Zahvaljujem, uvažena potpredsednice Narodne skupštine gospođo Jevđić.
Poštovani ministre Mali, dame i gospodo narodni poslanici, pa kao što ste rekli u uvodnom izlaganju, uvaženi ministre, u protekle dve jako teške godine, godine kada se Srbija suočavala i dalje se suočava, nažalost, sa najvećim zdravstvenim izazovom, čiji se kraj još uvek ne nazire, Srbija je izdvojila 8,7 milijardi evra ili nešto preko 18% BDP-a, kao podršku usled izazivanja negativnih posledica pandemije, podršku koja je bila usmerena, pre svega, ka građanima i, pre svega, ka privredi.
S druge strane Srbija, je jedina država u svetu, u to sam potpuno ubeđen, vi me ispravite ako grešim, jedina država u svetu i u Evropi koja je ovoliki teret krize, sagledavajući iznos sredstava koji je izdvojen, sagledavajući pakete pomoći koje su usmerene ka građanima i ka privredi, dakle, jedina država u svetu koja je ovoliki teret krize prihvatila na sebe. Ali, imali smo vrlo jasno i precizno definisane ciljeve. Prvi cilj da se ne ugrozi makroekonomska stabilnost, drugi cilj da se sačuva svako radno mesto, da se sačuva nivo zaposlenosti u Srbiji, treći cilj, naravno, životni standard građana i četvrti cilj, privreda. Pomagalo se najpre malim i srednjim preduzećima, a zatim je pomoć dolazila i do velikih preduzeća.
Uspeli smo u periodu koji je iza nas, upravo zahvaljujući ovim merama, da zadržimo privredu na stabilnim nogama, što je od izuzetne važnosti i značaja i u najtežoj godini, imali smo najvišu stopu privrednog rasta od 1%, što je izuzetno važno.
Tri ključna pitanja su uglavnom provejavala u ove protekle dve godine, a i danas su ta tri ključna pitanja nešto što vas uvek pitaju, naročito u periodu pandemije, čiji se kraj još uvek ne nazire i usled izazivanja negativnih posledica.
Prvo pitanje je da li je bilo otpuštanja? Drugo pitanje je da li je bilo zatvaranja fabrika? Treće pitanje je uvek da li su strani investitori odustali od ulaganja?
Na sreću, ne na sreću, već pre svega zato što se ova Vlada ponašala odgovorno i ozbiljno, odgovor na sva tri pitanja je ne. Ne da nije došlo do smanjenja nivoa nezaposlenosti, već smo sa rekordnih 25,9% nezaposlenosti došli do istorijskih 9% 2020. godine.
Kada je reč o otvaranju fabrika, koliko je meni poznato, otvoreno je preko 150 fabrika. Dakle, nismo zatvarali, već su otvarane fabrike.
Kada je reč o stranim direktnim investicijama u godini kada je bilo najteže, strane direktne investicije su iznosile tri milijarde evra, čini mi se. Nije slučajno što "Fajnenšl Tajms" već nekoliko godina unazad Srbiju rangira i svrstava u red država koje su najprivlačnije i najatraktivnije investicione destinacije.
Dakle, sistem je funkcionisao onda kada je bilo najteže i ne samo da je sistem funkcionisao, nego ono što je izuzetno važno, sistem je uspeo da ostvari značajne rezultate. Vi možete u politici uvek da pokušate nešto da izmanipulišete, kao što se danas manipuliše sa ovih 100 evra, o tome ću nešto kasnije. Vi možete da pokušate da manipulišete, ali kada govorite o ekonomiji, kada govorite o brojkama, o ciframa, nema tu manipulacije. Brojke su egzaktne. Tu ne možete da slažete. Ne možete da kažete da minimalna cena rada, recimo, u 2012. godini je bila 102 dinara, od aprila 115 dinara, a da je, recimo, od 1. januara 2021. godine uvećana za 6,6%, što je 32.126 dinara, a u 2022. godini iznosi 35.012 dinara, što je povećanje čak za 9,4%.
Ne možete da kažete da prosečna plata neto u dinarima 2020. godine iznosila je 60.073 dinara. Podsetiću, vraćam na 2012. godinu, tada je iznosila 41.377 dinara, da smo upravo u periodu teške situacije, u periodu pandemije uspeli da povećamo plate zdravstvenih radnika, i to od 1. januara 2021. godine za 5%, dok su plate ostalih zaposlenih u javnom sektoru rasle najpre za 1,5%, pa 3,5% i to od aprila 2021. godine. A od januara 2022. godine plate zaposlenima u zdravstvenim ustanovama, Ministarstvu odbrane, zaposlenima u ustanovama socijalne zaštite, zdravstvenim radnicima u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija i zdravstvenim radnicima u Zavodu za sport i medicinu sporta Republike Srbije plate su uvećane čak za 8%, dok su plate ostalih budžetskih korisnika uvećane za 7%. To su činjenice. To ne možete da sakrijete. I to su rezultati koji su ostvareni upravo zato što se vodila jedna odgovorna i ozbiljna ekonomska politika.
Krajem januara ili početkom februara 120.000 zdravstvenih radnika dobilo je po 10.000 dinara. Najpre smo imali mlade koji su dobili prvih 100 evra od 16 do 19 godine i za one koji su tada kritikovali, najbolji odgovor na to pitanje je broj mladih koji se tada prijavio, a to je 1,19 miliona mladih ljudi se prijavilo za tih 100 evra.
Zatim, kao rezultat želim da istaknem i prosečnu penziju u dinarima. Ona je, recimo, 2012. godine iznosila 23.024 dinara, dok 2021. godine, od 1. januara po švajcarskom modelu, dolazi do povećanja penzija od 5,9%, ukupno povećanje penzija u periodu od 2012. do 2021. godine je, recimo, 30,9%. Od 1. januara 2022. godine penzije su uvećane za još 5,5%. Pored toga, svi penzioneri su u februaru mesecu dobili jednokratnu pomoć od 20.000 dinara, o čemu ste vi govorili u uvodnom izlaganju.
I ja sam potpuno ubeđen da ćemo mi uspeti da dostignemo onaj konačan cilj i krajnji cilj, a to je „Srbija 2025“, kada će prosečna neto zarada u Srbiji biti 900 evra, a kada će prosečna penzija u Srbiji biti 430 evra, jer je trasiran dobar put. Što se tiče nezaposlenosti, već sam rekao, istorijski maksimum 2012. godine 25,9%, da bi došli do istorijskog minimuma na 9%.
Bruto društveni proizvod sam takođe pomenuo, javni dug je iznosio na kraju oktobra ove godine 29,61 milijardu evra ili 56,5% BDP, što je manje od nivoa Mastrihta od 60%. Dakle, imamo kontrolisani javni dug.
Strane direktne investicije, već sam rekao, tri milijarde evra u godini kada je najteže. U Srbiji se trenutno gradi oko 1.300 kilometara autoputeva i brzih saobraćajnica, a samo u prethodnih pet godina, tačnije u periodu od 2016. do 2020. godine urađeno je 5.000 kilometara puteva što lokalnih, državnih, regionalnih. Ono što je takođe važno kada govorimo o infrastrukturi, dakle danas se u Srbiji radi 12 autoputeva i to jeste krvotok Srbije, 12 autoputeva u koje je uloženo 3,8 milijardi evra.
Dakle, Srbija je danas jaka i ekonomski stabilna, ali moram da se vratim na period koji je daleko iza nas, 2014. godinu. Dakle, Srbija danas jeste jaka i ekonomski stabilna upravo zahvaljujući reformskom kursu Vlade Republike Srbije koji je započet 2014. godine, a to je tada bio hrabar, ali politički nepopularan potez. To je onaj period ako se sećate kada su nam vikali da otimamo penzije, da otimamo plate, kada su isto podnošene krivične prijave.
Nama socijalistima su tada govorili da smo izgubili identitet, a mi smo samo vrlo jasno rekli - mi jesmo socijalisti, ali ne možemo da budemo socijalisti utopisti. Dakle, između dva puta, kada govorimo sa finansijskog aspekta, dakle, puta koji je neminovnost, nešto što morate da učinite da bi došlo do ekonomskog oporavka i puta koji je spisak lepih želja i ukoliko bi se taj spisak lepih želja u praksi i ostvario, došli bi do finansijskog bankrota i finansijskog kraha, mi biramo ono što jeste interes građana Srbije.
Dakle, to su bile ekonomske mere za budućnost Srbije, ekonomske mere za spas srpske ekonomije. Žao mi je što tada to nisu shvatili. Inače, SPS je više puta pomenula da mi kao poslanički klub svakako podržavamo ekonomsko-socijalnu odgovornu politiku koju vodi Vlada Republike Srbije, jer to je politika koja u svom središtu ima čoveka, ima građanina Srbije.
Sa druge strane, dakle danas govorimo o tome da se pored toga što se vodilo računa o najstarijoj populaciji, jer tačno je, oni jesu prošli kroz jedan težak period ove dve godine i u februaru mesecu evo izdvojena je jednokratna pomoć od 20.000. Nadam se da uz ovakvu ekonomsku politiku moći ćemo i u periodu koji je pred nama da gledamo sa optimizmom, ali danas govorimo o tome da po drugi put se pažnja posvećuje jednoj mlađoj generaciji, period od 16 do 29 godina. To je tih drugih 100 evra koji se izdvajaju za predstavnike mlađe generacije i mnogo je dobro, ministre, da mladi shvate da neko brine o njima, pa makar to bilo i tih 100 evra. Oni jesu izgubili te dve godine, ali je važno, psihološka svest, važno je da ulijemo optimizam tim mladim ljudima da država na ovaj način brine o njima.
Ovo nije populistička mera, ovo nije politička proklamacija, ovo je nešto što je opšti interes. Da se razumemo, da je ovde danas Fiskalni savet, on bi sigurno rekao kao i za onih 100 evra kada smo doneli odluku da podelimo svim građanima Srbije, rekao da ta mera ne valja, da imamo, da moramo da imamo selektivan pristup, da li je tako? Pretpostavljam da bi tako nešto rekli, a nisu mogli svoje zaposlene da ubede da ne uzmu tih 100 evra, dakle one koji su sastavili taj izveštaj.
Ja sam zamolio gospodina Petrovića da mi kaže kako se osećaju njegovi zaposleni kada dobiju tih 100 evra u periodu kada su sastavljali izveštaj, dobili su tih 100 evra, pošto sam imao spisak da su dobili i da su uzeli, nisu se ustručavali, prijavili su se? Dakle, samo je bilo potrebno i neophodno da mi kaže kako su se osećali.
Znate, sve je lepo gledati iz udobne fotelje u kojoj imate sigurnu platu i ja ne želim ni jednog trenutka da vršim pritisak na nezavisna i regulatorna tela, ne. Mi smo tu da pomognemo rad nezavisnih i regulatornih tela, da ih ojačamo, da ih osnažimo, ali isto tako smo tu da ukoliko postoje različita mišljenja povedemo debatu sa njima. Možda su oni u pravu, ali mora se znati nivo odgovornosti. Jednu odgovornost ima izvršna vlast, jednu odgovornost ima Fiskalni savet i zna se koja je mera te odgovornosti i drugu odgovornost imamo mi kao poslanici, mi koji smo glas naroda i mi koji predstavljamo građane Srbije.
Znate, više puta sam gospodinu Petroviću rekao da ta usko stručna politika nije čarobni štapić i to što, te analize koje vreme pojede i demantuje ne rešavaju aktuelne probleme, voleo bih da siđu među narod i da sa građanima porazgovaraju o tome kako se građani osećaju i koliko im je pomogla ili im nije pomogla ta mera od 100 evra.
Naveo sam to jer sam potpuno ubeđen da bi kritikovali i ovu meru, ali pošto nema njih, oni su izostali, pojavila se neka kvazi-opozicija koja kritikuje i kažu da je ovo kupovina glasova. Zašto na taj način potcenjuju i ponižavaju mlade ljude? To je potcenjivanje i ponižavanje mladih ljudi. Zar oni misle, mi da smo hteli, ministre, mi smo mogli ovih 100 evra isplatiti pre izbora, da li je tako, ali ovo se isplaćuje u junu nakon parlamentarnih, predsedničkih i gradskih izbora. Danas samo donosimo odluku da želimo da pomognemo mladim ljudima. Zar neko misli da na taj način može da kupi izbore?
Čekajte, ako neko ima takvo razmišljanje i još dolazi iz redova opozicije koju predstavlja tamo neki lider, neću da se bavim njim, koji ima mnogo novca, on je već pobedio na ovim izborima, da li je tako? On ima toliko novca taman da je pobedio i ne znam čemu onda briga? Zašto onda pozivi na proteste, zašto onda priča da su izbori pokradeni kada on, čovek, ima novac, on će da kupi to, da li je tako? Mi nemamo toliko novca, ali on svakako ima. Ako ima za jedan dobar, onako osrednji fudbalski klub, sigurno ima i za to, daleko više. On će da kupi izbore, nema brige za njih. Ne znam zašto tolika briga i potcenjivanje i ponižavanje mladih ljudi? Znate, pitanje izbora za SPS i naše koalicione partnere iz JS je uvek bilo pitanje odgovornosti i uvek je bilo pitanje ozbiljnosti.
Da li u ove dve reči prepoznajete bilo kojeg od ovih lidera opozicije? Gde je odgovornost? To što ćete da se sakrijete iza nečijeg lika i dela? Čekajte, ako ste lider nekakve opozicije građani od vas očekuju - izađite na izbore imenom i prezimenom, ponudite alternativu, ponudite program. Čemu skrivanje iza drugih imena, čemu izmišljanje drugih imena?
Znate, čuo sam jednu vrlo interesantnu digresiju na sve to kako se došlo do predsedničkog kandidata jedne od opozicionih političkih partija. Kaže - to je nasilje, to vam deluje kao nasilje u porodici, s tim što to nasilje još uvek nije i ne sme da prijavi. Da li vi u drugoj reči ozbiljnost sagledavate bilo koga od opozicije?
Dakle, maltretirali su nas ovde nekoliko meseci. Tražili su nam sve moguće. Sve su dobili, sve smo prihvatili, da bi oni pre nekoliko dana objavili javni konkurs, pa oni nemaju ni čuvare kutija. Oni objavljuju javni konkurs da bi popunili mesta da imaju nekoga na biračkom mestu da čuva kutiju, pa zar su to ozbiljne političke partije?
Znate šta, ja sam sve čuo, ali da opozicija, kao alternativa, izlazi sa programom - rušićemo ovo, zabranićemo ovo, usvojićemo rezoluciju o revanšizmu, tu će biti i lustracije i svega, pomerićemo spomenik.
Evo sad - odnos prema mladima. Da vas podsetim odnos prema Kosovu i Metohiji, odnosno severnom delu Kosova i Metohije kada su rekli da je Srpska lista kriminalizovana, a za tu listu glasa 99,9% građana naših građana koji žive na prostoru severa Kosova i Metohije. Pa, vi kriminalizujete ceo sever Kosova i Metohije i šaljete takvu poruku u svet. Identična situacija kao sa Republikom Srpskom. I onaj film koji se nedavno javio, ali to je njihov odnos prema građanima Republike Srpske.
Mi sa našim narodom iz Republike Srpske zajedno obeležavamo i uvek ćemo obeležavati sve važne datume. Ali mene ne čudi njihov odnos prema građanima iz Republike Srpske ako imate na umu činjenicu da je nosilac liste jedne od opozicionih političkih stranaka, nazovite ih, ili koalicija neko ko je potpisao rezoluciju u kojoj se kaže da je Srbija genocidna država, a Srbi genocidan narod. Dakle, apsolutno me ništa ne čudi.
Zamislite čuda ako vam kažem da ih ima i u Crnog Gori i videćete kada se sve ovo rasvetli i kad maske padnu do kraja videćete koliki je uticaj, ministre, „Vijesti“ na onu destabilizaciju koja se danas dešava u Crnoj Gori, a vi jako dobro znate ko je vlasnik „Vijesti“, ko je od Soroša kupio „Vijesti“, neko ko je uticao da se dođe do određenih kadrovskih rešenja i to izuzetno važnih kadrovskih rešenja.
Dakle, to su oni, što gore po Srbiju to bolje po nas. Hajde da destabilizujemo region biće bolje nama. Pokušaćemo sa našim prijateljima sa zapada ili međunarodne zajednice, već ćemo nekoga naći. Ako smo propali u Briselu, pa otići ćemo šta nas košta, novac nas ništa ne košta, otići ćemo do Vašingtona da lobiramo američke kongresmene. Šta nas košta na jedan dan? To je ovdašnja opozicija, ali da se vratim naravno na temu. Dakle, svakako u danu za glasanje Poslanička grupa SPS će podržati ovaj zakonski predlog. Već sam naveo razloge zašto.
Molim vas, ministre, verujem da ćete i u narednom mandatu, ako ne neku višu funkciju, obavljati sigurno funkciju ministra finansija, da se držite one valute, ono o čemu ste govorili sve vreme tokom ovog saziva da svaki uloženi dinar, bez obzira šta kaže Pavle Petrović ili bilo ko, držite se onog trasiranog puta koji smo definisali ovde u Skupštini, pandemiju ćemo da završimo, proći će do juna, ali svaki uloženi dinar u povećanje plata, penzija, u životni standard građana i u infrastrukturu, ono što se uradili kada je reč o budžetu za 2022. godinu jer nema ekonomskog bez infrastrukturnog razvoja. Zahvaljujem.