| 28.04.2023. |
|
||
|
|||
|
Poštovani građani, kako je REM odgovorio na opozicioni zahtev poslanika za ostavkom, odnosno smenom članova Saveta REM-a, za oduzimanje nacionalnih frekvencija „Pinku“ i „Hepiju“ i zabranom rijaliti programa, a što su građani podržali svojim dolaskom na masovne i dostojanstvene proteste „Srbija protiv nasilja“? Odgovorio je nedostojnim i nesavesnim Izveštajem koji danas razmatramo i skandaloznom odlukom o dodeli dozvole za rad „Insajder timu“, izdavaču prorežimskog tabloida „Informer“. Pri tome je „Informer“ značajno budžetski finansiran, a krši novinarski kodeks čak 512 puta u drugoj polovini prošle godine, prema monitoringu Saveta za štampu.
Razmatranim Izveštajem relativizuje se problem nasilje, održava se status kvo i direktno se krši Zakon o elektronskim medijima u čl. 5, 47, 50, 51. i 54. On je strogo formalan i ne zalazi u neophodnu analizu programskog sadržaja „Pinka“ i „Hepija i zato ne daje uvid u spornu zastupljenost govora mržnje i podsticanja nasilja na njima.
Otvoreno se zalažući za ove televizije Savet REM-a je potvrdio da je u službi vladajućeg režima, da nema, prema tome, legitimitet da donosi odluke i rukovodi radom regulatornog tela koje bi trebalo da bude samostalno i nezavisno. Imamo REM, dakle, koje ne doprinosi očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja, ne štiti poštovanje ljudskih prava, u prvom redu dostojanstva ličnosti, i ne suprotstavlja se različitim oblicima diskriminacije i nasilja.
Treba imati u vidu da su brojna medijska i novinarska udruženja zatražila pokretanje postupka za razrešenje članova Saveta REM-a zbog dugogodišnje aktivnosti suprotne Zakonu o elektronskim medijima. Zbog toga je krajnje vreme za razrešenje članova Saveta REM-a.
Kao prosvetni radnik ispred Stranke slobode i pravde, poslaničke grupe Ujedinjeni, želim da kažem da je potrebna proaktivna državna politika na humanističkim osnovama u sferama obrazovanja, kulture i informisanja koja će nas voditi ka društvu bez nasilja i govora mržnje. U tom smislu predlažem podizanje kulturnog i obrazovnog nivoa našeg stanovništva uz okretanje svestranom razvoju ličnosti deteta, što je u središtu predloženog zakonskog rešenja od strane moje poslaničke grupe, založen u skupštinsku proceduru pre nekih mesec dana. Dakle, reč je o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.
Predlažem povratak ugleda brojnim urušenim profesijama u našoj zemlji, kao što su profesije – nastavnika, lekara, novinara, umetnika i radnika u kulturi. Uz to predlažem i značajnije ulaganje države u područja obrazovanja, kulture, sporta, socijalne zaštite, zdravstva. Predlagala sam svojevremeno osnivanje kulturne stanice za mlade koja bi po ugledu na Naučnu stanicu Petnica negovala naše mlade naraštaje u pravcu buduće profesije u ovim oblastima, što bi obezbedilo kontinuitet razvoja naše kulture.
Smatram da bi centralna tema države trebala da bude briga o čoveku, umesto jednostrane zanetosti materijalnim razvojem društva, kulama i gradovima na vodi, drumovima, železnicama i mostovima. Dakle, ulaganje u nastanak društva, šansa za naše građane.
Naposletku, predlažem, naravno, negovanje kulture dijaloga u javnom prostoru koja nam i te kako nedostaje, kojoj će biti stran jezik mržnje i u kojoj će postojati odgovornost za javnu reč.
Međutim, preovlađujući odgovor države na aktuelnu krizu je bio represivan, a ne humanizujući. O tome svedoči i Izveštaj sa kojim je Vlada došla na prethodnu sednicu. Reč je o bezbednosnom izveštaju, a o tome govore i one mere koje smo čuli od strane Vlade da će biti preduzete u narednom periodu. Dakle, mi gubimo nevine mlade ljudske živote u stanju opšteg društvenog rasela, izuzetno visokog nivoa agresije u javnom prostoru, političkog progona protivnika i neistomišljenika ovog režima i uz nesposobnost vlasti da se nosi sa posledicama vlastite politike i uskogrudosti. Dostigli smo tako kulminacionu tačku nasilja. Gotovo da je čovek čoveku postao vuk, a ne brat. Ovo ludilo naprosto mora da stane.
Neophodno je da se uspostave delotvorni, ne represivni principi zaštite društva od nasilja. Upravo to je suština zahteva mirnih, ponavljam, dostojanstvenih protesta „Srbija protiv nasilja“, ali i izvrsnih predloga učenika Prve beogradske gimnazije i zahteva Društva za srpski jezik i književnost iznetih unutar inicijative za očuvanje, odnosno zaštitu obrazovnog sistema od daljeg urušavanja, a koja je ušla u skupštinsku proceduru sa preko 100 hiljada potpisa. Dakle, mi živimo u senci strašne tragedije i živećemo još dugo u toj senci, ali naši građani više ne žele da žive u šarenoj laži ovog režima i ne žele mirno da sede i samo posmatraju kako propadaju naše društvo i država. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem se.
Kolege narodni poslanici koji sa mnom učestvuju u radu Odbora za kulturu i informisanje dobro znaju da sam od prve sednice insistirala na osudi i govoru mržnje, u svakom slučaju na doslednosti u postupanju osudi nasilja, tako da ova vrsta replike mislim da je potpuno neosnovana od strane kolege Bakareca.
Druga stvar, meni koja se ne koristim uvredljivim govorom ni u privatnom ni u javnom životu i priliči da pozivam i u svojstvu mi je da pozivam na tu vrstu osude koja jeste značajna. Značajna je zato što daje određeni kontinuitet u razvoju kulture dijaloga.
Postavlja se pitanje kako ko za sebe može da kaže i šta može da kaže, kako postupa i na osnovu čega traži od drugih onda takvo ponašanje, odnosno osudu nasilja i posebno govora mržnje? Zahvaljujem se.
Zahvaljujem se, poštovani predsedniče.
Reagujem povodom člana 107. stav 1, reč je o dostojanstvu Narodne skupštine i reagujem povodom dovođenja u pitanje ugleda dosadašnjeg predsednika Odbora za kulturu i informisanje.
Ovde je spomenut detalj sa sednice koja je održana 3. oktobra. Verujem da ste i vi morali da znate da ta sednica zapravo nije održana, odnosno da je dnevni red pao, kada je trebalo da se raspravlja o „Informeru“ i još drugim srodnim tačkama koje se tiču situacije u našem području informisanja.
Smatram da ste u tom smislu trebali da reagujete, jer je reč o neistini koja je ovde izrečena.
Zahvaljujem se.
Poštovani građani, postaviću dva poslanička pitanja od većeg značaja za građane Novog Sada, na koja čekam odgovor punih mesec dana.
Pitanje ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, da li će Ministarstvo preispitati gradnju dve podzemne garaže u centru Novog Sada, koje su dovele u opasnost Tanurdžićevu palatu i kompleks Banovine, sprečiti njihovo propadanje i utvrditi odgovornost za do sada nastalu štetu na ovim objektima?
Početkom novembra je građevinska inspekcija privremeno zabranila korišćenje dela zgrade Skupštine Vojvodine, zbog nastale štete usled izvođenja građevinskih radova na izgradnji podzemne garaže u njenoj neposrednoj blizini na rastojanju manjem od tri metra. Ovako izgleda to gradilište. Vidite, tik pored zgrade kompleksa Banovine i zgrade Skupštine Vojvodine. Ta zgrada je iz 1939. godine i pod zaštitom je, a ovo je Tanurdžićeva palata, pored drugog gradilišta, koja se nalazi takođe tik uz gradilište. Ona je iz 1934. godine. Takođe je od izuzetnog kulturnog i istorijskog značaja. Ovo su oštećenja unutar Skupštine Vojvodine.
Za sudbinu ovog objekta zainteresovana je novosadska javnost, građanski aktivisti opozicione stranke, ali i različita udruženja poput Udruženja arhitekata Novog Sada i Udruženja društva konzervatora Srbije.
Treba napomenuti da je u odluci o utvrđivanju kompleksa Banovine za spomenik kulture navedeno da izgradnja novih objekata, zemljanih i drugih radova, mora biti zabranjena ukoliko će ugroziti ovaj spomenik kulture. A prema potrebnim zahtevima za projekat pored građevinske dozvole, gradu Novom Sadu, koncesionar koji izvodi radove, koji je projektovao, ali će kasnije i upravljati ovim garažama, to je koncesionar javne garaže, trebalo je da dostavi građevinsku dozvolu, što jeste učinio, ali i niz pratećih elaborata projekata, analiza, provera, što je samo delimično učinjeno. Primetno je da, recimo, nedostaje elaborat o zaštiti susednih objekata spomenika kulture.
Osim ovog objekta, ima indicija da je oštećena i gimnazija u neposrednoj blizini, s druge strane gradilišta, to je Isidora Sekulić, a strahujemo i za Tanurdžićevu palatu, gde se već početkom radova, znači, na drugom gradilištu dogodile su se dve havarije, kada je deo Novog Sada u centru ostao bez struje i vode u dva navrata.
Na ovom slučaju se prelama, u stvari, jedno bolno urušavanje društvenog senzibiliteta za odgovornost. I kao da niko nije odgovoran ni u političkom, ni u pravnom, niti u moralnom smislu, taman da nekom padne na pamet i da podnese ostavku zbog osećaja krivice. Dakle, niko nije kriv i niko nije odgovoran za ovakvo stanje.
Drugo pitanje upućujem ministarki kulture – da li će Ministarstvo kulture zaštiti antifašističku tradiciju Novog Sada obustavljanjem podizanja Spomenika nevinim žrtvama od 1944-1945. godine u Novom Sadu i preispitivanjem sporne dokumentacije priložene od strane predlagača inicijative SVM, na osnovu koje Skupština grada Novog Sada 2018. godine donela odluku o podizanju ovog spomenika?
Dakle, o ovome se dosta razgovaralo i u samoj Skupštini. Bilo je uzavrelih diskusija. Ono što želim da kažem, da je ovaj spomenik zaista neophodan našem gradu Novom Sadu. Neophodan je iz više razloga, i zbog interkulturalnog karaktera i daljeg napretka grada, ali i zbog ispravljanja bolne istorijske nepravde odavanja pošte stradalnicima sa kraja Drugog svetskog rata, ali se to čini na jedan potpuno pogrešan način.
Šta je suština problema i zašto se javnost toliko uzburkala u Novom Sadu? Gradska vlast uopšte nije reagovala povodom toga. Problem se može svesti na pitanje spornog spiska koji je priložen uz podnošenje inicijative u Skupštini grada. On nije bio pripremljen za potrebe podizanja spomenika. To nije bio spisak nevinih žrtava, nego je priložen spisak koji je pripremila komisija za tajne grobnice. Ta komisija je opet imala za zadatak da identifikuje sva lica koja su bila sahranjena u tajnim grobnicama. Tu su se većinski nalazili, u velikoj većini zaista nevine žrtve stradale, međutim, i nekolicina dokazanih pravosnažno osuđenih zločinaca iz novosadske racije, saradnika okupatora i tu se događa zapravo ovakvim podnošenjem spiska jedna zloupotreba tog spiska.
Ono što želim da kažem da je ovaj problem moguće rešiti i predlažem u interesu svih građana Novog Sada da se sačini jedan novi spisak, spisak nevinih žrtava u Novom Sadu. Hvala.