Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, nismo se dugo videli, ali evo nas sada ponovo na terenu. Razmišljao sam svo vreme kome da postavim pitanje pošto je Vlada u ostavci pa je malo situacija, blago rečeno čudna, ali evo, postaviću pitanje, pre svega, predsedniku Vlade u ostavci, Milošu Vučeviću.
Nije mi jasno, pre nego što se on povukao, pre nego što je podneo ostavku, zašto nije razrešio funkciju neke od ministara kao što je na primer Slavica Đukić Dejanović? Zaista ne znam čemu služi i koja je svrha njenog posla, šta ona radi, čime se ona bavi? Za ova tri, četiri meseca koliko traju ove blokade, gde vlada ovaj haos u državi, jedino što se oglasila je da smanjuje plate prosvetnim radnicima i to je sve.
Imala je primer svoga kolege, Branka Ružića, mogla je da sledi njegov primer, mislim da bi to bilo mnogo časnije nego što sedi i ne radi apsolutno ništa.
Hteo sam da pitam i sve vas ovde, da li vi znate, da li vi zaista znate pravi razlog zašto su studenti na ulici? Zašto oni šetaju? Šta oni zaista traže? Da vas pitam zašto sve vraćate na pravi politički teren? Koji je razlog zašto to radite? Da li vi znate da nijednog studenta u koloni, apsolutno ne interesuje politika kao takva? Da li vi znate da nijednog studenta ne interesuje vlast, a još manje ih interesuje opozicija? Zašto stalno i stalno iznova vraćate tu istu mantru?
Studenti su ustali zato što 35 godina u ovoj državi gledaju bahaćenje, 35 godina imamo istu, konstantno istu priču. Gledaju ljude koji bez škola zauzimaju najviše državne funkcije i to bez ikakvih konsekvenci. Imamo decu koja su pre završetka fakulteta već zaposlena i uhlebljena negde.
Nemam nameru da nikoga specijalno etiketiram, ali znate kako, neke stvari posebno u ovoj vlasti za vašeg mandata su postale nesnošljive. Vi imate ljude koji su predsednici opština pa šalju reprezentaciju.... Nešto me slabo drži koncentracija, a Marijan se mnogo dere i onda ću morati više da se derem nego on.
Biću kratak, neću baš mnogo pričati, ali želim da iznesem neke stvari koje i mene bune i mene, pravo da vam kažem, nerviraju. Ta bahatost i osionost koja vlada, ona je više nepodnošljiva i zato su studenti izašli i zato oni traže svoje pravo da se izbore za neku drugačiju, pravedniju i slobodniju Srbiju. Niko ne želi da se sukobi, a ja vam garantujem, kao što moj sin, kao što moje dete, ne želi da šeta i želi da uči, ali neke stvari su prosto prevršile svaku meru.
Vi imate ljude koji su predsednici opština, pa šalju reprezentaciju, pošto me slabo koncentracija drži, a Marijan se mnogo dere i onda ću ja morati više da se derem nego on.
Biću kratak neću baš mnogo pričati, ali želim da iznesem neke stvari koje i mene bune i mene, pravo da vam kažem, nerviraju, ta bahatost i ta osionost koja vlada ona je više nepodnošljiva i zato su studenti izašli i zato oni traže svoje pravo, zato oni traže svoje pravo da se izbore za neku drugačiju, pravedniju i slobodniju Srbiju.
Niko, niko ne želi da se sukobi, ja vam garantujem, kao što moj sin, kao što moje dete ne želi da šeta, želi da uči, ali neke stvari su prosto prevršile svaku meru.
Vi imate situaciju da ljude koji su direktori javnih preduzeća imaju po pet, šest stanova i da nema nikakve potrebe da oni objašnjavaju odakle to njima. Njihova sila je tako velika da oni nemaju problem da se bukvalno voze automobilima od stotinu hiljada evra i da ne snose nikakve konsekvence i da ih niko ništa ne pita.
Ono što bih takođe želeo da pitam i da kažem u stvari, da konstatujem, da ste vi gospodo vlast i da sve ono što se dešava ste najvećim delom odgovorni, ne najvećim delom, nego apsolutno ste odgovorni vi kao vlast i apsolutna vlast i apsolutna vlast i apsolutna odgovornost.
Ovo što se dešava sada u Srbiji bojim se da se od ovoga nećemo nikada oporaviti. Ja smatram i mislim da smo mi u jednoj vrsti ludila samim činom da deca od 15, 16 i 17 godina, biraju i glasaju da li će ići u školu ili neće ići u školu.
Samo da vas podsetim vi ste vlast i od vas zavisi sve i želim ovim putem, želim da vas pozovem, želim sve građane Srbije da pozovem da 15. marta svi smirimo strasti, da svako izrazi svoje mišljenje. Mi smo u velikom postu i molim građane još jednom dosta je padalo srpske krvi, dosta je ratova, dosta je podela, ja molim sve da 15. marta preovlada razum. Hvala.
Povreda Poslovnika, član 106.
Ne bih voleo da je Arsić uopšte komentarisao. Ne znam zašto se meni obraćate lično, ja u toj priči nisam apsolutno. U Srbiju sam došao 2015. godine, tačka.
Gospođo Raguš, ja vas neobično cenim i poštujem vaše mišljenje i zaista ovo što ste rekli, i time ću završiti, mene vređa kada neko kaže da je neko od mojih želeo da NATO bombarduje Srbiju. Mene to užasno vređa. I, da smo mi nešto radili u Briselu i Vašingtonu, mene to stvarno vređa.
Pad nadstrešnice, jedna užasna tragedija. Nisam video da je iko rekao da je neko želeo, da ste vi želeli da padne nadstrešnica. To je jedna tragedija, za tim ljudima plače Srbija.
Imam utisak da ste se meni lično obraćali. To je moj utisak i to me, takođe, vređa. Da li vi stvarno verujete i da li stvarno mislite da je jedan od ovih studenata, pričam o studentima studentima, ja ne pričam o ovim ljudima koji se bave politikom koji se sada šlepaju. Znate li vi da na protestima su najglasniji baš vaši, bivši predsednici, bivši gradonačelnici, bivši načelnici, bivši predsednici mesnih zajednica. Oni su najglasniji. Kakvo krvoproliće? Ja imam troje dece, pobogu, pa za svako bih dao svoj život.
Ko poziva na kakvo nasilje? Ne mogu da prihvatim to. Želeo sam izaći, ali ne želim izaći iz poštovanja prema vama, želim da vas saslušam i da vam kažem da grešite užasno, da sve što se dešava kod tih studenta i sav njihov bunt je bunt prema ljudima koji smetaju i vama. Znam ja ljude koji imaju privatno više novca nego neki ministri i vi koji sedite ovde. Jel vama to ne smeta? Zato su se oni digli. Zbog toga jer oni ne znaju kako da iskažu svoj bunt. Oni ne veruju opoziciji, nula bodova. Oni ne podržavaju vlast, oni žele samo normalno da žive. Kakvo krvoproliće, ljudi?
Prosto ne mogu da oćutim taj momenat. Da li bi neko svoje dete poslao u grotlo bilo kakvo? Mislim da ne bi niko. Moja deca su i vaša. Ne pričam ja, uopšte me ne interesuje politička konotacija… (Isključen mikrofon.)
Zahvaljujem predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije.
Smatram da je odnos Vlade Srbije od 2016. godine prema sportskim stipendijama za mlade talente nedovoljan, što pokazuje rezultat naših mlađih selekcija u kolektivnim sportovima koji su sve lošiji i lošiji. Stoga se nadam da će ovaj amandman transferom novih sredstava u tu oblasti popraviti barem delimično stanje.
Meni je žao što nije ovde ministar Zoran Gajić. Juče se ta sednica otegla. Želeo sam da ga pitam, ali pošto njega nema, moram da pitam šefa Vlade Miloša Vučevića. Da li je ministar učestvovao u ovom rebalansu? Ako je učestvovao u ovom rebalansu s predlozima. Koji su mu predlozi? Šta su bili njegovi predlozi?
Mi imamo jednu paradoksalnu situaciju i to pokazuje da smo mi jedno čudo od naroda. Stvarno smo čudo. Mi smo imali ovu olimpijadu gde smo prvi na svetu, olimpijski prvaci u vaterpolu sa četiri funkcionalna bazena. To nema nigde na svetu. Pa smo drugi na svetu u košarci, što je zaista impresivno u odnosu kakva je konkurencija. Imamo Novaka Đokovića svetsku zvezdu koja sija nad nama.
Ono što je veliki problem, što sam želeo da pitam ministra, ali moram da pitam vas. Da li ministar zna šta se dešava sa mlađim selekcijama, kakva su ulaganja u mlađe selekcije? Da li neko zna da nam godišnje preko 300 trenera odlazi u Kinu, u Ameriku, u Rusiju? Da li znate da se ulaže u sport nikada više. Finansijski to je tačno. To je surovo tačno. Da biste dobili jednog seniorskog igrača u bilo kojoj selekciji mora da prođe neke mlađe selekcije, neke pionire, neke juniore, neke kadete. Mi smo tu potpuno podbacili, što govore rezultati.
Ja kao neko ko se 30 godina bavi sportom želeo bih da čujem da li će se tu nešto menjati i kakav je plan i koncepcija za to? Zahvaljujem.
Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, nismo se dugo videli, ali evo nas sada ponovo na terenu. Razmišljao sam svo vreme kome da postavim pitanje pošto je Vlada u ostavci pa je malo situacija, blago rečeno čudna, ali evo, postaviću pitanje, pre svega, predsedniku Vlade u ostavci, Milošu Vučeviću.
Nije mi jasno, pre nego što se on povukao, pre nego što je podneo ostavku, zašto nije razrešio funkciju neke od ministara kao što je na primer Slavica Đukić Dejanović? Zaista ne znam čemu služi i koja je svrha njenog posla, šta ona radi, čime se ona bavi? Za ova tri, četiri meseca koliko traju ove blokade, gde vlada ovaj haos u državi, jedino što se oglasila je da smanjuje plate prosvetnim radnicima i to je sve.
Imala je primer svoga kolege, Branka Ružića, mogla je da sledi njegov primer, mislim da bi to bilo mnogo časnije nego što sedi i ne radi apsolutno ništa.
Hteo sam da pitam i sve vas ovde, da li vi znate, da li vi zaista znate pravi razlog zašto su studenti na ulici? Zašto oni šetaju? Šta oni zaista traže? Da vas pitam zašto sve vraćate na pravi politički teren? Koji je razlog zašto to radite? Da li vi znate da nijednog studenta u koloni, apsolutno ne interesuje politika kao takva? Da li vi znate da nijednog studenta ne interesuje vlast, a još manje ih interesuje opozicija? Zašto stalno i stalno iznova vraćate tu istu mantru?
Studenti su ustali zato što 35 godina u ovoj državi gledaju bahaćenje, 35 godina imamo istu, konstantno istu priču. Gledaju ljude koji bez škola zauzimaju najviše državne funkcije i to bez ikakvih konsekvenci. Imamo decu koja su pre završetka fakulteta već zaposlena i uhlebljena negde.
Nemam nameru da nikoga specijalno etiketiram, ali znate kako, neke stvari posebno u ovoj vlasti za vašeg mandata su postale nesnošljive. Vi imate ljude koji su predsednici opština pa šalju reprezentaciju.... Nešto me slabo drži koncentracija, a Marijan se mnogo dere i onda ću morati više da se derem nego on.
Biću kratak, neću baš mnogo pričati, ali želim da iznesem neke stvari koje i mene bune i mene, pravo da vam kažem, nerviraju. Ta bahatost i osionost koja vlada, ona je više nepodnošljiva i zato su studenti izašli i zato oni traže svoje pravo da se izbore za neku drugačiju, pravedniju i slobodniju Srbiju. Niko ne želi da se sukobi, a ja vam garantujem, kao što moj sin, kao što moje dete, ne želi da šeta i želi da uči, ali neke stvari su prosto prevršile svaku meru.
Vi imate ljude koji su predsednici opština, pa šalju reprezentaciju, pošto me slabo koncentracija drži, a Marijan se mnogo dere i onda ću ja morati više da se derem nego on.
Biću kratak neću baš mnogo pričati, ali želim da iznesem neke stvari koje i mene bune i mene, pravo da vam kažem, nerviraju, ta bahatost i ta osionost koja vlada ona je više nepodnošljiva i zato su studenti izašli i zato oni traže svoje pravo, zato oni traže svoje pravo da se izbore za neku drugačiju, pravedniju i slobodniju Srbiju.
Niko, niko ne želi da se sukobi, ja vam garantujem, kao što moj sin, kao što moje dete ne želi da šeta, želi da uči, ali neke stvari su prosto prevršile svaku meru.
Vi imate situaciju da ljude koji su direktori javnih preduzeća imaju po pet, šest stanova i da nema nikakve potrebe da oni objašnjavaju odakle to njima. Njihova sila je tako velika da oni nemaju problem da se bukvalno voze automobilima od stotinu hiljada evra i da ne snose nikakve konsekvence i da ih niko ništa ne pita.
Ono što bih takođe želeo da pitam i da kažem u stvari, da konstatujem, da ste vi gospodo vlast i da sve ono što se dešava ste najvećim delom odgovorni, ne najvećim delom, nego apsolutno ste odgovorni vi kao vlast i apsolutna vlast i apsolutna vlast i apsolutna odgovornost.
Ovo što se dešava sada u Srbiji bojim se da se od ovoga nećemo nikada oporaviti. Ja smatram i mislim da smo mi u jednoj vrsti ludila samim činom da deca od 15, 16 i 17 godina, biraju i glasaju da li će ići u školu ili neće ići u školu.
Samo da vas podsetim vi ste vlast i od vas zavisi sve i želim ovim putem, želim da vas pozovem, želim sve građane Srbije da pozovem da 15. marta svi smirimo strasti, da svako izrazi svoje mišljenje. Mi smo u velikom postu i molim građane još jednom dosta je padalo srpske krvi, dosta je ratova, dosta je podela, ja molim sve da 15. marta preovlada razum. Hvala.
Zahvaljujem predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kada su blaženo počivšeg patrijarha Pavla pitali iz američke administracije kako mogu da pomognu Srbiji, patrijarh je rekao, tako što nam nećete odmagati. Sličan bi bio odgovor kada bi neko iz republičke vlasti, administracije pitao nas iz pokrajine kako nam mogu pomoći, tako što nam samo ne bi odmagali. Ustavom je definisano da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7 posto u odnosu na budžet Republike Srbije, i to se nikada nije desilo, stalno se stavljaju neki inputi kako se Vojvodini daje, kako se u Vojvodini poklanja, gradi, i stalno iz tog narativa, kako Republika Srbija daje AP Vojvodini. Ja mislim da kada bi mi dobili ovo što je po zakonu, što po zakonu pripada AP Vojvodini, da bi mi to sve mnogo bolje radili, jer ja mislim da mi u Vojvodini mnogo bolje znamo šta nam treba, nego vi iz Beograda.
Mi jesmo sastavni deo Srbije, ali mi vrlo dobro znamo šta je nama potrebno i gde su nam potrebne rezonance i gde su nam potrebni mamografi, i onda se ne bi desilo da u Zrenjaninu dobijemo magnetnu rezonancu koja je stara 30 godina, da u Sremskoj Mitrovici još uvek nismo dobili, iako imamo najave da ćemo je dobiti, kako možemo da objasnimo da u Zrenjaninu, četvrtom gradu po veličini Vojvodine, nema pijaće vode u 21. veku. Iz tog grada će ljudi da odlaze, kakve god da im date uslove, za rad i plate, iz tog grada će ljudi da odlaze, jer nemaju pijaću vodu. Da li znate da u graničnom području oko Subotice u mesnoj zajednici Hajdukovo, mesna zajednica Makova sedmica i mesna zajednica Palić, ljudi i deca posle 21 sat, ne smeju da izlaze iz svojih kuća, jer mogu biti napadnuti, ne od migranata, to su organizovane kriminalne grupe, koje su došle iz Sirije, iz Avganistana i Bog te pita odakle, i to nisu jadne izbeglice i jadne majke sa decom, ne to su zdravo voljno sposobni ljudi, koji prave probleme i vi znate koliko se ubistava i problema dešava u tim područjima i u samoj Subotici.
Ja postavljam pitanje, da li država ima ingerencije u našoj zemlji i tom području, pre svega. Drugu stvar koju želim da pitam, tj. želim da kažem par stvari ministru Vesiću, on je pre nekog perioda bio i otvarao put između Sremske Mitrovice i Velikih Radinaca i kaže da je tu napravljena komunikacija, i nije napravljena komunikacija, nego je renoviran put, a komunikacija ostvarena pre 2000 godina, tu gde su tabali Rimljani, po Rimskoj kocki, sada je on, mogu da kažem dobar.
Kada sledeći put bude ministar dolazio u Sremsku Mitrovicu ja bih ga zamolioda iz Sremske Mitrovice krene prema najvećem selu u Srbiji Laćarku, koje ima 11.000 stanovnika i kada dođe do Laćarka skrene levo i prođe ulicama Fruškogorskom, Radničkom i Partizanskom. Kada uđete u te ulice, nećete znati da li ste u Siriji ili u nekoj drugoj zemlji zahvaćene ratom. To su rupe gde nije bilo ni za vreme devedesetih godina, a onda produžite do radničkog naselja Varda i vidite ljude koji iz svoje kuće ne mogu da izađu bez gumenih čizama. Onda u tom pojasu nastavite do velelepne deponije, koja je jedna od najvećih u tom delu.
Mi pričamo neruralnom mestu. Dakle, ne o nekom seocetu, nego o mestu od 11.000 ljudi koji tamo žive. Da li je nekog to briga? To mesto je samo 70 kilometara od glavnog grada.
Kad ste već tu, onda krenete, napravite jedan tur de Srem-Mačva, pređete preko mosta koji je sad renoviran i koji će trajati taj put jedno pet meseci i onda kreće Mačvanska, Zasavica, Ranje, Radeković, Noćaj, Salaš i vi ćete videti puteve kakvih nema nigde i nikada ih nije bilo.
Ja se slažem da treba ulagati u auto-puteve, to jeste budućnost, ali da li su potrebni samo auto-putevi za slikanje, za reklamiranje ili mi možemo da se nadamo da u gradovima, kao što je Sremska Mitrovica i većim gradovima, potpuno normalno putnu infrastrukturu imamo i u takvim gradovima?
Zahvaljujem.
Zahvaljujem predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, imam pitanje za ministra Sinišu Malog i za premijerku.
Znači, 8. juna u obraćanju predsednika države i premijerke, dobili smo informaciju da će biti povećanje u prosveti od 1. septembra i 1. decembra, medicinskim sestrama i spremačicama takođe od 1. septembra i 1. decembra, penzionerima od 1. oktobra i 1. januara, i da će svako dete do 16 godina dobiti po 10.000 dinara. Moje pitanje je gde u budžetu za koji se glasalo ovde u Skupštini i gde piše, gde je naznačeno ovo povećanje plata i penzija i na kojoj poziciji ste planirali ta sredstva.
Potpuno je jasno da povećanja koja se pominju su definitivno u znaku smirivanja tenzije i izbora koji nam dolaze, koji niko ne zna kada će biti. To što radite po mom dubokom uverenju, to je pogrešno i ubeđen sam da nikada ne biste davali ovo povećanje i ove novce, da se nije desila ova tragedija i da se nisu desili ovi ljudi na ulicama.
Takođe me interesuje čime ste se vodili kada ste odlučivali do kog uzrasta ćete davati novac? Zašto deci do 16 godina, zašto ne svim punoletnima? Koji je razlog? Da li je ponovo neka podela?
Moram da proširim pitanje i da konstatujem da stalno pričate o tome kako je plata 2012. godine odbijala prosečne 204 evra, a danas je 450 evra. Gde? Gde je plata prosečna 450 evra? Da li znate da se 2012. godine mogli za 1.000 dinara da kupite više namirnica nego danas 2023. godine i vi svi to znate. Stalno pumpanje cifara kako je BDP toliki i toliki i kako nam cvetaju ruže, kako smo treća ekonomija Evrope. Pa, sami ste svesni da to nije tačno.
Vlada u 2023. godini planira rupu u budžetu od 2,2 milijarde evra, javne finansije će biti u dodatnom problemu zbog realnog pada BDP od najmanje 10% zbog čega će naš javni dug biti 35,5 milijardi evra. Iz kojih realnih sredstava mi ove povišice dajemo i od kojih realnih sredstava dodeljujemo deci po 10.000 dinara?
Mislim da je toj priči je došao kraj, da ljudi vide kako žive, da to što ih vi ubeđujete svaki dan da oni žive bolje od onoga kako se oni osećaju, mislim da je tome zaista došao kraj. Ljudi su u Srbiji očajni i teško žive i moram da vam kažem još nešto, inflacija je zvanično 15,7% ali niko u Srbiji ne zna više da pročita niti račun od struje, niti račun od telefona, niti račun od komunalija, niti znamo zašto plaćamo odvodnjavanje, niti znamo koliki su nam porezi, to su realnosti. To je istina, to je čista istina.
Reći ću vam još nešto vrlo kratko. Jedno dete će dobiti 10.000 dinara, ali knjige za osnovnu školu roditelj mora da izdvoji za te knjige 25.000 dinara, za šest noćenja na ekskurziji u Lepenskom Viru mora da izdvojite 32.000 dinara, užina je mesečno 7.000 dinara, a Vlada Srbije daje 10.000 dinara. Pitam vas, iako je svakom potreban svaki dinar i da li je to pomoć ili milostinja? Ja mislim da ovaj narod neće pristati nikada na milostinju i pozvaću ministra Sinišu Malog da izađe iz cipela iz „Beograda na vodi“ i da prođe Srbijom i da vidi kako običan čovek živi.
Na kraju, pitanje za ministarku poljoprivrede, uvažena ministarko, prošle godine cena pšenice otkupne bila je 35 dinara, ove godine je 18 dinara. Po hektaru srpski seljak mora da izdvoji 75 hiljade dinara za setvu, za radove 49 hiljade dinara po hektaru i arenda je 30 hiljada dinara što je ukupno 150 hiljada dinara, ako se sa mnom slaže drug Atlagić, izvinite, Rističević.
Pitam vas, prinos bi trebalo da bude do 6,5 tona, kako će srpski seljak da preživi i zašto država Srbija uvozi nekvalitetniju pšenicu iz Ukrajine i zašto je srpski seljak ponovo na udaru? Hvala vam.
(Sremska Mitrovica, 06.09.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 135000.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| (košarkaški trener ) | Grad | Mesečno | 50000.00 | RSD | 01.08.2019 - |