DANIJELA GRUJIĆ

Stranka slobode i pravde

OSVRT OTVORENOG PARLAMENTA

Danijela Grujić prvi put je izabrana za narodnu poslanicu u 13. sazivu kao 33. na listi Marinika Tepić – Ujedinjeni za pobedu Srbije (Stranka slobode i pravde, Narodna stranka, Demokratska stranka, DZVM – VMDK, Stranka Makedonaca Srbije, Pokret slobodnih građana, Udruženi sindikati Srbije „Sloga“, Pokret za preokret, Pokret Slobodna Srbija, Vlaška stranka), mandat joj je potvrđen 01.08.2022. godine.

U 13. sazivu deo je poslaničke grupe PRAVAC EVROPA - SSP, PSG, PREOKRET, SLOGA. Članica je Odbora za kulturu i informisanje, i zamenica člana Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova i Odbora za obrazovanje, nauku, tehnološki razvoj i informatičko društvo. Članica je i Pododbora za sport.

BIOGRAFIJA

Rođena 1974. godine, živi u Novom Sadu. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, magistrirala na Pravnom fakultetu u Novom Sadu, i doktorirala na Filozofskom fakultetu u Istocnom Sarajevu.

Od 2004. do 2009. bila je profesorka u Srednjoj školi Novi Bečej.

Od 2009. godine do danas profesorka je u gimnaziji ''Jovan Jovanović Zmaj'' u Novom Sadu.

Predsednica je gradskog odbora Stranke slobode i pravde u Novom Sadu
Poslednji put ažurirano: 25.07.2023, 14:09

Osnovne informacije

Statistika

  • 17
  • 14
  • Nema pitanja koja su upućena poslaniku

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2023.

Zahvaljujem se.

Poštovani građani, mora se upristojiti medijska scena Srbije, posebno zarad nastanka Srbije bez nasilja. Zbog tražim nulti nivo tolerancije na kršenje profesionalnih i etičkih standarda u sferi medija.

Ministar Jovanović je rekao – ovo je progresivan, revolucionaran zakon imajući u vidu da je ovo šesta zemlja koja uvodi samoregulatorno telo u svoja zakonska rešenja. Nije to baš tako. Toliko hvaljeno uvođenje Saveta za štampu u medijski zakon ima ipak krajnje ograničen domet. Puna nadležnost Saveta za štampu koja su izborila u javnoj raspravi i u naknadnim razgovorima novinarska udruženja ima smisla samo ukoliko nije fiktivna, a fiktivna je zbog diskrecionog prava Konkursne komisije da javna sredstva odobri i onim medijima koja krše profesionalne i etičke standarde, a stvarna nadležnost zahteva da mediji sa izrečenom merom u godini koja dolazi kao konkursna godina budu diskvalifikovani u dodeli javnih sredstava, što se upravo traži ovim amandmanom, a ne da Konkursna komisija procenjuje težinu, broj mera i ponašanje nakon izrečene mere.

Da vidite kako će se samo govor mržnje povući iz javnog diskursa i iz medija kada javna sredstva prestanu da budu dostupna onim medijima koji uporno krše profesionalne i etičke standarde i to na nultom nivou tolerancije. Hvala.

Prva sednica Drugog redovnog zasedanja , 25.10.2023.

Poštovani građani, ponovo u ime poslaničke grupe Pravac Evropa i Stranke slobode i pravde zahtevam od ministra Jovanovića i Vlade Republike Srbije hitno povlačenje medijskih zakona iz zakonske procedure, kao što sam to učinila juče na sednici Odbora kulture i informisanja kada smo prekidali sednicu zbog odgovora Vlade u trajanju od 45 minuta. Ovi medijski zakoni ne smeju biti predmet skupštinske rasprave sve do izbora novog profesionalnog sastava REM-a i do dodele pete frekvencije.

Podsećam da su i međunarodni faktori nezadovoljni ovim rešenjima, ali i novinarska udruženja o koji govorite da su se saglasila, pa samo pre nekoliko dana predsednik NUNS-a je rekao da su ovo „Telekom“ zakoni. Dakle, nedopustiv je povratak državnog vlasništva nad medijima, što se naravno odnosi na „Telekom“, a po sredi su članovi ovog zakona 39. i 41. koji to uređuje i dovešće do uništavanja svakog traga medijskog pluralizma.

Konkretno, ovaj amandman koji sada branimo omogućava „Telekomu“ da bude izvođač medija. Ne pomaže ni malopre obrazložen amandman kolege Nebojše Bakareca koji je podržala Vlada, jer on treba da izvede samo lažnu legitimizaciju pred EU, da prikaže da su ovi zakoni u skladu sa pravilima EU. Raspada se naprednjački privid, pokušaj lažnog ograničavanja „Telekoma“. Da li zaista neko misli da će državna Komisija za kontrolu državne pomoći, koja je pod kontrolom naprednjačke vlasti, ikada reći da je „Telekom“ korisnik državne pomoći. Zahvaljujem se.

Četvrto vanredno zasedanje , 20.07.2023.

Zahvaljujem se.

Poštovani građani, kao prosvetni radnik, želim da kažem da raspravu o izboru prof. dr Slavice Đukić Dejanović za novog ministra prosvete, prema mišljenju Stranke slobode i pravde i poslaničke grupe Pravac Evropa, treba usmeriti sa strogo kadrovskog pitanja kako je tome prvobitno pristupila premijerka koja je predlagač gospođa Ana Brnabić, te kasnije smo čuli nešto više na ovu temu, na goruće probleme našeg obrazovnog sistema i potrebu da se ministarstvo na čelu sa novom ministarkom suoči i uhvati u koštac sa njima.

Kao prvo, u aktuelnoj situaciji kada nam nova školska godina, takoreći, kuca na vrata, svega 40 dana je do početka nove školske godine, postavlja se pitanje šta je Ministarstvo prosvete učinilo do sada i šta namerava da učini u narednom periodu da obezbedi regularne uslove za otpočinjanje nove školske godine i da osigura bezbednost naših učenika, posebno kada imamo u vidu da je prethodna školska godina okončana na prečac, ranije, suprotno planu u školskom kalendaru, nakon tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i možemo slobodno reći talasa nasilja i panike koji se potom proširio školskim sredinama.

Ovo su veoma važne i aktuelne kontroverze, a dugoročno gledano postavlja se pitanje – da li nova ministarka u sklopu postojeće Vlade ima kapacitet da značajnije podigne plate prosvetnim radnicima, zatim da zaštiti školstvo od pogubnom političkog uticaja, posebno na zapošljavanje, da smanji školska odeljenja na 20 do 25 učenika i da pokrene i izvede neophodnu prosvetnu reformu.

Zašto je to bitno? Zato što moramo osigurati da se ovako nešto, kao ove dve tragedije, nikada ne dogodi, da izađemo iz kruga nasilja, a za to je potrebno imati i izložiti već oformljenu viziju, a o čemu nismo čuli ništa, osim onih 10 tačaka o kojima je premijerka govorila.

U pitanju je prvo humanizacija društva u duhu evropske tradicije koju treba sprovesti, koja se temeljno odvija, naravno, kroz obrazovni sistem, na bazi svestranog razvoja ličnosti dece i mladih, a posebno razvoja kritičkog mišljenja i interkulturalnosti. Ovo podizanje kulturnog i obrazovnog nivoa našeg stanovništva treba da počiva na uvođenju obaveznog srednjoškolskog obrazovanja i posebno kontinuiranog negovanja brige o talentima. Zatim, podizanje ugleda i dostojanstva prosvetnih radnika koji taj proces treba da izvedu kroz transparentne kriterijume pri zapošljavanju, oslanjene na znanja i postignuća, odnosno na studijske proseke, smanjenje norme neposrednog rada, plaćeni prekovremeni rad i rad u organima upravljanja, potpuniju zaštitu od nasilja i sistemski organizovano uvođenje prosvetnih radnika u nastavu, odnosno pripravnika.

Jako važno je ispravljanje dugogodišnje nepravde učinjene prosvetnim radnicima zaposlenima u obrazovnim ustanovama, koji su zaposleni bili na određeno vreme u toku gotovo desetogodišnje zabrane zapošljavanja, njihovim momentalnim prevođenjem u zaposlene na neodređeno i treba omogućiti svima koji nisu blagovremeno bili prijavljeni za pripravnike i rade bez licence da budu prijavljeni odmah.

Važno je zatim, zaštita neposrednog tipa nastave radi očuvanja kvaliteta nastavnog procesa i postignuća učenika, što je narušeno od perioda korone. Učvršćivanje vrednosnog sistema društva treba obezbediti razuđenijom klasifikacijom, zakonskom disciplinskih povreda učenika i radnih povreda prosvetnih radnika i njihovim nezastarevanjem u najtežim slučajevima.

Suočeni sa najnovijim značajnim prilivom stranaca, značajno je razviti sistemsko rešenje za uvođenje dece bez znanja srpskog jezika u naš obrazovni sistem, obavezom pohađanja jednogodišnjeg kursa i polaganja ispita iz srpskog jezika.

Da li neko u ovoj zemlji misli da je aktuelna vlast kadra za ovakve promene, za vraćanje poverenja u naše obrazovanje, za promene koje nisu bazirane u represiji?

Sve ovo sadržano je u zakonskom predlogu krovnog zakona o obrazovanju SSP i poslaničke grupe „Pravac-Ujedinjen“ koji je založen u skupštinsku proceduru sredinom aprila. Zahvaljujem se.

Treće vanredno zasedanje , 29.06.2023.

Zahvaljujem se.

Poštovani građani, postavljam pitanje predsedniku Narodne skupštine, gospodinu Vladimiru Orliću – kako objašnjavate falsifikovanje stenografskih beleški skupštinske sednice od četvrtka 22. juna u koje sam lično imala uvid tog dana, posredstvom kolege Miše Gavrilovića koji ih je zatražio odmah, što je utvrđeno 27. juna, a iz kojih je nestalo dobacivanje poslanika Nebojše Bakareca – „ubijaš penzionere u Aranđelovcu“? Ko je za to odgovoran i da li će snositi neke posledice? Kako, gospodine Orliću, mislite da zavedete red u skupštinskoj sali kada uporno ne postupate po skupštinskom Poslovniku, ne reagujete na uvrede, proboj vulgarnosti i primitivizma od strane vladajuće većine dok se ide i korak dalje, sada očigledno, i sa falsifikovanjem transkripta?

Postavljam pitanje ministru prosvete – da li će Ministarstvo prosvete razmotriti i preispitati slučaj profesorske sociologije iz Zrenjaninske gimnazije Senke Jankov protiv koje je pokrenut proces suspenzije, očigledno po političkoj liniji, zbog poziva koji je uputila svojim đacima za učešće na mirnim građanskim protestima „Srbija protiv nasilja“? Zahtevam da se Ministarstvo hitno oglasi povodom ovog slučaja i obustavi ovaj sraman proces političkog progona koji očigledno za cilj ima da se ućutkaju prosvetni radnici.

Postavljam pitanje ministarki kulture – da li će Ministarstvo kulture konačno reagovati i zaštititi glumce izložene bezočnim napadima po političkoj liniji zbog podrške građanskim protestima „Srbija protiv nasilja“? Da li će ministarka Maja Gojković i sama simbolično stati uz glumce i prijaviti se na spisak za odstrel, dajući vlastitim primerom tako šansu da ovo društvo konačno izađe iz začaranog kruga agresije? Osim toga, da li znate ko je odgovoran za iznošenje podataka u javnost o zaradama glumaca i da li ćete osuditi taj postupak?

Na kraju postavljam pitanje premijerki Ani Brnabić i Vladi Republike Srbije – kada će u Zrenjaninu biti uspostavljeno snabdevanje prečišćenom čistom vodom, pitkom vodom i da li će iko odgovarati za nerealizovane ugovore i propale investicije grada Zrenjanina u vidu subvencije u fabriku vode, počev od 2012. godine do danas, s obzirom na neprocenjivu decenijsku štetu po zdravlje koje trpe građani Zrenjanina? Da li iko pomišlja na štetu koju su građani Zrenjanina imali po zdravlje usled dvodecenijskog nedostatka čiste pijaće vode i upotrebe ovakve vode sa prekomernom količinom arsena, čak 10 puta većom od dozvoljene, za higijenu i za pripremu obroka? Građani Zrenjanina su samo u proteklih 10 godina oštećeni minimalno za 143 miliona evra.

Ovaj slučaj, osim toga, ima i vrlo verovatne, dugoročne korupcijske implikacije i kršenje zakona još od raspisivanja tendera za fabriku vode. Svi rokovi su odavno probijeni, pak i ovaj poslednji prema kojem je u prvom kvartalu ove godine trebala da potekne ispravna tehnička voda sa zrenjaninskih slavina, što se nije dogodilo, a fabrike još uvek nema, a pri tome su dva čoveka zadobila teške telesne povrede u eksploziji u fabrici vode decembra 2020. godine i danas su socijalni slučajevi, a obraćali su se čelnicima grada za pomoć bezuspešno.

Epilog je taj da Zrenjaninci 19 godina žive bez čiste pijaće vode. Voda ima prekomernu količinu arsena, čak 10 puta veću od dozvoljene. Ovo je pitanje posebno važno i aktuelno, s obzirom da je 6. jula prošle godine u Vladi Republike Srbije u prisustvu premijerke Ane Brnabić, dakle, uz garanciju Vlade, potpisan Ugovor o realizaciji projekta prečišćavanja vode za piće u Zrenjaninu. Reč je o koncesiji na 25 godina između grada Zrenjanina i JKP „Vodovod i kanalizacija Zrenjanin“ i kompanije „Metito“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Zahvaljujem se.

Četvrta sednica Drugog redovnog zasedanja , 22.12.2022.

Poštovani građani, postaviću dva poslanička pitanja od većeg značaja za građane Novog Sada, na koja čekam odgovor punih mesec dana.

Pitanje ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, da li će Ministarstvo preispitati gradnju dve podzemne garaže u centru Novog Sada, koje su dovele u opasnost Tanurdžićevu palatu i kompleks Banovine, sprečiti njihovo propadanje i utvrditi odgovornost za do sada nastalu štetu na ovim objektima?

Početkom novembra je građevinska inspekcija privremeno zabranila korišćenje dela zgrade Skupštine Vojvodine, zbog nastale štete usled izvođenja građevinskih radova na izgradnji podzemne garaže u njenoj neposrednoj blizini na rastojanju manjem od tri metra. Ovako izgleda to gradilište. Vidite, tik pored zgrade kompleksa Banovine i zgrade Skupštine Vojvodine. Ta zgrada je iz 1939. godine i pod zaštitom je, a ovo je Tanurdžićeva palata, pored drugog gradilišta, koja se nalazi takođe tik uz gradilište. Ona je iz 1934. godine. Takođe je od izuzetnog kulturnog i istorijskog značaja. Ovo su oštećenja unutar Skupštine Vojvodine.

Za sudbinu ovog objekta zainteresovana je novosadska javnost, građanski aktivisti opozicione stranke, ali i različita udruženja poput Udruženja arhitekata Novog Sada i Udruženja društva konzervatora Srbije.

Treba napomenuti da je u odluci o utvrđivanju kompleksa Banovine za spomenik kulture navedeno da izgradnja novih objekata, zemljanih i drugih radova, mora biti zabranjena ukoliko će ugroziti ovaj spomenik kulture. A prema potrebnim zahtevima za projekat pored građevinske dozvole, gradu Novom Sadu, koncesionar koji izvodi radove, koji je projektovao, ali će kasnije i upravljati ovim garažama, to je koncesionar javne garaže, trebalo je da dostavi građevinsku dozvolu, što jeste učinio, ali i niz pratećih elaborata projekata, analiza, provera, što je samo delimično učinjeno. Primetno je da, recimo, nedostaje elaborat o zaštiti susednih objekata spomenika kulture.

Osim ovog objekta, ima indicija da je oštećena i gimnazija u neposrednoj blizini, s druge strane gradilišta, to je Isidora Sekulić, a strahujemo i za Tanurdžićevu palatu, gde se već početkom radova, znači, na drugom gradilištu dogodile su se dve havarije, kada je deo Novog Sada u centru ostao bez struje i vode u dva navrata.

Na ovom slučaju se prelama, u stvari, jedno bolno urušavanje društvenog senzibiliteta za odgovornost. I kao da niko nije odgovoran ni u političkom, ni u pravnom, niti u moralnom smislu, taman da nekom padne na pamet i da podnese ostavku zbog osećaja krivice. Dakle, niko nije kriv i niko nije odgovoran za ovakvo stanje.

Drugo pitanje upućujem ministarki kulture – da li će Ministarstvo kulture zaštiti antifašističku tradiciju Novog Sada obustavljanjem podizanja Spomenika nevinim žrtvama od 1944-1945. godine u Novom Sadu i preispitivanjem sporne dokumentacije priložene od strane predlagača inicijative SVM, na osnovu koje Skupština grada Novog Sada 2018. godine donela odluku o podizanju ovog spomenika?

Dakle, o ovome se dosta razgovaralo i u samoj Skupštini. Bilo je uzavrelih diskusija. Ono što želim da kažem, da je ovaj spomenik zaista neophodan našem gradu Novom Sadu. Neophodan je iz više razloga, i zbog interkulturalnog karaktera i daljeg napretka grada, ali i zbog ispravljanja bolne istorijske nepravde odavanja pošte stradalnicima sa kraja Drugog svetskog rata, ali se to čini na jedan potpuno pogrešan način.

Šta je suština problema i zašto se javnost toliko uzburkala u Novom Sadu? Gradska vlast uopšte nije reagovala povodom toga. Problem se može svesti na pitanje spornog spiska koji je priložen uz podnošenje inicijative u Skupštini grada. On nije bio pripremljen za potrebe podizanja spomenika. To nije bio spisak nevinih žrtava, nego je priložen spisak koji je pripremila komisija za tajne grobnice. Ta komisija je opet imala za zadatak da identifikuje sva lica koja su bila sahranjena u tajnim grobnicama. Tu su se većinski nalazili, u velikoj većini zaista nevine žrtve stradale, međutim, i nekolicina dokazanih pravosnažno osuđenih zločinaca iz novosadske racije, saradnika okupatora i tu se događa zapravo ovakvim podnošenjem spiska jedna zloupotreba tog spiska.

Ono što želim da kažem da je ovaj problem moguće rešiti i predlažem u interesu svih građana Novog Sada da se sačini jedan novi spisak, spisak nevinih žrtava u Novom Sadu. Hvala.

Whoops, looks like something went wrong.