Poštovana predsednice, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, ja ću danas u okviru ovog jedinstvenog pretresa govoriti o Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o statusu i funkcijama Međunarodne komisije za nestala lica.

Ovaj sporazum smatramo izuzetno značajnim jer je pitanje traganja i pronalaženja nestalih lica u toku ratnih sukoba na teritoriji bivše SFRJ, a posebno na Kosovu i Metohiji, za nas veoma važno. Sporazum je važan jer od statusnog ovlašćenja Međunarodne komisije zavisi u velikoj meri rad naše Komisije za nestala lica.

Inače, Međunarodna komisija je osnovana 1996. godine, prvobitno radi obezbeđivanja saradnje Vlade na traženju nestalih iz sukoba u bivšoj Jugoslaviji. Međunarodna komisija za nestala lica je osnovana kao međunarodna organizacija. Zaključivanjem Sporazuma o statusu i funkcijama Međunarodne komisije za nestala lica u Hagu 16. decembra 2015. godine, koji je u ime Vlade kao zastupnik Republike Srbije potpisao ambasador Republike Srbije u Holandiji, Republika Srbija je postala osnivač Međunarodne kancelarije za nestala lica, sa mogućnošću učešća u procesu odlučivanja.

Članstvom u Međunarodnoj komisiji za nestala lica Republika Srbija može da računa na dalju podršku Međunarodne kancelarije za nestala lica u rešavanju sudbine nestalih lica srpske nacionalnosti, kao i državljana Republike Srbije drugih nacionalnosti, što je od posebnog značaja za nas.

Imajući u vidu značajan uticaj i aktivnosti Međunarodne kancelarije u rešavanju ovog pitanja u regionu u proteklim godinama, činjenicu da se veliki broj posmrtnih ostataka nestalih lica ne nalazi na teritoriji Republike Srbije, da Republika Srbija ima zahteve za traženje nestalih lica prema više strana u regionu, i obrnuto, značaj našeg članstva je nedvosmislen. Međunarodna komisija je ta čiji eksperti vrše DNK i krvne analize ekshumiranih lica i omogućavaju da se potpuno neutralno, bez političkih predrasuda, utvrde identiteti nestalih lica čiji se posthumni ostaci pronađu. Rad ove komisije onemogućava zloupotrebe sa bilo čije strane. Pored toga, postupak DNK analize nestalih lica ova komisija za članice i osnivače radi bez naknade, dakle besplatno, što je veliki pomoć nama i ostalim državama u regionu koji traže da identifikuju nestala lica.

Zbog proteka desetina godina od prvih sukoba 1991. godine, DNK metoda je jedino moguće pouzdana u utvrđivanju identiteta žrtava. Naša Komisija za nestala lica obrazovana je odlukom Vlade Republike Srbije 8. juna 2006. godine sa mandatom da se bavi rešavanjem problematike nestalih lica u oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ i AP Kosovo i Metohija. Stručne administrativne i tehničke poslove za potrebe Komisije za nestala lica obavlja Komesarijat za izbeglice i migracije, i to u okviru posebno formiranog sektora za nestala lica. Komisija vodi jedinstvenu evidenciju nestalih lica u oružanim sukobima i u vezi sa oružanim sukobima na prostoru bivše SFRJ od 1991. do 1995. godine i AP Kosova i Metohije od 1998. do 2000. godine. Vodi evidenciju o ekshumiranim, identifikovanim i neidentifikovanim posmrtnim ostacima, kao i mnoge druge poslove u vezi sa nestalim licima koji su predviđeni aktima Vlade i same komisije.

Komisija ima veliku odgovornost i veoma odgovorno od osnivanja do danas radi na traganju za nestalim licima i njihovoj identifikaciji. Tome doprinosi i dobra regionalna saradnja jer je naš region najpogođeniji evropski region problemom nestalih i kidnapovanih lica, jer jedna od najtežih posledica oružanog sukoba na prostoru bivše SFRJ i Kosova i Metohije jeste veliki broj lica koja se vode kao nestala. U službenim evidencijama Komisije za nestala lica kao nestalo se još uvek vodi ukupno 2.429 lica, i to 1.762 u Republici Hrvatskoj, 97 u Bosni i Hercegovini, 570 na Kosovu i Metohiji. U ovom trenutku na prostoru bivše SFRJ traži se još 10.478 nestalih lica, Hrvatska 2.071, Bosna i Hercegovina 6.752 i Kosovo i Metohija 1.664 lica. Od toga je nestalih Srba i ostalih sa naše liste traženja, uključujući i nestale Srbe iz Republike Srpske, više od 3.300 lica. Inače, do sada je kroz postojeće mehanizme rešena sudbina više od 25.000 nestalih osoba.

Nije lako jednostavno obavljati ovaj posao koji je povezan sa teškim tragedijama porodica. Zato smatram da treba odati svako priznanje naporima koje naša Komisija za nestala lica ulaže u otkrivanju istine o nestalim licima, njihovom pronalaženju i identifikaciji. Iz prijeteta prema porodicama nestalih i kidnapovanih lica neophodna je još veća ažurnost i efikasnost rada kako međunarodne tako i naše Komisije za nestala lica. Ovde ispred zgrade Narodne skupštine imamo zid sa fotografijama nestalih lica na Kosovu i Metohiji koje postavljaju članovi Udruženja nestalih i kidnapovanih lica. Sam sam sa Kosova i Metohije i dobro razumem ovaj težak humani problem i zalažem se sa podršku Komisiji za nestala lica, koja još uvek ima ovaj težak zadatak, zadatak da pronađe i identifikuje nestala lica u ratnim i drugim sukobima.

Iz svih ovih razloga koje sam naveo, predlažem da se ovaj sporazum ratifikuje. Poslanička grupa SPS će podržati ovaj, kao i sve ostale sporazume iz današnje rasprave. Hvala.

Poštovana predsednice, uvaženi gospodine ministre, dame i gospodo narodni poslanici, u okviru današnje rasprave govoriću o predlozima zakona o potvrđivanju sporazuma koji se odnose na sektor bezbednosti i policijske saradnje.

Organizovani kriminal, terorizam, nekontrolisane migracije, protiv zakonita trgovina narkoticima su danas izazovi i pretnja svetskoj bezbednosti, jer ne poznaje nikakve granice i šire se takvom brzinom da je međunarodna saradnja bezbednosnih struktura veoma neophodna.

Republika Srbija je organizovanu međunarodnu borbu protiv kriminala uključena kroz brojne bilateralne sporazume iz sektora bezbednosti i policijske saradnje koje je do sada ratifikovala brojne bilateralne sporazume što potvrđuje opredeljenje da se sa ovim oblicima kriminala se uoči kroz saradnju sa drugim državama koje za to pokazuju interes. U tom smislu kao širenje bilateralne saradnje u oblasti bezbednosti posmatram i sporazume o čijoj ratifikaciji i danas govorimo.

Prvi je Zakon o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Poljske o saradnji u borbi protiv organizovanog i drugih vidova kriminala. Sporazum naše Vlade sa Vladom Republike Poljske o saradnji u borbi protiv organizovanog i drugih vidova kriminala potpisan je 2011. godine kada je ministar unutrašnjih poslova bio prvi potpredsednik Vlade, Ivica Dačić.

Ovaj sporazum, izraz je obostrane želje da se dalje učvršćuju prijateljske veze i razvija saradnja među organima dve države odgovornim za zaštitu bezbednosti za borbu protiv kriminala, a naročito protiv organizovanog kriminala a zasniva se na načelima jednakosti, reciprociteta i uzajamne dobrobiti. Sporazumom je obuhvaćena saradnja u otkrivanju i suzbijanju mnogih krivičnih dela, posebno onih protiv života i zdravlja i terorizma i njegovog finansiranja, nezakonite proizvodnje krijumčarena svih vidova oružja, opojnih droga jer su ova krivična dela najrasprostranjenija i sa najdalekosežnijim posledicama po mnoge države i narod. Naročito u ovo vreme kada su u svetu mnoga područja zahvaćena etničkim građanskim i drugim sukobima i krizama.

Sporazum obuhvata i krivična dela krijumčarenja i trgovine ljudima i ljudskim organima, ilegalno prelaženje granice, ilegalne migracije, finansijski kriminal, falsifikovanje dokumenata, isprava, sajber kriminal kao i brojna druga krivična dela kojima se mogu ugroziti lična i kolektivna bezbednost u jednoj i drugoj državi potpisnici.

Radi efikasnog sprovođenja sporazuma su utvrđeni nadležni organi i način njihove saradnje, a troškove sprovođenja sporazuma snosi svaka potpisnica za aktivnost na svojoj teritoriji.

Ovaj sporazum smatramo veoma važnim doprinosom ne samo bezbednosti naših dveju zemalja već i evropskoj bezbednosti u celini i iz tih razloga poslanička grupa SPS podržava njegovu ratifikaciju.

Drugi sporazum o kome ću govoriti, jeste isto tako važan, a to je Sporazum o saradnji u oblasti bezbednosti i potpisan je 2016. godine između Vlade Republike Srbije i Vlade Savezne Republike Nemačke. U ime naše strane sporazume je potpisao ministar unutrašnjih poslova dr Nebojša Stefanović. Ovaj sporazum plod je sve čvršćih prijateljskih odnosa dve države koje smatraju da se zajedničkim bezbednosnim i policijskim aktivnostima, organizovanije mogu suprotstaviti i suzbijati krivična dela, posebno dela protiv života i zdravlja, organizovani kriminal, terorizam, ilegalne migracije i krijumčarenje ljudi, neovlašćena proizvodnja i promet opojnih droga, trgovina oružjem i ljudima i druga teška krivična dela kojima se ugrožava lična i kolektivna bezbednost na teritoriji jedne ili druge države potpisnice.

Saradnja nadležnih organa Srbije i Nemačke u sektoru bezbednosti govori i o uzajamnom poštovanju ljudskih, kadrovskih i tehničkih potencijala kojima dve zemlje raspolažu, a kojima se može obezbediti visok nivo sprečavanja izvršenja krivičnih dela obuhvaćenih sporazumom, ali garantuje efikasnost u suzbijanju svih vidova kriminala i rasvetljavanju krivičnih dela, teškog i organizovanog kriminala.

Ovaj sporazum je izuzetno značajan za sinhronizovanu i organizovanu borbu protiv svih oblika kriminala na evropskom tlu, jer danas na žalost kriminal i kriminalci ne znaju za granice, organizovani su i povezani na međunarodnom nivou i pretnja su svima. To se posebno odnosi na terorizam, trgovinu oružjem i narkoticima, trgovinu ljudima i nelegalne migracije, sajber kriminal.

Ono što je posebna vrednost ovog sporazuma jeste saradnja u slučajevima u kojima se vrše krivične radnje ili se pripremaju takve radnje na državnoj teritoriji jedne od strane ugovornica. Postoje indicije da se te radnje mogu odnositi i na državnu teritoriju druge strane ugovornice ili mogu predstavljati opasnost za njenu bezbednost.

Sporazumom su veoma detaljno razrađeni svi oblici kriminalnih, odnosno krivičnih dela i svi oblici saradnje Srbije i Nemačke ne ovom planu, tako da ovaj sporazum zbog višestrukog značaja za bezbednost obe potpisnice danas treba potvrditi.

Treći sporazum iz oblasti bezbednosti predstavlja u stvari izmenu ranije ratifikovanog sporazuma, potpisanog između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Bugarske o policijskoj saradnji.

Izmena postojećeg sporazuma sa Republikom Bugarskom odnosi se na rešavanje problema i poteškoća na koje su policijski službenici obe države nailazili u sprovođenju odredaba sporazuma koje se odnosi na poglavlje o mešovitim patrolama. Naime, sporazumom je predviđeno da policijski službenici koji učestvuju u radu mešovitih patrola prilikom obavljanja zadataka moraju da pređu granicu isključivo preko zvaničnih graničnih prelaza, a sama mesta za patroliranje nalaze se i do 50 km od najbližeg graničnog prelaza, što značajno otežava kontrolu granice i ilegalnih prelazaka i umanjuju efekat zajedničkih akcija. Kako bi se taj problem otklonio naše dve države su se dogovorile da se izvrši izmena dela ratifikovanog sporazuma tako što će se novom formulacijom steći pravni osnov za efikasniji rad zajedničkih policijskih patrola Republike Srbije i Republike Bugarske.

Radi se o izmeni kojom će se omogućiti da policijska patrola jedne od potpisnica može prelaziti na susednu teritoriju osim preko zvaničnih graničnih prelaza i na mestima van zvaničnih graničnih prelaza koji se određuju u mesečnim rasporedima rada mešovitih patrola koji se donose u skladu sa sporazumom. Na ovaj način bi se postigla veća pokrivenost granice i povećala efikasnost rada zajedničkih patrola, što za krajnji ishod treba da ima još efikasniju borbu protiv međunarodnog kriminala.

Smatram ove sporazume izuzetno korisnim za unapređenje borbe protiv međunarodnog organizovanog kriminala koji je ozbiljna pretnja svetskom miru i iz tih razloga će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ove bilateralne sporazume, kao i ostale iz ovog pretresa. Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, danas želim da iskoristim pravo iz člana 287. Poslovnika i zatražim obaveštenje i postavim poslaničko pitanje Ministarstvu privrede i Kancelariji za KiM. U pitanju je problem koji više od godinu dana imaju zaposleni u JP „Nacionalni park Šar-planina“, čije je sedište na Brezovici, opština Štrpce, na KiM, a čiji je osnivač Republika Srbija.
Da podsetim, „Nacionalni park Šar-planina“ osnovan je još 1986. godine, radi zaštite prirodnih vrednosti retkih vrsta biljaka, drveća i životinja. Nacionalni parkovi su najviši oblik zaštite prirode i životne sredine i imaju veliki značaj za upravljanje prirodnim resursima. Ovaj nacionalni park se prostire na skoro 39 hiljada kvadratnih kilometara.
Pre više od godinu dana imovina „Nacionalnog parka Šar-planina“, odnosno javno preduzeće za gazdovanje nacionalnim parkom, čiji je osnivač Republika Srbija, uzurpirano je od strane prištinskih privremenih institucija, nažalost, kao i druga imovina Republike Srbije na KiM.
Napominjem da od uzurpacije imovine Nacionalnog parka od strane Prištine do danas ova imovina nije ničija briga. Sve je zapušteno, nema ni zaštitu od lavina, ni sanitarne seče, propadaju objekti, privredna dobra, zaštićene vrste. Zaposleni, kojih je 23, su ostali bez posla, a šest rukovodilaca su prištinske vlasti optužile za navodnu uzurpaciju imovine i zloupotrebu službenog položaja, smatrajući imovinu parka svojom. Grupa tuženih radnika tereti se od strane Prištine i oni su obavezni da se odazovu sudu u Prištini, a ovih dana se očekuje suđenje pred prištinskim sudom.
S obzirom da u Kancelariji za KiM postoji sektor za pružanje pravne pomoći, da li će Kancelarija ovim nedužnim ljudima pružiti pravnu zaštitu?
Zaposleni su se u proteklih godinu dana obraćali svim nadležnim državnim organima, institucijama Republike Srbije, a pre svega, Kancelariji za KiM.
Tako su svi nadležni organi i institucije naše države upoznati sa ovim problemom i sa zahtevima i molbama zaposlenih, posebno oni koji su optuženi i traže zaštitu države u ovom nepravednom sporu. Međutim, trajno rešenje za zaposlene, koji su već godinu dana bez regulisanog statusa, bez posla i plate, nije još pronađeno.
Kancelarija za KiM se uključila u rešavanje ovog problema, ali problem još uvek nije rešen. Ekonomski i socijalan položaj ovih ljudi je izuzetno težak. Kako je živeti bez plate godinu dana bilo gde, a kamo li na KiM, a nemati nikakvo drugo rešenje, nije moguće ni zamisliti.
Ovaj problem doveden je do usijanja i do granice ekonomske, socijalne, psihičke i egzistencionalne izdržljivosti ovih ljudi koji se osećaju napušteni od svih koji bi trebalo da im pomognu. Svi ovi građani koji su rođeni na KiM žele tu i da ostanu. Zato se i bore za svoja prava, ne žele da napuste Šar-planinu i KiM. Iz tih razloga država treba da nađe trajno rešenje za njihov problem.
U vezi s tim, želim da postavim pitanje ministru privrede i Kancelariji za KiM. Da li postoji mogućnost da se problem zaposlenih u „Nacionalnom parku Šar-planina“ reši, posebno problem onih zaposlenih koji su neopravdano optuženi pred prištinskim sudom? Koje mere i aktivnosti će se u tom smislu preduzeti od strane nadležnih organa Republike Srbije, koja je osnivač javnog preduzeća za upravljanje „Nacionalnim parkom Šar-planina“? Dakle, zaposleni s pravom očekuju da se njihov problem trajno, efikasno i brzo reši. Zahvaljujem.

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, kod prethodnog govornika je izrečena jedna konstatacija…

Član 107, povreda dostojanstva.

Član 106.

Onda mogu li da koristim vreme ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe?

Mogu li repliku?

Poštovana predsednice, ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, u prethodna dva dana mnogo toga je rečeno o Kosovu i Metohiji. Mene raduje ta briga i zabrinutost za Kosovo i Metohiju, ali se nadam da ona nije samo deklarativna i verbalna.
Ono za šta sam se javio pre jedno sat vremena reklamirajući povredu Poslovnika, to je jedan od prethodnih govornika u svojoj diskusiji rekao da se Srbi sa prostora Kosova i Metohije u svojoj zemlji osećaju kao građani drugog reda. Mislim, da je to neistina, da je to netačno, da Srbi pored svoje majke Srbije i Vlade Republike Srbije ne osećaju se kao građani drugog reda. To su pokazali na izborima ispred vladajuće koalicije opredeljujući se za program ove Vlade u preko 90%.
Srbi su sigurno i ubeđeni i uvereni da će Vlada Republike Srbije u ovom sastavu voditi i zaštiti nacionalne i državne interese na prostoru Kosova i Metohije, a posebno interese Srba sa prostora Kosova i Metohije.
S obzirom da je od strane premijera i ove Skupštine u toku ove dvodnevne rasprave najavljena posebna sednica o Kosovu i Metohiji za šta treba mnogo vremena i mnogo razloga. U uvodnom izlaganju sam rekao i izjasnio se ono o čemu hoću da iskoristim preostalo vreme, a to nisam govorio o dva sporazuma za koja čini mi se je i malo toga rečeno.
Tu se radi o potvrđivanju Sporazuma o zajmu modernizaciji, optimizaciji javne uprave između Republike Srbije i Međunarodne banke za obnovu i razvoj koji je potpisan 16. maja ove godine. Strategijom reforme javne uprave u Republici Srbiji koja je usvojena 2014. godine i koja se primenjuje u skladu sa Akcionim planom predviđeno je ostvarivanje postavljenih prioriteta. Unapređenje organizacije i funkcionisanja sistema državne uprave, jačanje upravljanja ljudskim resursima uz podršku razvoja sistema upravljanja zaposlenih i podrška sistemu plata, poboljšanju upravljanja javnim finansijama i javnim nabavkama, unapređenje pravne sigurnosti i poslovnog okruženja i kvaliteta usluga koje pružaju državni organi, povećanje transparentnosti i jačanje kapaciteta Vlade za sprovođenje nadzora. U skladu sa Rezolucijom strategije Zakona o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu predviđeno je zaduživanje Republike Srbije kod Međunarodne banke za obnovu i razvoj do 75 miliona američkih dolara za projekat modernizacije i optimizacije državne uprave. Zajam je koncipiran po principu budžetske podrške, predviđen je rok otplate od 17 godina uključujući i period početka u trajanju do pet godina.
Istakao bih da je Vlada Republike Srbije 2014. godine usvojila ambiciozan program fiskalne konsolidacije i strukturnih reformi. Ako je početkom 2015. godine potvrđen sklapanjem aranžmana iz predostrožnosti sa MMF-om. Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu između Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije potpisan je 27. januara 2016. godine u Parizu i 5. februara 2016. godine u Beogradu. Zakonom o budžetu Republike Srbije za 2016. godinu odobrilo zaduživanje Republike Srbije kod Banke za razvoj Saveta Evrope do iznosa od 17 miliona evra za projekat izgradnje novih zatvorskih kapaciteta u Kragujevcu. Cilj projekta je obezbeđivanje podrške sprovođenju strategije za reformu sistema i izvršenja zatvorskih sankcija Ministarstva pravde. Zahvaljujem se.

Poštovana predsednice, uvaženi potpredsedniče Vlade, ministre spoljnih poslova, ministre finansija, reklamiram povredu člana 106. Niko ne može da govori na sednici Skupštine pre nego što zatraži i dobije reč od predsednika, odnosno suština reklamacije ovog člana je da govori o temi dnevnog reda.
Zbog zbunjivanja javnosti i iznošenja dezinformacija da je nekakvim sporazumima, Briselskim sporazumom, da su ugašene institucije na KiM, kao čovek koji dolazi sa KiM, ovde je izrečena neistina i određene zabune kod naroda na prostoru KiM se stvaraju.
Prethodni kolega je zaboravio, on nama spočitava da smo mi učestvovali u nekakvim nelegalnim izborima, da smo primorali narod. Želim da ga podsetim da njegova stranka posle polovine 2000. godine, ko je bio u institucijama vlasti na KiM ispred koalicije „Povratak“? Čiji su to bili predstavnici?
Dalje, na KiM i danas, pored svih potpisanih sporazuma, podržano je zdravstvo u sistemu zdravstva države Srbije, podržano je obrazovanje u sistemu obrazovanja Srbije. To funkcioniše na prostoru KiM. Mi imamo 29 lokalnih samouprava. Podržano je pravosuđe, itd, i druge institucije. Mislim da nije u redu i da je nekorektno, posle 16, 17 godina se izašlo na izbore i narod je pokazao svoju volju i svoje opredeljenje i svoju energiju i opredelio se preko 80% …

Poštovana predsednice, uvaženi ministre, dame i gospodo narodni poslanici, reklamiram povredu Poslovnika 107. i 106. Istine radi, vi niste predsedavali, vaš kolega potpredsednik je predsedavao. Prethodni govornik je povredio dostojanstvo Narodne skupštine. Zaista je nedopustivo i uvredljivo da kada ministar nije tu, o njemu govorite uvredljive reči.
Takođe, u najmanju ruku je nekorektno da se osporava doprinos i uloga SPS na čijem je čelu Ivica Dačić, kada je KiM u pitanju.
Sa njim na čelu smo dali ogroman doprinos u zaštiti državnih i nacionalnih interesa u zaštiti Srba na prostoru KiM. Mislim da je krajnje nekorektno da se na takav način naše kolege obraćaju. Naš je doprinos i našeg ministra spoljnih poslova i predsednika naše stranke da smo kada je Kosmet u pitanju uvek vodili nacionalnu i državnu politiku i uvek vodili računa o zaštiti srpskih nacionalnih interesa.
Samo da vas podsetim na jedan detalj. Ovi koji se zdušno zalažu i brižno za KiM i danas oko Fonda, kada razgovaraju oko toga, da im je mnogo stalo do KiM, da je 2011. godine Ustavni sud Republike Srbije poništio uredbu o isplati plata korisnicima budžeta, da smo…

Poštovana predsednice, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podstaknut prepodnevnom raspravom, kao čovek sa KiM, ja ću krenuti u raspravi od Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan. Takođe, kao čovek sa KiM, ne smatram da je KiM više moja, nego vaša, ono je naše. 
Oprostite, moram nešto da vam kažem, lako je govoriti o Kosmetu iz Beograda, iz toplih fotelja, treba obići i videti šta je na KiM izgrađeno, napravljeno za proteklih 17 godina. Ja razumem brigu i zabrinutost oko KiM koja često služi za dobijanje nekakvih političkih poena, ali isto tako mislim da kod pojedinaca ne postoji dovoljno brige za stanje na KiM, složićete se, koje je nažalost i dalje teško, složeno, bremenito, sa svakodnevnim pritiscima, kako na srpski narod na prostoru KiM, tako i za čitav naš državni aparat, na Vladu, na Skupštinu, na sve državne organe.
Moram da konstatujem da u dosadašnjoj raspravi nisam čuo nijedan konstruktivan i korektan predlog za rešavanje ukupne situacije na KiM. Nažalost, ne rešava se, niti ono može biti rešeno danas. Kamo sreće, bila bi sreća i za ovaj dom, i za ovu državu, a posebno za narod na KiM, da mi možemo jednom konstruktivnom raspravom da rešimo to pitanje.
Dame i gospodo narodni poslanici, ne smemo da zaboravimo, niti da se tako ponašamo, da smo na KiM mi sami, verovatno bi ga efikasnije i mnogo brže rešavali. Postoji albanska strana koja potpomognuta od dobrog dela zemalja EU i velikih sila želi da stvara ili stvori nezavisno Kosovo.
Ja ovde imam pregled dokumenata od 1999. godine, od Kumanovskog sporazuma, rezolucije, pa tako redom: Deklaracija o KiM 2003. godine, Rezolucija o KiM 2004. godine, pa format državnog pregovaračkog tima o budućem statusu KiM od 2006. godine, Rezolucija o neophodnosti pravednog rešenja pitanja AP KiM, da ne bih čitao sve, na kraju, Sporazum postignut u dijalogu sa Prištinom uz posredovanje EU od 2011. godine, politička platforma za razgovore sa predstavnicima privremenih institucija samouprave u Prištini 2013. godine, Rezolucija o osnovnim principima za političke razgovore sa privremenim institucijama samouprave na KiM od 2013. godine.
Šta hoću sa ovime da kažem? Svi smo na neki način bili uključeni oko rešavanja pitanja KiM, ili kroz izvršnu ili kroz zakonodavnu vlast.
Znači, unazad dve, tri decenije, borbu oko KiM možemo podeliti u tri perioda ili tri faze. Prvi period od 1999. godine kada se na KiM ratovalo, ginulo i kada smo nakon toga bombardovani. Svakako da je najteže onima koji su dali svoje živote i ostali bez najdražih i najmilijih. Usvojen je Kumanovski sporazum i doneta je Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 koji su dugo godina nazivani izdajničkim dokumentima, a u poslednje vreme, unazad nekoliko godina, vezujemo se za ta dokumenta kao pijan plota.
Drugi period posle 1999. godine karakteriše nazovi demokratija. Tada smo prozivani zbog nedostatka demokratije i da će problem KiM biti rešen kada navodno pobedi demokratija. Prošlo je 17 godina, rezultata nema i tu smo gde jesmo.
Treća faza ili treći period podrazumeva mudru, pronicljivu, pragmatičnu i racionalnu politiku, što znači da dijalog i razgovor nemaju alternativu. Naravno da najbolji sud o svim politikama, kada je u pitanju KiM, jeste narod i daće narod.
Želim da vas podsetim da je na parlamentarnim izborima za Skupštinu Republike Srbije 2008. godine na KiM SPS pobedila. Ova Vlada na čelu sa premijerom Aleksandrom Vučićem i potpredsednikom Ivicom Dačićem vodi takvu odgovornu politiku i sigurno će zaštititi nacionalne i državne interese Republike Srbije, kao i interese Srba na KiM.
Poštovani narodni poslanici, Predlog zakona o potvrđivanju Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan formulisan je po ugledu na Višegradski fond Višegradske grupe. Fond je organizacija čiji je cilj promovisanje saradnje pre svega u kulturi, nauci, istraživanju, obrazovanju i razmeni mladih, kao i promovisanje održivog razvoja. Srbija je podnela Deklaraciju u kojoj se precizira da se teritorija KiM tretira kao sastavni deo Republike Srbije u skladu sa Rezolucijom 1244, odnosno pod međunarodnom upravom, te da privremene institucije samouprave na KiM ne mogu delovati van okvira ovlašćenja određenih Rezolucijom Saveta bezbednosti i ustavnim okvirom za privremenu samoupravu na KiM.
Zarad javnosti, preciznije definisano u članu 3, prilikom potpisivanja Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan sa statutom Fonda za zapadni Balkan Republika Srbija je podnela depozituru, Deklaraciju sledeće sadržine.
Molim predsedavajućeg da mi ovo vreme ne računa u vreme poslaničke grupe. Citiram: „Budući da se teritorija KiM u sastavu Republike Srbije i na osnovu Rezolucije Saveta bezbednosti UN 1244 od 1999. godine nalazi pod međunarodnom upravom, potpisivanje, izražavanje pristanka na obezbeđivanje Republike Srbije i/ili vlade Kosova na Sporazum o osnivanju Fonda za zapadni Balkan se ne može tumačiti kao priznanje nezavisnosti Kosova, niti se time između Republike Srbije i Kosova formira ugovorni odnos u smislu pravila Bečke konvencije o ugovornom pravu iz 1969. godine kojim je regulisana materija zaključenja i izvršenja međudržavnih ugovora. Zaključivanjem i izvršavanjem Sporazuma o osnivanju Fonda za zapadni Balkan se ni na koji način ne prejudicira pitanje statusa Kosova, kao ni nadležnosti i ovlašćenja specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN i KFOR-a, u skladu sa Rezolucijom 1244 i ustavnog okvira za privremenu samoupravu na Kosovu, Uredba UNMIK-a broj 201/9 od 15. maja 2001. godine. Ni jedna radnja koju vlada Kosova, odnosno privremene institucije samouprave na Kosovu preduzmu, prilikom zaključenja i sprovođenja ovog sporazuma, se ne može smatrati validnim, ukoliko prekoračuje okvire ovlašćenja privremenih institucija samouprave na Kosovu ili zadire u ovlašćenja i dužnosti koje su rezervisane za specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN, kako su određeni Rezolucijom Saveta bezbednosti i ustavnim okvirom za privremenu samoupravu na Kosovu.“
Namena Fonda i razvoj tešnje saradnje i jačanje njihovih veza i integracija u EU, zajedničko predstavljanja u trećim zemljama. Sporazum o osnivanju Fonda za zapadni Balkan se ne može tumačiti kao priznavanje nezavisnosti Kosova, niti se između Srbije i Kosova formira ugovorni odnos. Takođe se ni na koji način ne prejudicira pitanje statusa Kosova. Navođenje Kosova ne utiče na poziciju o statusu i u skladu je sa Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244 i mišljenjem Međunarodnog suda pravde o proglašenju nezavisnosti Kosova.
Taj stav je Srbija jasno zauzela podnoseći deklaraciju gde se to navodi. To je poznato svim stranama. Kada se radi o setu ekonomskih zakona, prvi predlog zakona odnosi se na potvrđivanje Ugovora o zajmu između Vlade Republike Srbije i Fonda za razvoj Abu Dabija za budžetsku podršku koji je potpisan 4. oktobra 2016. godine. Ugovor je namenjen za finansiranje budžetskog deficita i smanjenje troškova zaduživanja, a pre svega za otplatu dospelih obaveza po osnovu postojećih dolarskih kredita.
Treba napomenuti da je već prilikom usvajanja budžeta za 2016. godinu predviđeno zaduživanje do dve milijarde dolara, tako da se ovaj zajam ne može posmatrati kao novo zaduženje. U kratkoročnoj perspektivi sredstva će se koristiti za finansijsku podršku budžetu, ali srednjeročno gledano, pružiće podršku ekonomskom oporavku zemlje i nastavku započetih reformi.
Mnogi ciljevi u ekonomiji koji su bili postavljeni su ispunjeni, inflacija je smanjena, smanjen je budžetski deficit, a ukoliko uzmemo u obzir činjenicu da su se ranija zaduživanja odvijala po veoma nepovoljnim uslovima, onda ćemo se složiti da su, uslovno rečeno, jeftina sredstva predviđena ovim zajmom, kojima se refinansiraju skupi dugovi, veoma je dobro za našu zemlju.
Takođe sredstava koja su svakako predviđena budžetom za otplatu kredita i kamata po osnovu ranijih zaduživanja će sada zapravo biti oslobođena i moći će da se ulože u kapitalne investicije, privredni razvoj, socijalnu politiku ili bilo koji drugi podsticaj koji Vlada bude smatrala prioritetnim.
Kamata za ovaj zajam od oko milijardu dolara iznosi svega 2,25% godišnje. Period dospeća zajma je 10 godina, plus pet godina grejs period i uz povlačenje pet tranši vrednosti približno 200 miliona dolara u razmacima od najmanje šest meseci.
Ono što ovaj zajam čini povoljnim, osim niskih kamata i uslova otplate, je svakako i mogućnost da Srbija plaća kamatu samo na onaj iznos koji je i realizovala, odnosno povukla, a ne i za ceo iznos ugovorenog zajma.
Kada je u pitanju Predlog zakona o potvrđivanju okvirnog sporazuma o zajmu od 2014. godine izmešu Banke za razvoj Saveta Evrope i Republike Srbije, predstavlja još jedan sporazum o zajmu koji je predviđen budžetom za 2016. godinu. Radi se o zajmu Banke za razvoj Saveta Evrope u iznosu od osam miliona evra za projekta saniranja posledica zemljotresa u Kraljevu.
Ovaj projekat je nastao iz potrebe rešavanja stambenog pitanja za vlasnike stanova čiji su stanovi oštećeni u zemljotresu, koji je pogodio Kraljevo u novembru 2010. godine. Usvajanjem ovog sporazuma trajno će se rešiti stambeno pitanje za 366 porodica.
Uslovi otplate ovog zajma su vrlo povoljni, uzimajući u obzir činjenicu da Republika Srbija kao zajmoprimac ima mogućnost da se opredeli između fiksne ili varijabilne kamatne stope prilikom povlačenja tranši.
Takođe postoji mogućnost izbora otplate zajma u polugodišnjim ili godišnjim ratama, pristupna nadoknada i provizija na ne povučena sredstva se ne plaća, dok je rok otplate od 15 do 20 godina, uz grejs period od 5 godina.
Važno je napomenuti da će nove zgrade biti izgrađene u skladu sa načelima savremenog dizajna i energetske efikasnosti, što je važno u skladu sa novim seizmičkim propisima.
Krajnji korisnici će dobiti približno istu veličinu stana, a vlasnici starih stanova čija je veličina ispod minimuma imaće mogućnost da otkupe ili da iznajme dodatnu površinu.
Ukupna vrednost radova po navedenom projektu procenjena je na 14,2 miliona evra od čega se jedan deo finansira iz zajma o kome danas govorimo, a ostatak će finansirati Grad Kraljevo, kao i investicioni okvir za zapadni Balkan.
Ovaj projekat je veoma važan za Grad Kraljevo, jer će uticati na opšte poboljšanje uslova života stanovnike Kraljeva čiji su stanovi bili oštećeni u zemljotresu.
Predlog zakona o potvrđivanju finansijskog ugovora „Apeks“ zajam za mala i srednja preduzeća i druge prioritete između Republike Srbije i Evropske investicione banke i NBS. Do sada je Evropska investiciona banka odobrila Srbiji namenska sredstva za mala i srednja preduzeća, prioritetne projekte, preduzetnike i lokalnu samoupravu u ukupnom iznosu od milijardu i 65 miliona evra.
Sredstva prva četiri zajma u iznosu od 565 miliona evra u potpunosti su iskorišćena kroz realizaciju 630 kredita po čijem osnovu je planirano otvaranje 6920 radnih mesta.
Evropska investicona banka je Republici Srbiji odobrila novi peti „Apeks“ zajam za mala i srednja preduzeća i druge prioritete u iznosu od 500 miliona evra. Iz prve tranše 150 miliona evra, do kraja septembra odobreno je 184 kredita malim i srednjim preduzećima, preduzetnicima i lokalnoj samoupravi u iznosu od 148,4 miliona evra.
Vlada Republike Srbije je u cilju razvoja preduzetništva i konkurentnosti prošle godine donela Strategiju za podršku razvoja malih i srednjih preduzeća, za period 2015.-2020. godine sa akcionim planom, kako bi ostvarila stratešku viziju zasnovanu na preduzetničkoj inicijativi i znanju i inovativnosti.
Ova strategija ima za cilj unapređenje poslovnog okruženja, smanjenja poreskih obaveza privredi, olakšan pristup izvorima finansiranja, razvoj ljudskih resursa, jačanje održivosti konkurentnosti malih i srednjih preduzeća i što je najvažnije, podsticaj preduzetničkog duha, ženskog preduzetništva, mladih i socijalnog preduzetništva.
Finansijski ugovor o drugoj tranši ovog zajma je predmet današnje rasprave. Zaključen je 13. juna ove godine. namenjen je za mala i srednja preduzeća i preduzeća srednje tržišne kapitalizacije, kao i prioritetne projekte.
Predviđena je mogućnost izbora između fiksne i varijabilne kamatne stope prilikom povlačenja tranši koja omogućuje da se za iznose veće od deset miliona evra zatraži konverzija kamatne stope, dok je rok otplate 12, odnosno 15 godina, uz četiri odnosno pet godina grejs perioda. Pristupna nadoknada i provizija na nepovučena sredstva se ne plaćaju.
Ono što je važno istaći jeste činjenica da polovina ovog zajma, do 75 miliona evra može biti namenjena za finansiranje projekata, poslovi za mlade zapadnog Balkana, što znači da će mala i srednja preduzeća dobijati vrlo povoljne kredite ukoliko se opredele za projekat zapošljavanja mladih što podrazumeva manju kamatu i duži rok otplate do 15 godina uz grejs period do pet godina.
Ovo je veoma važno za našu zemlju, imajući u obzir činjenicu da bez obzira na trend smanjene stope nezaposlenosti u Srbiji, još uvek zvanični podaci ukazuju na to da nezaposlenost najveća kod mladih između 20 i 29 godina.
U danu za glasanje poslanička grupa SPS će podržati sve predložene sporazume. Hvala.

Poštovana predsednice, poštovani narodni poslanici, pitanje postavljam Ministarstvu kulture i informisanja i Kancelariji za KiM.
Gotovo dva meseca ljudi na KiM, kao i oni koji su izbegli sa nevericom me pitaju – da li je moguće da se jedini srpski list „Jedinstvo“ na KiM biti ugašen. Ko to i sa kojim pravom predlaže da se najstariji list u Srbiji, posle „Politike“, jedino štampano glasilo Srba na KiM, naprasno, iznenada i bez ikakvog objašnjenja ukine sa obrazloženjem da je dovoljno internet izdanje?
S obzirom da sam prvo radno angažovanje imao upravo u tom listu, kao novinar, iskreno sam zabrinut pri pomisli da bi „Jedinstvo“ moglo biti ugašeno. Koliko ja znam, Javno preduzeće „Panorama“ je zakonski legalno i uspešno transformisano u ustanovu sa obavezom da izdaje list „Jedinstvo“ i časopis za književnost i kulturu „Stremljenje“. Dakle, Vlada je svojom odlukom pronašla pravo, jedino i pravno korektno rešenje za opstanak „Jedinstva“.
Upoznat sam da je medijska javnost u Srbiji, nevladin sektor prilikom javne rasprave o Zakonu o informisanju podržali član Zakona o informisanju za osnivanje ustanove „Panorama“, a upravo zbog opstanka lista „Jedinstvo“. Iz napred rečenog, jasno se vidi da je Vlada jasno prepoznala državni interes i značaj ovog lista za Srbije na KiM.
Takođe sam upoznat da su se sindikat „Panorama“, kao i klub novinara, nekadašnjih aktivnih novinara „Jedinstva“, u nekoliko navrata pismeno obraćali nadležnim organima i da nisu dobili nikakav odgovor. Po njihovim navodima, nadležni organi ih ignorišu, a za rešavanje statusa „Jedinstva“ zadržani su pojedini činovnici koji u svemu ovome vide lične i pojedinačne interese. Po njihovom mišljenju, to su pojedinci koji ne razumeju ni problem KiM, ni problem informisanja Srba na KiM, već im je cilj nešto sasvim drugo.
Kao bivši novinar „Jedinstva“ i čovek sa KiM, znam koliko „Jedinstvo“ znači Srbima na KiM, kao i proteranima. To je za sve nas više od novine. Nema zato nikakvog razloga za žurbu i predlog za gašenje.
„Jedinstvo“ je tokom svoje istorije prolazilo kroz teške periode i gorka iskušenja, boreći se u kosovsko-metohijskim teškim periodima za istinu i pravedan život obespravljenog srpskog naroda. On se kao takav teško zamerio svim šovinistima, secesionistima i kontrarevolucionarima, pa i samim teroristima na političkoj sceni, kakvih je u drugoj polovini prošlog veka, a posebno na njegovom kraju, bilo na pretek.
List „Jedinstvo“ je prvi medij na prostorima bivše Jugoslavije koji je pisao o separatističkom pokretu na Kosmetu, o napadima i pritiscima na srpski narod da napušta KiM. Sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka „Jedinstvo“ je bilo jedino mesto gde su dolazili Srbi sa celog Kosmeta da pričaju svoju muku i zulum komšija Albanaca i sam sam bio svedok toga. Srpski narod na KiM „Jedinstvo“ je prepoznalo kao svog vernog tumača i svedoka, ali i graditelja novih programa, legata, kulturnih tribina, manifestacija, tvorca novih knjiga i branioca identiteta srpskog naroda. Gotovo da nema novinara i kulturnog stvaraoca sa KiM da nije svoje prve tekstove i stihove objavio u „Jedinstvu“. To je list koji je ostavio dubok trag u istoriji KiM uopšte.
Najnovije generacije njegovih radnika, novinara i urednika je dostojanstveno nastavilo da brani tradiciju „Jedinstva“ i u teškim novonastalim uslovima posle progona iz Prištine i uzurpacije celokupne imovine. Sada je neko iz Kancelarije za KiM izuzetno uporan u nameri da preinači važeću zakonom propisanu odluku Vlade Srbije i iz ko zna kojih motiva „Jedinstvo“ srpskom narodu, izuzetno cenjeni list sa tradicijom dužom od 80 godina, želi da pretvori u nekakvo on lajn izdanje, povređujući sa time interese zaposlenih u njemu i poništavajući pravo ovdašnjih ljudi na informisanje na svom jeziku i pismu čime bi se drastično i direktno podrio i sam identitet Srba na KiM i svih isteranih i proteranih sa KiM.
Naime, po mojim saznanjima, pojedinci iz Kancelarije za KiM imaju nameru da preko ustanove „Panorama“ koja postoji na osnovu člana Zakona o informisanju, a zbog lista „Jedinstvo“, osniva u Beogradu nekakve produkcije, agencije, multimedijalni centar za informisanje Srba na KiM, a istovremeno štampano izdanje „Jedinstva“ ugasi, jer će navodno biti na internetu.
Pitam – kako Kancelarija planira da putem elektronskih medija, koje bi osnovala sa sedištem u Beogradu, u okviru ustanove „Panorama“, informiše Srbe na KiM, a „Jedinstvo“ prebacila na internet izdanje? Zamislite da li je internet dostupan i da li ga koriste ljudi iz malih zaseoka na KiM? Svima na KiM, kao i zaposlenima u „Panorami“, „Jedinstvu“ je jasno čemu bi služile te produkcije agencije u Beogradu koje bi bile u okviru „Panorame“ i ko bi bio zaposlen u njima?

Samo da postavim pitanje.
Postavljam pitanje Ministarstvu kulture i Kancelariji za KiM – koje će mere preduzeti da spreči namere za gašenje „Jedinstva“, kao jedinog srpskog glasila na KiM? Ja se nadam da do toga neće doći. Hvala.

Poštovana predsednice, dame i gospodo narodni poslanici, danas želim da zatražim obaveštenje, odnosno da postavim pitanje ministru privrede, direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju i Privrednoj komori Srbije preko Ministarstva za privredu.
Svakako da je jedan od najvećih problema na teritoriji države u poslednje dve decenije problem nezaposlenosti, a posebno mlade generacije. Uz potpuno razumevanje za ekonomsko stanje u kojem se kao država nalazimo posebno u centralnom delu Srbije, problem nezaposlenosti je posebno izražen i ima svoju specifičnost, složenost, značaj, važnost, političku, ekonomsku i državnu težinu na prostoru Kosova i Metohije.
Naime, prošlo je 16 godina, a da se niko ozbiljno, odgovorno i sistemski nije bavio ovim problemom, iznalaženjem mogućnosti izrade dugoročne strategije projekata za zapošljavanje 16 generacija mladih koji su završili srednje škole i fakultete. Bilo je raznim programa i obećanja gde su urađene studije. Moram da kažem da rezultata nije bilo naročito je to činjeno u predizbornim kampanjama. Želim da podsetim da je na Kosovu i Metohiji bilo dosta izbora na lokalnom nivou, pokrajinskom i republičkom nivou.
Ono što je u prethodnom periodu rađeno od strane Ministarstva, Kancelarije za Kosovo i Metohiju, od strane PKS i Privredne komore Kosova i Metohije jeste pokušaj da se izraženi problemi nezaposlenosti na Kosovu i Metohiji ublaže, ali svakako to ne rešava ovaj veliki problem, rezultata i dalje nema. Ovo ističem zbog procesa za Kosovo i Metohiju koji nije jučerašnji niti današnji već je i sutrašnji i nijednog trenutka ne želim da umanjim težinu i složenost opšteg življenja na Kosovu i Metohiji, jer je život na prostoru Kosova i Metohije i dalje težak, složen i bremenit.
Da li treba da podsećam javnost na bezbednost, slobodu kretanja, duple registracije, pravo na imovinu, sudbinu nestalih i kidnapovanih, pravo na zdravstvo, pravo na adekvatno obrazovanje i ostala ljudska i građanska prava kao i pravo na zaštitu i očuvanje kulturne baštine i kulturnih dobara Kosova i Metohije. Poslednji napada na manastir Dečane kao i događaj sa hramom u Prištini jasno ukazuje na stepen ugroženosti kosmetskog kulturnog blaga.
Limitirajući faktori dodatno otežavajuća okolnost je to što se srpskom narodu i ostalom nealbanskom življu ne pruža nikakva mogućnost zapošljavanja u takozvanim privremenim institucijama na Kosovu i Metohiji. Iako su Srbi prihvatili učešće na kosovskim izborima kao i učešće u privremenim organima, a da ne govorim o zapošljavanju u velikim sistemima kao što je Elektroprivreda Kosova i Metohije, fabrika cementa Đeneral Janković i druge.
Da podsetimo javnost da su radnici u velikim sistemima, institucijama na Kosovu i Metohiji posle 1999. godine isterani i proterani i ne svojom krivicom, voljom izgubili osnovno pravo, a to je pravo na rad. Imajući ovo u vidu, svakako da predstavnici EU imaju odgovornost i ulogu da zajedno sa našom Vladom uzmu učešće u rešavanje ovog gorućeg problema i konačno krenu zajedničke projekte i otvaranje novih radnim mesta kako za mlade Srbe tako i za mlade Albance i ostali nealbanski živalj.
Prema evidenciji pokrajinske službe za zapošljavanje Kosova i Metohije na teritoriji pokrajine ima preko 25.000 nezaposlenih lica. U severnom delu na evidenciji tržišta rada nalazi se preko 8.000, na području centralnog dela Kosmeta 6.500, pomoravskog kraja oko 6.000 i posebno izraženi problem na teritorij opštine Štrpce gde ima preko 5.000 nezaposlenih.
Dobra je poruka Vlade da se nadoknada Srbima na Kosovu i Metohiji nastavlja što je garant i vetar u leđa za opstanak Srba na Kosovu i Metohiji, ali bez otvaranja novih radnim mesta nema perspektive za mlade. Nadam se da će Vlada u narednom periodu uđi u realizaciju projekta zapošljavanje 16 generacija mladih.
Iz ovog razloga postavljam pitanje ministru privrede, direktoru Kancelarije za Kosovo i Metohiju i PKS preko Ministarstva privrede, šta se u okviru predloga mera za ovu godinu predviđa za rešavanje problema nezaposlenosti na Kosovu i Metohiji? Da li će se u okviru tih mera dovesti strani investitor u saradnju sa međunarodnim predstavnicima za otvaranje proizvodnih kapaciteta u srpskim enklavama na Kosovu i Metohiji? Zahvaljujem se.