| 26.10.2023. |
|
||
|
|||
|
Zahvaljujem se.
Poštovani građani, mora se upristojiti medijska scena Srbije, posebno zarad nastanka Srbije bez nasilja. Zbog tražim nulti nivo tolerancije na kršenje profesionalnih i etičkih standarda u sferi medija.
Ministar Jovanović je rekao – ovo je progresivan, revolucionaran zakon imajući u vidu da je ovo šesta zemlja koja uvodi samoregulatorno telo u svoja zakonska rešenja. Nije to baš tako. Toliko hvaljeno uvođenje Saveta za štampu u medijski zakon ima ipak krajnje ograničen domet. Puna nadležnost Saveta za štampu koja su izborila u javnoj raspravi i u naknadnim razgovorima novinarska udruženja ima smisla samo ukoliko nije fiktivna, a fiktivna je zbog diskrecionog prava Konkursne komisije da javna sredstva odobri i onim medijima koja krše profesionalne i etičke standarde, a stvarna nadležnost zahteva da mediji sa izrečenom merom u godini koja dolazi kao konkursna godina budu diskvalifikovani u dodeli javnih sredstava, što se upravo traži ovim amandmanom, a ne da Konkursna komisija procenjuje težinu, broj mera i ponašanje nakon izrečene mere.
Da vidite kako će se samo govor mržnje povući iz javnog diskursa i iz medija kada javna sredstva prestanu da budu dostupna onim medijima koji uporno krše profesionalne i etičke standarde i to na nultom nivou tolerancije. Hvala.
Poštovani građani, ponovo u ime poslaničke grupe Pravac Evropa i Stranke slobode i pravde zahtevam od ministra Jovanovića i Vlade Republike Srbije hitno povlačenje medijskih zakona iz zakonske procedure, kao što sam to učinila juče na sednici Odbora kulture i informisanja kada smo prekidali sednicu zbog odgovora Vlade u trajanju od 45 minuta. Ovi medijski zakoni ne smeju biti predmet skupštinske rasprave sve do izbora novog profesionalnog sastava REM-a i do dodele pete frekvencije.
Podsećam da su i međunarodni faktori nezadovoljni ovim rešenjima, ali i novinarska udruženja o koji govorite da su se saglasila, pa samo pre nekoliko dana predsednik NUNS-a je rekao da su ovo „Telekom“ zakoni. Dakle, nedopustiv je povratak državnog vlasništva nad medijima, što se naravno odnosi na „Telekom“, a po sredi su članovi ovog zakona 39. i 41. koji to uređuje i dovešće do uništavanja svakog traga medijskog pluralizma.
Konkretno, ovaj amandman koji sada branimo omogućava „Telekomu“ da bude izvođač medija. Ne pomaže ni malopre obrazložen amandman kolege Nebojše Bakareca koji je podržala Vlada, jer on treba da izvede samo lažnu legitimizaciju pred EU, da prikaže da su ovi zakoni u skladu sa pravilima EU. Raspada se naprednjački privid, pokušaj lažnog ograničavanja „Telekoma“. Da li zaista neko misli da će državna Komisija za kontrolu državne pomoći, koja je pod kontrolom naprednjačke vlasti, ikada reći da je „Telekom“ korisnik državne pomoći. Zahvaljujem se.
Zahvaljujem se.
Poštovani građani, kao prosvetni radnik, želim da kažem da raspravu o izboru prof. dr Slavice Đukić Dejanović za novog ministra prosvete, prema mišljenju Stranke slobode i pravde i poslaničke grupe Pravac Evropa, treba usmeriti sa strogo kadrovskog pitanja kako je tome prvobitno pristupila premijerka koja je predlagač gospođa Ana Brnabić, te kasnije smo čuli nešto više na ovu temu, na goruće probleme našeg obrazovnog sistema i potrebu da se ministarstvo na čelu sa novom ministarkom suoči i uhvati u koštac sa njima.
Kao prvo, u aktuelnoj situaciji kada nam nova školska godina, takoreći, kuca na vrata, svega 40 dana je do početka nove školske godine, postavlja se pitanje šta je Ministarstvo prosvete učinilo do sada i šta namerava da učini u narednom periodu da obezbedi regularne uslove za otpočinjanje nove školske godine i da osigura bezbednost naših učenika, posebno kada imamo u vidu da je prethodna školska godina okončana na prečac, ranije, suprotno planu u školskom kalendaru, nakon tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i možemo slobodno reći talasa nasilja i panike koji se potom proširio školskim sredinama.
Ovo su veoma važne i aktuelne kontroverze, a dugoročno gledano postavlja se pitanje – da li nova ministarka u sklopu postojeće Vlade ima kapacitet da značajnije podigne plate prosvetnim radnicima, zatim da zaštiti školstvo od pogubnom političkog uticaja, posebno na zapošljavanje, da smanji školska odeljenja na 20 do 25 učenika i da pokrene i izvede neophodnu prosvetnu reformu.
Zašto je to bitno? Zato što moramo osigurati da se ovako nešto, kao ove dve tragedije, nikada ne dogodi, da izađemo iz kruga nasilja, a za to je potrebno imati i izložiti već oformljenu viziju, a o čemu nismo čuli ništa, osim onih 10 tačaka o kojima je premijerka govorila.
U pitanju je prvo humanizacija društva u duhu evropske tradicije koju treba sprovesti, koja se temeljno odvija, naravno, kroz obrazovni sistem, na bazi svestranog razvoja ličnosti dece i mladih, a posebno razvoja kritičkog mišljenja i interkulturalnosti. Ovo podizanje kulturnog i obrazovnog nivoa našeg stanovništva treba da počiva na uvođenju obaveznog srednjoškolskog obrazovanja i posebno kontinuiranog negovanja brige o talentima. Zatim, podizanje ugleda i dostojanstva prosvetnih radnika koji taj proces treba da izvedu kroz transparentne kriterijume pri zapošljavanju, oslanjene na znanja i postignuća, odnosno na studijske proseke, smanjenje norme neposrednog rada, plaćeni prekovremeni rad i rad u organima upravljanja, potpuniju zaštitu od nasilja i sistemski organizovano uvođenje prosvetnih radnika u nastavu, odnosno pripravnika.
Jako važno je ispravljanje dugogodišnje nepravde učinjene prosvetnim radnicima zaposlenima u obrazovnim ustanovama, koji su zaposleni bili na određeno vreme u toku gotovo desetogodišnje zabrane zapošljavanja, njihovim momentalnim prevođenjem u zaposlene na neodređeno i treba omogućiti svima koji nisu blagovremeno bili prijavljeni za pripravnike i rade bez licence da budu prijavljeni odmah.
Važno je zatim, zaštita neposrednog tipa nastave radi očuvanja kvaliteta nastavnog procesa i postignuća učenika, što je narušeno od perioda korone. Učvršćivanje vrednosnog sistema društva treba obezbediti razuđenijom klasifikacijom, zakonskom disciplinskih povreda učenika i radnih povreda prosvetnih radnika i njihovim nezastarevanjem u najtežim slučajevima.
Suočeni sa najnovijim značajnim prilivom stranaca, značajno je razviti sistemsko rešenje za uvođenje dece bez znanja srpskog jezika u naš obrazovni sistem, obavezom pohađanja jednogodišnjeg kursa i polaganja ispita iz srpskog jezika.
Da li neko u ovoj zemlji misli da je aktuelna vlast kadra za ovakve promene, za vraćanje poverenja u naše obrazovanje, za promene koje nisu bazirane u represiji?
Sve ovo sadržano je u zakonskom predlogu krovnog zakona o obrazovanju SSP i poslaničke grupe „Pravac-Ujedinjen“ koji je založen u skupštinsku proceduru sredinom aprila. Zahvaljujem se.
Nema govora na sednicama odbora.