Prikaz govora poslanika

Prikaz govora poslanika <a href="https://otvoreniparlament.rs/poslanik/9481">Zvonimir Stević</a>

Zvonimir Stević

Socijalistička partija Srbije

Govori

Gospodo potpredsednici, poštovane kolege poslanici, povodom amandmana koji je podnela SPS, odnosno kolege poslanici dr Žarko Obradović i Milisav Petronijević na član 15.  Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o pravima boraca, vojnih invalida i članova njihovih porodica, zarad javnosti dozvolite mi da pročitam predloženi tekst člana 15.
"Sva prava predviđena ovim zakonom odnose se na sve pripadnike NOR-a, bez obzira da li su osuđeni pravosnažnom sudskom presudom da su učestvovali u borbama protiv partizanskih odreda narodnooslobodilačke vojske Jugoslovenske armije". Zašto SPS i mi kolege poslanici predlažemo da se ovaj član briše?
Neodrživo je i pravno je nemoguće da se u Predlog ovog zakona unosi odredba kojom se predviđa da određena lica uživaju sva prava predviđena ovim zakonom – bez obzira na to da li su osuđena pravosnažnom sudskom presudom zbog toga što su učestvovala u borbama protiv partizanskih odreda narodnooslobodilačke vojske i Jugoslovenske narodne armije – zbog toga što je osnovnim zakonom o pravima boraca predviđeno da određena prava uživaju pripadnici partizanskih odreda narodnooslobodilačke borbe koji su se u narodnooslobodilačkom ratu na ovim prostorima borili za slobodu srpskog naroda protiv fašističke okupacione koalicije.
Ovo je sporno i sa pravnog aspekta, jer skoro i da nije moguće da se lica koja su osuđena pravosnažnim sudskim presudama sada na neki način na mala vrata amnestirate odgovornosti za počinjena dela. Takva mogućnost bi postojala samo ukoliko bi se pristupilo obnovi sudskih postupaka, u kojima bi ova lica bila oslobođenja odgovornosti.
Međutim, nelogično je da bi ovakav postupak mogao biti autentično izveden, odnosno pravno valjan, s obzirom da je prošlo oko 60 godina i sada ima veoma malo živih svedoka koji bi učestvovali u obnovi sudskih postupaka. Isto tako, ovim zakonom nije predviđen ni dokazni postupak, kojim bi se predvideo način dokazivanja učešća ravnogorskih boraca u antifašističkoj i oslobodilačkoj borbi srpskog naroda.
Neprihvatljivo je da se zakonom, bez obnove sudskog postupka, osuđena lica amnestiraju, jer bi se na taj način dezavuisala sudska vlast kao posebna i nezavisna grana vlasti i došlo bi do urušavanja čitavog pravnog sistema. S druge strane, predlagači ovog zakona zdušno se dodvoravaju međunarodnoj zajednici unazad nekoliko godina da su osvedočeni i dokazani borci za očuvanje integriteta države Srbije, koji borce protiv terorizma, albanskog terorizma, isporuče Haškom tribunalu.
Zato je apsurdno zalagati se za pomirenje pripadnika partizanskih jedinica i četničkog pokreta, a istovremeno zagovarati najmonstruozniju satanizaciju ljudi samo zato što su pripadali Socijalističkoj partiji i časno se borili za odbranu Kosova i Metohije u sastavu Srbije protiv terora i zločinaca albanskog terorizma.
Zato SPS i kolege poslanici predlažu da se pomenuti član 15. predloženog zakona briše.
Gospodine potpredsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, nažalost, ministra nema, bojim se da će ovo biti razgovor gluvih. Danas je na dnevnom redu našeg zasedanja veoma značajan i važan zakon o raspodeli transfernih sredstava iz budžeta Republike Srbije i učešću opština, gradova i Grada Beograda u porezu na zarade u 2005. godini.
Od donošenja ovog zakona zavisi umnogome planiranje i realizacija ukupnog razvoja lokalnih sredina. Međutim, po broju podnesenih amandmana se jasno vidi da nisu ispoštovani svi relevantni kriterijumi i da se skoro svi amandmani odnose na preraspodelu sredstava.
Nije mi poznato zašto se i iz kojih razloga beži od prakse obavljanja potrebnih konsultacija i davanja obrazloženja svim predsednicima opština o zakonskom projektu pre ulaženja u skupštinsku proceduru. Naime, ministar je juče rekao da su vršene konsultacije. Međutim, broj amandmana demantuje da je bilo kakav dogovor i sporazum postignut. Ne znam zašto, iz kojih razloga nije bilo predstavnika kosovskih opština. Istovremeno se postavlja pitanje zašto se ne poštuje institucija Stalne konferencije gradova i opština.
Ono što posebno želim da istaknem i da zatražim objašnjenje i obrazloženje od gospodina ministra Dinkića i njegovih saradnika, a to je tretman i status opština na Kosovu i Metohiji. U Predlogu zakona o obimu planiranih sredstava o učešću opština, gradova i grada Beograda u porezu na zarade i porezu na promet za 2004. godinu, opštine sa Kosova i Metohije su imale isti status kao i ostale opštine i gradovi u Republici.
To je posebno istaknuto u članu 6. zakona za 2004. godinu. Citiram: "Sredstva od poreza na promet proizvoda i usluga, ostvarena na teritoriji grada Prištine i opština AP Kosovo i Metohija, usmeravaju se na konsolidovani račun Trezora Republike Srbije. Sredstva iz stava 1. ovog člana prenosiće se gradu Prištini i opštinama u AP Kosovo i Metohija. Raspored sredstava iz stava 2. ovog člana utvrđuje Vlada Republike Srbije, na predlog Koordinacionog centra Srbije i Crne Gore i Republike Srbije za Kosovo i Metohiju".
U zakonu za 2005. godinu nema opština sa Kosova i Metohije, a nema ni bilo kakvog obrazloženja zašto oni ponovo nisu zastupljeni, sem dosta šturo, izgleda reda radi, u članu 5. Zakona o budžetu Republike Srbije za 2005. godinu, gde je utvrđen obim i namena sredstava za potrebe jedinica lokalne samouprave na teritoriji AP Kosovo i Metohija. Ovo ne znači ništa i nije nikakva garancija da će se ta planirana sredstva realizovati.
Znači li to da se ovim pristupom postavlja dilema, pošto se tokom godine, prema nagoveštajima, očekuju razgovori o statusu pokrajine, pa ona deviza "dok ne znamo čije će biti, da ne ulažemo"? Može se reći da su kosovske opštine u nadležnosti UNMIK administracije, ali od njih se ne očekuju nikakva ulaganja u razvoj infrastrukture na području Kosova i Metohije. Međutim, smatram da su država, pa i nadležna ministarstva, shodno tome, u obavezi da ulažu u opštine na Kosovu i Metohiji, ukoliko žele da narod ostane i opstane, a ulaganja su sastavni deo Plana Vlade Republike Srbije o političkom rešenju pitanja Kosova i Metohije.
Ove konstatacije o potrebi ulaganja i izdvajanja sredstava na Kosovu i Metohiji želim da potkrepim i sledećim podacima i argumentima. Iako su za ovu godinu opštine na Kosovu i Metohiji, prema zakonskoj obavezi, tretirane kao i sve ostale u Republici, radnici organa lokalne samouprave do današnjeg dana su primili samo šest mesečnih zarada. Izražavam rezervu prema uveravanju da će to biti nadoknađeno u narednoj godini, jer prema informacijama iz Koordinacionog centra, od nadležnih organa će biti u narednoj godini isplaćeno samo deset mesečnih zarada, što znači da će radnici lokalne samouprave sa Kosova i Metohije biti u minusu za sedam plata.
Inače, neophodno je naglasiti da je nužna promena načina isplata zarada, kao i preispitivanje Uredbe Vlade Republike Srbije o visini nadoknada, posebno kod kategorija raseljenih lica. Ukoliko za naznačenu namenu – isplatu zarada, nisu obezbeđena sredstva, sa pravom se postavlja pitanje da li će redovno i uredno biti servisirane i obaveze prema obrazovanju, jer se u mnogim školama na Kosovu i Metohiji nastava odvija u veoma otežanim uslovima, u tri smene, što ne doprinosi, nema sumnje, potrebnom kvalitetu obrazovnog procesa.
A da ne govorimo o drugim ulaganjima i investicijama, koje bi trebalo da doprinesu boljem i normalnijem životu interno raseljenih i drugih Srba na Kosovu i Metohiji.
Negativni i žalosni primeri, iako smo u 21. veku, što su mnoge srpske enklave u ovom zimskom periodu i po nekoliko dana bez struje i bez ogreva. Najilustrativniji su primeri Lapljeg sela i Dobrotina, koji ovih dana blokadom puteva pokušavaju da reše svoje probleme. Navodno, vrši se svojevrstan psihološki pritisak, kao, razlog što nema struje je taj što građani srpske nacionalnosti ne plaćaju utrošenu električnu energiju, a po informacijama i argumentima, pod pretpostavkom da svi Srbi plate električnu energiju, to ne bi uticalo na dug koji duguju građani Kosova i Metohije ni 1-2 posto. Negde oko 70-80 posto Albanaca ne plaća utrošenu električnu energiju.
Takođe, želim da postavim pitanje koje se odnosi na isplatu privremenih nadoknada radnicima koji su radili u privredi na Kosovu i Metohiji, a njihov broj je 28.577, od koga živi na Kosovu i Metohiji 10.827, a van Kosmeta 17.730. Ko, u stvari, daje sebi za pravo da im svakog meseca od ovog ionako simboličnog iznosa zakida od 500 do 700 dinara? Kada se to pomnoži sa 27.000, onda se vidi o kakvoj se cifri radi.
Zatim je opravdano i pitanje da li postoji evidencija koliko se sredstava ubira na ime ostalih prihoda, jer se značajan deo sredstava ubira od plaćanja taksi na ime prihoda gradskih organa uprave, po Zakonu o republičkim administrativnim taksama. Ja sam od Udruženja Humanitarni centar za integraciju i toleranciju iz Novog Sada dobio predlog o izmeni i dopuni Zakona o republičkim administrativnim taksama, gde se predlaže i upućuje se preporuka skupštinama lokalnih zajednica da svojim propisima oslobode plaćanje ili da umanje plaćanje taksi na ime prihoda gradskih organa uprave.
Naime, o čemu se radi? Na primer, za jednu petočlanu porodicu je potrebno za pribavljanje izvoda iz matične knjige rođenih i uverenje o državljanstvu platiti 2.750 dinara, i to bez troškova putovanja i boravka.
Ukoliko se dokumenti pribavljaju iz matičnog ureda u Nišu, za te osobe je to velika i gotovo nepremostiva finansijska prepreka, zbog koje ostaju bez elementarnih statusnih dokumenata, a oni su uslov za ostvarivanje mnogih ljudskih prava. Ovaj predlog se odnosi i na raseljena lica. Inače svi stanovnici KiM pribavljaju ova potrebna lična dokumenta.
Na kraju, želim da istaknem da je krajnje vreme da se, zbog izuzetno složenog stanja nakon pet godina od dolaska međunarodnih snaga na KiM, potpuno uključe svi državni organi u rešavanju nagomilanih problema Srba na Kosovu i Metohiji.
SPS, a i kosovski socijalisti zato smatraju da je neophodno što pre formirati državni savet za Kosovo i Metohiju, oformiti fond za Kosovo i Metohiju, izvršiti rekonstrukciju u kadrovskom sastavu Koordinacionog centra za KiM. Samo uz ovakav pristup brzo i efikasno možemo rešavati složenost stanja na KiM. U protivnom, izražavam bojazan da će biti kasno da pomognemo srpskom narodu koji je sudbinu vezao za KiM ili se prinudno nalazi u raseljenju, sa nadom da se vrati na ove prostore, jer samo uz tu pomoć možemo da sačuvamo državne prostore KiM. Hvala.
Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana predsedavajuća, gospođo ministarka, saradnici, predloženi zakon o izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predstavlja kvalitativnu i suštinsku promenu u odnosu na dosadašnji, a svojom celinom vraća ugled i potrebno nacionalno dostojanstvo obrazovnog sistema u Srbiji. Ovo se naročito odnosi na ostvarivanje interesa države Srbije na Kosovu i Metohiji, jer utvrđuje jedinstvo ukupnog obrazovnog sistema Srbije, sprečava pokušaje njegove razgradnje i izdvajanje iz celine obrazovnog sistema Srbije. Ovo istovremeno važi i za sve stepene obrazovanja, iako je najdrastičniji bio pokušaj na univerzitetu, jer se predlogom statuta Univerziteta u Prištini, sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, želelo da ingerencije nad ovim univerzitetom preuzme UNMIK-ova administracija i Prelazna vlada Kosova i Metohije.
Usvajanjem ovog zakona, kao i odobravanjem Univerzitetu u Kosovskoj Mitrovici povećanog broja studenata koji će biti upisani u narednoj školskoj godini, ova institucija dobija na važnosti i ohrabruje preostali srpski živalj za ostanak na Kosovu i Metohiji. Raspisani konkurs za 262 nova profesora i saradnika na ovom univerzitetu predstavlja značajan podsticaj za podizanje nivoa i kvaliteta nastave i jačanje kadrovskog potencijala ove visokoškolske ustanove.
Smatram za shodno da ovom prilikom ukažem i na prostorne probleme sa kojima se ovaj univerzitet suočava, i to i kada je reč o prostoru za izvođenje nastave, i laboratorijama za izvođenje vežbi, ali i za obezbeđivanje prostora za smeštaj studenata i nastavnog osoblja na univerzitetu.
Zato s pravom tražim od nadležnog ministarstva da se sa novoizabranim rukovodstvom univerziteta izbori za obezbeđivanje potrebnih uslova za rad oko sedam hiljada studenata na ovom univerzitetu.
Podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona, koji se odnosi na sastav i strukturu nacionalno-prosvetnog saveta. Ovo sam uradio ne iz formalnih već iz suštinskih razloga, jer je nužno i celishodno da u tom savetu budu zastupljeni predstavnici Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, kao i Univerziteta u Kragujevcu i Zajednice učiteljskih fakulteta Srbije.
Što se zastupljenosti predstavnika Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici tiče, to ima puno opravdanja, s obzirom na dešavanja na Kosovu i Metohiji i probleme u oblasti obrazovanja, kao i stalne pokušaje MONT-a za utapanje obrazovnih institucija sa nastavom na srpskom jeziku u albanski obrazovni sistem, a sve pod navodnom kontrolom UNMIK-a.
Na Kosovu i Metohiji, pored univerziteta, radi 32 srednje i 68 osnovnih škola, a nastavu u njima pohađa ukupno 19.515 učenika. Od toga je 6.304 u srednjoj školi.
Poslednji događaji na etničkom čišćenju srpskog stanovništva 17. i 18. marta ove godine još više su zaoštrili problem bezbednosti i nedostatka školskog prostora. Kao što je poznato, u jednom broju škola smeštena su lica kojima su zapaljene kuće i uništena celokupna imovina.
Istovremeno ukazujem, a dobro znate, nakon poznatih događaja, da su sve srednje škole koje su bile u gradovima izmeštene u seoske sredine, srpskim enklavama, i da se nastava odvija u tri smene, što svakako ne doprinosi potrebnom kvalitetu.
Iako je obezbeđivanje materijalnih troškova školama u nadležnosti lokalne samouprave, iste ne dobijaju nikakva sredstva za tu namenu, a ne znam koji je razlog kašnjenja isplate plata za lokalnu samoupravu, s obzirom da je u nadležnosti lokalne samouprave da isplaćuje materijalne troškove.
Kad lokalna samouprava ne dobije ni platu ni materijalne troškove, kako će da isplati materijalne troškove školama, ali smo razgovarali u poslaničkom klubu i nadam se da ćemo veoma brzo do tog rešenja doći.
Takođe, naglašavam da je bivše, odnosno prethodno Ministarstvo Republike Srbije, ne znam iz kojih razloga, zaobišlo prosvetne radnike na Kosovu i Metohiji u prošloj godini kada je reč o stručnom usavršavanju nastavnog osoblja.
Ukazao bih i na probleme koji će se pojaviti nakon usvajanja zakona u delu imenovanja školskih odbora od strane lokalne samouprave. Sa formalno-pravnog stanovišta nema nikakvih problema i što se tiče zakona je u redu, ali na Kosovu i Metohiji ne postoji lokalna samouprava, postoje lokalni koordinatori. Ko će imenovati školski odbor? Ako pustimo i damo prava pojedincima doći će do samovolje i izraženog subjektivizma.
Na kraju, u ime SPS, koristim priliku da odam priznanje prosvetnim radnicima i zaposlenima u obrazovnim institucijama na Kosovu i Metohiji na posebnom doprinosu za opstanak obrazovanja, a samim tim i srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, gospodine predsedniče Vlade, gospodo ministri, pretpostavljam da sam poslednji govornik, a s obzirom da dolazim sa kosmetskih prostora, želim da kažem sledeće: raduje me političko jedinstvo i politički konsenzus relevantnih političkih stranaka.
Međutim, želim da vam kažem da nema mesta nekom velikom optimizmu. Nije ovo prvi i jedini program. Biće mesta optimizmu i zadovoljstva kada vidimo i krenemo u njegovu realizaciju.
U rešavanju kosovske drame i tragičnog položaja Srba ni posle skoro pet godina od dolaska međunarodnih snaga i protektorata UN u ovoj pokrajini nema nikakvog napretka. Stanje se stalno pogoršava. Položaj srpskog življa sve je teži. Živi se u uslovima nedostatka elementarne bezbednosti, pod stalnom pretnjom albanskih terorista, uz otimanje imovine, paljenje kuća, crkava i manastira, zgarišta, zatiranja tragova svega što je srpsko.
Poslednji udar i etničko čišćenje od 17. i 18. marta ove godine ostavili su stravične posledice na preostali deo srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji. Grubo i krajnje drsko proterano je nekoliko hiljada Srba iz mesta stanovanja sa svojih ognjišta, od kojih su ostala samo zgarišta.
I dalje se sve čini kako bi se nastavili procesi koji vode državnom, ekonomskom, kulturnom i ukupnom izdvajanju Kosova iz Srbije. To najsnažnije svedoče i nove inicijative koje u tom pravcu preduzima Hari Holkeri, šef UNMIK-ove misije na Kosovu. Ustanovljavanje Kancelarije za spoljne poslove u Prištini samo je novi korak ka uspostavljanju ministarstva za spoljne poslove, a što je sam novi čin ka nezavisnosti Kosmeta.
Ima li veće drskosti i licemerja od takvog ponašanja međunarodnih predstavnika, koji umesto da saniraju katastrofalne posledice etničkog čišćenja Srba, preduzimaju i nove korake koji atakuju na suverenitet i teritorijalni integritet Srbije u Pokrajini. Ovo je potpuno odsustvo akcije na eliminisanju posledica poslednjeg čina etničkog čišćenja Srba u Pokrajini. Srbi u Pokrajini izuzetno teško to prihvataju.
Umesto da se ofanzivno sprovodi povratak više od 250.000 prognanih i nedužnih Srba, uvode se novi potezi kojima se na Kosovu pravi etnički čista teritorija. Zalaganje Vlade i njenih organa u prvoj fazi realizacije plana mora da budu usmerena na povratak u veće srpske sredine u cilju njihovog jačanja, a kasnije i na povratak u druga mesta. Do realizacije plana neophodno je preduzeti mere i obezbediti minimalne uslove za život raseljenih lica koja su smeštena u kolektivnim centrima i žive u sasvim nepodnošljivim uslovima.
Paralelno sa tim, potrebno je obezbediti egzistenciju i za ostala raseljena lica, a čiji je socijalni položaj veoma težak. Neophodno je učiniti sve da se konačno rasvetli sudbina otetih i kidnapovanih lica.
Srpsko stanovništvo je stravično pogođeno poslednjim događajima, jer oko 300 kuća na Kosmetu je zapaljeno, malo ima od obećanog obnavljanja izgradnje tih objekata, a do sada je jedino urađeno 10 kuća u Novom Badovcu, i one su u završnoj fazi i biće i mučno, i teško i đavolje teško izvršiti raspodelu tih kuća, jer je u pitanju 300 porodica, odnosno ponuda je manja od zahteva i problema koje taj narod ima.
Sve drugo je samo u planovima i špartanju nekakvih emisara, koji navodno vrše procenu štete i daju silna obećanja. Porodice čije su kuće zapaljene van su svojih domova. Žive u krajnje nepodnošljivim uslovima, a proteklih dana sam se lično uverio da preko 150 lica u osnovnoj školi "Kralj Milutin" u Gračanici, u kontejnerima na prostoru dela vlasništva "Voćara" i u prostorima Koordinacionog centra živi u nemogućim nehigijenskim uslovima.
Do juče ugledni seoski domaćini dovedeni su u stanje krajnjeg poniženja, sa porcijama na zajedničkom kazanu, bez ikakvih garancija, a izgleda da će stanje biti uskoro izmenjeno.
Nije definisano i nije regulisano pitanje finansiranja i ishrane tih porodica, čitav teret je pao na Dečije obdanište u Gračanici i ovih dana ima problema, nedostaju sredstva, a nedostaje i hrana.
Svi ovi događaji utiču na pojačano iseljavanje, a to će biti još izraženije nakon završetka školske godine, kada se planira iseljavanje dece i njihov smeštaj na područja centralnog dela Srbije. Pojačana je kupovina stanova i placeva za izgradnju kuća po Srbiji, a imam informacije, zbog stanja agonije, neizvesnosti, apatije, svakodnevnog zastrašivanja, da će se ponovo desiti 17. i 18. i da se u pojedinim selima i srpskim sredinama ozbiljno razmišlja da se istaknu table - selo na prodaju.
Ništa ili malo, odnosno nimalo nije urađeno na obnovi i zaštiti kulturno-istorijskih spomenika, crkava i manastira. Jedini pozitivan pomak u svemu je što je ovih dana, nakon opravdanih i osnovanih protesta i štrajkova glađu, započela isplata i naknada radnika u privredi, a nadam se da će uskoro biti ispravljena nepravda i prema radnicima u upravi, jer im plate kasne i po nekoliko meseci, iako zaposleni u njima pružaju usluge za ostvarivanje osnovnih prava građana.
Ovi drugi potezi Vlade Srbije ne smeju da kasne, jer svako čekanje višestruko je štetno, u sklopu tih mera nužne su i hitne personalne i kadrovske promene u institucijama, a što bi u značajnoj meri doprinelo bržoj realizaciji i zaživljavanju plana za političko rešenje situacije na Kosovu i Metohiji.
Odluka Vlade Srbije o planu za političko rešenje stanja na Kosovu i Metohiji primljena je među srpskim življem sa odobravanjem. Srbi, u stvari, jedinu slamku spasa vide u sigurnom i iskrenom zalaganju države da, uz angažovanje svih potencijala, institucija i uz ofanzivnu akciju, a pre svega uz pravu koordinaciju i punu nadležnost svih organa, institucija i koordiniranja spoljnopolitičke aktivnosti, utvrdi precizne obaveze kako bi se uspostavili stvarni okviri za teritorijalnu autonomiju i obezbeđivanje uslova za opstanak Srba i njihov povratak u zavičaj.
Izražavam rezervu, međutim, da će uopšte doći do realizacije plana za političko rešenje situacije na Kosovu i Metohiji, jer je on uslovljen donošenjem nove rezolucije Saveta bezbednosti, a neizvesno je da li za to postoje određene garancije, uz bojazan da će ta nova rezolucija biti nepovoljnija od postojeće Rezolucije 1244.
Zato je opravdano dodatno pitanje, šta će biti rezervna varijanta u slučaju da se ne usvoji nova rezolucija u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, ukoliko su opravdani prethodno izneti zahtevi da se ojača postojeća organizacija i kadrovska infrastruktura na Kosovu i Metohiji, kako bi se narodu obezbedili minimalni uslovi za život.
I to do realizacije, do oživljavanja predloženog plana za političko rešenje situacije na Kosovu i Metohiji.
Takođe, smatram da će plan i njegova realizacija na terenu i praksi naići na ozbiljne poteškoće i probleme. Primera radi, u oblasti pravosuđa doći će do sukoba nadležnosti. Recimo, u slučaju saobraćajnog prekršaja između dve stranke različite nacionalnosti postavlja se pitanje koji će sud biti nadležan i da li će biti prihvaćena nadležnost mesnog suda.
Poteškoće će se javiti u teritorijalnom razgraničenju, u primeni prava i obaveza regiona, jer u pojedinim regionima su mešovite sredine i sredine su potpuno fizički odvojene. Eklatantan primer je predlog centralnog dela ili kosovsko-centralna oblast kako se predlaže ovde; sa južnog dela Prištine imamo Gračanicu i još nekoliko srpskih sela, na severnom delu Prištine imamo četiri sela, Donju i Gornju Brnjicu, Devet Jugovića i Lebane, kako će se primenjivati plan i realizacija ovog plana u tom delu, a između Prištine i Gračanice nalaze se dva albanska naselja koja će teritorijalno i fizički pripadati centralnoj oblasti.
Na ove probleme skrećem pažnju u nameri da se u predstojećem radu na njih obrati pažnja, pri izradi podataka da se ova pitanja razrade, odnosno da se nađu prava rešenja.
Na kraju, velika su očekivanja među srpskom stanovništvom od plana za političko rešenje situacije na Kosovu i Metohiji, a to se doživljava kao poslednja šansa za obezbeđivanje uslova za bezbedan, normalan život i opstanak na kosovskim prostorima, kao i povratak prognanih Srba na svoja ognjišta.
SPS je na svojim organima nedavno donela memorandum za rešenje problema na Kosovu i Metohiji i želim ovom prilikom da kažem da između memoranduma i ovog plana ima dosta zajedničkog i sličnog. Hvala.
Poštovano predsedništvo, dame i gospodo narodni poslanici, s obzirom da se prvi put javljam, za ovom govornicom želim da vam se predstavim. Ja sam Zvonimir Stević, dolazim sa Kosova i Metohije, tačno iz Gračanice, odnoso naselja Novi Badovac. S obzirom da mesec dana radimo, želim da istaknem jednu konstataciju, mišljenje i viđenje ukupne situacije. Ima jedna narodna: "Kosovo zove, zove, a niko ga ne čuje".
Ne sumnjam u dobru nameru predlagača zakona o ministarstvima. Očigledno da je zakon nešto racionalniji u odnosu na prethodni. Međutim, s obzirom na tešku sveukupnu ekonomsku, društvenu i političku krizu naše države u poslednje tri godine, nužno je ...
Molim predsedavajućeg da upozori kolege, a ovo je vaš odnos, koliko vam je stalo do Kosova i Metohije.
S obzirom na stanje u državi, na ekonomsku i političku situaciju, na krizu poslednje tri godine, nužno je opredeliti prioritete u budućem delovanju Vlade Republike Srbije i njenih ministarstava. Svakako da je u tom kontekstu jedan od vodećih i prioritetnijih zadataka pitanje Kosova i Metohije, nadam se. Ali, u Predlogu zakona o ministarstvima, nažalost, nema čak ni naznake na koji način će se izuzetno teški i složeni problemi na Kosovu i Metohiji rešavati kroz institucije sistema.
SPS smatra da je stanje na Kosovu i Metohiji tako teško da zahteva sveobuhvatno i hitno angažovanje kroz izraženu zajedničku aktivnost svih parlamentarnih stranaka i državnih organa prema Kosovu i Metohiji. Želim da vam prenesem poruku i naš zahtev - jer dobro znate da Kosovo ubrzano klizi ka nezavisnosti, a s obzirom na predizbornu kampanju i zalaganje svih parlamentarnih stranaka da Kosovo i Metohija nije stranački i ideološki problem, nego da se radi o nacionalnom i državnom interesu - da dođemo do jedinstvenog programa, jedinstvene koncepcije, jedinstvene strategije.
To podrazumeva, pre svega, određenje ovog visokog doma, Vlade Republike Srbije i svih institucija u Srbiji i na saveznom nivou prema međunarodnoj zajednici, prema albanskoj politici i prema srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i onom u rasejanju.
Umesto da se stanje menja nabolje i stvaraju uslovi za bezbedan i siguran život, povratak raseljenih, rešavanje sudbine kidnapovanih, povraćaj uzurpirane privatne i društvene imovine, situacija se iz dana u dan pogoršava, a za to je najbolji dokaz ubistvo prošle nedelje. Ko tome doprinosi? Međunarodna zajednica, UNMIK i KFOR.
Moramo da se vratimo unazad tri godine i da se setimo euforije. Veštačka tvorevina, koalicija DOS nas je prozivala da nismo umeli, da smo bili kruti prema međunarodnoj zajednici i da nismo znali da sarađujemo sa međunarodnom zajednicom, a između ostalog i sa Albancima. Za ove tri godine pokazalo se da smo ipak mi bili u pravu, jer se u odnosu albanske politike, bez obzira na promenu vlasti u Srbiji, ništa nije promenilo; u odnosu međunarodne zajednice prema politici Srbije i Kosovu i Metohiji se ništa nije promenilo.
Imamo li snage, kroz državne organe i kroz našu diplomatiju, da tražimo odgovornost međunarodne zajednice, jer se pokazala nemoćnom, nesposobnom ili ne želi da rešava nagomilane probleme na Kosovu i Metohiji? Nažalost, spoljnopolitičke aktivnosti naše zemlje nisu bile adekvatne, niti su na pravi način tretirale pitanje Kosova i Metohije. Da ironija bude veća, ministar spoljnih poslova Goran Svilanović, koji potiče iz Gnjilana, mnogo više se zalagao za saradnju i izručenje naših građana Haškom tribunalu, a samo marginalno je spominjao Kosovo i Metohiju, a da ne govorimo o njegovim posetama i posetama njegovih saradnika Kosovu i Metohiji.
Ukupna politika prethodne vlade i Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju ogledala se u verbalizmu i nedoslednosti, pre svega u malom prisustvu na Kosovu i Metohiji ministara i njihovih saradnika, što nije bio slučaj i praksa do oktobra 2000. godine.
Posebna šteta srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i u raseljenju je naneta zbog pristupa međunarodnoj zajednici, povlađivanja i podaničkog odnosa prema međunarodnoj zajednici. Za tri godine sve što je radila naša država, radila je u korist Albanaca, a na štetu Srba.
Najdrastičniji primeri takve pogrešne politike su prihvatanje Hekerupovih ustavnih okvira, učešće na izborima, a da ne govorim o pritiscima. Navodno je Vlada donela odluku da se ne izlazi na izbore, a posle tri dana se menja koncepcija i vrši neviđen pritisak na srpski narod da se izađe na izbore. Formirana je, kao nekakvo rešenje, veštačka Koalicija "Povratak". Da vam kažem, sem dve-tri osobe koje narod poznaje, ove druge članove narod ne poznaje i ne zna se ko su.
Koalicija "Povratak" služi za davanje legitimiteta i legalnosti rada Skupštine Kosova. Sve odluke dosadašnje Skupštine Kosova takođe idu u korist Albanaca, a na štetu Srba. Veštačka Koalicija "Povratak", kad god se dogodi neka tragedija, ubistvo, navodno zauzme stavove da napuste Skupštinu Kosova, deklarativno, saopštenjem i verbalizmom, ali to neće da urade jer su u pitanju lični interesi i solidna primanja u parlamentu Kosova.
Da se pogrešno ne shvati, mi socijalisti nismo protiv saradnje sa međunarodnom zajednicom. Naprotiv, za saradnju smo, ali na principu ravnopravnosti i korektnosti, bez obzira na nacionalnu, versku pripadnost, ne na štetu jednih, a u korist drugih.
Ovih dana što se događa i ovo što štampaju, vi ste upoznati, naši predstavnici nisu učestvovali u izradi standarda za Kosovo i Metohiju, a javno ih prihvataju, što isto nosi sa sobom veliku opasnost po sudbinu srpskog življa na Kosovu i Metohiji.
Zašto se mi socijalisti, pa i ja kao predsednik Pokrajinskog odbora, zalažemo za formiranje ministarstva za Kosovo i Metohiju? Zbog toga što su se sada već bivša vlada i Koordinacioni centar pokazali kao neefikasni, nisu odgovorili onim obavezama koje država treba da preduzme na Kosovu i Metohiji. Po strukturi i sastavu Koordinacioni centar nije ispunio obaveze koje je trebalo da ostvari. Glomazan i neefikasan aparat, sa sedištem u Beogradu, sastavljen od velikog broja ljudi koji su u praksi, na terenu, pokazali da nisu u stanju da se uhvate u koštac sa problemima na Kosovu i Metohiji, nije mogao da da očekivane rezultate.
Smatramo da bi ministarstvo za Kosovo i Metohiju ostvarilo punu saradnju organa državne zajednice Srbije i Crne Gore, pre svega sa Ministarstvom spoljnih poslova, koordiniralo aktivnosti na doslednom sprovođenju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, na zaštiti međuljudskih i međunacionalnih manjinskih prava, sve u cilju stvaranja uslova za slobodan i bezbedan povratak prognanih i normalizovanja ukupnog stanja na Kosovu i Metohiji.
Zalažemo se za ministarstvo za Kosovo i Metohiju koje bi pratilo aktivnosti nadležnih državnih organa i institucija, da ostvaruje saradnju i pokreće inicijative. Takođe, radi uspostavljanja neposredne kontrole rada, preko radnih tela i parlamenata, jer su se dosadašnja iskustva u praksi pokazala kao krajnje negativna.
Sledeće, zbog neposrednog uvida, planiranja i utroška finansijskih sredstava. Primera radi, poslednji zaključak Vlade o nadoknadama i isplati zarada zaposlenih na Kosovu i Metohiji i u raseljenju, čija je primena počela od 1. septembra, naneo je samo štete. Oni koji su primali malo, sada imaju još manje, a oni koji su primali solidno, na više mesta gde postoje zloupotrebe, ostali su nedirnuti.
Spiskove o isplatama su pravili ljudi koji su političkim dekretom, najčešće jedne stranke, došli na rukovodeća mesta. Jedan primer: uoči predizborne kampanje Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o preraspodeli sredstava po opštinama u Srbiji, a najviše opštinama na Kosovu i Metohiji; tako je Priština sa sedištem u Gračanici dobila 113 miliona, a niko ne zna gde su naznačena sredstva.
Ili sledeći primer, utrkuju se ministri, pre mesec dana Đelić kaže da ima 500 miliona evra u budžetu, sada 350, finansijski odbor 150; verovatno naredne nedelje neće biti ništa, ali ono što se finansira iz budžeta redovno kasni 4 meseca, ne znam zašto.
Ilustracije radi, želim da ukažem na najvažnije oblasti u kojima bi novoformirano ministarstvo delovalo samostalno i u saradnji sa drugim ministarstvima: lokalna samouprava, koordinatori, načelnici okruga, zdravstvo, obrazovanje, kultura, zaštita kulturnih i istorijskih dobara, lična i građanska stanja, imovinska prava. I, da stanem ovde, u ovim okolnostima, u ovoj situaciji pod okupacijom, na prostoru centralnog dela Kosmeta i u severnom delu Mitrovice formiran je 21 fudbalski klub. Ne da država nije pomogla, uključujući tu i Fudbalski savez Srbije, nego niko nije ni došao da vidi u ovim okolnostima kako omladina u patikama na livadama igra utakmice. Odigrane su dve polusezone. Saobraćaj i telekomunikacije, privatizacija, rad i zapošljavanje, socijalna politika, privatizacija, privreda i mala privreda, trgovina, turizam i usluge.
Na kraju, ukoliko skupštinska većina i predlagači ne prihvate predlog za ministarstvo za Kosovo i Metohiju, neophodno je izvršiti transformaciju Koordinacionog centra u organizacionom i kadrovskom smislu, uključujući i izmeštanje njegovog sedišta na Kosovo i Metohiju. Hvala.
Nemate razloga da reagujete zbog ovoga. Postoji stenogram. Mislim da tako nisam rekao i ne mislim tako, i nisam rekao da su Vlada i Koalicija "Povratak" veleizdajničke.
Zbog pogrešnog i poltronskog pristupa međunarodnoj zajednici, zbog onoga što su radili, ja sam rekao da su radili ove tri godine u interesu Albanaca, a na štetu Srba. Brojni su dokazi i primeri za to. Ako treba, dokumentovaćemo to.