa, ali možda ovo o čemu se govorilo najvećim delom je moglo da se govori na narednoj sednici, kada budemo govorili o rezultatima Vlade, pa možda kao neka kritika na osvrt rada prethodne Vlade u kontekstu sugestija za rad buduće Vlade, ali svakako nije tema za današnju sednicu i današnje aktuelno skupštinsko zasedanje. Samo jedna molba upućena vama. Ne tražim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedniče Narodne skupštine Republike Srbije, uvaženo predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče, tri grane su vlasti u Srbiji – izvršna, zakonodavna i sudska i vi to jako dobro znate. Vi predsedavate najvišim organom zakonodavne vlasti. Neposredno pred polaganje zakletve dobili smo svi jednu knjižicu u kojoj su Ustav, Zakon o Narodnoj skupštini i Poslovnik o radu.

Ovaj deo sednice je vezan za član 287. i ja vas molim samo da shodno ovom Poslovniku, a vi ga jako dobro poznajete, poštujemo taj član i na osnovu toga postavljamo pitanja.

Biću veoma kratak. Poslanička grupa „Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije“ ne smatra da danas treba da postavlja pitanje Vladi, upućeno pitanje vama, a tiče se Izveštaja Evropske komisije koji je ambasador EU pre nekoliko dana dostavio predsedniku Republike i jasna je poruka predsednika Republike, Aleksandra Vučića, da će biti jasna i ozbiljno uzeto u razmatranje sve što je napisano u Izveštaju Evropske komisije.

Verujem da ćemo nastaviti sa onim što je bila praksa u prethodnom vremenskom periodu, da poslaničke grupe imaju uvid u Izveštaj, da će se o Izveštaju razgovarati i na sednici odbora, a zašto da ne, i na sednici parlamenta. Slušamo evropske parlamentarce, njihove stavove, te ne bi bilo loše da i oni čuju stav i glas nas, koji smo ipak glas naroda, parlament je glas naroda.

Ono što mi nismo imali prilike još uvek da imamo uvid u kompletan sadržaj, vi nadam se da jeste i zato upućujem pitanje vama, naime, interesuje nas onaj deo koji se konkretno tiče rada Narodne skupštine Republike Srbije, a vezano je za Izveštaj Evropske komisije.

Srpska javnost informiše da se u Izveštaju insistira na izradi novog Poslovnika o radu. Za nas je to vrlo interesantno pitanje ukoliko je to tačno, ali, da li to stoji u Izveštaju, to je konkretno pitanje? Jer, vi ste kao potpredsednik Skupštine u prethodnom sazivu učestvovali zajedno sa nama u dijalogu sa evropskim parlamentarcima i nijednog trenutka nije pomenuto pitanje Poslovnika. Pitanje Poslovnika o radu smo pokrenuli mi, na šta nismo imali nijedan odgovor od strane evropskih parlamentaraca.

Takođe, prethodni saziv Narodne skupštine je bio simbol i demokratičnosti i efikasnosti i transparentnosti i javnosti u radu i ja sam potpuno ubeđen da ćete vi…

Nešto je smešno?

Očigledno ima potrebe, jer na različiti način shvatamo reč pristojnost. Ali, dobro, to govori o onima koji to čine.

Dakle, naše pitanje je konkretno vezano za Poslovnik o radu Narodne skupštine Republike Srbije i smatramo da je to važna tema. Rekao sam šta je bio simbol kada je reč o radu parlamenta u prethodnom sazivu i ubeđeni smo da ćete vi na čelu ovog parlamenta zajedno sa rukovodstvom nastaviti dalje da idete tim putem, u pravcu jačanja i osnaživanja parlamenta kao institucije. Vi jako dobro znate da smo mi tokom prethodnog saziva implementirali sve ono što je bilo sadržano u Izveštaju Evropske komisije, da smo usvojili i Kodeks o ponašanju, da smo sproveli dva izuzetno važna procesa, i međustranački dijalog i postigli potpuni konsenzus po pitanju amandmana sa stručnom javnošću, sa Venecijanskom komisijom, nešto što se nije moglo u prethodnom periodu jako dugo uraditi i učiniti i niko nije postavljao pitanje Poslovnika. Danas se to nameće kao tema.

Mi želimo da iskažemo jasan stav kao poslanička grupa da u nama uvek imate sagovornika, gospodine predsedniče, na tu temu. Spremni smo da razgovaramo. Aktuelni Poslovnik jeste usvojen 2011. godine i nije menjan od 2011. godine. Zapravo, poslednje izmene i dopune su usvojene 2011. godine, tada kao prelazno rešenje, kao nešto što je bio konsenzus i stručne javnosti i Ustavnog suda, ali i evropskih partnera i mi smo ga takvog prihvatili, smatrajući da postoje brojna otvorena pitanja.

Danas smatramo da treba da razgovaramo, ako je to deo Izveštaja Evropske komisije, da treba da razgovaramo o tim otvorenim pitanjima, ali da to ne treba da bude odraz aktuelnog političkog trenutka.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče Narodne skupštine.

Poštovano predsedništvo, zahvaljujem, gospodine Jovanoviću, dame i gospodo narodni poslanici, poslanička grupa Ivica Dačić – SPS je zajedno sa svojim koalicionim partnerima potpisnik i predlagač zakonskog predloga o kojem danas govorimo, zajedno sa SNS, sa ostalim koalicionim partnerima, i u tom smislu neupitna je jasna i nedvosmislena podrška ovom zakonskom predlogu.

Ono što želim da kažem na samom početku, imao sam tu čast i privilegiju, da kažem, da kroz prethodne sazive Narodne skupštine Republike Srbije prisustvujem i učestvujem u raspravi kada je reč o ovom zakonskom predlogu više puta. Mislim da neću reći ništa epohalno ako kažem da je ovo jedan od zakonskih predloga koji je u istoriji zakonodavstva od uvođenja višestranačkog sistema najviše puta menjan, iz jednog prostog razloga, jer ne postoji, ne samo u Srbiji, nego u čitavoj Evropi, pa i svetu, pošto se danas o tome govorilo, ne postoji jedan univerzalan model, ne postoji jedan univerzalan pristup, već se svaka država formira unutar Vlade onoliko ministarstava shodno svojim potrebama i koliko smatra da je neophodno6.

Dakle, recimo, specifične su situacije od države do države. U Norveškoj je nekada postojalo ministarstvo za naftu i, recimo, ministarstvo za ribolov. U Nemačkoj je postojalo ministarstvo za hranu, i tako redom.

Svaka rasprava kada govorimo o ovom zakonskom predlogu imala je jedan aspekt u zavisnosti sa koje političke pozicije govorite, da li ste vlast ili ste opozicija. Svaka poslanička grupa, naravno, to nikada nismo osporavali, legitimno je pravo svake poslaničke grupe da ima svoj stav, iznese svoje sugestije, predloge, imaćemo i raspravu u pojedinostima. Ali, ono što želim da kažem, ovaj zakonski predlog nije politička proklamacija. On nije rezultat nekakvih koalicionih sporazuma, dogovora, političke trgovine, matematike. On, jednostavno, predstavlja realne potrebe kako bi Vlada nastavila efikasnije i kako bi Vlada Republike Srbije u budućem periodu nastavila bolje da radi, naravno, mislim na buduću Vladu Republike Srbije.

Naravno, iskustvo iz prethodnog perioda, zatim, potrebe društva, potrebe države, potrebe građana su sagledane i ako sve to stavimo u nekakvu lestvicu prioriteta, naš stav je da ovakvim predlogom pravimo jedan iskorak ka stvaranju i ozbiljnije i efikasnije i uređenije države, a to valjda jeste interes svih nas.

Realna politika nikada ne sme da počiva na bajkama, ne mislim ni na koga pojedinačno i ne obraćam se nijednoj poslaničkoj grupi, ali realna politika ne sme da počiva na bajkama i da govorimo ono što bi građani želeli da čuju, ono što im prija, da bi došli do nekih političkih poena. Sujeta nikada ne sme da nadjača i nikada ne sme da bude važnija. To, po našem mišljenju, nije patriotizam. Patriotizam se ogleda, pre svega, u delima, patriotizam se ogleda u programima.

Nama je, dame i gospodo, potreban život. Minimiziranje situacije dovodi i može za proizvod imati samo raspravu koja neće imati održivo rešenje i neće dovesti do održivog rešenja, a to, nadam se, nije interes nikoga u ovoj sali.

Personalna rešenja jesu važna i mi to ne sporimo. Važno je da na ključna mesta dođu odgovorni, ozbiljni, sposobni ljudi koji će organizovati sistem, koji će funkcionisati, koji će ostvarivati određene rezultate, ali to nije tema današnjeg skupštinskog zasedanja.

Danas imamo jedan cilj, a to je da stvorimo temelj, da napravimo temelj, prvi korak, zapravo jedan sistem koji će omogućiti Vladi da funkcioniše i koji će omogućiti budućoj Vladi Republike Srbije da daje rezultate.

Što se tiče rezultata, obzirom da je i o tome danas bilo reči, kao predstavnik političke opcije koja je deo vladajuće koalicije, koja je delila vrednosti odgovornosti u proteklih 10 godina zajedno sa SNS i ostalim koalicionim partnerima, želimo potpuno otvoreno da kažemo da smo ponosni na te rezultate i da su ti rezultati upravo bili osnov i dobra tvrđava za odbranu od izazova i pritisaka koji su sve teži na Srbiju i biće tek teži u narednom vremenskom periodu, ali ti rezultati i trasiraju, rekao bih, budući put nove Vlade Republike Srbije i olakšavaju u mnogome rad, a svakako lestvicu treba uvek podizati, jer kada podignete lestvicu to je uvek dobro za budućnost Srbije.

Kroz ovaj predlog, dakle, mi želimo kao poslanička grupa da damo jasnu podršku rezultatima koje smo do sada zajedno ostvarili, ali želimo da pružimo i jasnu podršku budućoj Vladi Republike Srbije u svom radu. Za nas je od suštinskog značaja dobro ustrojena struktura rada ministarstava unutar Vlade i struktura koja će zapravo dati odgovore na ona ključna pitanja koja se danas postavljaju pred Vladu Republike Srbije. Ozbiljnost, odgovornost, kontinuitet kada je reč o politici su za nas ključne reči. Ne može politika da se definiše i da se formira od danas do sutra. To nije dobro.

Žao mi je što se nekako na pojednostavljen način sagledavaju razgovori koji su prethodili samom formiranju Vlade Republike Srbije. To nije jednostavan proces. Treba biti potpuno otvoren, potpuno realan. To nije jednostavan proces. On je otežan, pre svega, društvenim dešavanjima za koje je najmanje odgovorna Srbija.

Ovo je novo vreme, rekao bih, za Srbiju, a to novo vreme podrazumeva, pre svega, i novu kulturu rada, ali podrazumeva i novu kulturu življenja. Ovo su razgovori koji se tiču budućnosti Srbije, razgovori koji se tiču budućnosti svakog građanina Srbije.

Ne osporavam, naravno, maločas sam rekao, legitimno pravo svake poslaničke grupe, ali mislim da nije dobro da ovaj zakonski predlog sagledavamo samo sa dva aspekta. Prvi aspekt - personalna rešenja, koja danas nisu tema, i drugi aspekt kroz broj ministarstava, jer hipotetički, znate, Vlada može da funkcioniše i sa pet ili šest ministarstava, ali suštinsko pitanje je šta mi želimo da postignemo i ciljeve koje želimo da ostvarimo i rezultate koje ćemo postići kroz zajedničke ciljeve koji budu definisani kroz ekspoze, koji ćemo kroz nekoliko dana čuti ovde od mandatarke Vlade Republike Srbije.

Ovo je za nas funkcionalan, održiv model koji uz rezultate jeste jedini odgovor na izazove koje donosi neko novo vreme. Kažemo, videćemo kroz ekspoze personalna rešenja i ciljeve, ali mislim da ono što mogu sa sigurnošću reći, da ne prejudiciramo, jer to prosto ne znamo u ovom trenutku i nije na nama da znamo, to ćemo čuti od mandatarke, ubeđeni smo u jedno da neće ovo biti ni prozapadna, neće ovo biti ni proruska Vlada, ovo će biti prosrpska Vlada, koje će svoju politiku bazirati, pre svega na interesima Srbije i na interesima građana Srbije.

Pošto se, između ostalog, govorilo o nekoliko važnih tema, a da ne bi ispalo da SPS, kao deo vladajuće koalicije, ne želi da iskaže svoj stav, nema razloga to da krijemo, dakle potpuno otvoreno, Srbija je u ovom trenutku nažalost kolateralna šteta sukoba velikih međunarodnih sila. Zapad od Srbije insistira da poštuje teritorijalni integritet Ukrajine, pri tome zaboravlja vrlo često da je teritorijalni integritet Srbije narušen 1999. godine, ali da se narušavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije nastavilo i nakon usvajanja Rezolucije Saveta bezbednosti UN, dakle nakon 2008. godine, jednostranim proglašenjem nezavisnosti Kosova i Metohije.

I pored toga što Srbija ima jasan i nedvosmislen stav po pitanju političke i pravne prirode sukoba u Ukrajini i pored toga što Srbija ima jasan stav i po pitanju referenduma u ukrajinskom regionu, ne možemo da prihvatimo rezultate referenduma, jer to nije u skladu sa međunarodnim pravom, a mi našu poziciju baziramo upravo na poštovanju međunarodnog prava.

Sa druge strane, Ruska Federacija, takođe, ima svoj interese. Ruska Federacija se poziva na Odluku Međunarodnog suda UN iz 2010. godine. To koristi kao svoj adut, jer je to zapadu bio razlog zašto bi trebalo prihvatiti nezavisnost tzv. Kosova. I potpuno je logično da zapad u ovom trenutku insistira na što većim i jačim pritiscima, jer mnogo je lakše da mi samovoljno priznamo nezavisnost tzv. Kosova, da im olakšamo i da na taj način izbijemo iz ruku adut Ruskoj Federaciji. U svemu tome treba biti potpuno realan.

Dakle, tačno je i to, naš najvažniji ekonomski partner jeste EU. Kroz proces pristupanja EU, kroz obaveze koje proizilaze iz reformskog procesa na putu evropskih integracija mi jesmo ojačali i politički i pravno.

Sa druge strane, imamo različite poglede kada govorimo o nacionalnim i državnim interesima, kada govorimo konkretno o ključnom pitanju Kosova i Metohije. Zato Srbija mora da sarađuje i sa istokom i sa zapadom. Nema tu apsolutno dileme, ali pored te saradnje sa istokom i zapadom, Srbija mora da jača i svoju regionalnu saradnju i u tom kontekstu posebno želim da istaknem jednu vizionarsku inicijativu, a to je Otvoreni Balkan. Ona šalje jasnu poruku šta Srbija zapravo, kao faktor regionalne stabilnosti, želi da postigne. Dakle, područje koje je bilo simbol razmimoilaženja i sukoba danas je simbol razumevanja, saradnje, nade i šanse.

Ta regionalna saradnja je od velike važnosti i zbog zdravstvene krize, imamo primer kovida, regionalna saradnja je od izuzetnog značaja i zbog energetske krize, jer potpuno je logično da susedne države sarađuju u rešavanju određenih problema. Mi smo pojedinačno mnogo mali i nije dobro da govorimo loše jedni o drugima, a zajedno, ukoliko nastupimo sa određenim inicijativama, projektima, možemo biti korak bliži ka realizaciji tih projekata.

Nas vrlo često nazivaju i, kako to kažu, malim Rusima, mada to nije, moram priznati, realno. To je nametnuti epitet od strane zapada. Srbija vrlo jasno svakoga dana, predsednik Srbije, državno rukovodstvo pokazuju da Srbija nije marionetska država, da Srbija vodi samostalnu i nezavisnu i unutrašnju, ali i spoljnu politiku. Spoljnu politiku koja je bazirana na dva ključna cilja, na dva ključna principa, a toje odbrana nacionalnih i državnih interesa i, princip broj dva, poštovanje međunarodnog prava i poštovanje principa koji su sadržani u Povelji UN.

Dakle, mi smo tu potpuno jasni. Da, nastaviti proces evropskih integracija, ali zadržati nezavisnost i samostalnost u smislu nacionalnih i državnih interesa.

Kada je reč o sankcijama Rusiji, ne bi se usudili nikada da ovo pitanje posmatramo i racionalno. Mislim da treba sagledati kompleksnost ovog pitanja, videti šta je to što Srbija dobija, šta je to što Srbija gubi, biti potpuno realan i sagledati šta je to što su države članice EU, zapravo građani država članica EU koje su uvele sankcije Rusije, dobile i kako bi, recimo, danas odreagovale pojedine članice EU, govorim o građanima, jer ja na prvom mestu uvek ističem građane, kako bi odreagovali, recimo, Mađari, kako bi odreagovali Poljaci, naveo sam najpre Mađare, da se prihvati inicijativa premijera Orbana i da se građani putem referenduma izjašnjavaju o tom pitanju.

Sve to treba imati na umu, biti potpuno realan, sarađivati i sa istokom i sa zapadom, ali sagledati u svemu tome šta je interes Srbije.

Nešto više od 230 dana je prošlo od početka ukrajinskog sukoba. Svaki dan slušamo pritiske – ili sankcije Rusiji ili priznajte nezavisnost tzv. Kosova. Dakle, za tih 230 i nešto više dana, da li je Srbija promenila nešto u svom političkom kursu? Nije. Dakle, jedna mala država, mala po površini i po broju stanovnika, država koja nikada nikog nije ugrozila, nikada nije kročila na teritoriju druge države, nikada nije uticala, nije podstakla sukobe, ni jednim potezom nije učestvovala u tome, jeste na evropskom putu, ali želi da zadrži svoju samostalnost. Mi smatramo da suština vođenja države jeste upravo u toj samostalnosti za koju se treba dosledno boriti, zadržati je, bez obzira koliko će ta borba biti teška i koliko će ti pritisci biti teški.

Mislim da je veoma važno kada govorimo o aktuelnom trenutku, imajući na umu spoljnopolitičke okolnosti i, kao što sam rekao, društvena dešavanja. Za bezbednost zemlje mislim da je važno zdravstvo, finansijska stabilnost, energetska stabilnost, hrana i vojska. I dobro je da su najavljena velika ulaganja kada govorimo o namenskoj industriji i dobro je da 20% onoga što proizvede namenska industrija će ostati u Srbiji.

Sa druge strane, kada je reč o energetskoj stabilnosti, dobro je da je najavljeno ulaganje od 12 milijardi evra u narednih šest godina u infrastrukturne projekte u oblasti energetike, da se razmišlja o izgradnji naftovoda ka Mađarskoj u ukupnoj vrednosti od 100 miliona evra, jer mi 48 miliona evra plaćamo takse Hrvatima za naftovod JANAF. Dakle, ovo je naftovod koji bi bio gotov u periodu od 14 do 20 meseci.

Što se tiče ekonomije, u jednom trenutku Srbija je imala na računu, tokom prošle nedelje, dve milijarde i 200 miliona dinara, ne uzimajući u obzir kredit koji treba da dobije od Ujedinjenih Arapskih Emirata pod jako povoljnim uslovima. Rekao bih da to govori o potpunoj likvidnosti Srbije. U trenutku kada je čitav svet i sve države Evrope i sveta, kada su na neki način na ekonomskom oprezu, mi imamo povećanje plata u Vojsci za 25%, pomoć mladima od 5.000 dinara i kada to sve saberete, to je nekih 45 miliona. Penzije, možda to nekome nije dobro da ide linearno, ali je činjenica da imamo povećanje penzija u novembru 9%, u januaru naredne godine za 12,1%, dakle, ukupno kumulativno otprilike oko 20,2% do 20,8%. Imali smo i strane direktne investicije, mislim da je o tome danas i gospodin Jovanov govorio, ukupne vrednosti do septembra meseca tri milijarde 11 miliona evra.

Nije se stalo sa infrastrukturnim projektima, i mi smatramo da je to jako važno, jer nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja. Dobro je da u narednih godinu dana imamo pet auto-puteva i brzih saobraćajnica. Sve su to preduslovi da bi došli do rezultata, a rezultati i samo rezultati su najbolji odgovor na izazove i pritiske koje Srbija trpi i koje će Srbija trpeti u narednom vremenskom periodu.

Ovde svako od nas ima pravo na svoj politički stav. Ali, uvek je najmerodavniji sud građana. Građani su na izborima rekli šta misle o političkim opcijama, na odgovornim i ozbiljnim političkim partijama i političarima je uvek da prihvate demokratski izraženu volju građana, ma koliko nam se to emotivno ili na neki drugi način ne sviđalo u određenom trenutku, ali da je prihvate i da sagledaju na koji način mogu dati svoj doprinos u čitavoj priči kada govorimo o realizaciji proklamovanih ciljeva i načela o kojima će govoriti mandatarka za sastav Vlade Republike Srbije tokom naredne nedelje.

Vidim da je vreme isteklo, zahvaljujem se.

Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedniče.

Upravo to fizički i jeste problem, zato što se snaga poslanika ne meri decibelima glasa, već snagom argumenata sa kojima poslanik nastupa.

Inače ukazujem na povredu Poslovnika član 107. – dostojanstvo Narodne skupštine i odmah da definišem jednu ključnu stvar. Povredu Poslovnika, čisto zbog kolega koji će se javljati u narednom vremenskom periodu, a vidim da ih je dosta, povredu Poslovnika može da učini samo predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Ne želim da se izjasnimo u danu za glasanje o ukazanoj povredi Poslovnika i nisam se javio zbog teme, jer poštujem i opravdavam vaš pristup da dozvoljavate široko sagledavanje teme i širok aspekt sagledavanja teme. Skupština upravo i jeste mesto gde se demokratski sučeljavaju različita mišljenja, da bi došli do onih najboljih zakonskih predloga i najboljih zakonskih alternativa i rešenja.

Zbog čega sam se javio? Uvaženi predsedniče, Srbija je uređena pravna država u kojoj funkcionišu institucije sistema i nemojte samo u nastavku sednice da dozvolite retoriku - lopovi, kriminalci. Ukoliko neko kaže za nekoga da je lopov, kriminalac, imate nadležne organe, imate nadležne institucije, obratite se njima.

Mi ovde imamo izuzetno važnu i značajnu temu o kojoj danas govorimo i hajde da pokušamo da se fokusiramo na to i ponoviću ono o čemu sam govorio i tokom jučerašnjeg dana, ako ne zbog nas, ako ne zbog javnosti koja prati ovo zasedanje, onda zbog ovih ljudi koji sede gore i treba da se vrate u svoje kuće na prostor Kosova i Metohije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem gospodine predsedniče Skupštine, poštovani predsedniče Republike Srbije, članovi Predsedništva, poštovani Srbi sa prostora KiM, vama posebno želim da se obratim na početku izlaganja i da u ime poslaničke grupe SPS, uputim jedno veliko izvinjenje.

Mi smo računali da će ova sednica bar imati i biti poštovana po jednoj ključnoj reči, koju ste vi predsedniče maločas izgovorili, a to je pristojnost.

Izgleda da tu reč tumačimo na različite načine. Pristojnost znači da bar danas, kada govorimo o ovoj važnoj temi, iz javne diskusije, izbacimo sve ono negativno, kako bi imali normalnu komunikaciju i kako bi imali normalan dijalog jer vi ste ovde spremni, da odgovorite na sva pitanja, a nagoveštavalo se da ima mnogo pitanja.

Ali, pristojnost znači i pošteno odgovorno i čestito raditi svoj posao i snositi konsekvence i odgovornost za ono što činite i radite i vi i vladajuća koalicija, je spremna da snosi odgovornost za sve ono što čini i radi, a građani su tu da vrednuju i da na pravi način prepoznaju i to su učinili i na predsedničkim i parlamentarnim izborima.

Vraćam se na temu. Balkan je oduvek bio prostor, na kome su se ukrštali interesi skoro svih velikih sila, svaka od njih je želela da ima svoju dominaciju i da bude ključan faktor u odlučivanju.

Tome smo na žalost svedoci i danas. U vremenu velikih geopolitičkih dešavanja i pored svih pritisaka koji se vrše na Srbiju, Srbija samostalno i odlučno vodi svoju politiku, uz uvažavanje suseda i uz potpuno uvažavanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta drugih država, ali isto tako ne dopušta osporavanje njenih, zapravo naših granica i crtanje nekih novih karti, pretnji i potcenjivanja.

Gospodine predsedniče, vi najbolje osećate i znate, a te pretnje su svakodnevno prisutne i hajde da uzmemo samo period od početka Ukrajinske krize, jer svakog dana mi slušamo ili priznajte Kosovo, ili uvedite sankcije Rusiji i ko zna kakve nas pretnje još očekuju u periodu koji je pred nama, videćemo.

Da li je Srbija nešto promenila u svojoj politici od početka Ukrajinske krize do danas? Ne, nije. Zadržala je svoju samostalnost. Valjda je suština vođenje jedne države upravo u toj samostalnosti. Dakle, jedna mala država u Evropi, mislim mala po površini i po broju stanovnika, možda jedina u Evropi i jedina u svetu, uspela je da sačuva svoju samostalnost i nikoga nije uvredila, nikoga nije povredila. Na evropskom putu je, ničim nije podstakla sukob, ali je uspela da sačuva svoju samostalnost.

Nema danas važnijih pitanja za našu državu i za naš narod od borbe za mir, kompromis, stabilnost, da sačuvamo Srbe na prostoru KiM, zaštitimo naš narod na prostoru KiM.

U tome imate punu podršku Poslaničke grupe SPS, o tome je govorio i predsednik SPS, i imate punu podršku SPS, pošto se više puta postavljalo pitanje tokom ovog zasedanja, u jasnom stavu sa kojim ste izašli u javnosti, šta god bilo i kako god bilo, citiram, izbegličke kolone neće postojati, sačuvaćemo naš narod na KiM.

Pročitaću ono što je pročitao predsednik poslaničke partije SPS, tokom jučerašnjeg dana, obzirom da smo ovde u parlamentu dugo godina unazad usvajali različite rezolucije, različite platforme i samo jedan segment, ponoviću – Kosovo i Metohija ne može dobiti nezavistan status, ni status republike nego autonomije, po najvišim standardima u okviru Republike Srbije, Jugoslavija, ne prihvatamo nijednu meru kojom bi se menjao teritorijalni integritet i suverenitet i pokušalo izvesti otcepljenje KiM.

Ovo je sadržaj dokumenta koji je usvojen u Narodnoj Skupštini Republike Srbije 1999. godine.

Zašto sam ga pročitao? Ne želim da ulazim u to i da politizujem ovu temu ko bi danas glasao za ovo a ko ne. Znam da bi SPS, sigurno podržala ovaj stav, i JS, gospodin Marković dodaje.

Šta je suština? I da usvojimo ovakav dokument da li ćemo rešiti time pitanje KiM? Na žalost, nećemo. Ovo je trenutak kada nam je potrebna politička stabilnost i jedinstvo, bez politikanstva, bez političkih pamfleta, bez političkih parola. Za političke stranke svakako ima vremena, ali za KiM, se gubi dragoceno vreme.

I vi predsedniče i ova Vlada i ova parlamentarna većina, nije zabila glavu u pesak, nego ide u susret problemima, i ne dozvoljava da ovo pitanje ostavi budućim generacijama koje dolaze, jer to bi bilo krajnje neodgovorno i to bi bilo krajnje neozbiljno.

Kako vreme bude prolazilo, ovo pitanje će postajati sve teže i plašim se da na kraju generacije koje dolaze, ukoliko ovo pitanje ostavimo otvoreno, neće imati o čemu da razgovaraju.

Gospodine predsedniče, čini mi se da od trenutka kada sam naučio da čitam i pišem, i pomalo da se interesujem za istoriju, i politiku, čini mi se da je nekako, nikada ništa zapravo nije bilo usmereno protiv Srbije, a Srbija je uvek bila kriva za sve.

Krivi smo i za 1389. godinu, zato što smo umesto ovozemaljskog odabrali nebesko carstvo, krivi smo i za Balkanski rat, krivi smo i za Prvi svetski rat i za Drugi svetski rat, krivi smo i za građanski rat, evo, krivi smo i za 1999. godinu, samo ne znam ko bi danas bio spreman da u Rambujeu prihvati ono što je tada ponuđeno. Ponuđeno je bilo nakon tri godine, ispravite me ako grešim, Kosovo može da ide na referendum i da se izjasni da li će ostati u okviru naše države ili ne, i da NATO može slobodno da se kreće na teritoriji Republike Srbije, da privodi na razgovore informativni ili kako već koga želi i kada poželi. To je okupacija.

Da li je neko na to bio spreman? Da li bi neko na to bio spreman danas? Siguran sam da ne. Krivi smo i za „Oluju“, što u Hrvatskoj danas od 380 hiljada Srba koliko ih je bilo 1990. godine ima oko 160 hiljada. Krivi smo i za Jasenovac, i za Petrovačku cestu, i za Petrovu Goru, krivi smo što poštujete istoriju sećanja, što poštujete žrtve, srpske žrtve dok drugi kroz jalovu politiku, nažalost pokušavaju da stave znak jednakosti između žrtve i zločinaca.

I da skratim, od 1878. godine, čini mi se od Berlinskog procesa, jaka i ekonomski stabilna Srbija ne odgovara. Znamo koliko je teško danas braniti nacionalne državne interese i ovo su sigurno najteži politički pregovori.

Zašto nismo spremni da sagledamo realno stanje na prostoru Kosova i Metohije? Spremni smo uvek bili. Nije Kosovo i Metohija naše onako kako bi mi želeli, ali nije ni izgubljeno onako kako bi drugi želeli. Koliko ćemo izvući iz čitavog ovog procesa, benefita, zavisi isključivo od nas samih.

Naša snaga mora da se ogleda u jedinstvu, u punoj podršci i vama i državnom rukovodstvu i državnom vrhu, da nastavite istrajno i odlučno u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti i UN, onako kako ste rešili pitanje dokumenata.

Nije to samo pitanje dokumenata, to je pitanje državnosti Srbije, tako ćete, očekuju vas naravno teški pregovori oko registarskih tablica. Nije tu stvar registarskih tablica i neće se tu oduzimati registarske tablice nego automobili, iz jednog prostog razloga da bi se etnički očistio prostor Kosova i Metohije od Srba, i u tome je suština.

Tačno je, male države ne mogu da utiču na politiku velikih sila, ali kroz razgovore mogu da pokažu da postoje i drugačiji pogledi i drugačija shvatanja, i da konkretno po pitanju Kosova i Metohije nije jedino rešenje međusobno priznanje kako to neki pokušavaju da nametnu, a svi oni koji obećavaju ovakvo rešenje ovog pitanja u stvari čine štetu Srbiji i čine štetu svom narodu.

Shvatamo tešku poziciju mi i Zapada, kojem u ovom trenutku odgovara da se svojevoljno odreknemo Kosova. Ali, u čemu je razlika kada govorimo o teritorijalnom integritetu u kontekstu Ukrajine i kada govorimo o teritorijalnom integritetu Srbije?

Vi ste jedan od retkih političara i predsednika država, koji je kancelaru nemačke u trenutku kada je konačno definisao onu poštapalicu, šta znači normalizacija odnosa, da to zapravo znači međusobno priznanje, vrlo jasno, odgovorno i ozbiljno državnički izašli i rekli jasan stav. Vi radite naš posao, mi ćemo raditi naš posao i možete da pretite koliko hoćete.

Da najpre kažem. Insistiranje na Briselskom sporazumu koji je toliko osporavan, sada se vidi koliko je važan. Pokušaću da je pojednostavim zašto je važan.

Nema on međudržavni karakter, jer kada bi imao međudržavni karakter to bi značilo da mi priznajemo Kosovo kao državu. Ovo je Sporazum o dijalogu pod pokroviteljstvom Brisela, nepoštovanje prištinske strane, nije šamar Srbiji, šamar je i Briselu pod čijem pokroviteljstvom se vode pregovori.

Ali, zašto je Briselski sporazum važan? Sedite za jednim stolom, za jednim stolom zapravo sede velike zapadne sile, odlučuju o našim nacionalnim i državnim interesima, sada je na nama hoćemo li mi da sednemo za taj sto i da kažemo nešto ili ćemo pustiti da se o nacionalnim i državnim interesima odlučuje bez nas.

Mi smatramo da je jako važno, da smo u prilici da konačno nešto kažemo i da je jako važno to što ste vi, i dozvolićete mi, neću biti subjektivan, ali to je realnost, predsednik SPS, tada ministar spoljnih poslova kroz jedana važan nacionalni i državni projekat od priznavanja vratili pitanje Kosova i Metohije na dnevni red.

Osamnaest država je povuklo odluku o jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije, nije reč o broju. Reč je o tome da nema većine u Skupštini Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

Sa druge strane, reč je o tome da svi shvate da nema kompromisa, nema rešenja po pitanju Kosova i Metohije bez Srbije. Srbija mora da bude deo kompromisa i mora da bude deo rešenja i Srbija konačno može nešto da kaže, a ne samo da gleda kako joj otimaju deo po deo teritorije.

Da je Briselski sporazum sproveden sva ova pitanja ne bi bila moguća. I koliko je bilo incidenata, i Kurtijev cilj, naravno, jeste jasan, ukidanje bilo čega što ima veze sa srpskom državom. On je to pokazao i kroz referendum, i kroz nemogućnost Srba sa prostora KiM da se izjasni na referendum, na parlamentarnim i predsedničkim izborima.

Ali, znate šta? U svemu tome mislim da i Evropska unija treba da ima razumevanja za Srbiju onoliko koliko mi poštujemo Evropsku uniju da i Evropska unija poštuje nas. Poštujemo mi Evropsku uniju kao najvećeg investitora u Srbiji, ali uvažavajući njihove probleme bilo bi dobro da imaju razumevanja za nas, ne samo pridike, jer ukoliko bi imali samo pridike onda nemamo budućnost.

Spomenuli ste Vašingtonski sporazum. Mi ne mislimo da je on nevažan. Naprotiv. Vašingtonski sporazum je od izuzetne važnosti i značaja. Put ka Merdare, pa jel on nema značaj? Sjedinjene Američke Države su poslale svoju radnu grupu kada je reč o Gazivodu. Jedan deo je trebao da pripadne Srbiji. Ispravite me ako grešim.

Moraću da skratim da bi ostale kolege govorile.

Dakle, dve najveće nacije, Srbi i Albanci, imaju želju da uspostave dobre odnose i zato je Inicijativa „Otvoreni Balkan“ veoma važna. Ona daje nadu, ona daje šansu za prostor koji je do sada bio simbol uglavnom sukobljavanja i razmimoilaženja.

Vi ste govorili o sajmu vina i o načinu na koji je neko pokušao da prezentira sajam vina. Molim vas, pa to je sajam koji se može uporediti sa najvećim sajmovima, poput sajma u Dizeldorfu, sa 400 izlagača.

Šta je suština? Mi smo pokazali ne da možemo da idemo u korak sa svetom, nego da možemo da idemo daleko ispred njih, ali zajedno. Međusobna saradnja, dogovor i ekonomska saradnja.

Ovde se traži konkretno rešenje, ovde se traži konkretan predlog. Najpre, postavlja se pitanje zašto ne glasati za Izveštaj? Izveštaj sadrži samo činjenice. Izveštaj sadrži istinu. Valjda je istina interes svih nas. Valjda smo zbog toga danas ovde i tokom jučerašnjih dana. 27/1 JD/IR

Sa druge strane, šta je rešenje i šta je odgovor? Upravo ono, predsedniče što ste uradili u Briselu, kada ste se borili sa Kurtijevim stavovima, sa agendom Kurtijevom koju je napravio sa zemljama Kvinte sadržanih u šest tačaka. Vi jako dobro znate kako je izgledalo, nemam vremena da govorim o tih šest tačaka, ali je ključno je sačuvati mir, stabilnost.

Druga stvar, ono što ste učinili u Briselu, važno je da Srbija nudi konkretne predloge, konkretna rešenja, a neka Priština to odbije, neka EU to vidi, neka svet to vidi.

Važno je sačuvati naš narod na prostoru Kosova i Metohije i, ma koliko neki pokušali to da ismeju kada je predsednica Vlade boravila na prostoru Kosova i Metohije i kada je govorila o investicijama, važne su investicije, jer investicije znače život. One znače više radnih mesta i znači ostanak i opstanak Srba na prostoru Kosova i Metohije. Bez njih Kosovo nije srpsko.

Živela Srbija i zahvaljujem se!

Zahvaljujem.

Uvaženi predsedniče Republike, poštovani predsedniče Narodne skupštine, ne želim, odmah na početku ću reći, da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje o povredi Poslovnika, ali želim pre svega vas da zamolim kao nekoga ko po članu 27. mora voditi red na Skupštini i da ukažem na član 106. i član 107. Poslovnika o radu Narodne skupštine. Član 106, da zamolim sve da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine, pre svega imajući na umu temu o kojoj danas govorimo i da nema važnije državnog pitanja od mira, stabilnosti, kompromisa i načina na koji da odbranimo naš narod na prostoru Kosova i Metohije. Član 107. govori da treba da govorimo o tački dnevnog reda.

Koliko je nama poznato, inicijativu je više puta pokretao upravo jedan deo opozicije, verovatno misleći da predsednik Republike neće želeti da dođe u Narodnu skupštinu Republike Srbije, a pri tome su rekli da imaju i mnogo pitanja koja bi postavili predsedniku Narodne skupštine. Evo prilike za to.

Sa druge strane, kada govorimo o nekakvim rezolucijama, kada govorimo o nekakvim platformama, to je nešto što se tiče procedure i to je nešto o čemu smo razgovarali tokom jučerašnjeg kolegijuma. Dakle, da bi platforma ili rezolucija, da još jednom pojasnimo, pre svega zarad javnosti, bila deo dnevnog reda aktuelnog skupštinskog zasedanja, ona mora biti usvojena neposredno pre usvajanja dnevnog reda i mora imati većinu.

Što se tiče aktuelne sednice, dakle, ona je vrlo jasno zakazana, na osnovu člana 119. stav 2, 4. i 6. Poslovnika o radu Narodne skupštine, a za to osnov daje pre svega Zakon o Vladi, odnosno član 17. koji kaže da Vlada i u tehničkom mandatu može zakazati sednicu ili tražiti posebnu sednicu, ukoliko je reč o interesima koji se tiču potreba države. Ne vidim da ovde postoji značajniji i važniji interes.

Molimo još jednom u ime poslaničke grupe SPS sve kolege da poštujemo dostojanstvo Narodne skupštine i da govorimo isključivo o onome što danas jeste tačka dnevnog reda. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče. Još malopre, neposredno pre izlaganja kolege, javio sam se za povredu Poslovnika.

Složiću se u jednoj konstataciji. Da, potrebna su ista pravila, isti aršini, nema tu dvostrukih pravila i dvostrukih aršina i vi to primenjujete, naravno, kada je reč o strankama pozicije i kada je reč o strankama opozicije.

Ja se pozivam na član 27. i odmah da vam kažem da ne tražim da se Narodna skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi Poslovnika, ali želim da iznosim nekoliko konstatacija.

Narodna skupština Republike Srbije je glas naroda. Dakle, narod je taj koji odlučuje da li neko ima pravo ili nema pravo da učestvuje u radu Narodne skupštine Republike Srbije.

Socijalističkoj partiji Srbije nije bilo neophodno i nije bilo potrebno da snižava onaj cenzus za šta se najveći deo opozicije bunio na 3%, da bi Ivica Dačić imenom i prezimenom imao potpuni legitimitet da govori u Narodnoj skupštini Republike Srbije. Dakle, ja vas molim samo da se to poštuje.

Sa druge strane, mi poštujemo identitet svakog narodnog poslanika, ali duboko se ne slažemo sa onim što neko govori. To ne znači da ne poštujemo njegov identitet. Ne postoji ovde poslanik Preševske doline, ovde postoji poslanik Narodne skupštine Republike Srbije. Svih 250 je jednako. Potpisali smo svi zakletvu i ta zakletva jasno definiše naša pravila ponašanja i imamo etički kodeks koji smo usvojili tokom prethodnog mandata. To važi i za poslanika Kamberija kada i ovde kaže nezavisno Kosovo, ali kada i o tome govori u opštini Preševo, pozivajući takozvanu državu Kosovo da bude što prisutnija preko zamenika premijera u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Da li je on poslanik Narodne skupštine Republike Srbije ili nije, on je narodni poslanik i van ove sale. Hvala vam.

Zahvaljujem, uvaženi predsedniče.

Želeo bih da ukažem na povredu Poslovnika, član 106, da govornik može govoriti samo o tački dnevnog reda.

Čini mi se da još uvek ne shvatamo važnost i značaj teme, bar svi zajedno ne shvatamo važnost i značaj teme o kojoj danas govorimo i ne shvatamo da na balkonu sede ljudi koji treba da se vrate svojoj kući sa optimizmom, jer da nije njih na prostoru Kosova i Metohije, Kosovo i Metohija ne bi bilo srpsko. Zato nam je potreban taj konsenzus i zato nam je potrebna i ta jedinstvena poruka iz ovog doma koju će oni poneti na prostor Kosova i Metohije, Srbi koji žive južno i severno od Ibra.

Nisu došli ovde da slušaju kako legitimno izabranog predsednika Srbije, imenom i prezimenom, birala ga je Srbija, birali su ga građani Srbije. Nemojte, predsedniče, da dozvolite više, odsutan, odustao, maltretiranje. Pa, na iniciranje najvećeg dela opozicije, predsednik Republike je tu. Verovatno se mislilo da se vodi politika pod maskama i da neko ne želi da govori istinu. Ovde je vidljivo da je istina interes svih nas.

Ja vas samo molim jedno, u ime poslaničke grupe SPS, dajte da se vratimo na temu dnevnog reda, ako ne zbog mene, koji sam, evo, izneo taj predlog, bar zbog ovih ljudi koji sede gore iznad nas. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Ukazujem na povredu Poslovnika, član 27. i član 106. stav 2, da niko ne može da prekida govornika niti koga opominje, osim predsednika Narodne skupštine u slučajevima predviđenim ovim Poslovnikom.

Gospodine predsedavajući, vidite šta se dešava kada sami izazovete ovakvu situaciju, i to još prvog dana zasedanja, bez ikakve potrebe i bez ikakvog razloga. Dakle, vaš jučerašnji govor i vaša zloupotreba pozicije na kojoj se trenutno nalazite da bi promovisali svoje političke stavove kojima nije bilo ni vreme ni mesto, nije bilo za tu poziciju. Vi ste tu da bi predsedavali kao najstariji poslanik, niste izabrani, već kao najstariji poslanik. Izabrani za poslanika jeste, ali kao najstariji poslanik predsedavate. I molim vas da ovu sednicu pokušate da vratite u normalne tokove.

Govorili ste o demokratiji. Demokratija se ostvaruje na izborima. Mi smo imali predsedničke izbore, izabran je predsednik Republike, imali smo parlamentarne izbore, obzirom da je pomenuta gospođica Ana Brnabić, biraćemo Vladu Republike Srbije, ali danas nisu tema ni predsednički izbori, ni Vlada Republike Srbije, mi danas govorimo o izboru predsednika Narodne skupštine Republike Srbije i molim vas da se vratimo na temu.

Sa druge strane, takođe vas molim da razlikujete povredu Poslovnika od replike, jer povreda Poslovnika uvek ima prednost naspram replike i da ne dozvolite da kroz povredu Poslovnika narodni poslanik replicira. Zahvaljujem.

Gospodine predsedavajući, obzirom da vam je prvi radni dan na tom mestu, oprostićemo pa nećemo tražiti i nećemo insistirati da se glasa, ali verujemo da nećete više činiti povredu Poslovnika.

Morate samo shvatiti jedno, ponavljam, povredu Poslovnika možete učiniti samo vi. I kada se govori o povredi Poslovnika, poslanik se obraća vama a ne drugom poslaniku. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Član 106. Govornik može da govorimo samo o tački dnevnog reda o kojoj se vodi pretres.

Neću uzimati u obzir celo izlaganje kolege. O ekonomskim pokazateljima, o svemu onome što je govorio govorićemo kada budemo razgovarali o proklamovanim ciljevima Vlade Republike Srbije i kada budemo razgovarali o formiranju Vlade Republike Srbije, ali je izrekao jednu konstataciju koja, prosto, ne znam ni razlog, a i nema potrebe, osim da pokuša da ubere nekakav politički poen na račun Socijalističke partije Srbije, da je sramno što gospodin Dačić ovog trenutka nije prisutan u sali.

Da se razumemo, gospodin Dačić je bio predsednik Narodne skupštine Republike Srbije. Onog trenutka kada su konstituisani, kada su verifikovani mandati poslanicima on je samo poslanik, zapravo predsednik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije. Dozvolite, kada će predsednik poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije prisustvovati u sali ili ne, ostavite to na raspolaganje poslaničkoj grupi Socijalističke partije Srbije.

O rezultatima gospodina Dačića kao predsednika Narodne skupštine Republike Srbije, o značajnim procesima koji su sprovedeni ovde u parlamentu za godinu i nešto više dana, dva izuzetno važna procesa, mislim i na ustavne promene i na međustranački dijalog i mnogo važnih zakonskih predloga tokom perioda korone su najbolji rekli građani Srbije tako što je Lista Ivica Dačić – Socijalistička partija Srbije, Jedinstvena Srbija dobila 110 hiljada glasova više.

Zahvaljujem.

Gospodine Jankoviću, 103, 108, 109.

Želim samo proceduralno da pokušam da vam pomognem jer vidim da vam ne ide, ili ste se previše umorili ili je popustila koncentracija ili je nešto drugo u pitanju. Ne bih želeo da verujem da je nešto drugo i da želite da imate dvostruke standarde i aršine, u to ne želim da verujem zaista.

Hajde samo da definišemo neke stvari. Povreda Poslovnika i obraćanje vama i vi možete da je učinite, ponavljam vam to, ne može direktno obraćanje poslaniku. Na povredu Poslovnika ne možete davati repliku. Ne možete jednom poslaničkom klubu dati dve povrede Poslovnika, a onda se setiti da treba da date i repliku.

Član 103. kaže, da povredu Poslovnika dajete onog trenutka kada je ona učinjena. Ukoliko je ne date tada ne možete više dati povredu Poslovnika. Član 108 kaže, da se morate starati o redu na sednici Narodne skupštine Republike Srbije. I, član 109. vam daje mogućnost, kao što ste to učinili u slučaju gospodina Arsića i konkretno ostalim slučajevima, pa i nama ako pravimo nekakav problem, da sankcionišete poslanike da bi se vratili na ono što jeste suština, a suština je izbor predsednika Narodne skupštine Republike Srbije. Zahvaljujem.

Ne želim da se Skupština u danu za glasanje izjasni o ukazanoj povredi.