Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja imam par pitanja. Prvo pitanje je za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Naime, šest godina na Fruškoj gori dešava se jedna vrsta ekocida bez plana, bez programa, bez ikakve realizacije se dešava seča šuma. Pre šest godina imali smo situaciju da je iz ingerencija „Vojvodinašuma“ prešlo u ingerenciju JP „Nacionalni park Fruška gora“. Naime, u 2022. godini plan je bio da se poseče 430 hektara šuma, a u 2023. godini 650 hektara šume.
Mene sada interesuju ovi podaci. Da li je „Nacionalni park Fruška gora“, u stvari javno preduzeće, šumarija ili je to nacionalni park? Interesantna je stvar da Nacionalni park Tara učestvuje u raznoraznim projektima. Na primer, učestvuje u projektima aktuelnom monitoringa od tri miliona, pa monitoringa omorike, od nabavke drona 700 hiljada, nabavka satelitskih ogrlica itd. U nijednom projektu JP „Nacionalni park Fruška gora“ ne učestvuje. Šta je plan i šta je ideja?
Vojvodina je regija gde je pošumljenost samo 5%. Neki standard u Evropi je da treba pošumljenost da bude najmanje 20%. Moje pitanje nadležnom ministarstvu – da li je ideja da Fruška gora, koja su pluća Vojvodine, ostane Fruška gora ili da postane mrtva gora? Čemu to vodi?
Drugo pitanje – da li je moguće da za 70 godina pod šumama Vojvodine je manje posečeno drveća, nego za sedam godina upravljanja JP „Nacionalni park Fruška gora“?
Drugo pitanje je za Ministarstvo zaštite životne sredine. Ja sam postavio pitanje prošli put ministarki Ireni Vujović. Šta se dešava sa animalnim otpadom u selu Laćarak i u selu Ravnje. Dobio sam odgovor da, zamislite, ministarstvo nije nadležno, da ministarstvo samo dodeljuje novce lokalnim upravama i to je to.
Znate kako? Došlo je do blagog obrta u selu Ravnje. Lokalni moćnik iz Bogatića, koji je inače u vlasti, više ne baca crkotine u selu Ravnje po njivama. Sada ga vozi na kej, u stvari ispod keja gde reka Sava nosi te crkotine. Zamislite. Kroz sred sela čovek prođe i nosi crkotine i istresa bez ikakvih konsekvenci, pa ako već dodeljujete novce lokalnim upravama, ja sam kao narodni poslanik pitao i apelovao da ministarstvo pošalje inspekcije tamo i da vide šta se radi.
Isto je tako tamo gde imate najveću deponiju u najvećem selu u Srbiji, u Laćarku, a gde živi 11.000 ljudi. Da li je to odgovor da vi samo dodeljujete novac lokalnim upravama? Šta radite po tom pitanju? Kome da se mi obratimo, ako ne krovnom ministarstvu? Ko je u ovom slučaju za zaštitu životne sredine?
Zadnje pitanje sam postavio, takođe, Ministarstvu građevine i infrastrukture Goranu Vesiću. Znači, pričao sam o putevima u Laćarku, Sremskoj Mitrovici, prema Loznici i Šidu. Dobio sam odgovor da se u Srbiji grade putevi. Znate šta? Ja sada ne pitam ni ministarstvo, ni Gorana Vesića šta će se raditi sa tim putevima, već me interesuje i pitam ga – da li će doći da se provoza sa mnom od Sremske Mitrovice prema Šidu, od Sremske Mitrovice prema Loznici i od Sremske Mitrovice prema Šapcu?
Apelujem na njega i pozivam ga, kao narodni poslanik, da dođe da se malo provozamo i da vidi kako to izgleda. Ako ima da se uradi za 110 kilometara koridorskog puta, Moravskog koridora, 2,4 milijarde dolara, da li je moguće da u najrazvijenijoj regiji posle Beograda, Vojvodini, mi se vozimo putevima koji su gori, daleko gori, nego putevi 90-ih godina? Ja vam tvrdim to. Apelujem na ministra da sedne iz Beograda, da dođe svojim kolima, a u Mitrovici ću ga ja preuzeti i sprovešću ga putevima i da se lično uveri kako to izgleda u Sremu i našoj Vojvodini. Hvala.
Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, iskoristio bih ovu priliku, ode mi ministarka. Želeo sam da postavim ministarki pitanje, ali nema veze. Ja ću postaviti ministru, pošto želim da pitam Vladu Srbije.
Znači, iskoristio bih priliku da postavim pitanje - zašto je inspekcija ne naloži lokalnoj samoupravama da izgrade stočna groblja po standardima EU i ne nalože lokalnim samoupravama da izgrade stočna groblja? Lokalne uprave su dužne da nađu lokaciju na teritoriji svoje opštine koja će se urediti po zakonu, a kada bi to uradili ne bismo došli do ovih slika koje ću vam sada izneti. Ja zaista nemam model kome da se obratim, pa mi je ovo kako da vam kažem najslikovitije.
Ovo što ću vam sada pokazati su slike na njivama u selu Ravnje. Vrlo su slične i u ostalim selima Šašincima i u Laćarku, ali deponija u selu Ravnje ne postoji. Sada zamislite vi da svi vi živite u ovakvom okruženju? Pogledajte kakav je ovo izvor zaraze. Zamislite kako su ove njive kontaminirane. Zamislite koliko se pasa lutalica, da kažem, obre i nalazi oko njih, jel znate šta je problem? Ja ne želim da kažem da je samo država problem. Znači, ja krivim državu zato što nadležne inspekcije ne rade, jer prosto se vidi da ove životinje koje su uginule imaju svoje naušnice. Znači, tačno se zna čije su. Ovo je selo Ravnje, konkretno selo Ravnje.
Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.
Dame i gospodo narodni poslanici, ja imam par pitanja. Prvo pitanje je za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Naime, šest godina na Fruškoj gori dešava se jedna vrsta ekocida bez plana, bez programa, bez ikakve realizacije se dešava seča šuma. Pre šest godina imali smo situaciju da je iz ingerencija „Vojvodinašuma“ prešlo u ingerenciju JP „Nacionalni park Fruška gora“. Naime, u 2022. godini plan je bio da se poseče 430 hektara šuma, a u 2023. godini 650 hektara šume.
Mene sada interesuju ovi podaci. Da li je „Nacionalni park Fruška gora“, u stvari javno preduzeće, šumarija ili je to nacionalni park? Interesantna je stvar da Nacionalni park Tara učestvuje u raznoraznim projektima. Na primer, učestvuje u projektima aktuelnom monitoringa od tri miliona, pa monitoringa omorike, od nabavke drona 700 hiljada, nabavka satelitskih ogrlica itd. U nijednom projektu JP „Nacionalni park Fruška gora“ ne učestvuje. Šta je plan i šta je ideja?
Vojvodina je regija gde je pošumljenost samo 5%. Neki standard u Evropi je da treba pošumljenost da bude najmanje 20%. Moje pitanje nadležnom ministarstvu – da li je ideja da Fruška gora, koja su pluća Vojvodine, ostane Fruška gora ili da postane mrtva gora? Čemu to vodi?
Drugo pitanje – da li je moguće da za 70 godina pod šumama Vojvodine je manje posečeno drveća, nego za sedam godina upravljanja JP „Nacionalni park Fruška gora“?
Drugo pitanje je za Ministarstvo zaštite životne sredine. Ja sam postavio pitanje prošli put ministarki Ireni Vujović. Šta se dešava sa animalnim otpadom u selu Laćarak i u selu Ravnje. Dobio sam odgovor da, zamislite, ministarstvo nije nadležno, da ministarstvo samo dodeljuje novce lokalnim upravama i to je to.
Znate kako? Došlo je do blagog obrta u selu Ravnje. Lokalni moćnik iz Bogatića, koji je inače u vlasti, više ne baca crkotine u selu Ravnje po njivama. Sada ga vozi na kej, u stvari ispod keja gde reka Sava nosi te crkotine. Zamislite. Kroz sred sela čovek prođe i nosi crkotine i istresa bez ikakvih konsekvenci, pa ako već dodeljujete novce lokalnim upravama, ja sam kao narodni poslanik pitao i apelovao da ministarstvo pošalje inspekcije tamo i da vide šta se radi.
Isto je tako tamo gde imate najveću deponiju u najvećem selu u Srbiji, u Laćarku, a gde živi 11.000 ljudi. Da li je to odgovor da vi samo dodeljujete novac lokalnim upravama? Šta radite po tom pitanju? Kome da se mi obratimo, ako ne krovnom ministarstvu? Ko je u ovom slučaju za zaštitu životne sredine?
Zadnje pitanje sam postavio, takođe, Ministarstvu građevine i infrastrukture Goranu Vesiću. Znači, pričao sam o putevima u Laćarku, Sremskoj Mitrovici, prema Loznici i Šidu. Dobio sam odgovor da se u Srbiji grade putevi. Znate šta? Ja sada ne pitam ni ministarstvo, ni Gorana Vesića šta će se raditi sa tim putevima, već me interesuje i pitam ga – da li će doći da se provoza sa mnom od Sremske Mitrovice prema Šidu, od Sremske Mitrovice prema Loznici i od Sremske Mitrovice prema Šapcu?
Apelujem na njega i pozivam ga, kao narodni poslanik, da dođe da se malo provozamo i da vidi kako to izgleda. Ako ima da se uradi za 110 kilometara koridorskog puta, Moravskog koridora, 2,4 milijarde dolara, da li je moguće da u najrazvijenijoj regiji posle Beograda, Vojvodini, mi se vozimo putevima koji su gori, daleko gori, nego putevi 90-ih godina? Ja vam tvrdim to. Apelujem na ministra da sedne iz Beograda, da dođe svojim kolima, a u Mitrovici ću ga ja preuzeti i sprovešću ga putevima i da se lično uveri kako to izgleda u Sremu i našoj Vojvodini. Hvala.
Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, moje prvo pitanje je upućeno Ministarstvu zdravlja i doktorki Danici Grujičić. Naime, ja sam već o tome pričao, sremskomitrovačka bolnica leči i tamo se i dijagnostikuje kompletan Sremski okrug koji ima oko 330.000 ljudi.
Moje pitanje je kada će Mitrovačka bolnica opšta dobiti magnetnu rezonancu? Ovde su mnogi od vas doktori i lekari i znaju da na ovu količinu ljudi treba da imaju najmanje dve magnetne rezonance. Mi nemamo nijednu.
Drugo pitanje je kada će opšta Mitrovačka bolnica dobiti digitalni mamograf? Godišnje potrebe za magnetnom rezonancom su oko 4.000 ljudi kojima je potrebna magnetna rezonanca. Kada uzmemo prosečnu cenu, ta cena je godišnje 68 miliona dinara kojih se utroši na snimanje. U mnogim slučajevima ljudi kojima je potrebna magnetna rezonanca moraju da idu u Sremsku Kamenicu, neki u Beograd. Oni za te stvari nemaju mogućnosti i na neki su prepušteni sami sebi. Više od 4.500 žena svake godine ima potrebu za digitalnim mamografom, za tačno dijagnostikovanje svih onih stvari koje su im potrebne u lečenju.
Moje drugo pitanje je upućeno ministru zaštite životne sredine Ireni Vujović. Naime, budžetom je opredeljeno 18 milijardi ovom ministarstvu. Devet milijardi je za integrisano upravljanje otpadom, otpadnim vodama, hemikalijama i biocidnim proizvodima. Hteo bih da vas pre svega pitam da li znate gde je mesto Laćarak, gde je mesto Ravnje i da vam kažem da vi u tim mestima imate jedne gradove od deponija. Na kraju najvećeg sela u Srbiji, Laćarku, postoji divlja deponija koja se s vremena na vreme pretvara u jedno brdo i sve više liči na jedan mali gradić.
Interesuje me gde su ti novci koji su namenjeni za ove stvari, gde se troše i kada će nadležne inspekcije početi da rade?
Što se tiče sela Ravlje, vrlo je interesantno, tamo postoje ljudi koji bacaju animalni otpad. Nisam doneo fotografije, jer su odvratne. Postoje ljudi koji bacaju svinje, goveda, telad sa markicom. Vrlo dobro su poznati ti ljudi, tako da me interesuje kada će nadležne inspekcije i ja kao narodni poslanik apelujem da ministarstvo uputi inspekcije na te lokacije. Znači u selo Laćarak i selo Ravnje.
Treće pitanje želeo bih da postavim ministru saobraćaja i infrastrukture Goranu Vesiću. Toliko se priča o putevima, a auto-putevima, o deonicama hiljada kilometara puteva koji su izgrađeni i fakat da se gradi, to su činjenice, kakvog su kvaliteta, to ćemo videti za deset godina, ali da li pored prioriteta auto-puteva, da li postoje neki drugi prioriteti? Pa kada krenete iz Sremske Mitroviće prema Beočinu ili kada krenete od Sremske Mitrovice preko Badovinaca do Loznice, možete da dobijete blagi potres mozga ako vam slučajno ne otpadne točak. Isto je i u čitavom Sremskom okrugu kada se radi o kružnim prelazima. Juče je, naime, kod sela Martinaca traktoru, zamislite, su popucali točkovi zato što su pružni prelazi u vrlo dobrom, vrlo dobrom stanju.
Moje pitanje ministru Vesiću, kada ste dolazili u Sremsku Mitrovicu da otvorite, ne znam ni ja šta već, zašto se niste provozali gradom, da vidite kako te ulice izgledaju i u šta su se one pretvorile? I kada će Ministarstvo krenuti da radi ne samo puteve prvog prioriteta, nego kada će početi da se bavi i običnim ljudima, da kažem, putevima druge kategorije? Hvala.
Zahvaljujem, gospodine predsedniče.
Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, imam par pitanja koja su bitna za građane Srbije, pre svega za grad iz koga ja dolazim, Sremske Mitrovice.
Prvo pitanje je za ministarku zdravlja dr Danicu Grujičić. Naime, Sremska Mitrovica, to jest opšta bolnica u Sremskoj Mitrovici poseduje jedno od najmodernijih odeljenja transfuzije krvi gde su se do 2014. godine vršile sve analize, ispitivanja, skladištenja i lagerovanje krvi. Od 2014. godine ne postoji više opcija gde dobrovoljni davaoci krvi mogu da dođu da daju krv i da naša transfuzija krvi u Sremskoj Mitrovici ne može da tu krv deponuje.
Da vam objasnim plastično kako to izgleda. Znači, mobilna ekipa iz Novog Sada koja dolazi u Sremsku Mitrovicu obaveštava građane Sremske Mitrovice da će doći i da će u tom i tom terminu biti dobrovoljno davanje krvi. U tom momentu se dešava da krv gde je data u Sremskoj Mitrovici, naravno, odlazi za Novi Sad gde se dalje obrađuje. Dalje je neverovatan slučaj da u slučaju da u sremsko-mitrovačkoj bolnici je potrebna ta ista krv, moraju da je trebuju i moraju da je plaćaju u zavisnosti od gramaže, ja sada neću da licitiram ciframa, ali između šest i sedam hiljada dinara, pa je moje pitanje i ministarki i Ministarstvu: kakva je tu računica? Pre svega, nekada mogu minuti da odluče za život čoveka. Zašto se vađenje krvi ne vrati u nadležnost opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici, jer opšta bolnica u Sremskoj Mitrovici leči i dijagnostikuje i njoj se obraća oko 300 hiljada ljudi iz čitavog sremskog okruga? To je moje pitanje.
Drugo pitanje postavljam ministarki Ireni Vujović, ministarki životne sredine i zaštite. U Sremskoj Mitrovici, ako verujete, ne postoji mlekara, ali postoji železara, u stvari Livnica koja se bavi livenjem armature i metalnih gredica. Moje pitanje će biti vrlo kratko. U tom gradu živi 70 hiljada ljudi. Fabrika, istinu, zapošljava velik broj ljudi, ali zašto u Sremskoj Mitrovici nema nijedna merna stranica koja meri zagađenost vazduha?
Koji je procenat zagađenosti od čestica PM 2,5 i PM 10, čestice koje su opasne po život i koje utiču na povećanje malignih oboljenja u respiratornom traktu, kao i do hroničnih oboljenja u svim starosnim grupama? To je moje pitanje za sada, a imaću ih još vezano za Metalfer.
Na kraju, pitanje za ministra finansija Sinišu Malog. Voleo bih da mi se objasni, jer je pitanje prosto i plastično ću da pitam. Preko 90 dana u Sremskoj Mitrovici veliki broj finansijskih inspekcija ide po gradu. Meni je jasno da država živi od ubiranja poreza, da živi na konto tih novaca koja se uplate, ali pošto sam ja malo uradio neku svoju malu, da kažem, istragu, došao sam do saznanja da se neki lokali, male prodavnice, obućarske radnje, ugostiteljski objekti zatvaraju za 100, 200 i 300 dinara.
Nisam primetio da isti takav ambijent ima „Lidl“, „Roda“ ili „Maksi“. Voleo bih da se ti propisi promene i da u tim propisima upravo te male, da kažem, porodične radnje budu zaštićene. Ne znam kome odgovara da jednu radnju zatvorite i da ona ne radi 15 dana, pa 30, pa 60 dana. Nema korist ni država, nema korist ni poslodavac, nemaju korist ni ti ljudi koji rade u tom objektu.
Na kraju, samo pitanje. Pošto ste rekli, poštovani predsedniče, da svi čitamo sa istog papira, evo ja neću da čitam pitanje koje ste čuli. Vi ste vrlo inteligentan čovek, ne treba da vam se ponavlja. Moje je pitanje – gde je naš zahtev koji smo poslali za interpelaciju? Šta ste uradili sa tim zahtevom? Zašto ne želite da kažete šta ste uradili sa njim, konkretno? Uradio sam to i to i gotovo. Hvala na pažnji.
(Sremska Mitrovica, 06.09.2022.)
| Funkcija | Državni organ, javno preduzeće, ustanova, druga organizacija | Izvor prihoda | Interval | Neto prihod | Valuta | Vreme obavljanja / od-do |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Narodni poslanik | Narodna skupština Republike Srbije | Republika | Mesečno | 135000.00 | RSD | 01.08.2022 - |
| (košarkaški trener ) | Grad | Mesečno | 50000.00 | RSD | 01.08.2019 - |