Zahvaljujem, uvaženi predsedavajući.

Ja sam u ovaj Dom ušao pre manje od godinu dana i svaka sugestija i kritika koje išla prema vama za bilo koju stvar vraćala se nama u vidu rečenice kako je bilo 2012. godine.

Ja nisam čovek iz poljoprivrede, ali imam obavezu da predstavljam Sremski i Mačvanski okrug da pitam neke stvari, pa bih voleo da mi se daju odgovori ako budem imao vremena da pitam za sve što želim.

U odnosu na desetogodišnji prosek 2012 - 2022, broj goveda u Srbiji je smanjen za 13%, broj svinja je smanjen za 15%, broj živine je smanjen za 19%.

Šta je tu bolje u odnosu na 2012. godinu? Srbija zvanično u 2022. godini ima oko dva miliona i sedamsto hiljada svinja, a procene su da je potrebno šest i po miliona. Ima 870 hiljada goveda, a potrebe su procenjene na milion i šesto. Pilića 26 miliona, a potrebe su potrebno je 95 miliona.

Jedini u Evropi nemamo plavi dizel za agrar. Subvencije su po hektaru 2012. godine bile 12 hiljada, danas su šest hiljada. Šta je tu bolje?

Ukupna vrednost agrarne proizvodnje u 2021. godini je bila 5,6 milijardi dolara i to je tek hiljadu dolara po hektaru, dok je u Holandiji 24 hiljade dolara, dok je u Danskoj 20 hiljade dolara.

Ono što bih želeo da kažem da je u Srbiji 2012. godine bilo milion i sto hiljada krmača, a danas u Srbiji ima ih 134 hiljade. Šta je tu bolje u odnosu na 2012. godinu?

Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, moje prvo pitanje je upućeno Ministarstvu zdravlja i doktorki Danici Grujičić. Naime, ja sam već o tome pričao, sremskomitrovačka bolnica leči i tamo se i dijagnostikuje kompletan Sremski okrug koji ima oko 330.000 ljudi.

Moje pitanje je kada će Mitrovačka bolnica opšta dobiti magnetnu rezonancu? Ovde su mnogi od vas doktori i lekari i znaju da na ovu količinu ljudi treba da imaju najmanje dve magnetne rezonance. Mi nemamo nijednu.

Drugo pitanje je kada će opšta Mitrovačka bolnica dobiti digitalni mamograf? Godišnje potrebe za magnetnom rezonancom su oko 4.000 ljudi kojima je potrebna magnetna rezonanca. Kada uzmemo prosečnu cenu, ta cena je godišnje 68 miliona dinara kojih se utroši na snimanje. U mnogim slučajevima ljudi kojima je potrebna magnetna rezonanca moraju da idu u Sremsku Kamenicu, neki u Beograd. Oni za te stvari nemaju mogućnosti i na neki su prepušteni sami sebi. Više od 4.500 žena svake godine ima potrebu za digitalnim mamografom, za tačno dijagnostikovanje svih onih stvari koje su im potrebne u lečenju.

Moje drugo pitanje je upućeno ministru zaštite životne sredine Ireni Vujović. Naime, budžetom je opredeljeno 18 milijardi ovom ministarstvu. Devet milijardi je za integrisano upravljanje otpadom, otpadnim vodama, hemikalijama i biocidnim proizvodima. Hteo bih da vas pre svega pitam da li znate gde je mesto Laćarak, gde je mesto Ravnje i da vam kažem da vi u tim mestima imate jedne gradove od deponija. Na kraju najvećeg sela u Srbiji, Laćarku, postoji divlja deponija koja se s vremena na vreme pretvara u jedno brdo i sve više liči na jedan mali gradić.

Interesuje me gde su ti novci koji su namenjeni za ove stvari, gde se troše i kada će nadležne inspekcije početi da rade?

Što se tiče sela Ravlje, vrlo je interesantno, tamo postoje ljudi koji bacaju animalni otpad. Nisam doneo fotografije, jer su odvratne. Postoje ljudi koji bacaju svinje, goveda, telad sa markicom. Vrlo dobro su poznati ti ljudi, tako da me interesuje kada će nadležne inspekcije i ja kao narodni poslanik apelujem da ministarstvo uputi inspekcije na te lokacije. Znači u selo Laćarak i selo Ravnje.

Treće pitanje želeo bih da postavim ministru saobraćaja i infrastrukture Goranu Vesiću. Toliko se priča o putevima, a auto-putevima, o deonicama hiljada kilometara puteva koji su izgrađeni i fakat da se gradi, to su činjenice, kakvog su kvaliteta, to ćemo videti za deset godina, ali da li pored prioriteta auto-puteva, da li postoje neki drugi prioriteti? Pa kada krenete iz Sremske Mitroviće prema Beočinu ili kada krenete od Sremske Mitrovice preko Badovinaca do Loznice, možete da dobijete blagi potres mozga ako vam slučajno ne otpadne točak. Isto je i u čitavom Sremskom okrugu kada se radi o kružnim prelazima. Juče je, naime, kod sela Martinaca traktoru, zamislite, su popucali točkovi zato što su pružni prelazi u vrlo dobrom, vrlo dobrom stanju.

Moje pitanje ministru Vesiću, kada ste dolazili u Sremsku Mitrovicu da otvorite, ne znam ni ja šta već, zašto se niste provozali gradom, da vidite kako te ulice izgledaju i u šta su se one pretvorile? I kada će Ministarstvo krenuti da radi ne samo puteve prvog prioriteta, nego kada će početi da se bavi i običnim ljudima, da kažem, putevima druge kategorije? Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, ja nisam pravnik i masu ovih akata ne mogu da razumem i ne mogu da shvatim. Ruku na srce, to je istina. Ono što mogu da razumem i što mogu da shvatim je okruženje u kakvom živimo. Želeo bih da iskoristim ovde prisustvo kao narodni poslanik i pre svega kao građanin Srbije da pitam uvaženu ministarku – čemu služe javni izvršitelji? Koja je svrha tih ljudi, da li se može napraviti podela između zelenaša i javnih izvršitelja.

To je jedna organizacija koja je, ruku na srce, uz svo poštovanje suda prosto, neprihvatljiva u našem sistemu. Navešću vam jedan plastičan primer, a to je da za jedno parking mesto, za kaznu za parking, dobijete advokatsku taksu koja je 9.000 dinara, da imate pripremanje, vođenje, arhiviranje postupka i predmeta, da imate uspešnost vođenja postupka, sastavljanje zaključka, sastavljanje rešenja o izvršenju, uspešno lično dostavljanje, dostava poštom strankama, isticanje na oglasnu tablu i fotokopiranje spisa. Sve to, bukvalno svaka stavka se naplaćuje.

Moram da pitam, ko te ljude kontroliše i ko određuje njihovu tarifu? Koja je razlika između zelenaša i javnih izvršitelja? Na kraju, kako izvršitelji mogu da ostave ljude bez egzistencijalnog minimuma, a to je pravo na život. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, imam par pitanja koja su bitna za građane Srbije, pre svega za grad iz koga ja dolazim, Sremske Mitrovice.

Prvo pitanje je za ministarku zdravlja dr Danicu Grujičić. Naime, Sremska Mitrovica, to jest opšta bolnica u Sremskoj Mitrovici poseduje jedno od najmodernijih odeljenja transfuzije krvi gde su se do 2014. godine vršile sve analize, ispitivanja, skladištenja i lagerovanje krvi. Od 2014. godine ne postoji više opcija gde dobrovoljni davaoci krvi mogu da dođu da daju krv i da naša transfuzija krvi u Sremskoj Mitrovici ne može da tu krv deponuje.

Da vam objasnim plastično kako to izgleda. Znači, mobilna ekipa iz Novog Sada koja dolazi u Sremsku Mitrovicu obaveštava građane Sremske Mitrovice da će doći i da će u tom i tom terminu biti dobrovoljno davanje krvi. U tom momentu se dešava da krv gde je data u Sremskoj Mitrovici, naravno, odlazi za Novi Sad gde se dalje obrađuje. Dalje je neverovatan slučaj da u slučaju da u sremsko-mitrovačkoj bolnici je potrebna ta ista krv, moraju da je trebuju i moraju da je plaćaju u zavisnosti od gramaže, ja sada neću da licitiram ciframa, ali između šest i sedam hiljada dinara, pa je moje pitanje i ministarki i Ministarstvu: kakva je tu računica? Pre svega, nekada mogu minuti da odluče za život čoveka. Zašto se vađenje krvi ne vrati u nadležnost opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici, jer opšta bolnica u Sremskoj Mitrovici leči i dijagnostikuje i njoj se obraća oko 300 hiljada ljudi iz čitavog sremskog okruga? To je moje pitanje.

Drugo pitanje postavljam ministarki Ireni Vujović, ministarki životne sredine i zaštite. U Sremskoj Mitrovici, ako verujete, ne postoji mlekara, ali postoji železara, u stvari Livnica koja se bavi livenjem armature i metalnih gredica. Moje pitanje će biti vrlo kratko. U tom gradu živi 70 hiljada ljudi. Fabrika, istinu, zapošljava velik broj ljudi, ali zašto u Sremskoj Mitrovici nema nijedna merna stranica koja meri zagađenost vazduha?

Koji je procenat zagađenosti od čestica PM 2,5 i PM 10, čestice koje su opasne po život i koje utiču na povećanje malignih oboljenja u respiratornom traktu, kao i do hroničnih oboljenja u svim starosnim grupama? To je moje pitanje za sada, a imaću ih još vezano za Metalfer.

Na kraju, pitanje za ministra finansija Sinišu Malog. Voleo bih da mi se objasni, jer je pitanje prosto i plastično ću da pitam. Preko 90 dana u Sremskoj Mitrovici veliki broj finansijskih inspekcija ide po gradu. Meni je jasno da država živi od ubiranja poreza, da živi na konto tih novaca koja se uplate, ali pošto sam ja malo uradio neku svoju malu, da kažem, istragu, došao sam do saznanja da se neki lokali, male prodavnice, obućarske radnje, ugostiteljski objekti zatvaraju za 100, 200 i 300 dinara.

Nisam primetio da isti takav ambijent ima „Lidl“, „Roda“ ili „Maksi“. Voleo bih da se ti propisi promene i da u tim propisima upravo te male, da kažem, porodične radnje budu zaštićene. Ne znam kome odgovara da jednu radnju zatvorite i da ona ne radi 15 dana, pa 30, pa 60 dana. Nema korist ni država, nema korist ni poslodavac, nemaju korist ni ti ljudi koji rade u tom objektu.

Na kraju, samo pitanje. Pošto ste rekli, poštovani predsedniče, da svi čitamo sa istog papira, evo ja neću da čitam pitanje koje ste čuli. Vi ste vrlo inteligentan čovek, ne treba da vam se ponavlja. Moje je pitanje – gde je naš zahtev koji smo poslali za interpelaciju? Šta ste uradili sa tim zahtevom? Zašto ne želite da kažete šta ste uradili sa njim, konkretno? Uradio sam to i to i gotovo. Hvala na pažnji.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovim amandmanom tražimo da se RTS i RTV finansiraju ili iz budžeta ili iz takse. Godine 2012. dolaskom na vlast vi jeste obećali da će biti ukinuta RTV pretplata i to ste uradili, ali smo dobili RTV taksu, u stvari RTS taksu.

Ministar Martinović je ovde pričao kako se Javni servis Srbije ne finansira iz budžeta, ali pošto je Radio-televizija Srbije slabašna i nema mogućnost da se finansira, budžet Srbije će dati 900 miliona dinara za RTV Vojvodine. Mene interesuje kako je moguće da najrazvijenija regija u Srbiji, koja ima naplativost električne energije 98%, nema tu mogućnost da se finansira iz sopstvenih sredstava, da li je to moguće?

Stalno nam imputirate i pitate nas da li mi hoćemo da imamo javni servis i, ako nećemo, zašto to ne kažemo transparentno da nećemo. Pa, ne, svako normalan hoće da ima javni servis, ali javni servis gde mogu da se čuju i drugačija mišljenja i drugačiji stavovi, da mogu doći neki opozicioni političari, a ne kada ode Borko Stefanović da se o tome pričao kao da je bio u Beloj kući. Znači, mi stalno imamo taj narativ da kada neko ode iz opozicije o tome se priča tri meseca. Mi bi želeli da Radio-televiziji Srbije bude stvarno javno servis, gde bi mogli da pričamo o mnogim stvarima, kao o tome da je poskupela struja i benzin nekoliko desetina puta, kao o tome da su penzije za četiri godine uzete penzionerima 850 miliona evra, a da je samo jedna havarija u Termoelektrani Obrenovac koštala građane Srbije milijardu evra nestručnosti. O tome treba da se priča, to građani treba da čuju.

To ne znači da mi bilo koga mrzimo, ali ja vas molim da razmislite o tome da li je ovo javni servis bilo koje stranke ili je ovo javni servis građana Srbije. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.

Hvala kolegi Dušanu Mariću, on je jedini ovde izneo istinu, a to je da RTS nije objektivna i da nije slobodna, i da nikada nisu mediji bili ni slobodni, ali on je jedini to rekao u ovoj Skupštini.

Možda bi se i mi iz poslaničke grupe Ujedinjeni založili i složili sa ovim da treba da se finansira javni servis da on stvarno jeste javni servis svih građana Srbije. Radio televizija Srbije i Radio televizija Vojvodine treba da bude objektivna, ali ona sve jeste, samo nije objektivna. Opozicioni političar može da ode na bilo koji javni servis, ali samo slučajno, ako zaluta, eventualno jednom u tri meseca, i o tome se priča kao da je, ne znam, ni ja šta se desilo i da je ne znam, ko otišao.

Da je javni servis slobodan, pričalo bi se o tome da je u Srbiji inflacija od 15,7% najveća u Evropi, da je zagađenje jedno od najvećih u Evropi, da je struja spram primanja koja građani imaju jedna od najskupljih u Evropi. I, da je ovo normalna država, i da je ovo normalna televizija i da smo mi u jednom normalnom stanju, to bi bila jedna normalna kritika koju bi vi trebali da prihvatite i da svi složio oko nekih stvari, da zajedno funkcionišemo i da zajedno delujemo, spram ovoga kako su nas građani birali i da se borimo za njih i za njihova uverenja i za njihove stavove, a ne za usko stranačke politike. Mislim da taj stav i taj narativ mora da se promeni. Hvala.

Reklamiram član 104. - Narodni poslanik u svom izlaganju se uvredljivo izražava.

Ja stvarno ne znam da li je ovaj dom zaslužio da ovaj stariji, najstariji poslanik …

Član 105. - Niko ne može da govori …

Ne, član 105. Mislio sam na 105.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, ovim budžetom za izgradnju nacionalnog stadiona opredeljeno je sedam milijardi 691 milion dinara. Za tri godine to će biti neka suma od pola milijarde evra.

Nisam ja protiv izgradnje nikakvog stadiona, sportskih objekata, ceo život sam u sportu, ali želim da vam kažem kao neko ko je ceo život u sportu, i dan danas sam u sportu, da taj nacionalni stadion neće privući decu, ubeđen sam u to, da neće privući trenere. Mi treba da menjamo što se zove korpus u smislu školskog sporta i da treba da se baziramo prema školskom sportu i tu treba da bude naša usmerenost.

Što se tiče dalje budžeta, opredelili ste za čišćenje rečnog korita Save od nemačkih ratnih brodova za ovu godinu milijardu i 284 miliona, a za tri godine 24 miliona evra. Ja bih samo hteo da kažem da u Sremskoj Mitrovici postoji 20 domova zdravlja i da više od polovine tih domova zdravlja nema svakodnevnu prisutnost lekara opšte prakse, da bi bilo mnogo bolje utrošiti ta sredstva na taj način. Znači, angažovati sve lekare opšte prakse da budu u domovima zdravlja.

Treća stvar, ovim budžetom opredelili ste za Luku „Leget“ koja je privatna firma koja se bavi eksploatacijom šljunka i peska, milijardu i 259 miliona dinara i za tri godine 47 miliona evra.

Želim da vas obavestim da je dolazim iz Sremske Mitrovice i da Sremska Mitrovica ima bolnicu u kojoj se leči, porađa, dijagnostikuju mnoge bolesti preko 320.000 ljudi. Preko 320.000 ljudi iz Sremskog okruga.

Sremskomitrovačka bolnica nema magnetnu rezonancu. Mitrovačka bolnica treba da ima dve magnetne rezonance, ona nema ni jednu magnetnu rezonancu, a samo na pedeset ili sto metara od Opšte bolnice postoji privatna magnetna rezonanca koja je preko neophodna građanima Sremske Mitrovice i Sremskog okruga.

Ne postoji digitalni mamograf koji je jako bitan u dijagnostici, prevremenoj dijagnostici kod žena koje imaju problem sa dojkom. Tako da, ja bih vama preporučio da ove novce koje ste namenili za stadion, za Luku „Leget“, kao i za čišćenje rečnog korita od starih ratnih brodova namenite za neke druge stvari koje sam vam ovde naveo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, građani Srbije, ja reklamiram član 107. stav 2.

Uvažena narodna poslanica je najgrubljim rečima pokazala na sve ove prisutne članove opozicije. Ja ne mogu da verujem da neko ko je 20 godina bio u najoštrijoj desnici tako se ponaša prema nama i optužuje nas za neke stvari koje nemaju veze sa životom.

Da li ste vi svesni da mi ovde imamo svi porodice? Kako možete da kažete takve monstruozne stvari, da mi pripremamo bilo šta? Niko iz poslaničke grupe kojoj ja pripadam nije pomenuo te procese.

Da li vi znate da smo mi iz malog mesta? Konkretno, ja sam iz Sremske Mitrovice i otac sam troje dece. Vi nas targetirate.

Razumeju ljudi svi ovaj politički folklor…

(_____________: A vi kada targetirate tuđu decu to je u redu?)

Ja se izvinjavam. Ja ne znam, morate da imenujete. Nikada ničije dete nisam pomenuo, niti bih pomenuo, ali nemojte da radite ovo i da nas dovodite sve u neku, da kažem, opasnost, direktnu i indirektnu i nas i naše porodice, molim vas.

Ne želim da se izjasni Skupština.

Hvala.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovane kolege poslanici i daleko poštovanije koleginice, poštovani građani Srbije, analizirajući ovaj Predlog rebalansa naišao sam na jednu interesantnu stavku, a to je nautički turizam.

Pokušao sam da saznam o čemu se radi, nisam uspeo. Drago mi je da je tu ministar Vesić da mi objasni šta znači to nautički turizam.

Opredeljeno je 60 miliona za ovu godinu, valjda nisam pogrešio, a za sledeću 238 miliona.

Smatram da u ovim vremenima kakva jesu i u kakvim živimo možemo daleko bolje da primenimo ta sredstva i da ih upotrebimo.

Da sam ja na mestu Vlade Srbije prvo što bih uradio podigao bih dečiji dodatak koji danas iznosi 3.600 dinara.

U Srbiji danas ima 234.000 korisnika dečijeg dodatka. To su većinom porodice koje su u ne tako dobrostojećem materijalnom stanju. Danas je paket „Pampers“ pelena 1.900 dinara. Danas su privatni pregledi kod doktora 5.000 dinara i ultrazvuk kukova 5.000 dinara. Zamislite šta znači jedan dečiji dodatak od 3.600 dinara.

Danas je, uvaženi ministri, ulje 219 dinara, a 1. novembra bilo je 185 dinara. To nije poskupljenje od dva, tri dinara, nego od čitavih 34 dinara. Danas je šećer 114 dinara, a bio je 89 dinara.

Zašto tim novce koji ulažemo u nautički turizam, koji ne kažem da nije važan, ali mislim da u ovim vremenima ne bi trebali baš da ulažemo tu, nije se pomoglo i zaustavilo ovo divljanje ovih cena?

Uz svo poštovanje cifara i brojeva koje vi iznosite, možda ste u pravu, možda ne, ja ne znam ko to u Srbiji može da razume, sama znam i ubeđen sam da ljudi jako teško žive, mislim da ovaj rebalans budžeta neće sprečiti mlade da odlaze iz zemlje.

Hvala.

Poštovana gospodo, uvaženi ministri, rebalansom budžeta namenjeno je Generalnom sekretarijatu Vlade šest milijardi 225 miliona dinara, ali u obrazloženju je navedeno, kako ste mi vi rekli, da su to sredstva namenjena za puteve u Republici Srpskoj, za Hram Svetog Save, za decu u Ukrajini. To je sve u redu i to je sve ok i ja se sa mnogim tim stvarima slažem da je neka možda drugačija situacija.

Mislim da bi bilo daleko blagotvornije i daleko delotvornije da se svi ti novci ulažu u našu decu, u našu infrastrukturu, osim hrama koji…

(Narodni poslanik: Slogan je odličan.)

Jeste, slogan je odličan.

Da li mislite, na primer, da bi te novce mogli uložiti u udžbenike da svako dete dobije udžbenik, da svako dete dobije užinu? Mislim da bi to bilo daleko delotvornije.

Danas se gradi, ja ne mogu da kažem da se ne gradi, ali slušajući vas ja imam utisak da se nikada pre nije gradilo, a gradilo se i pre vas. Počeo je svet i pre vas, biće i posle vas, kao što je bilo i posle žutih, plavih i crvenih. Sve je to bilo i sve će to posle toga biti.

Da li mislite da je bitnije napraviti put do Bjeljine, a želim da podsetim ljude da postoji autoput do Kuzmina koji je funkcionalan, vrlo funkcionalan? Od Kuzmina do Sremske Rače ima samo 21 kilometar.

Poštujem ja svaku izgradnju. Niko ovde nema ništa protiv izgradnje, ali ja mislim, ja smatram da je mnogo bitnije da se napravi vrtić u Mačvanskoj Mitrovici koji tamo postoji 40 godina i školska dvorana u selu Martinci, da je to mnogo bitnije od puta koji već postoji. Znači, da on ne postoji to je u redu, ali već postoji.

Evo, ja ću da završim malo drugačije od mojih sagovornika. Što bi rekao Milenko Jovanov – bolestan ima samo jednu želju, a zdrav hiljadu.

Ovde smo videli dosta fotografija, sa jedne i sa druge strane, dosta grafikona, dosta se pričalo o svemu. Evo, ja želim da vam pokažem jednu fotografiju i da vas pozovem na solidarnost i na humanost.

Naime, moja sugrađanka Aleksandra Dikić se bori protiv teške bolesti. Ja bih vas sve kolege poslanike, i ministre, ako su u mogućnosti, zamolio da 10% svoje plate uplate na ovaj račun, pošto mi nemamo…

(Narodni poslanik dobacuje.)

Nemoj to.

… pošto mi nemamo sa ove strane baš šansu za nacionalnu frekvenciju. Nemamo, osim….

(Narodni poslanik dobacuje.)

Nemamo, zato što je situacija takav kakva jeste. Mogu samo Baka Prase ili Ivan Ivanović da nas prenose, eventualno.

Ja ću da vas zamolim, sve zajedno…

(Narodni poslanik dobacuje.)

Nemoj mi dobacivati u ovom momentu, molim te. Budi pristojan, jer ja sam pristojan prema vama.

… da date taj desetak od sebe da probamo da spasemo jedan mlad ljudski život.

Hvala vam na pažnji.

Zaista, uvaženi ministre, stvarno ne znam koje naše vreme. Pa ovde 85% ljudi nikada nije bio u politici do pre četiri, pet, šest godina. Razumem da neki tu imaju, ali 85% ljudi nikada nije bilo u nekom našem vremenu.

Pod dva, evro je bio 2012. godine 78, sada je 118. Drugačije se… Nisam ekonomista.

(Veroljub Arsić: Godine 2008.)

Čoveče, zašto stalno dobacujete, samo pustite da kažem. I ovako se teško snalazim u ovim svim rečima. Pokušavam da budem konstruktivan. Završavam. Ne želim da budem neko ko će stalno kritikovati i govoriti kako je sve loše, ali vi uporno napadajući mene stalno mi dajete taj input. Govorite da je sve loše. Niko vam ne govori da je loše, ali svako se bori za svoje mesto. Za mene je mnogo bitniji vrtić u Mačvanskoj Mitrovici, sportska dvorana u Martinovcima i Sremska Mitrovica, Vojvodina i neke stvari koje su za nas prioritet nego put koji već postoji. Ne kažem da ne treba da ga pravimo. Ja ne kažem, ali postoji već put, autoput do Kuzmina, postoji, koji je funkcionalan, međunarodni je, od Kuzmina postoji do Bosuta 20 kilometara put koji je sjajan, koji je obnovljen. Imamo dva mosta, jedan prave turski investitori, drugi je rekonstruisan pre 15 godina. Vi imate pravo da ga pravite jer vi ste vlast, ali ljudi zašto ne možemo da imamo drugačije mišljenje i da to ne dočekate odmah na nož. Ne mogu da to razumem uopšte. Hvala.

Uvaženi ministre, niti vas je, niti će vas iko iz ove odborničke grupe ikada vređati. To je prosto …

(Marijan Rističević: Niste vi odbornici. Vi ste poslanici.)

Dobro, izvinite druže Marijane, pogrešio sam. Ja sam ovde nov.

Kada uđete u ovu Skupštinu i kada vidite ovaj visoki dom, ja vam kažem svima, a vi svi to vrlo dobro znate, Srbija nije ovo ovde što mi vidimo i ljudi teško žive. Možda su ovi podaci što je ministar rekao svi takvi, a ljudi izuzetno teško žive. To se može osetiti na svakom koraku.

Želim vam puno uspeha u daljem radu. Hvala.

(Marijan Rističević: Replika.)