Zahvaljujem se.

Poštovani građani, dame i gospodo, na ovoj sednici imamo priliku da vidimo kako je set pravosudnih zakona po milioniti put poslužio aktuelnoj vlasti da održi privid demokratskog uređenja naše zemlje.

Samo još jedna predstava, da nije tako, ovi zakoni, između ostalog, zakonski predlozi, ne bi ušli u skupštinsku proceduru svega 36 sati nakon završetka održanih javnih rasprava.

Dakle, Vlada Srbije nije ni uzela u razmatranje predloge i sugestije pristigle, prigovore iz ove javne rasprave, baš kao što uhodano i po difoltu odbacuje amandmane opozicionih poslanika u ovom sazivu.

Stvari dobijaju na dramatičnosti kada se uzme u obzir da su upravo ovi zakoni, zajedno sa prethodno izvedenim Ustavnim promenama, trebali da utemelje nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva, što je jedan od osnovnih principa demokratske pravne države. Pa, kako je onda moguće da se potpuno izuzme mišljenje struke?

Jedan od važnijih zaključaka Udruženje sudija i tužilaca Srbije jeste da ovi zakonski predlozi stoje znatno ispod evropskih standarda, da će, suprotno nameri, ugroziti nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva i da ne štite ugled i dostojanstvo profesije.

Društveni dijalog ispunjava svoju svrhu onda kada u svom rezultatu razvija kvalitativni pomak u odnosu na razmatranu materiju. To nije mesto za upoznavanje i razmenu stavova. Transparentnost u radu podrazumeva uvođenje javnosti u smislu osvetljavanja, ali i rešavanja problematičnih mesta.

Reći ću još nešto o pravnoj državi. U pojmu pravne države javlja se suprostavljenost u odnosu na apsolutizam, autoritarnu i totalitarnu vlast. Ona zapravo najviše odgovara tipu umerene države gde se sve vlast ograničava, što u našem slučaju nije reč.

Ovaj amandman koji branim govori o budžetskoj samostalnosti javnog tužilaštva u odnosu na izvršnu zakonodavnu vlast. Zašto je sve samo puka farsa? Zašto se zadržavamo samo na formi koja se odrodila od sadržine? Mi živimo stvarno strogo formalnog shvatanja pravne države koja je sasvim nezainteresovana za političku strukturu države.

Zahvaljujem se.

Poštovani građani, dame i gospodo, treba imati drskosti pa u vreme potpunog rastrojstva sfere informisanja kada je javni servis sasvim otuđen od svojih građana, kada nivo medijskih sloboda u našoj zemlji je na najnižim granama, što potkrepljuje izveštaji i zaključci Evropske komisije o stanju medija u našoj zemlji, dva zakona koja treba da finansijski konsoliduju i stabilizuju javni medijski servis u godini koja će verovatno biti izborna, oba zakonska predloga u svom središtu, u obrazloženju razloga donošenja ističu potpor u funkciji ostvarivanja javnog interesa, a upravo to je ono najproblematičnije u radu javnog medijskog servisa. Tu niti ima uređivačke, niti institucionalne nezavisnosti i autonomije. Samo gola dirigentska palica režima koja selektivno bira teme i događaje o kojima će se izveštavati čuvajući javni medijski servis i njegov prostor samo za miljenike vlasti.

To je jednostrano režimski dirigovano izveštavanje koje je krajnje pristrasno.

Ironična banalnost Predloga zakona o taksama za javni medijski servis sadržana je u tome što se naši građani primoravaju na plaćanje takse za javni medijski servis time što je ona vezana uz naplatu računa za električnu energiju.

Sasvim je jasno i značajno kako se to izvodi zakonski da je protivno volji građana naše zemlje. Prema tome, ovo je duboko represivni zakon.

Na kraju, dakle, sve snažniji stisak režimskih kandži demonstrira i Predlog izmene Zakona o državnim službenicima, a kulminira u najnovijem Nacrtu o zakonu o unutrašnjim poslovima.

Dakle, mi se zaista nalazimo na pragu jedne otvorene brutalne diktature. Zahvaljujem se.

Poštovani građani, postaviću dva poslanička pitanja od većeg značaja za građane Novog Sada, na koja čekam odgovor punih mesec dana.

Pitanje ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, da li će Ministarstvo preispitati gradnju dve podzemne garaže u centru Novog Sada, koje su dovele u opasnost Tanurdžićevu palatu i kompleks Banovine, sprečiti njihovo propadanje i utvrditi odgovornost za do sada nastalu štetu na ovim objektima?

Početkom novembra je građevinska inspekcija privremeno zabranila korišćenje dela zgrade Skupštine Vojvodine, zbog nastale štete usled izvođenja građevinskih radova na izgradnji podzemne garaže u njenoj neposrednoj blizini na rastojanju manjem od tri metra. Ovako izgleda to gradilište. Vidite, tik pored zgrade kompleksa Banovine i zgrade Skupštine Vojvodine. Ta zgrada je iz 1939. godine i pod zaštitom je, a ovo je Tanurdžićeva palata, pored drugog gradilišta, koja se nalazi takođe tik uz gradilište. Ona je iz 1934. godine. Takođe je od izuzetnog kulturnog i istorijskog značaja. Ovo su oštećenja unutar Skupštine Vojvodine.

Za sudbinu ovog objekta zainteresovana je novosadska javnost, građanski aktivisti opozicione stranke, ali i različita udruženja poput Udruženja arhitekata Novog Sada i Udruženja društva konzervatora Srbije.

Treba napomenuti da je u odluci o utvrđivanju kompleksa Banovine za spomenik kulture navedeno da izgradnja novih objekata, zemljanih i drugih radova, mora biti zabranjena ukoliko će ugroziti ovaj spomenik kulture. A prema potrebnim zahtevima za projekat pored građevinske dozvole, gradu Novom Sadu, koncesionar koji izvodi radove, koji je projektovao, ali će kasnije i upravljati ovim garažama, to je koncesionar javne garaže, trebalo je da dostavi građevinsku dozvolu, što jeste učinio, ali i niz pratećih elaborata projekata, analiza, provera, što je samo delimično učinjeno. Primetno je da, recimo, nedostaje elaborat o zaštiti susednih objekata spomenika kulture.

Osim ovog objekta, ima indicija da je oštećena i gimnazija u neposrednoj blizini, s druge strane gradilišta, to je Isidora Sekulić, a strahujemo i za Tanurdžićevu palatu, gde se već početkom radova, znači, na drugom gradilištu dogodile su se dve havarije, kada je deo Novog Sada u centru ostao bez struje i vode u dva navrata.

Na ovom slučaju se prelama, u stvari, jedno bolno urušavanje društvenog senzibiliteta za odgovornost. I kao da niko nije odgovoran ni u političkom, ni u pravnom, niti u moralnom smislu, taman da nekom padne na pamet i da podnese ostavku zbog osećaja krivice. Dakle, niko nije kriv i niko nije odgovoran za ovakvo stanje.

Drugo pitanje upućujem ministarki kulture – da li će Ministarstvo kulture zaštiti antifašističku tradiciju Novog Sada obustavljanjem podizanja Spomenika nevinim žrtvama od 1944-1945. godine u Novom Sadu i preispitivanjem sporne dokumentacije priložene od strane predlagača inicijative SVM, na osnovu koje Skupština grada Novog Sada 2018. godine donela odluku o podizanju ovog spomenika?

Dakle, o ovome se dosta razgovaralo i u samoj Skupštini. Bilo je uzavrelih diskusija. Ono što želim da kažem, da je ovaj spomenik zaista neophodan našem gradu Novom Sadu. Neophodan je iz više razloga, i zbog interkulturalnog karaktera i daljeg napretka grada, ali i zbog ispravljanja bolne istorijske nepravde odavanja pošte stradalnicima sa kraja Drugog svetskog rata, ali se to čini na jedan potpuno pogrešan način.

Šta je suština problema i zašto se javnost toliko uzburkala u Novom Sadu? Gradska vlast uopšte nije reagovala povodom toga. Problem se može svesti na pitanje spornog spiska koji je priložen uz podnošenje inicijative u Skupštini grada. On nije bio pripremljen za potrebe podizanja spomenika. To nije bio spisak nevinih žrtava, nego je priložen spisak koji je pripremila komisija za tajne grobnice. Ta komisija je opet imala za zadatak da identifikuje sva lica koja su bila sahranjena u tajnim grobnicama. Tu su se većinski nalazili, u velikoj većini zaista nevine žrtve stradale, međutim, i nekolicina dokazanih pravosnažno osuđenih zločinaca iz novosadske racije, saradnika okupatora i tu se događa zapravo ovakvim podnošenjem spiska jedna zloupotreba tog spiska.

Ono što želim da kažem da je ovaj problem moguće rešiti i predlažem u interesu svih građana Novog Sada da se sačini jedan novi spisak, spisak nevinih žrtava u Novom Sadu. Hvala.

Zahvaljujem se.

Poštovani građani, dame i gospodo, urušavanje našeg obrazovno-vaspitnog sistema i nipodaštavanje kulture, na šta smo toliko ukazivali ispred Stranke slobode i pravde, uzeli su svoj danak u eskalaciji vršnjačkog nasilja i nasilja nad profesorima, izvodeći na ulice naših gradova na hiljade i hiljade prosvetnih radnika nezadovoljnim stanjem u prosveti, koje je toliko dugo zapostavljena.

To nalaže daleko značajnije ulaganje u obrazovni državni sistem, u plate naših prosvetnih radnika, naših učitelja, vaspitača, nastavnika, vannastavnog osoblja. Plate naših prosvetnih radnika su najniže u javnom sektoru i takve će ostati i nakon uvećanja od 12,5% koje je projektovano ovim budžetom. Naime, 9,3% su niže plate prosvetnih radnika od prosečne republičke plate u Republici Srbiji. To je nepodnošljivo.

Moguće je naći sredstva za daleko veći budžet za Ministarstvo prosvete. Mi smo predložili kroz zakon o porezu na ekstra dobit, ali moguće je i uspešnim restrukturiranjem ovog budžetskog rešenja. Moguće je čak duplo više sredstava izdvojiti, što bi omogućilo i dostojanstven život našim prosvetnim radnicima, podizanje ugleda njihove profesije, ali i obezbeđivanje besplatnih udžbenika i besplatnog obroka za sve naše učenike osnovnih škola, što bi bila izuzetna socijalna mera, složićete se, u ovim uslovima galopirajućeg nepodnošljivog siromaštva.

Čak 400 hiljada naših radnika radi za minimalac. Zbog toga je bitno obezbediti relativno uravnotežene uslove školovanja za svu našu decu. Ali, to bi omogućilo i obezbeđivanje nastavne opreme i ulaganje u kompjuterske učionice i prilično zaostale kompjutere, čak i po 15 godina stare, i obnovu novim kompjuterima.

Naravno da to nije dovoljno da se podigne društveni status prosvetnih radnika, potrebna je i adekvatna zakonodavna inicijativa i mi ćemo u narednom periodu ispred naše poslaničke grupe predlagati zakone u oblasti obrazovanja, u korist podizanja ugleda prosvetnih radnika, ali i da bismo podigli kulturni i obrazovni nivo našeg stanovništva, da bismo takođe očuvali kvalitet nastave u Republici Srbiji i da bismo osnažili i uravnotežili vrednosni sistem našeg društva.

U eri megalomanskog ulaganja u kule i gradove na vodi, u drumove, stadione, pruge, u ono materijalno, predlažemo okretanje onom duhovnom čoveku, oplemenjivanju društva, umanjenju agresije u društvu, ulaganjem u obrazovanje i kulturu. Zahvaljujem se.

Poštovani građani, dame i gospodo, naša poslanička građanska i ljudska dužnost jeste da podržimo ovaj amandman. Naravno da treba podići zarade zdravstvenim radnicima, treba ih podići i prosvetnim radnicima, ne samo da im šaljemo čestitke za Dan prosvetnih radnika sa ovog mesta, nego i da rebalansom uočimo potrebu podizanja njihovih zarada.

Kada je reč o ovoj socijalnoj, izuzetnoj socijalnoj meri koju predlažemo, ona predstavlja vid dugoročnog i stabilnog rešavanja ekonomskog pritiska koji trpe naše porodice. U središtu pažnje ovde se nalazi težnja za egalitarnim društvom koje obezbeđuje jednake šanse za svu našu decu u njihovom razvoju. Isto tako, značajna pažnja se pridaje težnji za društvom strukturisanim na znanju i na postignuću građana.

Danas smo imali priliku da čujemo nešto o Platonu, utemeljitelju evropskog obrazovanja, koji je u 4. veku pre nove ere izneo evropski koncept obrazovanja utemeljenom u zajedničkom učešću u slobodnom obrazovanju i osnovao akademiju, školu prestižnu koja je potrajala hiljadu godina. Srž tog učenja jesu jednaki uslovi za razvoj obrazovanja sve dece bez razlike, bez obzira na pol, bez obzira na poreklo roditelja, bez obzira na bogatstvo i siromaštvo. Upravo to ova mera želi da potpomogne. Zahvaljujem se.

Poštovani građani, dame i gospodo, da li je zaista interes naše države, interes građana da se predloženim rebalansom za ovu godinu od svih resora sredstva umanje jedino za kulturu i to za 2,5%. Dakle, kola treba da se slome na kulturi? Herojski rušitelji mosta.

Sve je bitnije, a u Srbiji se tradicionalno za kulturu izdvaja manje od 1%, dok je evropski prosek, evropski standard 2,2% izdvajanja budžetskog za kulturu. Na najnižim granama smo i u regiji i valjda treba da budemo srećni kada se kulturi udeli 1%, što predstavlja preporučeni evropski minimum. To je ta čuvena inicijativa za kulturu, koja je čini ubogom kulturom.

Ovim amandmanom stranka „Slobode i pravde“ i poslanička grupa „Ujedinjeni“, predlažu izdvajanje rebalansom od 2% za kulturu, što bi ublažilo narušeno dostojanstvo ovoj toliko politički potcenjenoj oblasti.

U okviru toga, predlažemo naravno povećanje zarada, ali i osnivanje kulturne stanice za mlade po uzoru na istraživačku stanicu „Petnica“, gde bi se negovali naši mladi naraštaji po različitim umetničkim disciplinama i granama, što bi moglo da obezbedi kontinuitet razvoja naše kulture i jednu sistemsku brigu za mlade naraštaje. Zahvaljujem se.

Ne po amandmanu.

Zahvaljujem se.

Poštovani građani, dame i gospodo, šta nedostaje našoj prosveti? Šta će povratiti poverenje u naše obrazovanje, obnoviti poljuljani ugled našeg obrazovanja? Upravo to se nalazi u predlogu ovog amandmana Stranke slobode i pravde i poslaničke grupe Ujedinjeni. To su tri stvari.

Prvo to je posvećenost podizanju obrazovnog i kulturnog nivoa našeg stanovništva. Dva miliona naših stanovnika nema završenu srednju školu. Čak 800.000 bez završene osnovne škole. To su podaci koje iznosi Republički zavod za statistiku, u publikaciji iz 2017. godine, regioni u Republici Srbiji. To zahteva jednu ozbiljnu strategiju i posvećenost Ministarstvu prosvete unutar delokruga svoga rada.

Druga stvar koju predlažemo ovim amandmanom, jeste da se država ozbiljno pozabavi urušavanjem ugleda i dostojanstava prosvetnih radnika, zbog čega imamo neprekidne štrajkove prosvetnih radnika, ali i opadanje studijskih grupa na fakultetima koji pripremaju za nastavnički poziv.

Treća stvar koja je takođe značajna i koju nam nameće spoljno-politička situacija jeste priliv stranog stanovništva, a u tom smislu kada je obrazovanje u pitanju, uvođenje jedne strategija koja priprema decu i učenike bez znanja srpskog jezika za uvođenje u naš obrazovni sistem.

Ukratko, to predstavlja sadržaj ovog amandmana. Ono što ne predstavlja sadržaj ovog amandmana, a čemu bi se naši mladi verovatno najviše obradovali, za šta nažalost ranije Vlada nije ispojila kapacitet, pa ne očekujemo da bi to moglo da ima ni ova Vlada kontinuiteta, jeste provera visokoškolskih diploma, svih onih spornih diploma o kojima se u proteklih nekoliko godina u javnosti oštro govorilo i polemisalo. Zahvaljujem.

Zahvaljujem se.

Poštovani građani, dame i gospodo, ono što traži Stranka slobode i pravde i poslanička grupa Ujedinjeni jeste da se i generalno zakonski tekstovi oplemene, a onda i ovaj Predlog zakona o ministarstvima brigom o čoveku, brigom o građanima i brigom o ugroženim profesijama.

Kada govorimo o resoru kulture ističu se dve stvari, prvo briga o umetnicima, o njihovom društvenom statusu, a isto tako i o kulturnim delatnicima. To je ono što se nedavno u javnosti pojavilo kao kampanja za dostojanstven rad u kulturi. To ističu i sama udruženja iz oblasti kulture.

Druga stvar koja je, takođe, značajna i o čemu govori ovaj amandman u smislu proširenja delokruga rada Ministarstva kulture jeste briga o mladim naraštajima, briga o kontinuitetu razvoja naše kulture. Dok u drugim oblastima, poput nauke ili sporta, postoji solidna briga društva i države o razvoju ovih oblasti, u oblasti kulture je najgora situacija. Individualni napori roditelja su veliki da se mladi naraštaji održe u ovoj oblasti i mladi mahom žele da odu iz ove zemlje da bi se bavili umetnošću i kulturom negde druge. Iz tog razloga predložili smo da se delokrug Ministarstva kulture proširi.

Šta mislite po čemu će se pamtiti ovo vreme? Po čemu se pamti svako vreme? Pamti se po kulturi…

(Predsednik: Dva minuta, gospođo Grujić.)

Završavam. Mogu?

U tom smislu smatram da je dobro što smo odvojili ovaj resor u Ministarstvo kulture kao zasebnu oblast, ali samo ukoliko će zaista država ozbiljno odvojiti budžetska sredstva za ovu oblast i dati potporu razvoju kulture. Zahvaljujem se.

Poštovani građani, dame i gospodo, da li će predloženo restrukturiranje ministarstva zaista biti od pomoći našim informisanju ili će dovesti do njegove dalje marginalizacije? Iz tog razloga predlažemo ovim amandmanom širenje delokruga ministarstva informisanja i telekomunikacija u resoru informisanja u dva pravca. Prvo, unapređivanje slobode medija i drugo - podizanje i zaštita ugleda i dostojanstva samih novinara. I upravo to je ono što Evropska komisija u svom poslednjem izveštaju o Srbiji detektuje kao problem u našoj zemlji.

Od svih oblasti o kojima smo danas govorili i o kojima govorimo u oblasti restrukturiranja verovatno informisanje u najtežem i najbolnijem stanju ono prolazi svoju agoniju počev od Javnog servisa koji je potpuno otuđen od svojih građana. Da li smo mogli da vidimo nasilje koje se dogodilo u Novom Sadu na Šodrošu ovih dana na Javnom servisu? Da li ste videli, građani Srbije, kako se klečalo na vratu jednog Novosađanina u julu kada se demonstriralo zbog GUP-a zbog njegovog usvajanja od strane novosadske Skupštine? Medijska manipulacija u Srbiji je dostigla neverovatne srazmere. Osim toga, izgleda da je Srbija obećano mesto za tabloide.

Do usijanja nas je doveo „Informerov“ intervju koji je naterao mlade devojke, žene na ulice naših gradova. Govor mržnje postala je naša svakodnevnica. Novinari su izloženi takvim neverovatnim profesionalnim uslovima rada da trpe etiketiranje, ucene, pritiske, čak i fizičko i verbalno nasilje.

Poštovane kolege, uvaženi predsedavajući, ukazujem na povredu Poslovnika član 106. stav 1. Prethodni govornik se kretao potpuno izvan teme. Slušali smo jedan dezorijentisan govor o ovoj i prethodnoj vlasti. Očigledno je vlast slatka pa se o njoj lako priča, ali nas ovde zanima rasprava o ministarstvima, pa vas molim da se u danu za glasanje izjasnimo o povredi koja je učinjena ovom prilikom. Zahvaljujem se.