Dame i gospodo, želim sve da vas pozdravim.

Građane Srbije, imam par pitanja, a prvo pitanje je za ministra finansija Sinišu Malog. Slušao sam ga pažljivo u utorak. Čuo sam da je rekao kako je bilo po stoti put 2012. godine i kako je država bila na ivici bankrota, što, „baj d vej“, nije baš tačno, ali je on pompezno najavljivao kako je minimalna zarada 457 evra ili 53.000 dinara i kako je nekada zarada od kojih prosečan čovek Srbin može da preživi, a kako će povećanje biti od 1. januara 550 evra ili 64.000 dinara.

Onda mi nije bilo teško i počeo sam da sabiram, evo npr. iz mog mesta iz kog dolazim, počeo sam da sabiram da je grejanje 10.000 npr. struja 12.000, komunalije 2.000, telefon sa internetom 10.000, voda 3.500 i ako ne registrujete Pasata B6 tog meseca i bez goriva vi potrošite 37.500 dinara. Znači, ostane vam za život oko 15.000 dinara. Ako se lečite, znači ne možete da kupite ni lekove.

Mene sada interesuje pošto je Siniša Mali, pošto je on doktor za finansije - kako je moguće da sa 15.000 dinara jedan prosečan radnik može da preživi?

Bilo bi dobro da se najprostijim jezikom obrati javnosti i narodu i da kaže kako je to uopšte moguće? Da li je povećanje veće nego što je bilo? Jeste. Ali su cene otišle u nebesa i ne može normalan čovek da preživi ni pet dana kada dobije platu.

Druga stvar, vi u Srbiji imate po statistici 91.000 ljudi koji prima minimalni lični dohodak, ali imate 300.000 ljudi koji imaju minimalni lični dohodak i topli obrok od jednog dinara plus. Vi znači imate preko 350, 360, 370.000 ljudi koji imaju lični minimalni dohodak. Kako ti ljudi da prežive? Znači, najobičnije pitanje. Mene to interesuje da mi ministar Mali odgovori, koji mi nikada nije odgovorio.

Druga stvar. Pitanje za ministra Zlatibora Lončara. Godine 2023. mi smo imali pompezno najavljivanje za svaki grad, ne opština, da će imati magnetnu rezonancu, da će imati ljude, doktore, koje će država subvencionisati, gde će se obučavati za magnetne rezonance, da će imati digitalne mamografe. Sada je 2025. godina, Sremska Mitrovica, grad koji servisira, da kažem, i u kome se leči više od 300.000 ljudi nema magnetnu rezonancu. Lekara radiologa ima sve manje i ljudi ne mogu da postignu. To je toliko rada da oni ne mogu da pregledaju i da urade najobičniji skener, koji „baj d vej“ više od šest meseci ne radi, jer nema ko da ga popravi i nema ko da na njemu radi.

Jednu informaciju želim da pošaljem ministru poljoprivrede, da vrlo brzo neće imati da bude ministar čega, jer ministar poljoprivrede ne može da bude neko u čijoj se državi poljoprivreda ugasila. Vi imate ljude, bar u mom kraju, koji imaju 10 i 20 hektara zemlje, koje daju u arendu. To se nikada nije desilo. To nikada nije bilo. Stalno se priča, bivši ministar Martinović, koji nema pojma o poljoprivredi, pričao je non stop kako ljudi imaju nove traktore, kako imaju subvencije. Vi imate situaciju da sada te traktore ne mogu da servisiraju, ne mogu da otplaćuju kredite. Ti ljudi su na kolenima, a država Srbija treba da bude fabrika hrane. To je prosto neophodno.

Na kraju želim da postavim pitanje ministarki za zaštitu životne sredine, Sari Pavkov - kada će naložiti vanrednu kontrolu vazduha? Šta to znači? Kada će u gradove poput Bora, Sremske Mitrovice, Smedereva poslati ljude koji će izmeriti količinu otrova koje te fabrike ispuštaju? Ne da im se najave pa da dođu u kontrolu, nego kada će doći vanredno izmeriti koja je zagađenost vazduha u tim gradovima?

Apsolutno su potrebne fabrike, apsolutno je potrebna teška industrija. Hiljade građana i država živi od poreza i građani žive od tih fabrika. Ali, mora da znate da je bitnije od tih plata zdravlje svih tih ljudi koji tu rade.

U narednom periodu ja ću se baviti fabrikom iz mog grada i biću vrlo temeljan, jer se tu svašta nešto dešava. LJudi su toliko postali osetljivi na kritike da su počeli da podižu raznorazne prijave, samo ako kažete da su zagađivači, a da ne idemo dublje o to. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, uvažena predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, nismo se dugo videli, ali evo nas sada ponovo na terenu. Razmišljao sam svo vreme kome da postavim pitanje pošto je Vlada u ostavci pa je malo situacija, blago rečeno čudna, ali evo, postaviću pitanje, pre svega, predsedniku Vlade u ostavci, Milošu Vučeviću.

Nije mi jasno, pre nego što se on povukao, pre nego što je podneo ostavku, zašto nije razrešio funkciju neke od ministara kao što je na primer Slavica Đukić Dejanović? Zaista ne znam čemu služi i koja je svrha njenog posla, šta ona radi, čime se ona bavi? Za ova tri, četiri meseca koliko traju ove blokade, gde vlada ovaj haos u državi, jedino što se oglasila je da smanjuje plate prosvetnim radnicima i to je sve.

Imala je primer svoga kolege, Branka Ružića, mogla je da sledi njegov primer, mislim da bi to bilo mnogo časnije nego što sedi i ne radi apsolutno ništa.

Hteo sam da pitam i sve vas ovde, da li vi znate, da li vi zaista znate pravi razlog zašto su studenti na ulici? Zašto oni šetaju? Šta oni zaista traže? Da vas pitam zašto sve vraćate na pravi politički teren? Koji je razlog zašto to radite? Da li vi znate da nijednog studenta u koloni, apsolutno ne interesuje politika kao takva? Da li vi znate da nijednog studenta ne interesuje vlast, a još manje ih interesuje opozicija? Zašto stalno i stalno iznova vraćate tu istu mantru?

Studenti su ustali zato što 35 godina u ovoj državi gledaju bahaćenje, 35 godina imamo istu, konstantno istu priču. Gledaju ljude koji bez škola zauzimaju najviše državne funkcije i to bez ikakvih konsekvenci. Imamo decu koja su pre završetka fakulteta već zaposlena i uhlebljena negde.

Nemam nameru da nikoga specijalno etiketiram, ali znate kako, neke stvari posebno u ovoj vlasti za vašeg mandata su postale nesnošljive. Vi imate ljude koji su predsednici opština pa šalju reprezentaciju.... Nešto me slabo drži koncentracija, a Marijan se mnogo dere i onda ću morati više da se derem nego on.

Biću kratak, neću baš mnogo pričati, ali želim da iznesem neke stvari koje i mene bune i mene, pravo da vam kažem, nerviraju. Ta bahatost i osionost koja vlada, ona je više nepodnošljiva i zato su studenti izašli i zato oni traže svoje pravo da se izbore za neku drugačiju, pravedniju i slobodniju Srbiju. Niko ne želi da se sukobi, a ja vam garantujem, kao što moj sin, kao što moje dete, ne želi da šeta i želi da uči, ali neke stvari su prosto prevršile svaku meru.

Vi imate ljude koji su predsednici opština, pa šalju reprezentaciju, pošto me slabo koncentracija drži, a Marijan se mnogo dere i onda ću ja morati više da se derem nego on.

Biću kratak neću baš mnogo pričati, ali želim da iznesem neke stvari koje i mene bune i mene, pravo da vam kažem, nerviraju, ta bahatost i ta osionost koja vlada ona je više nepodnošljiva i zato su studenti izašli i zato oni traže svoje pravo, zato oni traže svoje pravo da se izbore za neku drugačiju, pravedniju i slobodniju Srbiju.

Niko, niko ne želi da se sukobi, ja vam garantujem, kao što moj sin, kao što moje dete ne želi da šeta, želi da uči, ali neke stvari su prosto prevršile svaku meru.

Vi imate situaciju da ljude koji su direktori javnih preduzeća imaju po pet, šest stanova i da nema nikakve potrebe da oni objašnjavaju odakle to njima. Njihova sila je tako velika da oni nemaju problem da se bukvalno voze automobilima od stotinu hiljada evra i da ne snose nikakve konsekvence i da ih niko ništa ne pita.

Ono što bih takođe želeo da pitam i da kažem u stvari, da konstatujem, da ste vi gospodo vlast i da sve ono što se dešava ste najvećim delom odgovorni, ne najvećim delom, nego apsolutno ste odgovorni vi kao vlast i apsolutna vlast i apsolutna vlast i apsolutna odgovornost.

Ovo što se dešava sada u Srbiji bojim se da se od ovoga nećemo nikada oporaviti. Ja smatram i mislim da smo mi u jednoj vrsti ludila samim činom da deca od 15, 16 i 17 godina, biraju i glasaju da li će ići u školu ili neće ići u školu.

Samo da vas podsetim vi ste vlast i od vas zavisi sve i želim ovim putem, želim da vas pozovem, želim sve građane Srbije da pozovem da 15. marta svi smirimo strasti, da svako izrazi svoje mišljenje. Mi smo u velikom postu i molim građane još jednom dosta je padalo srpske krvi, dosta je ratova, dosta je podela, ja molim sve da 15. marta preovlada razum. Hvala.

Povreda Poslovnika, član 106.

Ne bih voleo da je Arsić uopšte komentarisao. Ne znam zašto se meni obraćate lično, ja u toj priči nisam apsolutno. U Srbiju sam došao 2015. godine, tačka.

Gospođo Raguš, ja vas neobično cenim i poštujem vaše mišljenje i zaista ovo što ste rekli, i time ću završiti, mene vređa kada neko kaže da je neko od mojih želeo da NATO bombarduje Srbiju. Mene to užasno vređa. I, da smo mi nešto radili u Briselu i Vašingtonu, mene to stvarno vređa.

Pad nadstrešnice, jedna užasna tragedija. Nisam video da je iko rekao da je neko želeo, da ste vi želeli da padne nadstrešnica. To je jedna tragedija, za tim ljudima plače Srbija.

Imam utisak da ste se meni lično obraćali. To je moj utisak i to me, takođe, vređa. Da li vi stvarno verujete i da li stvarno mislite da je jedan od ovih studenata, pričam o studentima studentima, ja ne pričam o ovim ljudima koji se bave politikom koji se sada šlepaju. Znate li vi da na protestima su najglasniji baš vaši, bivši predsednici, bivši gradonačelnici, bivši načelnici, bivši predsednici mesnih zajednica. Oni su najglasniji. Kakvo krvoproliće? Ja imam troje dece, pobogu, pa za svako bih dao svoj život.

Ko poziva na kakvo nasilje? Ne mogu da prihvatim to. Želeo sam izaći, ali ne želim izaći iz poštovanja prema vama, želim da vas saslušam i da vam kažem da grešite užasno, da sve što se dešava kod tih studenta i sav njihov bunt je bunt prema ljudima koji smetaju i vama. Znam ja ljude koji imaju privatno više novca nego neki ministri i vi koji sedite ovde. Jel vama to ne smeta? Zato su se oni digli. Zbog toga jer oni ne znaju kako da iskažu svoj bunt. Oni ne veruju opoziciji, nula bodova. Oni ne podržavaju vlast, oni žele samo normalno da žive. Kakvo krvoproliće, ljudi?

Prosto ne mogu da oćutim taj momenat. Da li bi neko svoje dete poslao u grotlo bilo kakvo? Mislim da ne bi niko. Moja deca su i vaša. Ne pričam ja, uopšte me ne interesuje politička konotacija… (Isključen mikrofon.)

Zahvaljujem predsednice Narodne skupštine, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije.

Smatram da je odnos Vlade Srbije od 2016. godine prema sportskim stipendijama za mlade talente nedovoljan, što pokazuje rezultat naših mlađih selekcija u kolektivnim sportovima koji su sve lošiji i lošiji. Stoga se nadam da će ovaj amandman transferom novih sredstava u tu oblasti popraviti barem delimično stanje.

Meni je žao što nije ovde ministar Zoran Gajić. Juče se ta sednica otegla. Želeo sam da ga pitam, ali pošto njega nema, moram da pitam šefa Vlade Miloša Vučevića. Da li je ministar učestvovao u ovom rebalansu? Ako je učestvovao u ovom rebalansu s predlozima. Koji su mu predlozi? Šta su bili njegovi predlozi?

Mi imamo jednu paradoksalnu situaciju i to pokazuje da smo mi jedno čudo od naroda. Stvarno smo čudo. Mi smo imali ovu olimpijadu gde smo prvi na svetu, olimpijski prvaci u vaterpolu sa četiri funkcionalna bazena. To nema nigde na svetu. Pa smo drugi na svetu u košarci, što je zaista impresivno u odnosu kakva je konkurencija. Imamo Novaka Đokovića svetsku zvezdu koja sija nad nama.

Ono što je veliki problem, što sam želeo da pitam ministra, ali moram da pitam vas. Da li ministar zna šta se dešava sa mlađim selekcijama, kakva su ulaganja u mlađe selekcije? Da li neko zna da nam godišnje preko 300 trenera odlazi u Kinu, u Ameriku, u Rusiju? Da li znate da se ulaže u sport nikada više. Finansijski to je tačno. To je surovo tačno. Da biste dobili jednog seniorskog igrača u bilo kojoj selekciji mora da prođe neke mlađe selekcije, neke pionire, neke juniore, neke kadete. Mi smo tu potpuno podbacili, što govore rezultati.

Ja kao neko ko se 30 godina bavi sportom želeo bih da čujem da li će se tu nešto menjati i kakav je plan i koncepcija za to? Zahvaljujem.

Hvala.

Umesto skoro milijardu i dvesta dinara opredeljenih za nabavku vozila za Sektor za vanredne situacije u 2024. godini, predlažemo i smatramo da je mnogo bolje da se završi proširenje kapaciteta luke u Sremskoj Mitrovici npr. Da se povećaju plate ljudima koji rade u vanrednom sektoru. Jasno je da su sredstva sa kojima oni rade veoma bitna, ali mislim da su mnogo bitnije njihove plate i satisfakcija za taj posao. Još jedna stvar je bitna, oni svake godine imaju opredeljena sredstva oko milijardu dinara.

Takođe, ovim novcem mogle bi da se urade mnoge stvari kao npr. most između Sremske Mitrovice i Salaša Noćajskog, koji je pet puta bio renoviran ovako ili onako. Zatim, regionalni put između Mačvanske Mitrovice i Šapca.

Žao mi je što ministar Vesić nije ovde, toliko se priča o putevima, u redu, gradi se, pravi se, ali kada biste malo zašli u Mačvu i kada bi malo Mačvom vozili, videli bi na šta ti putevi liče. To je blaga katastrofa. Znate li da od Sremske Mitrovice do Badovinaca, Badovinci su granični prelaz, verujte mi kada bi se neko tim putem od vas provozao… Zvao sam ministra, on me ignoriše, dođe 15, 20 minuta, otvori put u Radincima pa ode. Bilo bi dobro da se provoza tim putevima i da vidi na šta to liči. Verujte, to je jedna katastrofa i sramota. Hvala.

Nisam uputio njemu pismeno, zvao sam ga usmeno, pošto pismeno kada dobijem odgovor od ministara, treba mi neka tablica da to raščlanim, pa iz zovem lično, dođite u Sremsku Mitrovicu.

Zahvaljujem predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kada su blaženo počivšeg patrijarha Pavla pitali iz američke administracije kako mogu da pomognu Srbiji, patrijarh je rekao, tako što nam nećete odmagati. Sličan bi bio odgovor kada bi neko iz republičke vlasti, administracije pitao nas iz pokrajine kako nam mogu pomoći, tako što nam samo ne bi odmagali. Ustavom je definisano da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7 posto u odnosu na budžet Republike Srbije, i to se nikada nije desilo, stalno se stavljaju neki inputi kako se Vojvodini daje, kako se u Vojvodini poklanja, gradi, i stalno iz tog narativa, kako Republika Srbija daje AP Vojvodini. Ja mislim da kada bi mi dobili ovo što je po zakonu, što po zakonu pripada AP Vojvodini, da bi mi to sve mnogo bolje radili, jer ja mislim da mi u Vojvodini mnogo bolje znamo šta nam treba, nego vi iz Beograda.

Mi jesmo sastavni deo Srbije, ali mi vrlo dobro znamo šta je nama potrebno i gde su nam potrebne rezonance i gde su nam potrebni mamografi, i onda se ne bi desilo da u Zrenjaninu dobijemo magnetnu rezonancu koja je stara 30 godina, da u Sremskoj Mitrovici još uvek nismo dobili, iako imamo najave da ćemo je dobiti, kako možemo da objasnimo da u Zrenjaninu, četvrtom gradu po veličini Vojvodine, nema pijaće vode u 21. veku. Iz tog grada će ljudi da odlaze, kakve god da im date uslove, za rad i plate, iz tog grada će ljudi da odlaze, jer nemaju pijaću vodu. Da li znate da u graničnom području oko Subotice u mesnoj zajednici Hajdukovo, mesna zajednica Makova sedmica i mesna zajednica Palić, ljudi i deca posle 21 sat, ne smeju da izlaze iz svojih kuća, jer mogu biti napadnuti, ne od migranata, to su organizovane kriminalne grupe, koje su došle iz Sirije, iz Avganistana i Bog te pita odakle, i to nisu jadne izbeglice i jadne majke sa decom, ne to su zdravo voljno sposobni ljudi, koji prave probleme i vi znate koliko se ubistava i problema dešava u tim područjima i u samoj Subotici.

Ja postavljam pitanje, da li država ima ingerencije u našoj zemlji i tom području, pre svega. Drugu stvar koju želim da pitam, tj. želim da kažem par stvari ministru Vesiću, on je pre nekog perioda bio i otvarao put između Sremske Mitrovice i Velikih Radinaca i kaže da je tu napravljena komunikacija, i nije napravljena komunikacija, nego je renoviran put, a komunikacija ostvarena pre 2000 godina, tu gde su tabali Rimljani, po Rimskoj kocki, sada je on, mogu da kažem dobar.

Kada sledeći put bude ministar dolazio u Sremsku Mitrovicu ja bih ga zamolioda iz Sremske Mitrovice krene prema najvećem selu u Srbiji Laćarku, koje ima 11.000 stanovnika i kada dođe do Laćarka skrene levo i prođe ulicama Fruškogorskom, Radničkom i Partizanskom. Kada uđete u te ulice, nećete znati da li ste u Siriji ili u nekoj drugoj zemlji zahvaćene ratom. To su rupe gde nije bilo ni za vreme devedesetih godina, a onda produžite do radničkog naselja Varda i vidite ljude koji iz svoje kuće ne mogu da izađu bez gumenih čizama. Onda u tom pojasu nastavite do velelepne deponije, koja je jedna od najvećih u tom delu.

Mi pričamo neruralnom mestu. Dakle, ne o nekom seocetu, nego o mestu od 11.000 ljudi koji tamo žive. Da li je nekog to briga? To mesto je samo 70 kilometara od glavnog grada.

Kad ste već tu, onda krenete, napravite jedan tur de Srem-Mačva, pređete preko mosta koji je sad renoviran i koji će trajati taj put jedno pet meseci i onda kreće Mačvanska, Zasavica, Ranje, Radeković, Noćaj, Salaš i vi ćete videti puteve kakvih nema nigde i nikada ih nije bilo.

Ja se slažem da treba ulagati u auto-puteve, to jeste budućnost, ali da li su potrebni samo auto-putevi za slikanje, za reklamiranje ili mi možemo da se nadamo da u gradovima, kao što je Sremska Mitrovica i većim gradovima, potpuno normalno putnu infrastrukturu imamo i u takvim gradovima?

Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Za razliku od kolega preko puta koji hoće da nas nešto nauče, ja sam podneo ovaj amandman da bi nešto ministra pitao. Pored ovih svih miliona bih se vratio na običnog čoveka.

Pošto sam ja poslanik iz Sremske Mitrovice, želim da pitam vezano za običnog radnika, zove se Stanoje i radi u Maksiju i on želi ovako da pita ministra. Kako sa 41 hiljadom dinara koji je minimalac, kako može da preživi ako plati telefon pet hiljada, televiziju dve i po hiljade, vodu dve, komunalije tri, gas 15 i struju 15 hiljada? To je mom Stanoju 42 hiljade i 250 dinara, a minimalac mu je 41 hiljada. Ako ima malo prekovremenog, on nagura na 48 hiljada. Uz veliko povećanje 17,8% on će imati platu 47 hiljada i 154 dinara. Pita Stanoje, da pitam ministra, a ja ga ovim putem pitam, kako ministre da Stanoje preživi sa 4654 dinara bez kilograma mesa? Kako Stanoje i njegova porodica mogu da školuju decu? Kako mogu od svega toga, od svih tih novaca i svih tih povećanja da prežive?

Još jedno pitanje, juče ste rekli ministre, da je za vreme žutih, kako se preduzeća katanče. To je tačno, katančila su se. Šta se dešava sa fabrikom „Mitros“, koja je 2018. godine počela da radi i dobila subvenciju od 5,8 miliona evra? Šta se desi sa tim radnicima? Hvala vam.

Replika.

Uvaženi ministre, vi mene ne razumete. Da li vi razumete kako običan čovek živi? Verujte mi, vi ne znate kolika je cena gasa i struje.

Vi morate da mi verujete, jer ne znate. To su obične stvari i ja potpuno kulturno i sa uvažavanjem vama postavljam pitanje i vi meni ponovo govorite o Draganu Đilasu.

Ma Stanoja ne interesuje ko je Dragan Đilas, njega interesuje da preživi, da detetu kupi knjige i čajnu kobasicu. To ga interesuje.

Pa, koliko je pavlaka, ministre? Recite mi, koliko košta pavlaka? Koliko je ulje? Ma samo recite kako da preživi.

Slažem se, ima više para, ima više radnih mesta, ali od toga oni ne mogu da prežive, ministre. Ljudi ne mogu da prežive.

Ja vas ponovo pitam. Pustite Dragana Đilasa svojim putem i njega s njima i recite mi kako će da prežive ti ljudi.

Ljudi su gladni, ministre moj. Ti jesi ministar naš, pa reci kako će da prežive? Ne mogu da prežive i zaista vam to kažem. Najdobronamernije vam to kažem. Ne mogu ne mogu da prežive i svaki dan su sve uplašeniji.

Hvala.

Izvinjavam se što se derem.

Ja ću da iskoristim prisustvo ministra, jer kada postavim pitanje u pisanoj formi i kada dobijem odgovor, ja ne znam šta tu piše, moram da angažujem stručnjake. Tako da, meni je bitno jako da postavim pitanje koje se tiče običnog čoveka, običnog poslodavca, običnog preduzetnika.

Ono što mene interesuje, uvaženi ministre, kada ste postali ministar, ja sad ne znam koja je to godina 2016, 2017. godina, zaista ne znam, slab sam sa datumima, vi ste nasledili jedan pravilnik ili šta god da, kada jedno preduzeće, firma, brzi objekat ne izda fiskalni račun ili ima plusa u svom pazaru, da mu se zatvori radnja, pa mu se zatvori radnja na 15 dana, pa na 30 dana, pa na 45 ili na 60 dana, nekad 90.

Ja potpuno razumem i shvatam da u državi Srbiji, u stvari, svaka država živi od poreza. To je valjda potpuno normalno. Sada ću da pređem na pitanje. Hoću da pitam da li postoji bilo kakva šansa da se promeni ta regulativa? Da li postoji šansa da se ljudima ne zatvara radnja, objekat, prodavnica? U Sremskoj Mitrovici od Nove godine, znači, od 1. januara do ponedeljka preko 100 objekata je zatvoreno. Kakve su nepravilnosti? Od nekih potpunih apsurda od 160, 265, 560 dinara do verovatno nekih ozbiljnih prekršaja? A jel nije bolje i da li je bolje da vi ostavite radnja da radi, ali da ljudi budu novčano kažnjeni?

Ja ću vam reći samo jedan, mogu reći, bizaran momenat, 26. avgusta u Sremskoj Mitrovici mi smo imali jedanu od najboljih manifestacija, to su „Dani vina“, gde se okupi desetine, pa mogu da kažem 10, 15 hiljada ljudi. To je jedna sjajna manifestacija. U pola manifestacije je došla finansijska policija ili poreska ili šta god da su, ja zaista ne znam, zaustavili su rad objekta i sat vremena ljudi nisu mogli da poslužuju goste.

Ja razumem ako se desi prekršaj neki nameran, ali oni su zatvoreni zbog 1.130 dinara. Pa, da li je bolje, ministre, da li je bolje da ako su napravili prekršaj, u skladu s tom cifrom koju su prekršili, ja sada ne znam kako to da definišem, da ih kaznite ili da ih zatvorite 15 dana? Pa, ko profitira kada je taj objekat poslastičarnica, prodavnica, ko profitira ako je zatvorena? Svi gube, svi su na gubitku.

Još jedna stvar, ne znam da li ste toliko revnosni i da li te inspekcije idu u velike objekte, kao što su „Maksi“, „Univer“, da li odlaze u „Rodu“? Interesantno je kada se priča o kafićima da nikad nije bila nijedna inspekcija u kafiću npr. od kladionica „Mocart“, od kladionice „Maksbet“, kladionice „Meridijanbet“. Ti su objekti potpuno normalno radili kada je bila korona i nikada niko od njih nije tražio nikakav račun. Ja verujem da oni možda i prate te protokole, ali nikada nisu imali nikakvu inspekciju. Pa, zašto te male prodavnice na kojima su se generacije othranile i odškolovale, zašto one treba da plaćaju tako skupu, kako da kažem, tako skupu kaznu zatvaranja? Zahvaljujem.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Ne, sada sam u kružnom toku i biciklovima.

Ja se izvinjavam, zaista.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, zaista, pod utiskom sam svega ovoga što je rekla koleginica. To je stvarno lepo. To nije tema, ali ovo do sada nisam čuo, jer mi u Sremskoj Mitrovici nemamo besplatne biciklove, ne dobijamo ih i kružni tok je potpuno normalan, kao i u svakoj drugoj zemlji, tako da nemamo problem sa ulaskom u kružni tok.

Ovo je sve dobronamerno. Ja sve dobronamerno govorim. Samo da kažem ja, pa onda vi meni itd.

Danas se ovde raspravlja o razrešenju ministra Baste. Zaista, u medijima već više od tri meseca se priča o ministru Basti. Čovek je dostigao planetarnu popularnost. To je neverovatno. Samo me interesuje koga uopšte interesuje ministar Rade Basta? Ja ne znam čega je on bio ministar?

Samo malo da se vratimo unazad. Ministar Rade Basta je bio ministar privrede i on je trebao da se bavi… kako da vam kažem, sama reč privreda, preduzeće, investicije, kolike će ljudi imati plate, šta će ljudi raditi, u kakvim će uslovima da rade u razgovoru sa ministrom finansija itd.

Mi smo dostigli jedan nivo da čovek se nije pojavio ja mislim nijednom u Skupštini Srbiji i to što se pojavio, ja ne znam zaista da li bih ga mogao i prepoznati. Jak je čovek, pa bih ga prepoznao inače. Ja stvarno ne znam čemu je on služio?

Pitao bih ljude koji su ga predložili, to su njegovi koalicioni… kako da vam kažem, bio je kod vas u stranci, sigurno je vaš prijatelj. Šta se desilo sa tim čovekom? Da li je on dobio neko prosvetljenje? Da li je on nešto video kako od takvog patriote pređe u ove NATO lobiste? Šta se desilo sa njim, da li to može neko da nam kaže? Mene to zaista interesuje.

Ja znam da su mnoga prosvetljenja bila u oktobru 2000. Ne kažem za sve. VAma koji niste bili, svaka čast, ali da li je on uhvatio taj sindrom 5. oktobra 2000. godine, ja ne znam, pa bih to voleo da znam.

Ja bih takođe voleo da pitam zašto ovde nema možda i njega? Meni je žao što ste vi kao ministarka poljoprivrede ovde, ali moram da se vama obraćam. Vi ovde prestavljate Vladu.

Ajde da vam kažem kako stoje stvari u Srbiji na jednom malom plastičnom primeru iz mog grada. Priča se stalno o platama. Početna plata ljudi u livnici "Metalfer" u Sremskoj Mitrovici je 41 hiljada dinara. Kada imaju prekovremene sate…. Početno radno mesto. Početno radno mesto je peć od 60 stepeni, gde oni gube svoje zdravlje zbog svojih porodici. Sve je to u redu i svi se mi žrtvujemo zbog svojih porodica, ali moje pitanje je zašto početna plata na takvim mestima nije 80 hiljada, pa da on kroz svoj rad, kroz stimulaciju itd. dostigne platu od 1000 evra? Zašto to nije tema? Kakav ministar Basta, ljudi? Koga interesuje ministar Basta? Šta će se promeniti kada ne bude ministar Basta? Ja ne znam ni ko je bio prethodni ministar? Mislim da to niko u ovom sazivu to ne zna. Zašto o tome ne pričamo?

Ja mislim, takođe, da to što je on bio čovek kikbokser, to je u redu. Zaista mislim da neko ko je završio Fakultet fizičke kulture da nije manje stručan. Ja znam u mom gradu ljude koji su završili Fakultet fizičke kulture i vrlo su uspešni. To što su profesori i rade u nekim agencijama za nekretnine itd. Vrlo uspešni ljudi. Nemojte da omalovažavamo te ljude. Sportisti su najbolji ambasadori Srbije, šta god vi mislili, ali on čovek očigledno nije bio za ministra privrede, uz dužno poštovanje. Možda je on dobar čovek, ja ne kažem, ali nije bio za svoj posao.

Na kraju, pošto je došla ministarka, ja sam dobio poruku i da pitam, recite ministarka, ja nisam poljoprivrednik, ja bih voleo da mi odgovorite, ako želite, a sigurno želite. Doneli ste malo osveženje ovde u ovaj dom, skroz smo se pogubili bili.

Godine 2002. godine ječam je bio 36 dinara, a danas je 16 dinara. Pita proizvođač poljoprivredni iz mog kraja kako će da preživi? On je samo jedan čovek koji želi da preživi, da othrani svoju porodicu, da pošalje decu u škole. Kao što je pšenica, pretpostavljam da znate, pošto ste ministarka od 19 do 21 dinar, a bila je prošle godine 35, kako će taj čovek da preživi i da othrani svoju porodicu?

Izvinjavam se i zahvaljujem se.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, imam pitanje za ministra Sinišu Malog i za premijerku.

Znači, 8. juna u obraćanju predsednika države i premijerke, dobili smo informaciju da će biti povećanje u prosveti od 1. septembra i 1. decembra, medicinskim sestrama i spremačicama takođe od 1. septembra i 1. decembra, penzionerima od 1. oktobra i 1. januara, i da će svako dete do 16 godina dobiti po 10.000 dinara. Moje pitanje je gde u budžetu za koji se glasalo ovde u Skupštini i gde piše, gde je naznačeno ovo povećanje plata i penzija i na kojoj poziciji ste planirali ta sredstva.

Potpuno je jasno da povećanja koja se pominju su definitivno u znaku smirivanja tenzije i izbora koji nam dolaze, koji niko ne zna kada će biti. To što radite po mom dubokom uverenju, to je pogrešno i ubeđen sam da nikada ne biste davali ovo povećanje i ove novce, da se nije desila ova tragedija i da se nisu desili ovi ljudi na ulicama.

Takođe me interesuje čime ste se vodili kada ste odlučivali do kog uzrasta ćete davati novac? Zašto deci do 16 godina, zašto ne svim punoletnima? Koji je razlog? Da li je ponovo neka podela?

Moram da proširim pitanje i da konstatujem da stalno pričate o tome kako je plata 2012. godine odbijala prosečne 204 evra, a danas je 450 evra. Gde? Gde je plata prosečna 450 evra? Da li znate da se 2012. godine mogli za 1.000 dinara da kupite više namirnica nego danas 2023. godine i vi svi to znate. Stalno pumpanje cifara kako je BDP toliki i toliki i kako nam cvetaju ruže, kako smo treća ekonomija Evrope. Pa, sami ste svesni da to nije tačno.

Vlada u 2023. godini planira rupu u budžetu od 2,2 milijarde evra, javne finansije će biti u dodatnom problemu zbog realnog pada BDP od najmanje 10% zbog čega će naš javni dug biti 35,5 milijardi evra. Iz kojih realnih sredstava mi ove povišice dajemo i od kojih realnih sredstava dodeljujemo deci po 10.000 dinara?

Mislim da je toj priči je došao kraj, da ljudi vide kako žive, da to što ih vi ubeđujete svaki dan da oni žive bolje od onoga kako se oni osećaju, mislim da je tome zaista došao kraj. Ljudi su u Srbiji očajni i teško žive i moram da vam kažem još nešto, inflacija je zvanično 15,7% ali niko u Srbiji ne zna više da pročita niti račun od struje, niti račun od telefona, niti račun od komunalija, niti znamo zašto plaćamo odvodnjavanje, niti znamo koliki su nam porezi, to su realnosti. To je istina, to je čista istina.

Reći ću vam još nešto vrlo kratko. Jedno dete će dobiti 10.000 dinara, ali knjige za osnovnu školu roditelj mora da izdvoji za te knjige 25.000 dinara, za šest noćenja na ekskurziji u Lepenskom Viru mora da izdvojite 32.000 dinara, užina je mesečno 7.000 dinara, a Vlada Srbije daje 10.000 dinara. Pitam vas, iako je svakom potreban svaki dinar i da li je to pomoć ili milostinja? Ja mislim da ovaj narod neće pristati nikada na milostinju i pozvaću ministra Sinišu Malog da izađe iz cipela iz „Beograda na vodi“ i da prođe Srbijom i da vidi kako običan čovek živi.

Na kraju, pitanje za ministarku poljoprivrede, uvažena ministarko, prošle godine cena pšenice otkupne bila je 35 dinara, ove godine je 18 dinara. Po hektaru srpski seljak mora da izdvoji 75 hiljade dinara za setvu, za radove 49 hiljade dinara po hektaru i arenda je 30 hiljada dinara što je ukupno 150 hiljada dinara, ako se sa mnom slaže drug Atlagić, izvinite, Rističević.

Pitam vas, prinos bi trebalo da bude do 6,5 tona, kako će srpski seljak da preživi i zašto država Srbija uvozi nekvalitetniju pšenicu iz Ukrajine i zašto je srpski seljak ponovo na udaru? Hvala vam.