Zahvaljujem se.

Poštovani građani, mora se upristojiti medijska scena Srbije, posebno zarad nastanka Srbije bez nasilja. Zbog tražim nulti nivo tolerancije na kršenje profesionalnih i etičkih standarda u sferi medija.

Ministar Jovanović je rekao – ovo je progresivan, revolucionaran zakon imajući u vidu da je ovo šesta zemlja koja uvodi samoregulatorno telo u svoja zakonska rešenja. Nije to baš tako. Toliko hvaljeno uvođenje Saveta za štampu u medijski zakon ima ipak krajnje ograničen domet. Puna nadležnost Saveta za štampu koja su izborila u javnoj raspravi i u naknadnim razgovorima novinarska udruženja ima smisla samo ukoliko nije fiktivna, a fiktivna je zbog diskrecionog prava Konkursne komisije da javna sredstva odobri i onim medijima koja krše profesionalne i etičke standarde, a stvarna nadležnost zahteva da mediji sa izrečenom merom u godini koja dolazi kao konkursna godina budu diskvalifikovani u dodeli javnih sredstava, što se upravo traži ovim amandmanom, a ne da Konkursna komisija procenjuje težinu, broj mera i ponašanje nakon izrečene mere.

Da vidite kako će se samo govor mržnje povući iz javnog diskursa i iz medija kada javna sredstva prestanu da budu dostupna onim medijima koji uporno krše profesionalne i etičke standarde i to na nultom nivou tolerancije. Hvala.

Poštovani građani, ponovo u ime poslaničke grupe Pravac Evropa i Stranke slobode i pravde zahtevam od ministra Jovanovića i Vlade Republike Srbije hitno povlačenje medijskih zakona iz zakonske procedure, kao što sam to učinila juče na sednici Odbora kulture i informisanja kada smo prekidali sednicu zbog odgovora Vlade u trajanju od 45 minuta. Ovi medijski zakoni ne smeju biti predmet skupštinske rasprave sve do izbora novog profesionalnog sastava REM-a i do dodele pete frekvencije.

Podsećam da su i međunarodni faktori nezadovoljni ovim rešenjima, ali i novinarska udruženja o koji govorite da su se saglasila, pa samo pre nekoliko dana predsednik NUNS-a je rekao da su ovo „Telekom“ zakoni. Dakle, nedopustiv je povratak državnog vlasništva nad medijima, što se naravno odnosi na „Telekom“, a po sredi su članovi ovog zakona 39. i 41. koji to uređuje i dovešće do uništavanja svakog traga medijskog pluralizma.

Konkretno, ovaj amandman koji sada branimo omogućava „Telekomu“ da bude izvođač medija. Ne pomaže ni malopre obrazložen amandman kolege Nebojše Bakareca koji je podržala Vlada, jer on treba da izvede samo lažnu legitimizaciju pred EU, da prikaže da su ovi zakoni u skladu sa pravilima EU. Raspada se naprednjački privid, pokušaj lažnog ograničavanja „Telekoma“. Da li zaista neko misli da će državna Komisija za kontrolu državne pomoći, koja je pod kontrolom naprednjačke vlasti, ikada reći da je „Telekom“ korisnik državne pomoći. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.

Poštovani građani, kao prosvetni radnik, želim da kažem da raspravu o izboru prof. dr Slavice Đukić Dejanović za novog ministra prosvete, prema mišljenju Stranke slobode i pravde i poslaničke grupe Pravac Evropa, treba usmeriti sa strogo kadrovskog pitanja kako je tome prvobitno pristupila premijerka koja je predlagač gospođa Ana Brnabić, te kasnije smo čuli nešto više na ovu temu, na goruće probleme našeg obrazovnog sistema i potrebu da se ministarstvo na čelu sa novom ministarkom suoči i uhvati u koštac sa njima.

Kao prvo, u aktuelnoj situaciji kada nam nova školska godina, takoreći, kuca na vrata, svega 40 dana je do početka nove školske godine, postavlja se pitanje šta je Ministarstvo prosvete učinilo do sada i šta namerava da učini u narednom periodu da obezbedi regularne uslove za otpočinjanje nove školske godine i da osigura bezbednost naših učenika, posebno kada imamo u vidu da je prethodna školska godina okončana na prečac, ranije, suprotno planu u školskom kalendaru, nakon tragedije u OŠ „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu i možemo slobodno reći talasa nasilja i panike koji se potom proširio školskim sredinama.

Ovo su veoma važne i aktuelne kontroverze, a dugoročno gledano postavlja se pitanje – da li nova ministarka u sklopu postojeće Vlade ima kapacitet da značajnije podigne plate prosvetnim radnicima, zatim da zaštiti školstvo od pogubnom političkog uticaja, posebno na zapošljavanje, da smanji školska odeljenja na 20 do 25 učenika i da pokrene i izvede neophodnu prosvetnu reformu.

Zašto je to bitno? Zato što moramo osigurati da se ovako nešto, kao ove dve tragedije, nikada ne dogodi, da izađemo iz kruga nasilja, a za to je potrebno imati i izložiti već oformljenu viziju, a o čemu nismo čuli ništa, osim onih 10 tačaka o kojima je premijerka govorila.

U pitanju je prvo humanizacija društva u duhu evropske tradicije koju treba sprovesti, koja se temeljno odvija, naravno, kroz obrazovni sistem, na bazi svestranog razvoja ličnosti dece i mladih, a posebno razvoja kritičkog mišljenja i interkulturalnosti. Ovo podizanje kulturnog i obrazovnog nivoa našeg stanovništva treba da počiva na uvođenju obaveznog srednjoškolskog obrazovanja i posebno kontinuiranog negovanja brige o talentima. Zatim, podizanje ugleda i dostojanstva prosvetnih radnika koji taj proces treba da izvedu kroz transparentne kriterijume pri zapošljavanju, oslanjene na znanja i postignuća, odnosno na studijske proseke, smanjenje norme neposrednog rada, plaćeni prekovremeni rad i rad u organima upravljanja, potpuniju zaštitu od nasilja i sistemski organizovano uvođenje prosvetnih radnika u nastavu, odnosno pripravnika.

Jako važno je ispravljanje dugogodišnje nepravde učinjene prosvetnim radnicima zaposlenima u obrazovnim ustanovama, koji su zaposleni bili na određeno vreme u toku gotovo desetogodišnje zabrane zapošljavanja, njihovim momentalnim prevođenjem u zaposlene na neodređeno i treba omogućiti svima koji nisu blagovremeno bili prijavljeni za pripravnike i rade bez licence da budu prijavljeni odmah.

Važno je zatim, zaštita neposrednog tipa nastave radi očuvanja kvaliteta nastavnog procesa i postignuća učenika, što je narušeno od perioda korone. Učvršćivanje vrednosnog sistema društva treba obezbediti razuđenijom klasifikacijom, zakonskom disciplinskih povreda učenika i radnih povreda prosvetnih radnika i njihovim nezastarevanjem u najtežim slučajevima.

Suočeni sa najnovijim značajnim prilivom stranaca, značajno je razviti sistemsko rešenje za uvođenje dece bez znanja srpskog jezika u naš obrazovni sistem, obavezom pohađanja jednogodišnjeg kursa i polaganja ispita iz srpskog jezika.

Da li neko u ovoj zemlji misli da je aktuelna vlast kadra za ovakve promene, za vraćanje poverenja u naše obrazovanje, za promene koje nisu bazirane u represiji?

Sve ovo sadržano je u zakonskom predlogu krovnog zakona o obrazovanju SSP i poslaničke grupe „Pravac-Ujedinjen“ koji je založen u skupštinsku proceduru sredinom aprila. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.

Poštovani građani, postavljam pitanje predsedniku Narodne skupštine, gospodinu Vladimiru Orliću – kako objašnjavate falsifikovanje stenografskih beleški skupštinske sednice od četvrtka 22. juna u koje sam lično imala uvid tog dana, posredstvom kolege Miše Gavrilovića koji ih je zatražio odmah, što je utvrđeno 27. juna, a iz kojih je nestalo dobacivanje poslanika Nebojše Bakareca – „ubijaš penzionere u Aranđelovcu“? Ko je za to odgovoran i da li će snositi neke posledice? Kako, gospodine Orliću, mislite da zavedete red u skupštinskoj sali kada uporno ne postupate po skupštinskom Poslovniku, ne reagujete na uvrede, proboj vulgarnosti i primitivizma od strane vladajuće većine dok se ide i korak dalje, sada očigledno, i sa falsifikovanjem transkripta?

Postavljam pitanje ministru prosvete – da li će Ministarstvo prosvete razmotriti i preispitati slučaj profesorske sociologije iz Zrenjaninske gimnazije Senke Jankov protiv koje je pokrenut proces suspenzije, očigledno po političkoj liniji, zbog poziva koji je uputila svojim đacima za učešće na mirnim građanskim protestima „Srbija protiv nasilja“? Zahtevam da se Ministarstvo hitno oglasi povodom ovog slučaja i obustavi ovaj sraman proces političkog progona koji očigledno za cilj ima da se ućutkaju prosvetni radnici.

Postavljam pitanje ministarki kulture – da li će Ministarstvo kulture konačno reagovati i zaštititi glumce izložene bezočnim napadima po političkoj liniji zbog podrške građanskim protestima „Srbija protiv nasilja“? Da li će ministarka Maja Gojković i sama simbolično stati uz glumce i prijaviti se na spisak za odstrel, dajući vlastitim primerom tako šansu da ovo društvo konačno izađe iz začaranog kruga agresije? Osim toga, da li znate ko je odgovoran za iznošenje podataka u javnost o zaradama glumaca i da li ćete osuditi taj postupak?

Na kraju postavljam pitanje premijerki Ani Brnabić i Vladi Republike Srbije – kada će u Zrenjaninu biti uspostavljeno snabdevanje prečišćenom čistom vodom, pitkom vodom i da li će iko odgovarati za nerealizovane ugovore i propale investicije grada Zrenjanina u vidu subvencije u fabriku vode, počev od 2012. godine do danas, s obzirom na neprocenjivu decenijsku štetu po zdravlje koje trpe građani Zrenjanina? Da li iko pomišlja na štetu koju su građani Zrenjanina imali po zdravlje usled dvodecenijskog nedostatka čiste pijaće vode i upotrebe ovakve vode sa prekomernom količinom arsena, čak 10 puta većom od dozvoljene, za higijenu i za pripremu obroka? Građani Zrenjanina su samo u proteklih 10 godina oštećeni minimalno za 143 miliona evra.

Ovaj slučaj, osim toga, ima i vrlo verovatne, dugoročne korupcijske implikacije i kršenje zakona još od raspisivanja tendera za fabriku vode. Svi rokovi su odavno probijeni, pak i ovaj poslednji prema kojem je u prvom kvartalu ove godine trebala da potekne ispravna tehnička voda sa zrenjaninskih slavina, što se nije dogodilo, a fabrike još uvek nema, a pri tome su dva čoveka zadobila teške telesne povrede u eksploziji u fabrici vode decembra 2020. godine i danas su socijalni slučajevi, a obraćali su se čelnicima grada za pomoć bezuspešno.

Epilog je taj da Zrenjaninci 19 godina žive bez čiste pijaće vode. Voda ima prekomernu količinu arsena, čak 10 puta veću od dozvoljene. Ovo je pitanje posebno važno i aktuelno, s obzirom da je 6. jula prošle godine u Vladi Republike Srbije u prisustvu premijerke Ane Brnabić, dakle, uz garanciju Vlade, potpisan Ugovor o realizaciji projekta prečišćavanja vode za piće u Zrenjaninu. Reč je o koncesiji na 25 godina između grada Zrenjanina i JKP „Vodovod i kanalizacija Zrenjanin“ i kompanije „Metito“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Zahvaljujem se.

Poštovani građani, kako je REM odgovorio na opozicioni zahtev poslanika za ostavkom, odnosno smenom članova Saveta REM-a, za oduzimanje nacionalnih frekvencija „Pinku“ i „Hepiju“ i zabranom rijaliti programa, a što su građani podržali svojim dolaskom na masovne i dostojanstvene proteste „Srbija protiv nasilja“? Odgovorio je nedostojnim i nesavesnim Izveštajem koji danas razmatramo i skandaloznom odlukom o dodeli dozvole za rad „Insajder timu“, izdavaču prorežimskog tabloida „Informer“. Pri tome je „Informer“ značajno budžetski finansiran, a krši novinarski kodeks čak 512 puta u drugoj polovini prošle godine, prema monitoringu Saveta za štampu.

Razmatranim Izveštajem relativizuje se problem nasilje, održava se status kvo i direktno se krši Zakon o elektronskim medijima u čl. 5, 47, 50, 51. i 54. On je strogo formalan i ne zalazi u neophodnu analizu programskog sadržaja „Pinka“ i „Hepija i zato ne daje uvid u spornu zastupljenost govora mržnje i podsticanja nasilja na njima.

Otvoreno se zalažući za ove televizije Savet REM-a je potvrdio da je u službi vladajućeg režima, da nema, prema tome, legitimitet da donosi odluke i rukovodi radom regulatornog tela koje bi trebalo da bude samostalno i nezavisno. Imamo REM, dakle, koje ne doprinosi očuvanju, zaštiti i razvoju slobode mišljenja i izražavanja, ne štiti poštovanje ljudskih prava, u prvom redu dostojanstva ličnosti, i ne suprotstavlja se različitim oblicima diskriminacije i nasilja.

Treba imati u vidu da su brojna medijska i novinarska udruženja zatražila pokretanje postupka za razrešenje članova Saveta REM-a zbog dugogodišnje aktivnosti suprotne Zakonu o elektronskim medijima. Zbog toga je krajnje vreme za razrešenje članova Saveta REM-a.

Kao prosvetni radnik ispred Stranke slobode i pravde, poslaničke grupe Ujedinjeni, želim da kažem da je potrebna proaktivna državna politika na humanističkim osnovama u sferama obrazovanja, kulture i informisanja koja će nas voditi ka društvu bez nasilja i govora mržnje. U tom smislu predlažem podizanje kulturnog i obrazovnog nivoa našeg stanovništva uz okretanje svestranom razvoju ličnosti deteta, što je u središtu predloženog zakonskog rešenja od strane moje poslaničke grupe, založen u skupštinsku proceduru pre nekih mesec dana. Dakle, reč je o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja.

Predlažem povratak ugleda brojnim urušenim profesijama u našoj zemlji, kao što su profesije – nastavnika, lekara, novinara, umetnika i radnika u kulturi. Uz to predlažem i značajnije ulaganje države u područja obrazovanja, kulture, sporta, socijalne zaštite, zdravstva. Predlagala sam svojevremeno osnivanje kulturne stanice za mlade koja bi po ugledu na Naučnu stanicu Petnica negovala naše mlade naraštaje u pravcu buduće profesije u ovim oblastima, što bi obezbedilo kontinuitet razvoja naše kulture.

Smatram da bi centralna tema države trebala da bude briga o čoveku, umesto jednostrane zanetosti materijalnim razvojem društva, kulama i gradovima na vodi, drumovima, železnicama i mostovima. Dakle, ulaganje u nastanak društva, šansa za naše građane.

Naposletku, predlažem, naravno, negovanje kulture dijaloga u javnom prostoru koja nam i te kako nedostaje, kojoj će biti stran jezik mržnje i u kojoj će postojati odgovornost za javnu reč.

Međutim, preovlađujući odgovor države na aktuelnu krizu je bio represivan, a ne humanizujući. O tome svedoči i Izveštaj sa kojim je Vlada došla na prethodnu sednicu. Reč je o bezbednosnom izveštaju, a o tome govore i one mere koje smo čuli od strane Vlade da će biti preduzete u narednom periodu. Dakle, mi gubimo nevine mlade ljudske živote u stanju opšteg društvenog rasela, izuzetno visokog nivoa agresije u javnom prostoru, političkog progona protivnika i neistomišljenika ovog režima i uz nesposobnost vlasti da se nosi sa posledicama vlastite politike i uskogrudosti. Dostigli smo tako kulminacionu tačku nasilja. Gotovo da je čovek čoveku postao vuk, a ne brat. Ovo ludilo naprosto mora da stane.

Neophodno je da se uspostave delotvorni, ne represivni principi zaštite društva od nasilja. Upravo to je suština zahteva mirnih, ponavljam, dostojanstvenih protesta „Srbija protiv nasilja“, ali i izvrsnih predloga učenika Prve beogradske gimnazije i zahteva Društva za srpski jezik i književnost iznetih unutar inicijative za očuvanje, odnosno zaštitu obrazovnog sistema od daljeg urušavanja, a koja je ušla u skupštinsku proceduru sa preko 100 hiljada potpisa. Dakle, mi živimo u senci strašne tragedije i živećemo još dugo u toj senci, ali naši građani više ne žele da žive u šarenoj laži ovog režima i ne žele mirno da sede i samo posmatraju kako propadaju naše društvo i država. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.

Kolege narodni poslanici koji sa mnom učestvuju u radu Odbora za kulturu i informisanje dobro znaju da sam od prve sednice insistirala na osudi i govoru mržnje, u svakom slučaju na doslednosti u postupanju osudi nasilja, tako da ova vrsta replike mislim da je potpuno neosnovana od strane kolege Bakareca.

Druga stvar, meni koja se ne koristim uvredljivim govorom ni u privatnom ni u javnom životu i priliči da pozivam i u svojstvu mi je da pozivam na tu vrstu osude koja jeste značajna. Značajna je zato što daje određeni kontinuitet u razvoju kulture dijaloga.

Postavlja se pitanje kako ko za sebe može da kaže i šta može da kaže, kako postupa i na osnovu čega traži od drugih onda takvo ponašanje, odnosno osudu nasilja i posebno govora mržnje? Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se, poštovani predsedniče.

Reagujem povodom člana 107. stav 1, reč je o dostojanstvu Narodne skupštine i reagujem povodom dovođenja u pitanje ugleda dosadašnjeg predsednika Odbora za kulturu i informisanje.

Ovde je spomenut detalj sa sednice koja je održana 3. oktobra. Verujem da ste i vi morali da znate da ta sednica zapravo nije održana, odnosno da je dnevni red pao, kada je trebalo da se raspravlja o „Informeru“ i još drugim srodnim tačkama koje se tiču situacije u našem području informisanja.

Smatram da ste u tom smislu trebali da reagujete, jer je reč o neistini koja je ovde izrečena.

Zahvaljujem se.

Zahvaljujem se.

Poštovani građani, dame i gospodo, na ovoj sednici imamo priliku da vidimo kako je set pravosudnih zakona po milioniti put poslužio aktuelnoj vlasti da održi privid demokratskog uređenja naše zemlje.

Samo još jedna predstava, da nije tako, ovi zakoni, između ostalog, zakonski predlozi, ne bi ušli u skupštinsku proceduru svega 36 sati nakon završetka održanih javnih rasprava.

Dakle, Vlada Srbije nije ni uzela u razmatranje predloge i sugestije pristigle, prigovore iz ove javne rasprave, baš kao što uhodano i po difoltu odbacuje amandmane opozicionih poslanika u ovom sazivu.

Stvari dobijaju na dramatičnosti kada se uzme u obzir da su upravo ovi zakoni, zajedno sa prethodno izvedenim Ustavnim promenama, trebali da utemelje nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva, što je jedan od osnovnih principa demokratske pravne države. Pa, kako je onda moguće da se potpuno izuzme mišljenje struke?

Jedan od važnijih zaključaka Udruženje sudija i tužilaca Srbije jeste da ovi zakonski predlozi stoje znatno ispod evropskih standarda, da će, suprotno nameri, ugroziti nezavisnost sudstva i samostalnost tužilaštva i da ne štite ugled i dostojanstvo profesije.

Društveni dijalog ispunjava svoju svrhu onda kada u svom rezultatu razvija kvalitativni pomak u odnosu na razmatranu materiju. To nije mesto za upoznavanje i razmenu stavova. Transparentnost u radu podrazumeva uvođenje javnosti u smislu osvetljavanja, ali i rešavanja problematičnih mesta.

Reći ću još nešto o pravnoj državi. U pojmu pravne države javlja se suprostavljenost u odnosu na apsolutizam, autoritarnu i totalitarnu vlast. Ona zapravo najviše odgovara tipu umerene države gde se sve vlast ograničava, što u našem slučaju nije reč.

Ovaj amandman koji branim govori o budžetskoj samostalnosti javnog tužilaštva u odnosu na izvršnu zakonodavnu vlast. Zašto je sve samo puka farsa? Zašto se zadržavamo samo na formi koja se odrodila od sadržine? Mi živimo stvarno strogo formalnog shvatanja pravne države koja je sasvim nezainteresovana za političku strukturu države.

Zahvaljujem se.

Poštovani građani, dame i gospodo, treba imati drskosti pa u vreme potpunog rastrojstva sfere informisanja kada je javni servis sasvim otuđen od svojih građana, kada nivo medijskih sloboda u našoj zemlji je na najnižim granama, što potkrepljuje izveštaji i zaključci Evropske komisije o stanju medija u našoj zemlji, dva zakona koja treba da finansijski konsoliduju i stabilizuju javni medijski servis u godini koja će verovatno biti izborna, oba zakonska predloga u svom središtu, u obrazloženju razloga donošenja ističu potpor u funkciji ostvarivanja javnog interesa, a upravo to je ono najproblematičnije u radu javnog medijskog servisa. Tu niti ima uređivačke, niti institucionalne nezavisnosti i autonomije. Samo gola dirigentska palica režima koja selektivno bira teme i događaje o kojima će se izveštavati čuvajući javni medijski servis i njegov prostor samo za miljenike vlasti.

To je jednostrano režimski dirigovano izveštavanje koje je krajnje pristrasno.

Ironična banalnost Predloga zakona o taksama za javni medijski servis sadržana je u tome što se naši građani primoravaju na plaćanje takse za javni medijski servis time što je ona vezana uz naplatu računa za električnu energiju.

Sasvim je jasno i značajno kako se to izvodi zakonski da je protivno volji građana naše zemlje. Prema tome, ovo je duboko represivni zakon.

Na kraju, dakle, sve snažniji stisak režimskih kandži demonstrira i Predlog izmene Zakona o državnim službenicima, a kulminira u najnovijem Nacrtu o zakonu o unutrašnjim poslovima.

Dakle, mi se zaista nalazimo na pragu jedne otvorene brutalne diktature. Zahvaljujem se.

Poštovani građani, postaviću dva poslanička pitanja od većeg značaja za građane Novog Sada, na koja čekam odgovor punih mesec dana.

Pitanje ministru građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, da li će Ministarstvo preispitati gradnju dve podzemne garaže u centru Novog Sada, koje su dovele u opasnost Tanurdžićevu palatu i kompleks Banovine, sprečiti njihovo propadanje i utvrditi odgovornost za do sada nastalu štetu na ovim objektima?

Početkom novembra je građevinska inspekcija privremeno zabranila korišćenje dela zgrade Skupštine Vojvodine, zbog nastale štete usled izvođenja građevinskih radova na izgradnji podzemne garaže u njenoj neposrednoj blizini na rastojanju manjem od tri metra. Ovako izgleda to gradilište. Vidite, tik pored zgrade kompleksa Banovine i zgrade Skupštine Vojvodine. Ta zgrada je iz 1939. godine i pod zaštitom je, a ovo je Tanurdžićeva palata, pored drugog gradilišta, koja se nalazi takođe tik uz gradilište. Ona je iz 1934. godine. Takođe je od izuzetnog kulturnog i istorijskog značaja. Ovo su oštećenja unutar Skupštine Vojvodine.

Za sudbinu ovog objekta zainteresovana je novosadska javnost, građanski aktivisti opozicione stranke, ali i različita udruženja poput Udruženja arhitekata Novog Sada i Udruženja društva konzervatora Srbije.

Treba napomenuti da je u odluci o utvrđivanju kompleksa Banovine za spomenik kulture navedeno da izgradnja novih objekata, zemljanih i drugih radova, mora biti zabranjena ukoliko će ugroziti ovaj spomenik kulture. A prema potrebnim zahtevima za projekat pored građevinske dozvole, gradu Novom Sadu, koncesionar koji izvodi radove, koji je projektovao, ali će kasnije i upravljati ovim garažama, to je koncesionar javne garaže, trebalo je da dostavi građevinsku dozvolu, što jeste učinio, ali i niz pratećih elaborata projekata, analiza, provera, što je samo delimično učinjeno. Primetno je da, recimo, nedostaje elaborat o zaštiti susednih objekata spomenika kulture.

Osim ovog objekta, ima indicija da je oštećena i gimnazija u neposrednoj blizini, s druge strane gradilišta, to je Isidora Sekulić, a strahujemo i za Tanurdžićevu palatu, gde se već početkom radova, znači, na drugom gradilištu dogodile su se dve havarije, kada je deo Novog Sada u centru ostao bez struje i vode u dva navrata.

Na ovom slučaju se prelama, u stvari, jedno bolno urušavanje društvenog senzibiliteta za odgovornost. I kao da niko nije odgovoran ni u političkom, ni u pravnom, niti u moralnom smislu, taman da nekom padne na pamet i da podnese ostavku zbog osećaja krivice. Dakle, niko nije kriv i niko nije odgovoran za ovakvo stanje.

Drugo pitanje upućujem ministarki kulture – da li će Ministarstvo kulture zaštiti antifašističku tradiciju Novog Sada obustavljanjem podizanja Spomenika nevinim žrtvama od 1944-1945. godine u Novom Sadu i preispitivanjem sporne dokumentacije priložene od strane predlagača inicijative SVM, na osnovu koje Skupština grada Novog Sada 2018. godine donela odluku o podizanju ovog spomenika?

Dakle, o ovome se dosta razgovaralo i u samoj Skupštini. Bilo je uzavrelih diskusija. Ono što želim da kažem, da je ovaj spomenik zaista neophodan našem gradu Novom Sadu. Neophodan je iz više razloga, i zbog interkulturalnog karaktera i daljeg napretka grada, ali i zbog ispravljanja bolne istorijske nepravde odavanja pošte stradalnicima sa kraja Drugog svetskog rata, ali se to čini na jedan potpuno pogrešan način.

Šta je suština problema i zašto se javnost toliko uzburkala u Novom Sadu? Gradska vlast uopšte nije reagovala povodom toga. Problem se može svesti na pitanje spornog spiska koji je priložen uz podnošenje inicijative u Skupštini grada. On nije bio pripremljen za potrebe podizanja spomenika. To nije bio spisak nevinih žrtava, nego je priložen spisak koji je pripremila komisija za tajne grobnice. Ta komisija je opet imala za zadatak da identifikuje sva lica koja su bila sahranjena u tajnim grobnicama. Tu su se većinski nalazili, u velikoj većini zaista nevine žrtve stradale, međutim, i nekolicina dokazanih pravosnažno osuđenih zločinaca iz novosadske racije, saradnika okupatora i tu se događa zapravo ovakvim podnošenjem spiska jedna zloupotreba tog spiska.

Ono što želim da kažem da je ovaj problem moguće rešiti i predlažem u interesu svih građana Novog Sada da se sačini jedan novi spisak, spisak nevinih žrtava u Novom Sadu. Hvala.

Zahvaljujem se.

Poštovani građani, dame i gospodo, urušavanje našeg obrazovno-vaspitnog sistema i nipodaštavanje kulture, na šta smo toliko ukazivali ispred Stranke slobode i pravde, uzeli su svoj danak u eskalaciji vršnjačkog nasilja i nasilja nad profesorima, izvodeći na ulice naših gradova na hiljade i hiljade prosvetnih radnika nezadovoljnim stanjem u prosveti, koje je toliko dugo zapostavljena.

To nalaže daleko značajnije ulaganje u obrazovni državni sistem, u plate naših prosvetnih radnika, naših učitelja, vaspitača, nastavnika, vannastavnog osoblja. Plate naših prosvetnih radnika su najniže u javnom sektoru i takve će ostati i nakon uvećanja od 12,5% koje je projektovano ovim budžetom. Naime, 9,3% su niže plate prosvetnih radnika od prosečne republičke plate u Republici Srbiji. To je nepodnošljivo.

Moguće je naći sredstva za daleko veći budžet za Ministarstvo prosvete. Mi smo predložili kroz zakon o porezu na ekstra dobit, ali moguće je i uspešnim restrukturiranjem ovog budžetskog rešenja. Moguće je čak duplo više sredstava izdvojiti, što bi omogućilo i dostojanstven život našim prosvetnim radnicima, podizanje ugleda njihove profesije, ali i obezbeđivanje besplatnih udžbenika i besplatnog obroka za sve naše učenike osnovnih škola, što bi bila izuzetna socijalna mera, složićete se, u ovim uslovima galopirajućeg nepodnošljivog siromaštva.

Čak 400 hiljada naših radnika radi za minimalac. Zbog toga je bitno obezbediti relativno uravnotežene uslove školovanja za svu našu decu. Ali, to bi omogućilo i obezbeđivanje nastavne opreme i ulaganje u kompjuterske učionice i prilično zaostale kompjutere, čak i po 15 godina stare, i obnovu novim kompjuterima.

Naravno da to nije dovoljno da se podigne društveni status prosvetnih radnika, potrebna je i adekvatna zakonodavna inicijativa i mi ćemo u narednom periodu ispred naše poslaničke grupe predlagati zakone u oblasti obrazovanja, u korist podizanja ugleda prosvetnih radnika, ali i da bismo podigli kulturni i obrazovni nivo našeg stanovništva, da bismo takođe očuvali kvalitet nastave u Republici Srbiji i da bismo osnažili i uravnotežili vrednosni sistem našeg društva.

U eri megalomanskog ulaganja u kule i gradove na vodi, u drumove, stadione, pruge, u ono materijalno, predlažemo okretanje onom duhovnom čoveku, oplemenjivanju društva, umanjenju agresije u društvu, ulaganjem u obrazovanje i kulturu. Zahvaljujem se.

Poštovani građani, dame i gospodo, naša poslanička građanska i ljudska dužnost jeste da podržimo ovaj amandman. Naravno da treba podići zarade zdravstvenim radnicima, treba ih podići i prosvetnim radnicima, ne samo da im šaljemo čestitke za Dan prosvetnih radnika sa ovog mesta, nego i da rebalansom uočimo potrebu podizanja njihovih zarada.

Kada je reč o ovoj socijalnoj, izuzetnoj socijalnoj meri koju predlažemo, ona predstavlja vid dugoročnog i stabilnog rešavanja ekonomskog pritiska koji trpe naše porodice. U središtu pažnje ovde se nalazi težnja za egalitarnim društvom koje obezbeđuje jednake šanse za svu našu decu u njihovom razvoju. Isto tako, značajna pažnja se pridaje težnji za društvom strukturisanim na znanju i na postignuću građana.

Danas smo imali priliku da čujemo nešto o Platonu, utemeljitelju evropskog obrazovanja, koji je u 4. veku pre nove ere izneo evropski koncept obrazovanja utemeljenom u zajedničkom učešću u slobodnom obrazovanju i osnovao akademiju, školu prestižnu koja je potrajala hiljadu godina. Srž tog učenja jesu jednaki uslovi za razvoj obrazovanja sve dece bez razlike, bez obzira na pol, bez obzira na poreklo roditelja, bez obzira na bogatstvo i siromaštvo. Upravo to ova mera želi da potpomogne. Zahvaljujem se.

Poštovani građani, dame i gospodo, da li je zaista interes naše države, interes građana da se predloženim rebalansom za ovu godinu od svih resora sredstva umanje jedino za kulturu i to za 2,5%. Dakle, kola treba da se slome na kulturi? Herojski rušitelji mosta.

Sve je bitnije, a u Srbiji se tradicionalno za kulturu izdvaja manje od 1%, dok je evropski prosek, evropski standard 2,2% izdvajanja budžetskog za kulturu. Na najnižim granama smo i u regiji i valjda treba da budemo srećni kada se kulturi udeli 1%, što predstavlja preporučeni evropski minimum. To je ta čuvena inicijativa za kulturu, koja je čini ubogom kulturom.

Ovim amandmanom stranka „Slobode i pravde“ i poslanička grupa „Ujedinjeni“, predlažu izdvajanje rebalansom od 2% za kulturu, što bi ublažilo narušeno dostojanstvo ovoj toliko politički potcenjenoj oblasti.

U okviru toga, predlažemo naravno povećanje zarada, ali i osnivanje kulturne stanice za mlade po uzoru na istraživačku stanicu „Petnica“, gde bi se negovali naši mladi naraštaji po različitim umetničkim disciplinama i granama, što bi moglo da obezbedi kontinuitet razvoja naše kulture i jednu sistemsku brigu za mlade naraštaje. Zahvaljujem se.

Ne po amandmanu.

Zahvaljujem se.

Poštovani građani, dame i gospodo, šta nedostaje našoj prosveti? Šta će povratiti poverenje u naše obrazovanje, obnoviti poljuljani ugled našeg obrazovanja? Upravo to se nalazi u predlogu ovog amandmana Stranke slobode i pravde i poslaničke grupe Ujedinjeni. To su tri stvari.

Prvo to je posvećenost podizanju obrazovnog i kulturnog nivoa našeg stanovništva. Dva miliona naših stanovnika nema završenu srednju školu. Čak 800.000 bez završene osnovne škole. To su podaci koje iznosi Republički zavod za statistiku, u publikaciji iz 2017. godine, regioni u Republici Srbiji. To zahteva jednu ozbiljnu strategiju i posvećenost Ministarstvu prosvete unutar delokruga svoga rada.

Druga stvar koju predlažemo ovim amandmanom, jeste da se država ozbiljno pozabavi urušavanjem ugleda i dostojanstava prosvetnih radnika, zbog čega imamo neprekidne štrajkove prosvetnih radnika, ali i opadanje studijskih grupa na fakultetima koji pripremaju za nastavnički poziv.

Treća stvar koja je takođe značajna i koju nam nameće spoljno-politička situacija jeste priliv stranog stanovništva, a u tom smislu kada je obrazovanje u pitanju, uvođenje jedne strategija koja priprema decu i učenike bez znanja srpskog jezika za uvođenje u naš obrazovni sistem.

Ukratko, to predstavlja sadržaj ovog amandmana. Ono što ne predstavlja sadržaj ovog amandmana, a čemu bi se naši mladi verovatno najviše obradovali, za šta nažalost ranije Vlada nije ispojila kapacitet, pa ne očekujemo da bi to moglo da ima ni ova Vlada kontinuiteta, jeste provera visokoškolskih diploma, svih onih spornih diploma o kojima se u proteklih nekoliko godina u javnosti oštro govorilo i polemisalo. Zahvaljujem.