Zahvaljujem predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, kada su blaženo počivšeg patrijarha Pavla pitali iz američke administracije kako mogu da pomognu Srbiji, patrijarh je rekao, tako što nam nećete odmagati. Sličan bi bio odgovor kada bi neko iz republičke vlasti, administracije pitao nas iz pokrajine kako nam mogu pomoći, tako što nam samo ne bi odmagali. Ustavom je definisano da budžet AP Vojvodine iznosi najmanje 7 posto u odnosu na budžet Republike Srbije, i to se nikada nije desilo, stalno se stavljaju neki inputi kako se Vojvodini daje, kako se u Vojvodini poklanja, gradi, i stalno iz tog narativa, kako Republika Srbija daje AP Vojvodini. Ja mislim da kada bi mi dobili ovo što je po zakonu, što po zakonu pripada AP Vojvodini, da bi mi to sve mnogo bolje radili, jer ja mislim da mi u Vojvodini mnogo bolje znamo šta nam treba, nego vi iz Beograda.

Mi jesmo sastavni deo Srbije, ali mi vrlo dobro znamo šta je nama potrebno i gde su nam potrebne rezonance i gde su nam potrebni mamografi, i onda se ne bi desilo da u Zrenjaninu dobijemo magnetnu rezonancu koja je stara 30 godina, da u Sremskoj Mitrovici još uvek nismo dobili, iako imamo najave da ćemo je dobiti, kako možemo da objasnimo da u Zrenjaninu, četvrtom gradu po veličini Vojvodine, nema pijaće vode u 21. veku. Iz tog grada će ljudi da odlaze, kakve god da im date uslove, za rad i plate, iz tog grada će ljudi da odlaze, jer nemaju pijaću vodu. Da li znate da u graničnom području oko Subotice u mesnoj zajednici Hajdukovo, mesna zajednica Makova sedmica i mesna zajednica Palić, ljudi i deca posle 21 sat, ne smeju da izlaze iz svojih kuća, jer mogu biti napadnuti, ne od migranata, to su organizovane kriminalne grupe, koje su došle iz Sirije, iz Avganistana i Bog te pita odakle, i to nisu jadne izbeglice i jadne majke sa decom, ne to su zdravo voljno sposobni ljudi, koji prave probleme i vi znate koliko se ubistava i problema dešava u tim područjima i u samoj Subotici.

Ja postavljam pitanje, da li država ima ingerencije u našoj zemlji i tom području, pre svega. Drugu stvar koju želim da pitam, tj. želim da kažem par stvari ministru Vesiću, on je pre nekog perioda bio i otvarao put između Sremske Mitrovice i Velikih Radinaca i kaže da je tu napravljena komunikacija, i nije napravljena komunikacija, nego je renoviran put, a komunikacija ostvarena pre 2000 godina, tu gde su tabali Rimljani, po Rimskoj kocki, sada je on, mogu da kažem dobar.

Kada sledeći put bude ministar dolazio u Sremsku Mitrovicu ja bih ga zamolioda iz Sremske Mitrovice krene prema najvećem selu u Srbiji Laćarku, koje ima 11.000 stanovnika i kada dođe do Laćarka skrene levo i prođe ulicama Fruškogorskom, Radničkom i Partizanskom. Kada uđete u te ulice, nećete znati da li ste u Siriji ili u nekoj drugoj zemlji zahvaćene ratom. To su rupe gde nije bilo ni za vreme devedesetih godina, a onda produžite do radničkog naselja Varda i vidite ljude koji iz svoje kuće ne mogu da izađu bez gumenih čizama. Onda u tom pojasu nastavite do velelepne deponije, koja je jedna od najvećih u tom delu.

Mi pričamo neruralnom mestu. Dakle, ne o nekom seocetu, nego o mestu od 11.000 ljudi koji tamo žive. Da li je nekog to briga? To mesto je samo 70 kilometara od glavnog grada.

Kad ste već tu, onda krenete, napravite jedan tur de Srem-Mačva, pređete preko mosta koji je sad renoviran i koji će trajati taj put jedno pet meseci i onda kreće Mačvanska, Zasavica, Ranje, Radeković, Noćaj, Salaš i vi ćete videti puteve kakvih nema nigde i nikada ih nije bilo.

Ja se slažem da treba ulagati u auto-puteve, to jeste budućnost, ali da li su potrebni samo auto-putevi za slikanje, za reklamiranje ili mi možemo da se nadamo da u gradovima, kao što je Sremska Mitrovica i većim gradovima, potpuno normalno putnu infrastrukturu imamo i u takvim gradovima?

Zahvaljujem.

Zahvaljujem predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, imam pitanje za ministra Sinišu Malog i za premijerku.

Znači, 8. juna u obraćanju predsednika države i premijerke, dobili smo informaciju da će biti povećanje u prosveti od 1. septembra i 1. decembra, medicinskim sestrama i spremačicama takođe od 1. septembra i 1. decembra, penzionerima od 1. oktobra i 1. januara, i da će svako dete do 16 godina dobiti po 10.000 dinara. Moje pitanje je gde u budžetu za koji se glasalo ovde u Skupštini i gde piše, gde je naznačeno ovo povećanje plata i penzija i na kojoj poziciji ste planirali ta sredstva.

Potpuno je jasno da povećanja koja se pominju su definitivno u znaku smirivanja tenzije i izbora koji nam dolaze, koji niko ne zna kada će biti. To što radite po mom dubokom uverenju, to je pogrešno i ubeđen sam da nikada ne biste davali ovo povećanje i ove novce, da se nije desila ova tragedija i da se nisu desili ovi ljudi na ulicama.

Takođe me interesuje čime ste se vodili kada ste odlučivali do kog uzrasta ćete davati novac? Zašto deci do 16 godina, zašto ne svim punoletnima? Koji je razlog? Da li je ponovo neka podela?

Moram da proširim pitanje i da konstatujem da stalno pričate o tome kako je plata 2012. godine odbijala prosečne 204 evra, a danas je 450 evra. Gde? Gde je plata prosečna 450 evra? Da li znate da se 2012. godine mogli za 1.000 dinara da kupite više namirnica nego danas 2023. godine i vi svi to znate. Stalno pumpanje cifara kako je BDP toliki i toliki i kako nam cvetaju ruže, kako smo treća ekonomija Evrope. Pa, sami ste svesni da to nije tačno.

Vlada u 2023. godini planira rupu u budžetu od 2,2 milijarde evra, javne finansije će biti u dodatnom problemu zbog realnog pada BDP od najmanje 10% zbog čega će naš javni dug biti 35,5 milijardi evra. Iz kojih realnih sredstava mi ove povišice dajemo i od kojih realnih sredstava dodeljujemo deci po 10.000 dinara?

Mislim da je toj priči je došao kraj, da ljudi vide kako žive, da to što ih vi ubeđujete svaki dan da oni žive bolje od onoga kako se oni osećaju, mislim da je tome zaista došao kraj. Ljudi su u Srbiji očajni i teško žive i moram da vam kažem još nešto, inflacija je zvanično 15,7% ali niko u Srbiji ne zna više da pročita niti račun od struje, niti račun od telefona, niti račun od komunalija, niti znamo zašto plaćamo odvodnjavanje, niti znamo koliki su nam porezi, to su realnosti. To je istina, to je čista istina.

Reći ću vam još nešto vrlo kratko. Jedno dete će dobiti 10.000 dinara, ali knjige za osnovnu školu roditelj mora da izdvoji za te knjige 25.000 dinara, za šest noćenja na ekskurziji u Lepenskom Viru mora da izdvojite 32.000 dinara, užina je mesečno 7.000 dinara, a Vlada Srbije daje 10.000 dinara. Pitam vas, iako je svakom potreban svaki dinar i da li je to pomoć ili milostinja? Ja mislim da ovaj narod neće pristati nikada na milostinju i pozvaću ministra Sinišu Malog da izađe iz cipela iz „Beograda na vodi“ i da prođe Srbijom i da vidi kako običan čovek živi.

Na kraju, pitanje za ministarku poljoprivrede, uvažena ministarko, prošle godine cena pšenice otkupne bila je 35 dinara, ove godine je 18 dinara. Po hektaru srpski seljak mora da izdvoji 75 hiljade dinara za setvu, za radove 49 hiljade dinara po hektaru i arenda je 30 hiljada dinara što je ukupno 150 hiljada dinara, ako se sa mnom slaže drug Atlagić, izvinite, Rističević.

Pitam vas, prinos bi trebalo da bude do 6,5 tona, kako će srpski seljak da preživi i zašto država Srbija uvozi nekvalitetniju pšenicu iz Ukrajine i zašto je srpski seljak ponovo na udaru? Hvala vam.

Zahvaljujem, gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, ja imam par pitanja. Prvo pitanje je za Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Naime, šest godina na Fruškoj gori dešava se jedna vrsta ekocida bez plana, bez programa, bez ikakve realizacije se dešava seča šuma. Pre šest godina imali smo situaciju da je iz ingerencija „Vojvodinašuma“ prešlo u ingerenciju JP „Nacionalni park Fruška gora“. Naime, u 2022. godini plan je bio da se poseče 430 hektara šuma, a u 2023. godini 650 hektara šume.

Mene sada interesuju ovi podaci. Da li je „Nacionalni park Fruška gora“, u stvari javno preduzeće, šumarija ili je to nacionalni park? Interesantna je stvar da Nacionalni park Tara učestvuje u raznoraznim projektima. Na primer, učestvuje u projektima aktuelnom monitoringa od tri miliona, pa monitoringa omorike, od nabavke drona 700 hiljada, nabavka satelitskih ogrlica itd. U nijednom projektu JP „Nacionalni park Fruška gora“ ne učestvuje. Šta je plan i šta je ideja?

Vojvodina je regija gde je pošumljenost samo 5%. Neki standard u Evropi je da treba pošumljenost da bude najmanje 20%. Moje pitanje nadležnom ministarstvu – da li je ideja da Fruška gora, koja su pluća Vojvodine, ostane Fruška gora ili da postane mrtva gora? Čemu to vodi?

Drugo pitanje – da li je moguće da za 70 godina pod šumama Vojvodine je manje posečeno drveća, nego za sedam godina upravljanja JP „Nacionalni park Fruška gora“?

Drugo pitanje je za Ministarstvo zaštite životne sredine. Ja sam postavio pitanje prošli put ministarki Ireni Vujović. Šta se dešava sa animalnim otpadom u selu Laćarak i u selu Ravnje. Dobio sam odgovor da, zamislite, ministarstvo nije nadležno, da ministarstvo samo dodeljuje novce lokalnim upravama i to je to.

Znate kako? Došlo je do blagog obrta u selu Ravnje. Lokalni moćnik iz Bogatića, koji je inače u vlasti, više ne baca crkotine u selu Ravnje po njivama. Sada ga vozi na kej, u stvari ispod keja gde reka Sava nosi te crkotine. Zamislite. Kroz sred sela čovek prođe i nosi crkotine i istresa bez ikakvih konsekvenci, pa ako već dodeljujete novce lokalnim upravama, ja sam kao narodni poslanik pitao i apelovao da ministarstvo pošalje inspekcije tamo i da vide šta se radi.

Isto je tako tamo gde imate najveću deponiju u najvećem selu u Srbiji, u Laćarku, a gde živi 11.000 ljudi. Da li je to odgovor da vi samo dodeljujete novac lokalnim upravama? Šta radite po tom pitanju? Kome da se mi obratimo, ako ne krovnom ministarstvu? Ko je u ovom slučaju za zaštitu životne sredine?

Zadnje pitanje sam postavio, takođe, Ministarstvu građevine i infrastrukture Goranu Vesiću. Znači, pričao sam o putevima u Laćarku, Sremskoj Mitrovici, prema Loznici i Šidu. Dobio sam odgovor da se u Srbiji grade putevi. Znate šta? Ja sada ne pitam ni ministarstvo, ni Gorana Vesića šta će se raditi sa tim putevima, već me interesuje i pitam ga – da li će doći da se provoza sa mnom od Sremske Mitrovice prema Šidu, od Sremske Mitrovice prema Loznici i od Sremske Mitrovice prema Šapcu?

Apelujem na njega i pozivam ga, kao narodni poslanik, da dođe da se malo provozamo i da vidi kako to izgleda. Ako ima da se uradi za 110 kilometara koridorskog puta, Moravskog koridora, 2,4 milijarde dolara, da li je moguće da u najrazvijenijoj regiji posle Beograda, Vojvodini, mi se vozimo putevima koji su gori, daleko gori, nego putevi 90-ih godina? Ja vam tvrdim to. Apelujem na ministra da sedne iz Beograda, da dođe svojim kolima, a u Mitrovici ću ga ja preuzeti i sprovešću ga putevima i da se lično uveri kako to izgleda u Sremu i našoj Vojvodini. Hvala.

Zahvaljujem gospođo predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, moje prvo pitanje je upućeno Ministarstvu zdravlja i doktorki Danici Grujičić. Naime, ja sam već o tome pričao, sremskomitrovačka bolnica leči i tamo se i dijagnostikuje kompletan Sremski okrug koji ima oko 330.000 ljudi.

Moje pitanje je kada će Mitrovačka bolnica opšta dobiti magnetnu rezonancu? Ovde su mnogi od vas doktori i lekari i znaju da na ovu količinu ljudi treba da imaju najmanje dve magnetne rezonance. Mi nemamo nijednu.

Drugo pitanje je kada će opšta Mitrovačka bolnica dobiti digitalni mamograf? Godišnje potrebe za magnetnom rezonancom su oko 4.000 ljudi kojima je potrebna magnetna rezonanca. Kada uzmemo prosečnu cenu, ta cena je godišnje 68 miliona dinara kojih se utroši na snimanje. U mnogim slučajevima ljudi kojima je potrebna magnetna rezonanca moraju da idu u Sremsku Kamenicu, neki u Beograd. Oni za te stvari nemaju mogućnosti i na neki su prepušteni sami sebi. Više od 4.500 žena svake godine ima potrebu za digitalnim mamografom, za tačno dijagnostikovanje svih onih stvari koje su im potrebne u lečenju.

Moje drugo pitanje je upućeno ministru zaštite životne sredine Ireni Vujović. Naime, budžetom je opredeljeno 18 milijardi ovom ministarstvu. Devet milijardi je za integrisano upravljanje otpadom, otpadnim vodama, hemikalijama i biocidnim proizvodima. Hteo bih da vas pre svega pitam da li znate gde je mesto Laćarak, gde je mesto Ravnje i da vam kažem da vi u tim mestima imate jedne gradove od deponija. Na kraju najvećeg sela u Srbiji, Laćarku, postoji divlja deponija koja se s vremena na vreme pretvara u jedno brdo i sve više liči na jedan mali gradić.

Interesuje me gde su ti novci koji su namenjeni za ove stvari, gde se troše i kada će nadležne inspekcije početi da rade?

Što se tiče sela Ravlje, vrlo je interesantno, tamo postoje ljudi koji bacaju animalni otpad. Nisam doneo fotografije, jer su odvratne. Postoje ljudi koji bacaju svinje, goveda, telad sa markicom. Vrlo dobro su poznati ti ljudi, tako da me interesuje kada će nadležne inspekcije i ja kao narodni poslanik apelujem da ministarstvo uputi inspekcije na te lokacije. Znači u selo Laćarak i selo Ravnje.

Treće pitanje želeo bih da postavim ministru saobraćaja i infrastrukture Goranu Vesiću. Toliko se priča o putevima, a auto-putevima, o deonicama hiljada kilometara puteva koji su izgrađeni i fakat da se gradi, to su činjenice, kakvog su kvaliteta, to ćemo videti za deset godina, ali da li pored prioriteta auto-puteva, da li postoje neki drugi prioriteti? Pa kada krenete iz Sremske Mitroviće prema Beočinu ili kada krenete od Sremske Mitrovice preko Badovinaca do Loznice, možete da dobijete blagi potres mozga ako vam slučajno ne otpadne točak. Isto je i u čitavom Sremskom okrugu kada se radi o kružnim prelazima. Juče je, naime, kod sela Martinaca traktoru, zamislite, su popucali točkovi zato što su pružni prelazi u vrlo dobrom, vrlo dobrom stanju.

Moje pitanje ministru Vesiću, kada ste dolazili u Sremsku Mitrovicu da otvorite, ne znam ni ja šta već, zašto se niste provozali gradom, da vidite kako te ulice izgledaju i u šta su se one pretvorile? I kada će Ministarstvo krenuti da radi ne samo puteve prvog prioriteta, nego kada će početi da se bavi i običnim ljudima, da kažem, putevima druge kategorije? Hvala.

Zahvaljujem, gospodine predsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, imam par pitanja koja su bitna za građane Srbije, pre svega za grad iz koga ja dolazim, Sremske Mitrovice.

Prvo pitanje je za ministarku zdravlja dr Danicu Grujičić. Naime, Sremska Mitrovica, to jest opšta bolnica u Sremskoj Mitrovici poseduje jedno od najmodernijih odeljenja transfuzije krvi gde su se do 2014. godine vršile sve analize, ispitivanja, skladištenja i lagerovanje krvi. Od 2014. godine ne postoji više opcija gde dobrovoljni davaoci krvi mogu da dođu da daju krv i da naša transfuzija krvi u Sremskoj Mitrovici ne može da tu krv deponuje.

Da vam objasnim plastično kako to izgleda. Znači, mobilna ekipa iz Novog Sada koja dolazi u Sremsku Mitrovicu obaveštava građane Sremske Mitrovice da će doći i da će u tom i tom terminu biti dobrovoljno davanje krvi. U tom momentu se dešava da krv gde je data u Sremskoj Mitrovici, naravno, odlazi za Novi Sad gde se dalje obrađuje. Dalje je neverovatan slučaj da u slučaju da u sremsko-mitrovačkoj bolnici je potrebna ta ista krv, moraju da je trebuju i moraju da je plaćaju u zavisnosti od gramaže, ja sada neću da licitiram ciframa, ali između šest i sedam hiljada dinara, pa je moje pitanje i ministarki i Ministarstvu: kakva je tu računica? Pre svega, nekada mogu minuti da odluče za život čoveka. Zašto se vađenje krvi ne vrati u nadležnost opšte bolnice u Sremskoj Mitrovici, jer opšta bolnica u Sremskoj Mitrovici leči i dijagnostikuje i njoj se obraća oko 300 hiljada ljudi iz čitavog sremskog okruga? To je moje pitanje.

Drugo pitanje postavljam ministarki Ireni Vujović, ministarki životne sredine i zaštite. U Sremskoj Mitrovici, ako verujete, ne postoji mlekara, ali postoji železara, u stvari Livnica koja se bavi livenjem armature i metalnih gredica. Moje pitanje će biti vrlo kratko. U tom gradu živi 70 hiljada ljudi. Fabrika, istinu, zapošljava velik broj ljudi, ali zašto u Sremskoj Mitrovici nema nijedna merna stranica koja meri zagađenost vazduha?

Koji je procenat zagađenosti od čestica PM 2,5 i PM 10, čestice koje su opasne po život i koje utiču na povećanje malignih oboljenja u respiratornom traktu, kao i do hroničnih oboljenja u svim starosnim grupama? To je moje pitanje za sada, a imaću ih još vezano za Metalfer.

Na kraju, pitanje za ministra finansija Sinišu Malog. Voleo bih da mi se objasni, jer je pitanje prosto i plastično ću da pitam. Preko 90 dana u Sremskoj Mitrovici veliki broj finansijskih inspekcija ide po gradu. Meni je jasno da država živi od ubiranja poreza, da živi na konto tih novaca koja se uplate, ali pošto sam ja malo uradio neku svoju malu, da kažem, istragu, došao sam do saznanja da se neki lokali, male prodavnice, obućarske radnje, ugostiteljski objekti zatvaraju za 100, 200 i 300 dinara.

Nisam primetio da isti takav ambijent ima „Lidl“, „Roda“ ili „Maksi“. Voleo bih da se ti propisi promene i da u tim propisima upravo te male, da kažem, porodične radnje budu zaštićene. Ne znam kome odgovara da jednu radnju zatvorite i da ona ne radi 15 dana, pa 30, pa 60 dana. Nema korist ni država, nema korist ni poslodavac, nemaju korist ni ti ljudi koji rade u tom objektu.

Na kraju, samo pitanje. Pošto ste rekli, poštovani predsedniče, da svi čitamo sa istog papira, evo ja neću da čitam pitanje koje ste čuli. Vi ste vrlo inteligentan čovek, ne treba da vam se ponavlja. Moje je pitanje – gde je naš zahtev koji smo poslali za interpelaciju? Šta ste uradili sa tim zahtevom? Zašto ne želite da kažete šta ste uradili sa njim, konkretno? Uradio sam to i to i gotovo. Hvala na pažnji.