Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, ispred Poslaničke grupe SPS - JS baziraću se iz ovog seta zakona više na Predlog zakona o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma.
Razlozi za donošenje ovog zakona proizilaze iz neophodnosti da se spreče štetne posledice po rad organa i organizacija koje su nadležne za borbu protiv pranja novca, finansiranja terorizma i drugih oblika kriminala, a pre svega organizovanog, i finansijskog kriminala i korupcije.
Naime, naše članstvo u Egemont grupi, međunarodnoj organizaciji za finansijsko obaveštajne službe, u okviru koga Uprava razmenjuje podatke sa još 108 država sveta, podrazumeva što skorije usaglašavanje zakonodavstva sa međunarodnim standardima, naročito u oblasti sprečavanja finansiranja terorizma.
Zadržavanje punopravnog članstva u Egemont grupi je od presudnog značaja i za rad svih organa koji su nadležni za borbu protiv kriminala, imajući u vidu da su pranje novca i finansiranje terorizma u najvećoj meri međunarodna krivična dela i da se borba protiv njih na nacionalnom planu ne može zamisliti bez efikasnije međunarodne saradnje.
Ako Republika Srbija ne donese zakon kojim se propisuju preventivne mere u borbi protiv finansiranja terorizma i međunarodne razmene podataka na tom planu članstvo Uprave u ''Egemont'' grupi biće suspendovano, tako da će se na taj način obustaviti celokupna veoma intenzivna i razgranata međunarodna saradnja i razmena informacija. A, ostanak u članstvu u Egemont grupi zavisi od usvajanja zakona koji će obuhvatiti preventivne mere protiv finansiranja terorizma i dati mogućnost Srbiji da razmenjuje podatke sa stranim finansijsko – obaveštajnim službama.
Komitet Saveta Evrope ''Manival'' vršiće procenu mere i radnji koje Republika Srbija preduzima u borbi protiv pranja novca i finansiranja terorizma.
Taj postupak procene i ocene koju naš sistem bude dobio su od izuzetne važnosti za državu, te je neophodno da od početka tog postupka Republika Srbija usvoji i ovaj zakon, kao i da otpočne njegova primena, kako bi se procenili njegovi pozitivni efekti.
Pored toga, donošenje novog zakona je jedan od preduslova i prioriteta koji su postavljeni u okviru procedura donošenja seta zakona za ukidanje viznog režima sa Evropskom unijom, te se iz tih razloga i predlaže njihovo što hitnije usvajanje.
Moram da naglasim da je kao punopravna članica Ujedinjenih nacija Republika Srbija u obavezi da usaglasi i svoju zakonsku regulativu sa ratifikovanim konvencijama te međunarodne organizacije. Predlogom zakona ne predviđa se obrazovanje novih, već korišćenje postojećih resursa i kapaciteta kod nadležnih državnih organa.
Za primenu ovog predloga zakona potrebno je obezbediti sredstva iz budžeta Republike Srbije. Budući da je opredeljenje naše zemlje punopravno članstvo u Evropskoj uniji, Srbija se nalazi u procesu usaglašavanja i prilagođavanja zakonskih propisa, sa zahtevima i standardima Evropske unije. Predlog ovog zakona je u potpunosti usaglašen sa standardima, tj. propisima Evropske unije.
Osnovni cilj donošenja novog zakona je sprečavanje pranja novca i finansiranje terorizma, sastoji se u unapređenju postojećih sistema otkrivanja i sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma i usaglašavanju zakona sa svim međunarodnim standardima u ovoj oblasti. Znači, poslanička grupa SPS - JS će podržati ovaj zakon, u načelu, kao i ostale zakone iz ovog seta. Hvala. (Aplauz.)

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi predsedniče Vlade, poštovani ministre, poznato je da svaka kriza najdublje i najteže posledice ostavlja po najsiromašnije slojeve stanovništva, a to su kod nas pre svega deca, samohrani roditelji, porodice sa dvoje i više dece, bolesni, penzioneri, seosko stanovništvo, izbegla i raseljena lica.
Ove kategorije stanovništva ionako teško žive, a produbljivanjem krize kod nas njihov položaj bi se još drastičnije pogoršao. Kada se tranzicija vremenski poklopi sa velikom svetskom krizom, kao što se to dešava sada kod nas, onda siromaštvo postaje još vidljivije i sa drastičnijim posledicama.
Poslanička grupa SPS - JS smatra da Vlada Republike Srbije ima veliku odgovornost za blagovremeno preduzimanje sistemskih mera kojima bi se posledice krize ublažile.
Zato bih predsedniku Vlade da postavim sledeće pitanje: da li Vlada u sklopu programa mera za ublažavanje posledica svetske ekonomske krize planira donošenje posebnog socijalnog programa, odnosno mera za zaštitu najsiromašnijih i najugroženijih kategorija stanovništva? Hvala.

Poštovana predsedavajuća, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarka, molim vas, pošto je ovde tema Kosovo i Metohija, ona nesrećna tema koju stalno zarad skupljanja političkih poena iznosimo i zloupotrebljavamo za skupštinskom govornicom... Trenutno sam aktuelni zamenik predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju.
Nažalost, taj odbor nema još uvek predsednika, ne bih da polemišem na tu temu, iz kojih razloga. Znamo šta se sve dešavalo u proteklom periodu.
Što se tiče zakazivanja sednica, u mojoj nadležnosti je da ih zakazujem. Ne bih želeo da se te sednice Odbora, kao i neke kojima sam ja predsedavao... Moram da iskoristim trenutak da obavestim i javnost, a i poslanike koji ne znaju, to su vrlo mučne sednice, po meni, na kojima se vodi rasprava koja nije konstruktivna i ne vodi u pravcu poboljšanja života Srba na Kosovu i Metohiji.
Uvek sam se zalagao za to da se pitanje Kosova i Metohije rešava konsenzusom. Što se tiče zakazivanja sednica Odbora, kada sam postao zamenik predsednika rečeno mi je od strane starijih kolega da se to ranije sve dogovaralo, znači, ne vidim nijedan razlog zašto se ne bismo dogovorili, održali sednicu i dogovorili dnevni red.
U principu, kao pripadnik vladajuće većine, moram pre svega da ovde izrazim veliku strepnju i zebnju. Sada će čuti i građani Srbije koji nemaju možda priliku da čitaju "Jedinstvo", koje se distribuira i prodaje i na kioscima po Beogradu, a i po Kosovu i Metohiji, list gde na naslovnoj strani imamo ministra za Kosovo i Metohiju i, naravno, poslanike iz vladajuće koalicije i ostale državne funkcionere koji se bave životom ljudi na prostoru Kosova i Metohije, a na zadnjoj strani je jedan oglas gde se apeluje "Svi ste nam potrebni, postanite deo kosovskih bezbednosnih snaga", gde su potpisani jedan Albanac, jedan Srbin i mislim da je ovo Turčin.
To je prosto nedopustivo i to je pitanje za Ministarstvo kulture.
Ovaj list finansira država Srbija. Mislim da ovaj list kod naroda može samo da izazove konfuziju i zabunu, jer tu su državni funkcioneri, a onda na kraju imate ovaj oglas. Možda je to plaćeno, ali je prosto nedopustivo da ima znak kosovskih snaga, ako se celo državno rukovodstvo, na čelu sa Borisom Tadićem, i Vlada Srbije apsolutno protivi formiranju tih bezbednosnih snaga. Te bezbednosne snage ne mogu da donesu stabilnost u regionu, to je svima jasno, pripadnici tih kosovskih bezbednosnih snaga treba da budu teroristi koji su bili u kosovskom zaštitnom korpusu. Znamo da nisu dali nikakve rezultate.
Ono što je za nas bitno jeste da mi i dalje insistiramo na sprovođenju Rezolucije 1244, koja nam garantuje integritet i suverenitet nad prostorom Kosova i Metohije.
Stvarno bih zamolio, da više ne bih polemisao za skupštinskom govornicom na tu temu, apelujem na opoziciju i na Srpsku radikalnu stranku da što pre, ja sam spreman, ako treba, u toku dana, pošto, koliko je meni ....
(Predsedavajuća: Tri minuta je i trideset sekundi.)
... završavam, koliko je meni preneto, mesto predsednika Odbora za Kosovo i Metohiju pripada Srpskoj radikalnoj stranci; ja bih molio da se konačno šefovi poslaničkih grupa dogovore šta ćemo sa tim odborom. Mislim da on treba da funkcioniše i da ima svog predsednika. Hvala.

Uvažena predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre, misija Euleksa na KiM se raspoređuje prema odluci UN, koje su uvažile sve zahteve Srbije da ta misija bude statusno neutralna, da ne sprovodi plan Martija Ahtisarija i da poštuje Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti.
Dolazak ove misije znači da je plan Martija Ahtisarija konačno stavljen ad akta. Očekujemo da se Euleks bavi pitanjima koja su izuzetno važna za srpski živalj na KiM. To je tehnička, a ne politička misija. To znači da treba da se bavi životnim pitanjima izuzetno važnim za opstanak Srba u Pokrajini.
Da li je politika Vlade Srbije pogrešna, kako se danas čulo sa ove govornice ili je u pitanju politika koja zaista želi da štiti interese Srba na KiM i interese Srbije, mislim da je krajnje vreme da pre svega u interesu opstanka Srba na KiM sprovodimo politiku u kojoj se nećemo inatiti sa svetom, kojom nećemo praviti neprijatelje i koja nas neće deliti na pravoverne i grešnike.
Verujem iskreno da nikome u ovoj sali nije stalo da Srbija propada, da izgubi teritoriju, već je interes svih napredak zemlje. Misija Euleks je statusno neutralna, ne sprovodi plan Marti Ahtisarija i to tvrde čelnici ove misije i to tvrde UN. Suprotno govore samo albanski političari i deo srpske opozicije. Zašto? Razumem da je to u interesu albanske političke oligarhije, ali pitam se i pitam sve nas - zašto je nekome u Srbiji u interesu da revitalizuje plan Martija Ahtisarija.
Ovakva rasprava naravno da ima odjeka u južnoj srpskoj pokrajni. Ona unosi dodatne konfuzije kod Srba na prostoru KiM. Kome ovo koristi? Opozicionim strankama kojima KiM služe kao instrument stranačke borbe. U ovom parlamentu bi svakome trebalo da bude jasno da KiM nije stranačko, već državno i nacionalno pitanje od najvećeg značaja. Molim vas da svi budemo svesni toga.
Na nama je da izaberemo hoćemo li stalno davati autogolove, hoćemo li da KiM koristimo samo u stranačke svrhe ili hoćemo južnu pokrajnu i položaj Srba u njoj braniti paljenjem carinskih punktova i ambasada, stvaranjem haosa, podsticanjem straha, ili ćemo odabrati drugi put, a to je put mira, razuma i razgovora.
Hoćemo li akcije na odbranu Kosova prepuštati navijačima ili ćemo imati dugoročnu državnu strategiju i ozbiljne planove, diplomatsku, ekonomsku i političku borbu za KiM?
Politički uslovi za dolazak Misije Euleksa su ispunjeni i predstoji nam veliki posao. Dolaskom ove misije znatno će se ojačati uticaj Srbije u južnoj srpskoj pokrajni. Smatram da bi Srbija trebalo da ojača veze sa mirovnom misijom u pokrajni.
Naš odnos prema Euleksu zavisiće od njegovog rada i njegovog ponašanja. Ukoliko Euleks bude izvršavao svoje zadatke i ukoliko rešava goruće probleme može da računa na podršku, ozbiljnu saradnju i podršku države Srbije. Verujem da ćemo zajednički moći da olakšamo kosovsku svakodnevicu.
Glavni motiv je da se isprave istorijske nepravde, da se osigura potpuna bezbednost za sve na KiM, da se svakome vrati imovina koja je uzurpirana, ali i da se oni koji su počinili zločine nađu pred licem nepristrasnog i objektivnog pravosuđa.
Naš cilj je da se na KiM ostvari vladavina prava, potpuna sloboda za najugroženije, a to su na KiM Srbi. Cilj je život bez straha i strepnje na prostoru KiM. Očekujemo da Euleks načini ozbiljan iskorak u obezbeđivanju sigurnosti Srba i svih onih koji su ugroženi na KiM . Takođe očekujemo da Euleks osigura slobodu kretanja, pravne slobode, povratak uzurpirane imovine i pomogne proces povratka više od 200 hiljada raseljenih lica.
Zadatak Euleksa je da suzbije sve vidove kriminala i ekstremizma u južnoj pokrajni, koji su osnovni uzrok nesigurnosti srpskog življa. Posebno smatram da Euleks mora da se suprotstavi, pre svega, etnički motivisanom kriminalu.
Molim vas, nemojte da mi otežavamo položaj Srba na prostoru KiM. Hvala na pažnji.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, poštovani ministre, predloženi zakon o udruženjima prvi je u setu akata koji u narednom periodu treba da reguliše široko polje udruživanja građana, čime bi se konačno premostio pravni akt i vakuum koji datira više od dve decenije.
Promenjen je društveni ambijent, drugi sistem vrednosti, ali evropska praksa moderne demokratije nalaže stvaranje novog zakonskog okvira, gde bi se jasno definisalo mesto, svrha i uloga udruženja građana.
Polazeći od savremenih iskustava Evrope i zemalja u okruženju, zakonodavac je uneo i specifičnosti našeg društva, ali i potrebu jasnog određenja udruženja građana u Srbiji. Mada bi putem podzakonskih akata moralo da se uspostavi jedno regulatorsko telo, koje bi artikulisalo prave vrednosti posla kojim se udruženja bave. Najpre zbog činjenice da u društvu postoje već tradicionalna udruženja sa višedecenijskom bogatom tradicijom, do onih koja su više kao inicijativa za promenu društvenih odnosa prema problemima koji se svakodnevno manifestuju u dinamici tranzicionog društva.
Posebnu grupu ovih organizacija predstavljaju fenomenološka udruženja, koja su stvarana samo sa jednim ciljem, od kojih su neka nažalost korišćena i za političke potrebe rušenja vlasti, što bi u narednom periodu trebalo da bude jasna linija razgraničenja između opštedruštvenog delovanja za određenu društvenu grupu ili celokupno društvo i uskostranačkih interesa određenih političkih elita, koje bi da ostvare svoje ideje putem šireg fronta, uglavnom putem propagande.
Zato treba jasno napraviti razliku između političkog i delovanja organizacija udruženja građana za dobrobit šire društvene zajednice. Statusna određenja, kao jasan program i statut u skladu sa Ustavom, moraju biti izvor prava i obaveza svakog udruženja. To treba da se odnosi i na strane organizacije, ali i na njihove ovdašnje filijale, gde se mora učiniti potpuno jasna priroda posla, ali i domašaj rada ovih udruženja. U ovom segmentu je zakonodavac dosta liberalan, što iziskuje jasno definisanje u kojim segmentima i kojim potrebama našeg društva ove organizacije treba da se bave.
U zakonskom predlogu nije jasno definisano do koje mere udruženja mogu biti profitne organizacije, kao i pod kojim uslovima može udruženje da ima pravo raspolaganja na nepokretnostima u društvenoj i državnoj svojini.
Metod podržavljenja imovine nije svojstven evropskoj praksi, ali ako se to mora činiti, valjalo bi krenuti od prethodnih statusnih promena društvenih organizacija s početka devedesetih godina. To pre svega, jer su pojedine najpre omladinske organizacije i asocijacije bez jasnog zakonskog okvira otuđivale imovinu koja im de fakto, a sada i de jure nije bila u vlasništvu.
Tu, naravno, ne treba mešati vlasništvo političkih stranaka, koje se nikako ne može podvesti pod celokupnu imovinu bivših društveno-političkih organizacija, pošto je imovina jasno razgraničena još početkom poslednje decenije prošlo veka.
Stoga je važno da Direkcija za imovinu Republike Srbije jasno odredi prirodu, ali i izvor prava i nadležnosti nad imovinom, kako bi se izbegao dosadašnji voluntarizam u tumačenju neustavnih odredaba revolucionarnih zakona posle tzv. demokratskih promena.
Sa ovim nedorečenostima, ali i pravnim prazninama koje stoje u predloženom zakonu, treba jasno definisati putem podzakonskih akata novi ambijent za neometan rad i razvoj društvenih organizacija, udruženja građana i celokupnog nevladinog sektora.
Zato i treba zakonski projekat podržati, ali uz sve prednosti koje će biti unete ili u finalni oblik zakona o udruženjima ili drugim zakonskim ili podzakonskim aktima koji će definisati pojedine delove materije kojom se ovaj zakon bavi. Hvala.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre, nakon pet godina primene Zakona o javnim nabavkama nastala je potreba za donošenjem novog, u cilju otklanjanja nedostataka koji su uočeni u praktičnoj primeni postojećeg zakona i radi utvrđivanja novih rešenja koja će omogućiti naručiocima javnih nabavki brže sprovođenje postupaka javnih nabavki i efikasniju zaštitu njihovih prava. Novim predlogom zakona eliminiše se kolizija između pojedinih odredaba i u njemu je primenjena evropska regulativa, u cilju efikasnije implementacije zakona.
Prvi deo zakona sadrži osnovne odredbe u kojima je definisan predmet zakonskog uređivanja. Precizirano je značenje najčešće korišćenih izraza i pojmova, utvrđen je predmet ugovora o javnoj nabavci, utvrđene su javne nabavke na koje se zakon ne odnosi, utvrđena su načela javne nabavke i uređena je zaštita podataka; propisano je pravilo o upotrebi jezika i valute koji se primenjuju u postupku javne nabavke i, što je najbitnije kod ovog zakona, uređen je i način suprotstavljanja korupciji u ovoj oblasti.
U ovom delu zakona sadržane su odredbe kojima se uređuje predmet ugovora o javnoj nabavci, koji može biti nabavka dobara, nabavka usluga i nabavka radova.
Zakonom je utvrđeno da se postupci javnih nabavki sprovode u skladu sa sledećim načelima. Prvo načelo je načelo ekonomičnosti i efikasnosti, što podrazumeva da će se postupak javne nabavke sprovoditi i izbor ponuđača vršiti u rokovima i na način propisan ovim zakonom, sa što manje troškova vezanih za realizaciju javne nabavke. Drugo načelo je načelo obezbeđivanja konkurencije među ponuđačima, što znači da naručilac ne može u postupku ograničavati konkurenciju među ponuđačima, niti može neopravdano sprovoditi restriktivni postupak i postupak sa pogađanjem. Treće načelo je načelo transparentnosti u postupku javne nabavke što, u smislu zakona, znači da se javni poziv za dostavljanje ponuda objavljuje u "Službenom glasniku", a ako vrednost javne nabavke prelazi iznos od 50.000.000 dinara za dobra i usluge, odnosno 200.000.000 dinara za radove, javni poziv se objavljuje i na veb-sajtu Uprave za javne nabavke. Četvrto načelo je načelo jednakosti ponuđača, što podrazumeva obavezu naručioca da u svim fazama postupka javne nabavke obezbedi jednak tretman svim ponuđačima.
Bitan segment je da je antikorupcijskim pravilima utvrđena obaveza naručioca da odbije ponudu ako ima na raspolaganju verodostojan dokaz da je ponuđač pokušao da podmiti člana komisije za javnu nabavku, lice koje je učestvovalo u pripremi dokumentacije za javne nabavke, lice koje je učestvovalo u planiranju javne nabavke ili neko drugo lice, kako bi na njih izvršio uticaj u cilju da dozna poverljive informacije ili da utiče na postupanje naručioca ili donošenja odluke u bilo kojoj fazi javne nabavke. Takođe, naručilac je dužan da odbije ponudu ako dozna da je ponuđač upotrebio pretnju prema navedenim licima.
Između ostalog, zakon uređuje i uslove i način sprovođenja postupka javne nabavke, tako da je zakonom utvrđeno da se izbor najpovoljnije ponude može vršiti i u jednom od tri vrste postupaka, i to: prvi postupak je otvoreni postupak. U njemu sva zainteresovana lica mogu podneti ponude, u skladu sa uslovima utvrđenim ovim zakonom i konkursnom dokumentacijom. Po pravilu, naručilac primenjuje ovaj postupak. Drugi je restriktivan i sastoji se od dve faze: u prvoj fazi naručilac priznaje kvalifikaciju podnosiocima prijava, a u drugoj fazi poziva sve kandidate kojima je priznao kvalifikaciju da podnesu ponude.
Treći postupak je pregovarački postupak. Sprovođenje ovog postupka je izuzetak od pravila da se nabavke vrše u otvorenom postupku. Naručilac može da sprovodi pregovarački postupak sa prethodnim objavljivanjem, ako u otvorenom ili u drugoj fazi restriktivnog postupka dobije sve neispravne ponude ili neprihvatljive ponude, pod uslovom da sadržinu konkursne dokumentacije ne menja. Naručilac je dužan da u ovaj postupak pozove sve ponuđače koji su učestvovali u neuspelom otvorenom ili u drugoj fazi restriktivnog postupka da dopune ponude tako što će ih učiniti ispravnim i prihvatljivim.
Ponuđena cena u ovom slučaju ne može biti veća od ponuđene cene u otvorenom ili u restriktivnom postupku.
Naručilac može da sprovodi i pregovarački postupak bez prethodnog objavljivanja. U ovom postupku naručilac bez javnog objavljivanja poziva ponuđače da podnesu ponude i sa svima koji su podneli ispravne i odgovarajuće ponude pregovara o elementima ugovora o javnoj nabavci.
Četvrti postupak javne nabavke jeste konkurs za nacrte. Putem konkursa vrši se javna nabavka usluga u oblasti urbanizma, urbanističkog planiranja, arhitekture, građevinarstva, inženjerstva, dizajna i informatike. Nacrt, plan ili dizajn bira nezavisan žiri.
Peti postupak je postupak javne nabavke male vrednosti. Ove odredbe odnose se na izbor najpovoljnije ponude u postupku javne nabavke male vrednosti.
Zakonom su utvrđeni uslovi koje ponuđač mora da ispuni da bi mogao učestvovati u postupku javne nabavke. Utvrđene su i negativne reference ponuđača zbog kojih naručilac može odbiti ponudu tog ponuđača. Zakon obavezuje naručioca da je prilikom izbora najpovoljnije ponude u situaciji kada postoje ponude domaćeg i stranog ponuđača koji pružaju usluge ili izvode radove, a razlika u konačnom zbiru pondera, odnosno ceni između najpovoljnije ponude stranog ponuđača i najpovoljnije ponude domaćeg ponuđača ne sme da bude veća od 20 pondera, odnosno 20% od cene u korist stranog ponuđača, on u obavezi da kao najpovoljniju ponudu izabere ponudu domaćeg ponuđača. Cilj ove odredbe je pospešivanje domaće privrede koja nije konkurentna na tržištu EU.
Otvaranje ponuda i prijava je, bez obzira na vrstu postupka, javno. Izuzetno, naručilac može iz razloga čuvanja poslovne, službene, vojne ili državne tajne odlučiti da otvaranje ponuda i prijava ne bude javno, što je dužan navesti prilikom oglašavanja javne nabavke.
U trećem delu zakona uređena je nabavka dobara, radova i usluga u oblasti vodosnabdevanja, energetike, telekomunikacija i saobraćaja. Javne nabavke iz ove oblasti vrše se u kvalifikacionom postupku, koji se može odvijati kroz više faza kvalifikacije i mora biti zasnovan na jednakim uslovima za sve. Naručilac u odluci o priznavanju kvalifikacije određuje i period za koji se priznaje kvalifikacija kandidata i taj period ne može biti duži od četiri godine.
U četvrtom delu zakona sadržana su i pravila o vođenju evidencije o zaključenim ugovorima u skladu sa ovim zakonom. Propisana je obaveza za naručioca da tromesečno dostavlja izveštaj o zaključenim ugovorima o javnim nabavkama Upravi, a Uprava je dužna da pripremi zbirni izveštaj i da ga najkasnije do 31. marta tekuće godine dostavi Vladi.
Zakonom su uređena i pitanja koja se odnose na poslove javnih nabavki, odnosno određeno je da naručilac javne nabavke treba svojim aktom o sistematizaciji radnih mesta da predvidi i radno mesto u okviru koga će se obavljati i poslovi javnih nabavki. Zakonska odredba ne obavezuje manje naručioce da imaju posebno radno mesto za službenika za javne nabavke, već daje mogućnost naručiocu poslova da u okviru radnog mesta na kome se obavljaju drugi poslovi predvidi i poslove javnih nabavki.
Zakon uređuje i oblik organizovanja i poslove Uprave za javne nabavke. Uprava za javne nabavke obrazuje se kao posebna organizacija za obavljanje stručnih poslova u oblasti javnih nabavki. Na rad i organizaciju Uprave za javne nabavke primenjuju se propisi o državnoj upravi.
Zakon uređuje oblast zaštite prava ponuđača i javnog interesa. Ponuđaču je u svim fazama postupka obezbeđena pravna zaštita od strane republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, koja je samostalan i nezavisan organ Republike Srbije. Predsednika i članove republičke komisije bira Narodna skupština, na predlog Vlade. Republička komisija za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini Republike Srbije.
Zakon uređuje i da nadzor nad sprovođenjem ovog zakona vrši ministarstvo nadležno za poslove finansija. Takođe, uređuje razloge za ništavost ugovora o javnoj nabavci. To su razlozi koji se odnose na postupanje naručioca u postupku javne nabavke suprotno odredbama ovog zakona.
U jednom delu zakona propisana je novčana kazna od 100.000 do 1.000.000 dinara za naručioca javne nabavke koji se u postupku javne nabavke nije pridržavao odredaba zakona u pogledu javnog oglašavanja, uslova za započinjanje postupka javne nabavke, poštovanja načela jednakosti ponuđača itd. Takođe, propisana je novčana kazna od 20.000 do 50.000 dinara za odgovorno lice naručioca.
Novčanom kaznom od 100.000 do 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice, ponuđač ako, na primer, daje netačne podatke u pogledu stručnih referenci, daje netačne podatke u vezi sa uslovima za učešće u postupku javne nabavke, odnosno daje netačne podatke u izjavi o ispunjenosti uslova za učešće u postupku javne nabavke.
U prelaznim i završnim odredbama zakona uređeno je da se svi postupci javnih nabavki i svi postupci zaštite prava započeti pre stupanja na snagu ovog zakona dovršavaju po odredbama Zakona o javnim nabavkama, po kojem su i započeti.
Komisija za zaštitu prava nastaviće da odlučuje o zahtevima za zaštitu prava do izbora republičke komisije za zaštitu prava.
Predlogom ovog zakona predviđeno je da njegove odredbe stupe na snagu po proteku 60 dana od dana objavljivanja u "Službenom glasniku". Međutim, poslanička grupa SPS-JS uložila je amandman na član 128. jer smatramo da ovaj rok nije u skladu sa Ustavom, a da je 15 dana od objavljivanja rok koji je u skladu sa Ustavom.
Na kraju svega, ukratko bih rezimirao prethodno. S obzirom na to da Zakon o javnim nabavkama reguliše postupak trošenja državnog novca, više od tri milijarde dolara na godišnjem nivou, jasno je koliki je značaj navedenog zakona. Javne nabavke su često predmet interesovanja javnosti zbog sumnje u nezakonito trošenje novca i mogućnosti postojanja korupcije. Postojeći zakon pokazuje mnoge nedostatke u praksi, te je stoga bila izražena potreba za novim, a sve u cilju smanjenja korupcije i uštede državnog novca, što predstavlja jedan od prioriteta Vlade Republike Srbije.
Danas kada je neophodno da država, usled svetske ekonomske krize, preduzme određene mere štednje, ovaj zakon predstavlja samo još jednu u nizu mera koje preduzima sadašnja, odgovorna vlada. Prethodna vlada nije imala političke volje da jednu tako važnu oblast, kao što je ova, reguliše u skladu sa direktivama EU. Preko dve godine postojao je nacrt ovog zakona o javnim nabavkama, ali prethodna vlada nije imala vremena za ovakav sistemski zakon, a bila su zapostavljena i ostala antikorupcijska tela. U prethodnom periodu bilo je slučajeva, koji nisu tajna, da su pojedini ministri vršili pritisak na Komisiju za zaštitu ponuđača, nakon čega je došlo i do podnošenja ostavke predsednika Komisije, što predstavlja klasičnu zloupotrebu službenog položaja.
Poslanička grupa SPS-JS zalaže se za uređen sistem na polju javnih nabavki, kontrolu trošenja državnog novca, a to je naročito potrebno u ovom specifičnom ekonomskom trenutku za ceo svet a samim tim i za Srbiju. Odlučnost Vlade da se izbori sa problemom korupcije je očigledna upravo kroz set zakona u ovoj oblasti koji su doneti i koji će biti doneti u narednom periodu.
Težeći da poboljša pojedine članove ovog zakona Socijalistička partija Srbije je podnela niz amandmana koji se suštinski odnose na zaštitu prava radnika i izbegavanje mogućnosti da radnici budu kolateralna šteta u svakom postupku. Takođe, podneli smo jedan broj amandmana kojima se tehnički, ali i suštinski poboljšava predlog ovog zakona. Nadamo se da će se iz ovih razloga naši amandmani prihvatiti, jer su usmereni ka poboljšanju ovog zakona. Poslanička grupa SPS-JS u danu za glasanje će podržati ovaj Predlog zakona o javnim nabavkama.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, poslanička grupa SPS-Jedinstvena Srbija glasaće za ovaj set zakona iz oblasti pravosuđa.
Po ovoj tački dnevnog reda posebno ću se osvrnuti na zakon o visokom savetu sudstva. Nakon zakona o visokom savetu pravosuđa koji je prvi put donet 2001. godine, a potom još u pet navrata je redigovan izmenama i dopunama, potreba za donošenjem ovog zakona pokazala se kao neophodnost prvenstveno iz dva razloga:
Prvi razlog je taj što je prethodni zakon bio nepotpun po pitanju regulisanja materije vezane za funkcionisanje pravosudnog sistema, te ovaj zakon koji je danas pred nama dotičnu problematiku reguliše na jedan sveobuhvatniji način, što će građanima predstavljati jedan dodatni garant da će pravosudni sistem funkcionisati na jedan društveno prihvatljiv način, budući da je ovim zakonom pitanje struke istaknuto u prvi plan, o čemu ću govoriti naknadno.
Drugi razlog je što su obaveze i zadaci, koji se pokazuju kao neophodni u normalnom funkcionisanju pravosudnog sistema, ovoga puta povereni u nadležnost jednom uskostručnom telu, u čijem sastavu dominiraju predstavnici sudova tj. sudije. A samom činjenicom da u istom neće biti zastupljeni predstavnici nosioca javnotužilačkih funkcija, budući da oni dobijaju posebnu zakonsku regulativu, domen struke će biti prevashodan, te će oni na bazi svojih iskustava i znanja biti u stanju da ovu oblast državne vlasti kanališu na društveno najcelishodniji način.
No, da pođemo redom. Već u samom sastavu saveta, kako je to već predviđeno članom 5. ovog zakona, propisano je da se od 11 članova njih sedam bira iz redova nosilaca pravosudnih funkcija tj. sudija. Ova činjenica ukazuje na jednu profesionalizaciju ovog tela.
Budući da će odluke koje ono bude donosilo prevashodno imati pečat struke, pa će nosilac pravosudnih funkcija tj. sudija biti u mogućnosti da svoja iskustva i znanja primeni na jednom terenu koji će biti jako bitan za uspešno funkcionisanje i rad sudova kao državnih organa na teritoriji cele države, a što će građanima dati jedan poseban kvalitet i mogućnost da do svojih prava, o kojima odlučuju sudovi, dođu na jedan brži i činjenično kvalitetniji način.
Upliv politike u funkcionisanje ovog tela će biti minimalan, da ne kažem zanemarljiv, jer od 11 članova saveta, samo dvojica će biti predstavnici stranačkih opredeljenja, a to su ministar pravosuđa i predsednik nadležnog odbora u Skupštini.
Ova činjenica je jako bitna budući da će se sve odluke koje budu donosile ovo telo imati prevashodni pečat struke, kao što sam već rekao, jer će se najveći broj članova birati iz redova profesije, znači, koji se bave pravosuđem, ali će i preko svog nadležnog ministra i predsednika nadležnog odbora imati kompletnu informaciju o tome šta se dešava. Narodna skupština, kao najveći organ vlasti u državi, moći će da ima uvid na jedan ozbiljan način, a niko neće zadirati u funkcionisanje ovog pravosudnog sistema, što je bilo do sada nedopustivo. Uloga političkih činilaca, koja se ogleda u zastupljenosti političkih funkcionera, ministara i predsednika odbora, biće zaista potpuno marginalizovana.
Jako bitan trenutak je i činjenica da će ovo telo po prvi put biti oslobođeno prisustva nosilaca javnotužilačkih funkcija, kao što sam već rekao, koji će dobiti svoj zakon, te će samim tim upliv organa gonjenja u funkcionisanju pravosuđa biti potpuno anuliran, što je bitno na planu potpune nezavisnosti srpskog pravosuđa i garantovanja određenih prava građanima koja su predviđena najvišim državnim aktima.
Dakle, jednostavno rečeno, predstavnici javnih tužilaštava neće imati bilo kakav upliv u izbor i razrešenje sudija, što je vrlo bitan momenat za nesmetano funkcionisanje pravosudnog sistema, koje ubuduće neće imati balast uticaja organa gonjenja u njegovom funkcionisanju.
Što se tiče odredaba o funkcionisanju visokog saveta sudstva, ne bih posebno komentarisao, budući da je funkcionisanje isto po pitanju strukturalne forme regulisano na jedan uobičajen način za funkcionisanje državnih organa, te na tu temu ne treba posebno trošiti reči, a i vreme, budući da nema ničeg novog i neuobičajenog.
Ono što posebno treba napomenuti, a nakon ovoga što sam i do sada rekao, jeste da je delokrug nadležnosti saveta vrlo široko opredeljen i uskostručno određen. Članom 13. ovog zakona predviđen je čitav niz poslova koje će obavljati ovo telo, pa samim tim i njegov sastav je garant da će funkcionisanje pravosuđa u Srbiji biti podignuto na jedan kvalitetniji i viši nivo.
Okolnost da će savet birati i razrešavati sudije, predlagati kandidate za izbor sudija i odlučivati o sukobima interesa nosilaca sudskih funkcija ukazuje da će ove bitne stavke u formiranju pravosudnih organa imati zdravu genetiku i genezu, budući da će ih iznedriti stavovi i iskustva uskostručnih ljudi, ljudi od struke, koji će na bazi svojih znanja birati stručan, primeran kadar za obavljanje sudskih funkcija.
Drugo, sve okolnosti koje su vezane za nesmetano funkcionisanje pravosudnog sistema, a koje se ogledaju u brojčanom sastavu sudova, kao i materijalnim sredstvima neophodnim za njihov uspešan i neometan rad i funkcionisanje, takođe će biti delokrug nadležnosti ovog tela tj. saveta.
To je takođe garant da će sudovi ubuduće funkcionisati bez materijalnih problema, jer će obim budžetskih sredstava, koja su neophodna za neometan rad sudova, predlagati ovaj organ koji svojim sastavom garantuje da će materijalna baza sudova unutar Srbije biti pravilno opredeljena, te da ovaj faktor neće uspeti da utiče na zastoj u vršenju pravosudne vlasti, a što se ranijih godina dešavalo iz potpuno banalnih razloga i dovodilo do paralisanja sudova.
Čak imamo primera da su građani to osetili, gde su se suđenja odlagala zbog nedostatka materijalnih sredstava. Imamo jedan banalan primer da je osnovna materijalna strana nedovoljna bila za funkcionisanje pravosuđa jer nije bilo para za pozive za ročišta.
Treće, ono što je najbitnije, da ovaj organ, tj. savet će davati saglasnost na programe obuke i svih vrsta edukacije pravosudnih kadrova, što će biti takođe garant da će pravosudni kadrovi u dogledno vreme proći kvalitetnu obuku i steći dragocena iskustva, što će biti neophodno za uspešno funkcionisanje sudstva u Srbiji.
Rezime bi bio na kraju da je intencija u funkcionisanju pravosuđa koja se ogleda u postojanju jednog nepristrasnog i nezavisnog organa koji bi obavljao čitav niz nadležnosti neophodnih za zdrav rad pravosuđa, a koja se rodila donošenjem prvog zakona 2001. godine, ovim zakonom uobličena i detaljno regulisana, pa je jedna sfera društvenog života, a koja je vrlo bitna za funkcionisanje države i društva uopšte, konačno dobila definitivno uobličenje i iz tih razloga predlažemo Narodnoj skupštini da ovaj zakon usvoji. Hvala.

Petnaest minuta po amandmanu, je li tako?
Apsolutno podržavamo i mi amandman. Pošto je ispred vladajuće koalicije podržan amandman, i mi ga podržavamo. Samo bih voleo da se u nastavku ovog dela sednice, ako možemo, vratimo na temu i da pričamo o amandmanu, da zaboravimo ta skijališta i sve ostale stvari. Mislim da smo svi malo premoreni, tako da nema potrebe da koristimo sada svi po 15 minuta po svakom amandmanu, jer će ovo potrajati malo duže. Nadam se da ćete ovu moju molbu i zahtev uslišiti svi, da budemo malo razumniji, da što pre završimo sa ovim i da sutra nastavimo rad. Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsedavajuća, poštovana ministarka, kao okvir za izradu Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu Republike Srbije za 2008. godinu definisani su prioriteti Vlade Republike Srbije, i to: 1. ubrzanje izgradnje infrastrukture i finansijski podsticaji za strateške investicije; 2. poboljšanje položaja penzionera i socijalno ugroženih kategorija stanovništva; 3. podrška podizanju nivoa konkurentnosti poljoprivrede.
To je dokaz da je Vlada socijalno odgovorna i spremna da pokretanjem kapitalnih, infrastrukturnih projekata otvori nova radna mesta i stvori uslove za privredni rast. Rebalans budžeta predstavlja realan kompromis. Važno je da nisu prekršena pravila fiskalne politike i da budžet uzima u obzir i svetsku ekonomsku krizu i modalitete da se ta kriza kod nas što manje oseti.
Rashodi su povećani, pre svega, zbog izdataka u poljoprivredi, u infrastrukturnim poduhvatima, kao i za povećanje proizvodnje, što je osnova razvoja privrede.
Posebno ću se osvrnuti na Razdeo 25 - Ministarstvo za Kosovo i Metohiju. Ministarstvo za Kosovo i Metohiju osnovano je u cilju obezbeđivanja funkcionisanja institucija Republike Srbije na teritoriji Kosova i Metohije u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne politike, kulture, infrastrukture i telekomunikacija.
Ovim zakonom obezbeđena su dodatna sredstva u iznosu od 200 miliona dinara u cilju realizacije zaključka Vlade koji se odnosi posebno na obezbeđenje plata reformisane i proširene lokalne samouprave, javnih službi, policije, kao i za materijalne troškove gradova i opština na teritoriji Kosova i Metohije.
Suština izdataka iz budžeta kada je Kosovo i Metohija u pitanju svodi se na to da se obezbedi održivi opstanak Srba na Kosovu i Metohiji, da se stvore uslovi za pokretanje malih i srednjih preduzeća i da se ljudi zaposle i vežu za taj prostor, da vide svoju perspektivu u životu na Kosovu i Metohiji, a ne da tamo imamo tiho iseljavanje i pražnjenje Kosova i Metohije.
Najvažnije je da se sredstva koja idu na Kosovo i Metohiju pravilno rasporede i da nema naplate patriotizma, da se strateški raspoređuju sa ciljem da ljudi žive od svog rada, da zarađuju i da se omoguće uslovi za povratak preko 200.000 raseljenih lica. Hvala.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko, znam da smo se umorili od današnje rasprave po Poslovniku, iskoristiću priliku da iz oblasti ovog seta zakona kažem nešto o zakonu o Agenciji za borbu protiv korupcije.
Posle brojnih preporuka svetskih eksperata i na osnovu iskustava drugih zemalja, pred nama je zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije, po kome je delovanje Agencije prošireno na sprovođenje zakona, odnosno na represivni elemenat. Iskustvo pokazuje da u borbi protiv korupcije ...
Mislim da smo se mi danas ceo dan slušali.

Iskustvo pokazuje da je borba protiv korupcije dovela do zaključka da je represivni elemenat nužan i da se bez njega ne može izaći na kraj s korupcijom. Ne može se voditi borba protiv korupcije dok građani ne shvate suštinu na osnovu primera i dokazanih slučajeva.
Građani moraju da shvate da je korupcija zlo koje nagriza čitav ekonomski i društveni sistem, da je osnova siromašenja i moraju znati koji su načini za ostvarivanje njihovih prava bez plaćanja usluge.
Agencija za borbu protiv korupcije mora da sarađuje sa policijom, Ministarstvom pravde, kao i sa svima koji na neki način čine okosnicu u borbi protivi korupcije.
U borbu protiv korupcije treba da budu uključeni svi nadležni organi, kao što sam već rekao, a suština je koordinacija njihovog rada. Najbolje je već postojeće ljude u državnim organima uključiti i obučiti za odlučniju borbu protiv korupcije.
Nezavisni eksperti iz Agencije će pažljivo razmatrati svaki propis koji ima veze s procedurama, dozvolama, ovlašćenjima i nadležnostima. Zatim, treba da osmatraju i deluju savetodavno i pomažu pri reformi zakonodavstva i njenoj primeni.
Poštovani, Srbija se danas nalazi u grupi visokokorumpiranih zemalja. U poslednjih nekoliko godina, građani korupciju svrstavaju, po važnosti, na četvrto mesto problema u društvu. Pod jedan je siromaštvo, dva – nezaposlenost, a na trećem mestu je opšti kriminal.
Istraživanje javnog mnjenja ukazuje na to da građani smatraju da je korupcija u Srbiji veoma raširena, kao i da je takav stav u manjoj meri izgrađen na osnovu ličnog iskustva, a više na osnovu podataka koji se zasnivaju na drugim pričama. Ova istraživanja pokazuju da veliki broj građana ne prijavljuje, čak, ni slučajeve sitne korupcije o kojima imaju neposredna saznanja.
Još je teže utvrditi u našoj državi podatke o rasprostranjenosti korupcije velikog obima, kako bismo to rekli. O njoj, na posredan način, govore podaci dobijeni na osnovu istraživanja korupcije stranih poslovnih ljudi i analitičara rizika. Prema jednoj od tih analiza, Srbija se nalazi u grupi visokokorumpiranih zemalja, treća je na skali od nule do deset, pri čemu se visokokorumpiranim smatraju one sa indeksom ispod četiri.
Želeo bih da se malo osvrnem i na razliku između Agencije i postojećeg organa za borbu protiv korupcije. Odbor za sprečavanje sukoba interesa i Savet za borbu protiv korupcije nisu imali način, niti prava da izriču odgovarajuće sankcije, zato se većina problema rešavala određenim preporukama, bez konkretnog delovanja.
Ovaj zakon će omogućiti izricanje sankcija i mislim da će u praksi biti jasno da je ova agencija nadležna za izvršnu i operativnu borbu protiv korupcije, a Savetu će ostati ta savetodavna funkcija.
Na kraju bih želeo samo još da kažem da uspešnom borbom protiv korupcije, takođe, pomažemo smanjivanju siromaštva i ostvarivanju socijalne pravde, izgradnji demokratskog društva i otvorene vlasti, razvoju poslovnih odnosa, poštenijim poslovnim odnosima na vidljivim osnovama i unapređenju bezbednosti ljudi i zaštite imovine, i, na kraju, stvaranju održivog razvoja. Hvala.