Poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, građani opštine Ćuprija su dobili više puta obećanje da će biti završen internistički blok u Opštoj bolnici, odnosno da će biti izgrađen. Prvo obećanje je bilo 2016. godine. Od tad do danas je prošlo punih sedam godina. Znači, prvo obećanje 2016. godine, drugo obećanje 2020. godine i citiraću predsednika Vučića: "Krenućemo već u roku od deset dana sa punom obnovom i ogromnim ulaganjima u bolnice u Vranju, Pirotu, Kikindi i Ćupriji. To su ta četiri nova važna mesta u kojima krećemo u izgradnju, obnovu ili renoviranje opštih bolnica". Kao što vidimo, proteklo je tri godine i još uvek nije počela rekonstrukcija odnosno izgradnja internističkog bloka ćuprijske bolnice.

Ovim putem postavljam pitanje za Ministarstvo zdravlja - kada će i da li će otpočeti izgradnja internističkog bloka Opšte bolnice u Ćupriji?

Ponavljam pitanje koje sam i prošlog puta postavio Ministarstvu zdravlja a nisam do danas dobio odgovor - da li će biti rekonstruisana odnosno da li će biti izvršena druga i treća faza opšte bolnice "Stefan Visoki" u Smederevskoj Palanci?

Drugo pitanje jeste pitanje za Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. U kampanji 2022. godine, podsetiću, kada su bili lokalni izbori u Smederevskoj Palanci, obećana je rekonstrukcija svih regionalnih puteva, Palanka- Azanja-Selevac, dužine 20 km, Selevac-Bačinac, dužine 4 km, Palanka-Krnjevo, dužine 13 km, Palanka-Mihajlovac, dužine 13 km, Palanka-Mala Plana, dužine 5 km, Palanka-Rača, dužine 7 km. Ovaj put danas ovako izgleda. Mogu slobodno da kažem da je to jedan od najgorih puteva koje sam ja prošao u poslednjih godinu dana. Da li Palančani i Račani zaslužuju da svakodnevno koriste ovakav put? Pozivam ministra Vesića da prođe ovim putem i da da nalog da se ovaj put pod hitno dovede u neko normalno stanje.

Postavljam takođe pitanje da li su predstavnici lokalne samouprave dali obećanje građanima na osnovu nekog dokumenta koje su dobili od resornog ministarstva i ako jesu, da mi se dostavi, a ako nisu, takođe da se dostavi informacija, pošto je obećanje bilo da će se uraditi 120 km regularnih puteva a kad saberemo sve ove puteve, vidimo da je 62 km puta, od čega je urađeno samo 20 km. Takođe pitam nadležno ministarstvo – da li su zaista u planu rekonstrukcije navedenih putnih pravaca?

Sledeće pitanje je takođe za Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, a tiče se luke u Smederevu. Stara luka u Smederevu je tik pored pešačke zone, kranovi su takođe iznad pešačke zone, pored dečjeg igrališta. Ta luka radi 24 sata dnevno i buka i prašina koje se šire samim centrom grada ugrožavaju kvalitet građana Smedereva.

Pored toga što ugrožava životnu sredinu, takođe je i veoma opasna, imajući u vidu da se vrlo često prevozi i tečni naftni gas i grad Smederevo je tražio simulaciju od MUP-a, Sektora za vanredne situacije, šta bi se dogodilo u slučaju eksplozije. U slučaju eksplozije samo tri cisterne došlo bi do pogibije 15 ljudi, 75 povređenih, oštećeni brojni objekti kao što su muzej, tvrđava i drugi objekti u okolini.

Podsetiću da grad Smederevo ima novu luku koja je samo na tri kilometra odatle i nalazi se u industrijskoj zoni, znači na adekvatnom mestu. Izvršena je prva faza, druga faza nije izvršena. Pitam nadležno ministarstvo – kada će biti izvršena druga faza, odnosno izgradnja industrijskog koloseka, kako bi se ova luka stavila u pun kapacitet za korišćenje, a stara luka ugasila, koja izuzetno utiče na kvalitet života građana grada Smedereva, a sa druge strane sprečava razvojne šanse Smedereva. Gašenjem stare luke dobili smo marinu, turističku luku i uticali smo na to da se turizam u gradu Smederevu, a i sam razvoj Smedereva poboljša.

Sledeće pitanje postavljam Ministarstvu kulture i Ministarstvu za javna ulaganja – da li Karađorđev dom u Rači treba da izgleda ovako? Karađorđev dom u Rači se nalazi u devastiranom stanju u potpunosti. To je objekat koji je izgrađen 1932. godine. Pitam – kada će i da li će biti obnovljen Karađorđev dom, koji je izuzetno značajan kako za razvoj turizma u Rači, tako i za razvoj turizma u celom regionu Šumadije?

Poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, ovaj član je u suprotnosti sa javnim interesom i sa interesima građana Srbije.

Da Miša Brkić nije došao na javno slušanje, Vesić ne bi imao uopšte argumente nikakve. Tri glavna argumenta koje čovek navodi već po ne znam koji put su argumenti koje je izneo Miša Brkić. Oslobađanje zabluda iz prošlosti, naš odgovor na recesiju u građevinskoj industriji, veći prihodi itd, to je gospodin Brkić rekao na javnom slušanju, a Vesić ponavlja po ko zna koji put.

Naravno, čuli smo priznanje od gospodina Vesića da imamo recesiju u građevinskoj industriji, iako tvrdimo da imamo veliko učešće u BDP-u, a ja kažem da je to samo razlog napumpanih cena koje imamo u građevinskoj industriji, koje su znatno više od realnih vrednosti.

Evo, zapamtite, građani Srbije, ono što je rekao danas ministar Vesić, 300.000 radnih mesta ćemo imati posle usvajanja ovog zakona, pet milijardi za godinu dana ćemo imati povećane prihode što se tiče republičkog budžeta. Ja ne znam samo na koji način, ali videćemo. I ono što je ključna stvar što je rekao, imaćemo jeftinije kvadrate, pod plaštom što poklanjamo ljudima koji su došli do imovine tipa IMT-a koji je kupljen za 70 miliona, a zemljište vredi 350 miliona, znači 280 miliona evra mi ćemo da poklonimo lepo, ali mi to lepo zavijamo u oblandicu i kažemo – imaćete jeftinije kvadrate.

Nećemo imati jeftinije kvadrate sigurno i ja to sad tvrdim ovde, a videćemo kroz određeni vremenski period da li je to tačno.

Čuli smo malopre, neki se vređaju što su iz Ćuprije, kako je u Ćupriji, pa u Ćupriji nema vode, šta da pričamo, 21. vek. Kad odvrnemo česmu, šta se desi? Pa, ništa. To nije normalno. I sad je sređena situacija u Ćupriji. Ćuprija se raspada, a mi pričamo kako je sjajno. Jedanaest godina na vlasti i mi opet krivimo neke pre nas. Mislim da je to neodgovorno. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, Predlog zakona o ozakonjenju objekata, građani će dobiti osnovna ljudska prava tako se kaže. Onda pitam, šta svi oni koji su ispoštovali zakonske procedure dobijaju sa ovim, da li su oni ispali naivni i lakoverni, a svi oni koji nisu poštovali zakone i radili mimo zakona izbegli plaćanje ogromnih naknada. Umesto da budu procesuirani, kažnjeni, oni ostaju nagrađeni.

Predlog zakona, između ostalog kaže da će vlasnici objekata biti priključeni na elektroenergetsku mrežu, vodovodnu, gasnu i kanalizacionu mrežu. Predviđa se rok za legalizaciju tih objekata. Šta se dešava ako protekne taj rok? Javna preduzeća dobijaju akt na osnovu kojeg u roku od 30 dana imaju obavezu da isključe takve korisnike.

Pitam vas, da li ste svesni da na ovaj način gurate javna preduzeća u probleme, da će većina ovih slučajeva završiti na sudu, tako što će imati privremene mere. Ko snosi troškove isključenja? Smatram da će ovi privremeni priključci biti verovatno stalni.

Ono što se krije iza ovog zakona jeste jedan jak razloga, a to je projekat „Čista Srbija“, jedan od najvećih korupcionaških projekata. U Kragujevcu imamo čoveka koji je dobio posao i ima još pet podizvođača. To dovoljno govori koliko se ovaj projekat ugrađuje. Projekat „Čista Srbija“ je urađen na prečac. Traženo je da se u veoma kratkom roku daju planovi za izgradnju nove fekalne kanalizacije, za rekonstrukcije, takođe i za prečišćavanje otpadnih voda, postrojenja.

U ovakvoj atmosferi došlo je do niza grešaka. Došli smo u situaciju da ste uradili mrežu u brojnim ulicama po gradovima, a da ljudi nemaju legalne objekte. Iz tog razloga je jedan od razloga zbog kojeg donosite ovaj zakone jeste zato što gasite požar. Praktično bahato ministarstvo gasi požar. Piroman gasi požar zbog projekta „Čista Srbija“. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, zapravo stalno nas brinete da se donosi neki zakon, svaki zakon nije dovoljno dobar i uvek postoji prostor gde bi on mogao da se popravlja.

Ono što je zabrinjavajuće iz prethodnog perioda, a što zabrinjava i ubuduće, imajući u vidu da se radi o istoj garnituri ljudi na vlasti, ja vas pitam ko donosi master planove? Ko odobrava gradnju u zaštićenim područjima? Da li je normalno da se ovakvi objekti grade na Zlatiboru? Ko dozvoljava devetospratnice, desetospratnice da se grade na Zlatiboru? Pogledajte na šta liči centar Zlatibora? Zlatibor je uništen. Zlatibor je postao najveća perionica para. Da li iko pita kojim novcem se gradi toliko na Zlatiboru? Da li smo odgovorni prema generacijama koje dolaze? Neko je čuvao taj Zlatibor za nas. Mi smo ga, tj. vi ste ga trajno uništili. Dozvolili ste hiper gradnju na Zlatiboru. Posecite još ono malo drveća što je ostalo slobodno.

Uništili ste sve planinske centre. Dozvolili ste na Kopaoniku da može neko da gradi na stazi samo zato što je vaš. Da li je moguće da dozvoljavate da neko uzme deo staze da bi gradio hotel? Da, to je moguće ako je blizak SNS.

Najveća korupcija je u građevinarstvu. Preko 30% kažete da su projekti preplaćeni, od jedne do 2,5 milijardi su procene da je pranje novca u građevinarstvu. Vi to vrlo dobro znate. Niko ne preduzima ništa da pita kojim novcem se to gradi. Dozvoljavate firmama bliskim vašoj stranci da grade na vodoizvorištima, da ugroze vodoizvorišta, da ugroze izvore termalne vode, kao što je situacija u Vrnjačkoj Banji. Posle vas očigledno neće ostati ništa što se tiče ovih turističkih centara.

Poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, odluka o osnivanju anketnog odbora radi utvrđivanja okolnosti i činjenica zbog masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ kao i na teritoriji Mladenovca i Smedereva, treba da nam daju odgovore na brojna pitanja koja su postavljena kako od strane javnosti, tako i od strane opozicije.

Ovi nemili događaji traže odgovore na to kako smo došli u ovu situaciju, ko je odgovoran? Zašto je prerano prekinut let ove dece? Zašto su baš oni morali da plate tu visoku cenu za nasilje, propuste i urušavanje sistema u poslednjih deset godina? Dobili smo najteži mogući udarac, udarac koji nismo očekivali baš u osnovnoj školi. Dugujemo im istinu. Dugujemo im da odgovaraju svi oni koji su napravili propuste u prethodnom periodu. Dugujemo im jer je to pravda i to je najmanja uteha za njihove najmilije.

Kao čovek sam razočaran kakav je odnos ovde u parlamentu. Zaista niste pokazali najmanji nivo pristojnosti za situaciju u kojoj se nalazimo. Odgovornost poštovane kolege, to je ta ključna reč od koje bežite, imate potpunu vlast koja sa sobom nosi pored privilegije u kojoj uživate i odgovornost. Pitam zbog čega dižete toliku tenziju? Zašto podstičete nasilje i mržnju ovde? Zbog čega, zbog toga što smo tražili odgovornost i zbog toga što smo tražili ostavke? Da li je ičija fotelja bitnija od bilo čijeg života, a pogotovo dečijeg?

Predsednik Narodne Skupštine je napravio takav ambijent ovde u ovom parlamentu, da podstiče konstantno nasilje nad opozicionim poslanicima. Konstantno vrši nasilje tako što primenjuje dvostruke aršine, tako što vređa opozicione poslanike, tako što ne dozvoljava i ne daje pravo po Poslovniku svim poslanicima jednako ovde. Njegova tumačenja vređaju zdrav razum. Zaista ne očekujem da će on da se promeni u narednom periodu, jer ga smatram najvećim generatorom problema ovde u ovom parlamentu, ne može da izađe iz stranačkih cipela. Gospodine Orliću, ja smatram da vi treba da se vrate u poslaničku klupu, zato što ne smete da opomenete nijednog poslanika iz vaše stanke, očigledno da nemate autoritet nad njima, to dovodi do ove atmosfere u kojoj se nalazimo.

Šef poslaničke grupe SNS priča o građanskom ratu, o čemu vi pričate? Kojem građanskom ratu? Zašto vređate sve one ljude koji učestvuju na mirnom protestu „Srbija protiv nasilja“? Ti ljudi su došli dobrovoljno na taj protest, niko ih nije doveo sa autobusima niko im nije dao dve crvene, ti ljudi se bore i za one ljude koji su morali da dođu na silu na vaš skup, na vaš nerazumni skup. Morate da shvatite da je čaša žuči prelivena, nema obojene revolucije, vi to dobro znate, vi imate podršku svih onih koje prozivate kako ovde u parlamentu, tako i van njega.

Pitam vas i da javno kažete interesuje me, da li su vam Amerikanci, Nemci, Britanci, Italijani, Francuzi, prijatelji ili neprijatelji? Čas vam je Makron prijatelj, čas su vam Francuzi neprijatelji. Kada pričamo o obrazovanju anketnog odbora moramo da se osvrnemo i na REM i na Ministarstvo policije i na Ministarstvo prosvete. Odavno REM ne vrši svoju funkciju ima blagonaklone odnose prema nasilju i mržnji koja se emituje preko televizija sa nacionalnim frekvencijama, prema svim neistomišljenicima i prema opoziciji, to je sve u funkciji očuvanja SNS na vlasti.

Jedan od dokaza za propust sistema jeste i taj kako je dete moglo da uđe u streljanu? Da, nije došlo do toga verovatno ne bismo imali ove nemile događaje, zato je i odgovornost na Ministarstvu policije, zato moramo da dobijemo odgovore kroz ovaj anketni odbor kako je došlo do toga?

Pozivate na normalizaciju i razgovore, a nazivate građane ruljom, lešinarima, hijenama da ne nabrajam dalje strašni su izrazi koje koristite, te uvrede nikako ne doprinose normalizaciji u komunikaciji niti smanjenju nasilja. Jedan od poslanika kaže, kako je opozicija naoružana do zuba. Bezočne laži ovde prosipate, ja pravi nemam nikakvo oružje. Dovoditi nas i naše porodice u jednu opasnu situaciju, sramota od vas.

Nije smelo onoliko detalja o strašnom događaju u „Ribnikaru“ da izađe u javnost, sa tim ste napravili brojne probleme kako sistemu, tako i društvu. Primer iz Kragujevca govori da je posle toga jedno dete pravilo spisak dece koju mrzi, da jedno dete zbog toga što je iznelo neko pretnje vraćeno iz hraniteljske porodice u dečije selo. Igramo se ozbiljnim stvarima.

Pokušaj relativizacije sa vaše strane, relativizacija da sve televizije sa nacionalnim frekvencijom imaju isti uticaj kao „Nova S“ i „N1“, pa nije tačno, SBB ne postoji ni u Vranju, ni u Zaječaru, ni Negotinu, to je potpuna laž.

Odgovornost je nešto od čega bežite. Očekujem da ćete ispuniti sve zahteve koji su definisani na protestu, a od anketnog odbora očekujem da utvrdi sve činjenice koje su dovele do ovih nemilih događaja. Sa ovom sednicom nismo napravili nikakav iskorak ka smanjenju tenzija i nasilja, naprotiv sa ovom sednicom smo se vratili dva koraka unazad. Borba za opstanak na vlasti je vaš prioritet. Nema ničeg bitnijeg i važnije od toga, za to se vi borite. Hvala vam.

Poštovani predsedavajući i poštovani građani Srbije, postavljam pitanje zašto se fabrika „Zastava oružje“ uništava i zbog čega skoro šest meseci nije imala direktora? Kod vas je sve prvi put u istoriji, tako je i ovo prvi put i istoriji gde jedna fabrika, koja je jako ozbiljna, bila bez direktora šest meseci.

„Zastava oružje“ je fabrika iz koje je nastala cela industrija grada Kragujevca i od izuzetnog značaja za sam grad Kragujevac i za Republiku Srbiju. „Zastava oružja“ se nalazi u sistemu namenske industrije i bitna je za bezbednost naše države. Frapantno je da nije imala direktora. U godini kada se obeležava 170 godina postojanja ove fabrike ona se suočava sa najvećom krizom u poslednjih 20 godina. „Zastava oružje“ se nalazi u izuzetno teškoj situaciji i apel zaposlenih je ujedno i vapaj da se ovoj fabrici što pre pomogne i da se preduzmu neke mere pod hitno.

Pokazatelji poslovanja su zaista zabrinjavajući, postavlja se pitanje da li se ova fabrika namerno uvodi u problem i gura u provaliju ili se priprema da se obezvredi, da se privatizuje po što manjoj vrednosti. Neto gubitak ove fabrike u 2022. godini je 554.132.000, u 2021. godini 997.553.000, u 2020. godini 616.520.000, u 2019. godini 1.076.000.000. Ukupan gubitak od kako je na čelu te fabrike došao vaš Mladen Petković, čovek koji je uništio „Krušik“, je tri milijarde 244 miliona 205 hiljade dinara. Gubitak iznad visine kapitala je preko pet milijardi, a ukupne obaveze preko 20 miliona dinara. Doprinosi za zarade zaposlenih se ne plaćaju od decembra meseca.

Apelujem na premijerku, Anu Brnbabić i ministra odbrane Vučevića, da pod hitno reše krizu u ovoj izuzetno značajnoj fabrici, da ne dovode u pitanje opstanak fabrike i egzistenciju 2500 zaposlenih.

Kukavički je da se za stanje u fabrici optužuju zaposleni, što je već učinjeno. Odgovornost je isključivo na vama, vašem direktoru i vašem Nadzornom odboru. Potrebno je da se pod hitno usvoji plan konsolidacije i da se prekine negativan trend poslovanja. Podsetiću da ova fabrika izvozi u preko 40 zemalja.

Postavljam pitanje, Ani Brnabić i ministru Vučeviću, ko je odgovoran za štetu koja je nastala u ovoj fabrici? Takođe, još jedno pitanje, zbog čega „Zastava oružje“ nije imala direktora skoro šest meseci?

Sledeće pitanje, upućujem Ministarstvu zdravlja. Osmoj juna 2020. godine započeta je rekonstrukcija Opšte bolnice „Stefan Visoki“ u Smederevskoj Palanci, bivši ministar je pompezno ili grandiozno najavio taj projekat, da će se realizovati u tri faze. Do sada je samo odrađena jedna faza, u vrednosti 270 miliona i trenutno je u fazi projektovanje. Vrednost ove investicije najmanje je tri milijarde, a do sada je potrošeno samo nekih 300 i nešto miliona, što predstavlja deset puta manju vrednost.

Kako se ova opšta bolnica nalazi u izuzetno lošem stanju, postavljam pitanje, ministarki zdravlja, da li je nastavak radova na rekonstrukciji Opšte bolnice „Stefan Visoki“ u vašem planu i ako jeste da mi dostaviti plan početka i završetka radova druge i treće faze? Drugo pitanje, da li je Nadzorni odbor utvrdio da su radovi u prvoj fazi izvedeni u skladu sa projektom i da mi dostavite izveštaj o tome? Treće pitanje, da li ste upoznati sa činjenicom da je stanje u ovom objektu alarmantno? Hitno se moraju preduzeti neophodne mere kako bi se stvorio minimalni higijenski, sanitarni uslovi koji već godinama nisu na adekvatnom nivou.

Sledeće pitanje koje postavljam, je pitanje za Ministarstvo kulture i Ministarstvo javnog ulaganja. Dvorana „Šumadija“ u izbornoj kampanji 2020. godine u Kragujevcu je obećana. Videli smo bilbord na kojoj je bio i predsednik Aleksandar Vučić kao garant da će ta investicija realizovati se. Do dana današnjeg nismo otpočeli sa rekonstrukcijom dvorane „Šumadija“. Ako se za nacionalnu koncertnu dvoranu opredeljuje 120 miliona evra, smatramo da je i za grad Kragujevac treba da se opredeli 12 miliona kako bi se rekonstruisala dvorana „Šumadija“ i dvorana „Pionir“. Postavljam pitanje, kada će i da li će biti rekonstruisana gradska dvorana „Šumadija“? Da li je primereno da se kulturni događaji u četvrtom gradu po veličini organizuju u holovima gimnazija i školskim salama?

Sledeće pitanje za ministarku pravde, da li su tačni navodi da su maloletna lica uzrasta od 14 godina koja su na društvenim mrežama veličala ubicu iz Osnovne škole „Ribnikar“ smešena u istim pritvorskim jedinicama sa odraslim licima? Hvala vam.

Hvala, poštovana predsedavajuća.

Poštovani građani Srbije, stanje u poljoprivredi je danas alarmantno. Poljoprivredni proizvođači se već godinama nalaze u vrtlogu neizvesnosti i dovedeni su na rub egzistencije. Devastiranje poljoprivrede i poljoprivrednika je nešto što se sprovodi već dugoročno u našoj zemlji. Nejasna strategija razvoja poljoprivrede je dovela do gašenja brojnih gazdinstava, pražnjenje štala, krčenje voćnjaka i smanjivanje broja građana na selu.

Za poslednjih 10 godina ove vlasti imamo 13% smanjenje broja goveda, 15% manje svinja, 19% manje živine, a udeo stočarske proizvodnje u poljoprivrednoj proizvodnji je oko 26%. Podsticaji po hektaru su među najmanjima u Evropi i regionu. Neizvesnost otkupnih cena svake godine, promena politika podsticaja i uticaj uvozničkog lobija su imali negativan uticaj na stanje u poljoprivredi. Nedopustivo je da subvencije budu šest hiljada dinara po hektaru. Podsetiću da su do skoro bile četiri hiljade dinara po hektaru. Sa ovakvim subvencijama naši poljoprivrednici ne mogu nikako biti konkurentni sa poljoprivrednicima iz EU, gde su subvencije na nivou od 300 do 600 evra, u BiH 150 evra, Makedoniji 95 evra, Mađarskoj 300 plus 100 evra za soju. Takođe, podsetiću da su podsticaji za mlade poljoprivrednike u Hrvatskoj 860 evra.

Loše vođenje agrarne politike dovelo je do toga da mi danas uvozimo luk, pasulj, mleko iz Poljske, svinjsko meso, sireve. Srednje razvijene zemlje moraju da imaju broj svinja koliko i stanovnika, a mi danas imamo oko 2,7 miliona svinja, što je pokazatelj u kakvom stanju je danas svinjarstvo u našoj zemlji.

Da bi poljoprivrednu proizvodnju stavili na noge, moramo da imamo dugoročnu strategiju razvoja poljoprivrede sa jasnim merama na duži rok.

Predlagali smo više puta da morate da povećate subvencije na minimum 12 hiljada dinara po hektaru i da iz godine u godinu one budu u stalnom porastu. Takođe, predlagali smo da imamo zagarantovan otkup cena za narednih pet godina. Takođe, i da podsticaj po grlu bude 40 hiljada dinara.

Smatramo da je poljoprivreda naša šansa i da na poljoprivredu moramo ozbiljno da računamo tako što ćemo da opredeljujemo značajna sredstva u narednom periodu i da budžet za poljoprivredu bude minimum onoliko koliko i poljoprivreda donosi doprinosu BDP-a. Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani građani Srbije, Visoki savet sudstva, Visoki savet tužilaštva, Republička komisija za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki, kao i Savet DRI su zaista bitni za funkcionisanje ove države. Njihov zajednički sadržalac jeste nezavisnost. Kada kažemo nezavisnost, zapravo vidimo da dolazimo do određenog problema, odnosno do krize nezavisnosti. Zbog toga što ne postoji nezavisnost postoji visok stepen korupcije u ovoj zemlji. Po indeksu percepcije korupcije u Srbiji, Srbija je trenutno na najgoroj mogućoj poziciji za poslednjih 11 godina.

Prelivanje sredstava iz javnih sredstava Srbije u džepove pojedinaca je nešto što se dešava na očigled cele javnosti. Kada pričamo o tome, onda mislimo na javne nabavke koje se sprovode tako da postoji samo jedna ponuda za određene javne nabavke i da se vrši veliki pritisak na ponuđače, da se ne prijavljuju na određene javne nabavke. Tako na primer za nabavku u mom gradu, za rekonstrukciju trga koji košta preko 400 miliona dinara, se prijave samo dva ponuđača od čega jedan ima neispravnu ponudu, praktično ima istu grešku kao i prvi ponuđač, a za to prvi ponuđač nema nikakvu referencu.

Kako to izgleda na primeru EPS-a? Da postoji nezavisno tužilaštvo, nezavisno sudstvo, sigurno da bi neko imao odgovornost zato što je pričinjena šteta EPS-u koja će koštati tri milijarde evra ovu državu.

Kako se to reflektuje na standard naših građana? Reflektuje se tako što imamo tri poskupljenja struje za sedam meseci, imamo i naredno poskupljenje struje u maju mesecu. Kako se to dalje reflektuje? Reflektuje se tako zato što smo četvrta najsiromašnija zemlja u Evropi i ovde slušamo o nekom blagostanju i kako su plate velike. Plate nisu velike. Plate jesu nominalno porasle, ali su značajno manje. Za poslednjih 10 godina imamo poskupljenje osnovnih životnih namirnica za 120%, a povećanje plata za 80%, penzija za 40%. Iz toga vidimo da su naši građani siromašniji, nego što su bili u prethodnom periodu.

Da li će neko snositi odgovornost za sve ovo što je učinjeno? Očigledno da ne zato što ne postoji nezavisnost institucija, zato nema nikakve odgovornosti.

Takođe, znamo da je došlo do određenih zloupotreba u „Telekomu“ tako što smo imali kupovinu jedne televizije za 200 miliona. Da bi građani to shvatili šta se desilo, praktično neko ko je imao fiću, prodaje fiću za novac da može da kupi dva nova mercedesa, a sve iz razloga da bi se držala kontrola medija u našoj zemlji. Hvala.

(Vladimir Gajić: Replika.)

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko, poštovani građani Srbije.

Ovaj amandman smo uložili isključivo iz razloga jer smatramo da je javnost u sednicama Saveta jako bitna. Kada kažemo javnost, mislimo i na vraćanje poverenja u pravosudni sistem celokupan.

U ovom trenutku možemo slobodno da kažemo da je jako nisko poverenje građana u pravosudni sistem. Ono što je takođe bitno, a što ne znamo da je javno tužilaštvo kao samostalni državni organ nadležan da pokreće postupke protiv učinioca krivičnih i drugih dela.

Svesni smo da se u našoj zemlji vrše razno, razna krivična dela za koja ne vidimo nikakav ishod. Tako i povreda prava glasanja na izborima, takođe i vršenje pritiska od strane nadređenih i funkcionera na zaposlene tako što ostaju bez posla, tako što bivaju degradirani. Ovo je sve zadatak javnog tužioca da pokreće postupka da se ovakvi slučajevi ne bi dešavali.

Poštovana ministarko, ono što se desilo skorije jeste događaj u Inđiji, članici stranke Slobode i pravde, Slađani Farkić, nadređeni je dao otkaz ženi koja je u šestoj deceniji svog života, samo zbog toga zato što je iznela svoje političko mišljenje. Dobila je poruku. Svako ima pravo da bude opozicija, ali će takav tretman imati.

Pitam vas gospođo ministarka, šta treba još da se dogodi da bi se neko bavio ovim slučajem? Znate kada će prestati da se radi ovako kako se radi? Kada bude prvi bio u zatvoru i kada bude odgovarao zbog ovakvih nedela, slobodno možemo da kažemo.

Malopre ste rekli, citiram vas: „Želim da zaštitim svakog građanina Srbije od šiptarskog terora“. Ja vas molim gospođo ministarko zaštite sve građane i od političkog terora koji danas prolazi. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, poštovani građani Srbije, pad životnog standarda građana će se nastaviti i u narednoj 2023. godini. Srećnu novu godinu i božićne praznike ova vlast će čestitati građanima na taj način što će povećati cenu struje za 8%, a podsetiću da je cena struje povećana u septembru mesecu za 11%. Takođe, i povećanje cene gasa za 11% od januara meseca, podsetiću da je povećanje cene gasa bilo u avgustu mesecu od 9%.

Divljanje cena i inflacija su u značajnoj meri uticale na pogoršanje životnog standarda naših građana. Cene hrane su od početka godine do danas poskupele za 25%. Inflacija je na 15%. Novi talas poskupljenja sledi posle Nove godine, onda imajući u vidu poskupljenje energenata.

Zašto je poskupela struja? Struja je poskupela zato što je SNS na čelo EPS postavila Milorada Grčića. Milorada Grčića koji se igrao sa EPS-om i sada imamo situaciju da će EPS poslovati sa milijardu evra gubitka, da ćemo takođe skoro milijardu opredeliti za pomoć EPS-u i da ćemo imati naredne tri godine stabilizaciju EPS-a zbog toga što se nije otvorio u Kolubari.

Danas imamo uvoz uglja iz inostranstva. Ono što želim da pitam ministra za unutrašnju i spoljnu trgovinu – ministre, da li možemo da dobijemo strukturu cena za osnovnih sto životnih namirnica, da vidimo ko u strukturi, ko u lancu se bogati, dok građani jedva sastavljaju kraj sa krajem? Mnogi ne mogu više da sastave kraj sa krajem. Da li možemo ili ne možemo?

Premijerka je rekla jasno da sa 40.000 dinara može da se preživi par dana i bila je iskrena u tome. Većina građana ima tu platu. Kao nikada do sada je potrebno da imamo kontrolu cena. Kao nikada do sada treba da radi tržišna inspekcija. Složiću se sa guvernerkom Jovankom Tabaković, koja je takođe malopre na tome insistirala.

Mi kao socijalno odgovorna stranka potenciramo na većim ulaganjima u zdravstvo. Naravno, ako se opredeljujemo između stadiona i zdravstva, uvek ćemo se opredeliti za zdravstvo. Danas u Univerzitetskom kliničkom centru u Kragujevcu 1.224 pacijenta čeka na pregled magnetne rezonance, pregled koji je zakazan najkasnije je oktobar 2024. godine. U Kliničkom centru Vojvodine 4.314 pacijenata takođe pregled koji je najkasnije zakazan je novembar 2023. godine. U Kragujevcu postoji jedna magnetna rezonanca koja je stara 15 godina i da li je to prioritet ili su nam prioritet stadioni?

Plate zaposlenih u lokalnih samoupravama su neprimereno niske, pa pitam gospodina Martinovića, kada će se podići zarade zaposlenih u lokalnoj samoupravi? Plata sa srednjom stručnom spremom je na nivou minimalca. Radili, ne radili, primićete minimalac. Plata sa visokom stručnom spremom je niža od prosečne zarade. Nema, bez davanja plata nećemo imati jake lokalne samouprave.

Čuli smo pre neki dan da regionalni razvoj, odnosno projekti regionalnog razvoja ne mogu da se realizuju zbog uskog grla, odnosno kapaciteta lokalnih samouprava. Ja vas molim da ovo što pre promenite, kako ne bi smo hteli da sve zaposlene u lokalnoj samoupravi da budu na rubu egzistencije. Hvala.

Poštovana predsedavajuća, pošto sam pomenut, kakva je situacija u Kragujevcu, zaista ja ću da kažem. Klinički centar devet puta obećan još uvek nije počeo. Kada će početi rekonstrukcija kliničkog centra? Zgrada Filološkog umetničkog fakulteta, takođe obećana u kampanji, nije još ni kamen temeljac postavljen. Bioskop „Šumadija“ dvorana još uvek nije započeta, takođe je obećana u kampanji.

Šumadijski koridor koji, vidite, ne ide do centra Šumadije uopšte. U Kragujevcu je blagostanje, hiljadu dana ćemo sad da obeležimo od kako ne radi tržnica u gradu koji ima 170 hiljada stanovnika. Trg koji je plaćen 400 miliona dinara, katastrofalno stanje infrastrukture u našem gradu i zaista je sjajno, odlično je. Kada odete u prodavnicu, u markete, ljudi vraćaju robu sa kase jer ne mogu više da isprate cene, ogromne su im plate u Kragujevcu.

U Kragujevcu se divno živi, fenomenalno je. Čuli smo da sve ide kako treba. Ja bih zaista voleo da je tako, jer svoj grad više volim od svega i borim se za to da svi građani i moji Kragujevčani žive danas dobro. Situacija nije takva i zaista ovo nisu Potemkinova sela, nego mi prikazujemo kakva je realnost.

Šta je sa „Fijatom“? Najveći izvoznik bio, a od „Fijata“ smo napravili najveći problem. Država Srbija se nije interesovala kakvo je stanje u „Fijatu“, iako je imala jednu trećinu udela u vlasništvu u samom „Fijatu“.

Otpustili smo brojne radnike i samim tim je pala i potrošnja u gradu Kragujevcu, koja je dodatno uticala na smanjenje broja zaposlenih u našem gradu. Dramatična situacija, kao i u celoj Srbiji. Kako će biti u narednoj godini, ja se zaista brinem, a brinu se i građani, jer danas pitanje koje postavljaju je kako da prežive novi talas poskupljenja, kako građani u gradu Kragujevcu, tako i u celoj Srbiji. Hvala.

Da odgovorim. Da, radim u energetici i o svojoj firmi nikada ne pričam, niti ćete da me naterate na to da pričam o tome šta je bilo u energetici. To će neko drugi raditi umesto mene.

Nisam čuo šta je sa Kliničkim centrom. Ono što hoću da kažem ovom prilikom, šta je sa Centrom za matične ćelije? Oterali smo najboljeg stručnjaka Miodraga Stojkovića. Za to nije zaslužan niko iz opozicije, već SNS. Vremenska kapsula koja je postavljena u Centru za matične ćelije je eksplodirala od kašnjenja.

Da, pričao sam o „Fijatu“, pričao sam o fijatovim radnicima. Mislim da je „Fijat“ bio dobra stvar za grad Kragujevac, za moj grad, zaposlilo se dosta ljudi. Da, uveli ste „Fijat“ u problem. Da, ostalo je dosta ljudi bez posla. Da, očekuje se da u narednom periodu „Fijat“ pokrene proizvodnju električnog automobila i ja se zaista tome radujem kao Kragujevčanin, jer će opet neki broj ljudi biti zaposlen u tom istom „Fijatu“, a i komponentaši, a i sve firme koje su autsorsovane bile u „Fijatu“.

Nismo dobili odgovor na mnoga pitanja. Situacija jeste takva da svi projekti u gradu Kragujevcu kasne, da nijedan projekat nije bio završen u definisanim rokovima, da grad Kragujevac ne izgleda kako treba da izgleda, da se koncerti održavaju u holu druge Kragujevačke gimnazije. Ja zapravo nemam ništa protiv što se gradi nacionalna koncertna dvorana od 120 miliona, ali imam protiv toga zašto se ne odvoji 12 miliona dinara da se osposobe dvorane u Kragujevcu, jer i Šumadija hoće da gleda koncerte i građani Šumadije hoće da budu na nekom višem nivou i da imaju neku veću ponudu što se tiče kulture.

Protiv toga sam kada ne reagujete kada radnice „Berteksa“ budu otpuštene kod turskog investitora koji je dobio subvencije od ove države. Zašto postoji slaba kontrola? Zašto teramo građane da se za svoja prava, za svoje zarade bore na ulici dok država gleda sa strane? Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovane dame, poštovane kolege poslanici, poštovani građani Srbije, regionalne razlike u Srbiji su danas među najvećim u Evropi, gospodine Mali. Mi smo iz ovog vašeg rebalansa budžeta videli da su kabineti ministara bitniji od regionalnog razvoja i naših građana.

Podsetiću da ti isti građani iz svih delova naše zemlje pune taj budžet. Budžet pune građani Šumadije, budžet pune građani iz južne i istočne Srbije.

Da bi stvorili jedno pravednije društvo i da bi stvorili jednake šanse za sve potrebno je da opredelimo značajno veća sredstva za regionalni razvoj. Zato sam predložio da se ova pozicija uveća za milijardu dinara.

Imajući u vidu da niste ni potrošili prethodnu poziciju i da ste je umanjili u odnosu na Zakon o budžetu za 31 milion, da li znate šta znači 31 milion za Raču, za Lapovo, za Knić, za Topolu? Da li je moguće da smo toliko regionalno razvijeni da to nije bilo potrebno da usmerimo u neki projekat? Potrebno je odrediti poseban program za male opštine, tamo gde nema investicija. Potrebno je odrediti program i uložiti u te opštine. Mi se zalažemo za državni kapitalizam. Zašto ne bi država otvorila neko preduzeće tamo i uposlila te ljude i sprečila pražnjenje tih regiona?

Takođe, podsetiću vas koliko ste ozbiljni. Nemate ni nacionalni plan za regionalni razvoj koji treba da se odnosi na desetogodišnji period, nemate ni formiran nacionalni savet za regionalni razvoj.

Ako gledamo plate, plate su značajno manje u svim tim opštinama, pa i u mom Kragujevcu. Manipulišete sa visinom plata. Medijalna zarada u Srbiji je 57.911 dinara u ovom trenutku.

Ono što je poražavajuće za zemlju Srbiju jeste da se naši građani hrane na odloženo, tako što daju svoje čekove koji se realizuju posle šest meseci i to je zaista poražavajući podatak.

Ono što želim da kažem, a koje je bilo poslednje istraživanje u Kragujevcu jeste kako mladi razmišljaju u Kragujevcu. Svoju budućnost 37,6% vidi u inostranstvu, 29,6% vidi u nekom drugom gradu i 32,8% vidi svoju budućnost u Kragujevcu. To je zaista poražavajuće. Kada bi ovakva istraživanja radili u nekim manjim opštinama došli bismo do još gorih podataka. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo poslanici, povređen je član 107. stav 2. Poslanik se u prethodnom izlaganju uvredljivo obraćao tako što je rekao – sedi mesto gospođi poslanici, takođe da se piju lekići. Znači, vi na to niste odreagovali. Niste opomenuli govornika. Hvala.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodne poslanice i poslanici, zašto je SNS, odnosno vlast SNS odlučila da prostornim planom četvrti grad u Srbiji degradira i marginalizuje?

Nacrtom prostornog plana Republike Srbije, grad Kragujevac nije prepoznao kao regionalni centar, već je degradiran u odnosu na prethodne prostorne planove iz 1996. godine i 2010. godine. Tim prostornim planovima grad Kragujevac je 1996. godine bio definisan kao makro regionalni centar, kao jedan od šest makro regionalnih centara. Prostornim planom iz 2010. godine grad Kragujevac je bio funkcionalno urbano područje od nacionalnog ranga, a nakon toga je unapređen u funkcionalno urbano područje od međunarodnog značaja.

Ovim prostornim planom grad Kragujevac izgubio je svoj rang, nije više u rangu sa Nišom, Novim Sadom i Prištinom.

Smatram da je ovo jako loše i pogubno za grad Kragujevac, imajući u vidu da je prostorni plan strateški dokument i da određuje dalje infrastrukturne radove i da će grad Kragujevac kao jedan ozbiljan centar ostati slepo crevo za velike infrastrukturne radove.

Znam da je prethodni ministar Momirović obećao u Kragujevcu da će ova nepravda biti ispunjena prema prvoj prestonici moderne Srbije, i zaista očekujem od narednog ministra da što pre i što hitnije ispravi ovo, jer ako težimo ravnomernom regionalnom razvoju i jakim centrima, svakako da je Kragujevac jedan jak regionalni centar, jer je administrativni, obrazovni, kulturni i privredni centar ovog regiona.

Ne mogu da ne napomenem kada pričamo o Fijatu, da je veliki razlog zašto je Fijat došao u krizu i ignorantski odnos ove Vlade. Prvi kontakt Vlade Republike Srbije, iako ova država ima 33% udela u vlasništvu Fijata, je bio prošle godine.

Pozdravljam odluku o opredeljenju sredstava iz budžeta za podsticanje proizvodnje električnog automobila, ali zašto stalno reagujete posledično? Zašto ovo nismo uradili 2014, 2015. godine? Imali bismo nov model i ne bi bio Fijat u krizi u Kragujevcu.

Vi ste uspeli od najvećeg izvoznika da napravite najveći problem. Ja vas molim da mi odgovarate precizno na pitanja, ne da spinujete, jer očigledno da je inverzija karakteristika svih vaših nastupa.

Ono što želim da napomenem jeste i Klinički centar u Kragujevcu. Devet puta ste obećali. Pričali ste juče kako mi obmanjujemo građane. Evo, ja ću navesti. Jun 2017. godine Aleksandar Vučić obećao, jul 2018. godine takođe Aleksandar Vučić obećao, 2018. godine jul mesec Ana Brnabić kad je rezimirala 365 dana Vlade je takođe obećala, 2019. godine, mart, Aleksandar Vučić, 2019. godine, april, Aleksandar Vučić, 2020. godine maj, Aleksandar Vučić, 2020. godine, avgust, Aleksandar Vučić, raspisuje se tender, 2020. godine, takođe, Aleksandar Vučić i 2022. godine, takođe ste obećali u kampanji da će početi za Vidovdan.

Pitam vas ovog puta – kojeg Vidovdana počinje da se rekonstruiše Klinički centar u Kragujevcu? Hvala.