| 26.10.2023. |
|
||
|
|||
|
Zahvaljujem.
Nekako ispod žita prolazi da je na dnevnom redu i izbor člana Komisije za kontrolu dodele državne pomoći i ja se ovom prilikom neću baviti "ad hominem", jer smatram da je potpuno nebitno da li je članica odnosno kandidatkinja stručna ili ne da obavlja funkciju u savetu Komisije za kontrolu dodele državne pomoći, budući da ta komisija ne funkcioniše.
To je jedina komisija koja u svom nazivu ima reč "kontrola" i kojoj bi osnovna funkcija trebalo da bude kontrola, a nema kontrolnu funkciju. Ta komisija je tu deklarativno, da mi pokažemo Evropi kako mi na papiru, eto, imamo sve i kako mi kontrolišemo usklađenost dodele državne pomoći, a zapravo u praksi komisija postoji na papiru, kao što na papiru postoji i naš put u Evropsku uniju. Dakle, nikako.
Kaže: "osnovni zadatak komisije jeste pripremanje države i državnih organa i usklađivanje njihovog postupanja, imajući u vidu obaveze koje će nastati trenutkom ulaska u EU". Pod vašom vlašću, znači, nikad.
Zato smatram da je mnogo bolje da se komisiji dodele one nadležnosti koje ona nema a morala bi da ima, jer mi smo zemlja čija privreda živi isključivo od, odnosno preko 90%, subvencionisanih kompanija odnosno stranih investitora.
Komisija samo ocenjuje postojanje usklađenosti i ocenjuje da li je pomoć državna ili nije. Šta komisija mora da radi a ne radi, jer nema nadležnost? Ona ne vrši kontrolu primene zakona, ne obavlja poslove inspekcijske kontrole da vidi kako se novac države troši, ne ispituje finansijske transakcije i odluke u vezi sa primanjima i davanjem, ne ispituje trošenje sredstava iz budžeta i drugih javnih sredstava, itd, itd.
Sada ću ja vama da navedem četiri primera, dva su kada je komisija nadležna a ne radi, a dva su kada komisija nije nadležna a morala bi da bude nadležna.
Prvo je situacija slučaj EPS-a iliti "struja na dođem ti". Kaže - dok se građanima i malim firmama struja seče zbog minimalnih dugova, "Telekomu" je tolerisan dug od 1,3 milijarde dinara. To nije samo neplaćen račun, to je prikriveno kreditiranje javnim novcem. Komisija za kontrolu državne pomoći već dugo ispituje ovu inicijativu ali odluke nema. Ako se potvrdi da je ova nezakonita pomoć, "Telekom", verovali ili ne, gubi pravo da bude vlasnik medija.
Drugi slučaj je slučaj pošte, kada, recimo, "Telekom" za zakup i opremu duguje oko 17 miliona evra. Zamislite privatnog operatera koji godinama ne plaća kiriju državi a država ga ne izbacuje. To je direktna selektivna prednost i klasičan primer narušavanja tržišne utakmice koje institucije drže u fijoci.
Druga dva primera su subvencionisane fabrike, prva je čuvena fabrika "Geoks" u Vranju koja je radila manje nego što je uopšte mogla da vrati i polovinu dobijenih subvencija i tu je problem što je država sama prekršila svoj zakon. Znači, iznos subvencija za "Geoks" u Vranju koji je preko 1.300 ljudi ostavio na ulici jeste da su oni dobili 20% više subvencija nego što bi po zakonu smeli. Tu je komisija odreagovala, znate kad - pet dana pre nego što je došlo do likvidacije, a 2019. godine su mali privrednici iz Vranja poslali inicijativu odnosno primedbu komisiji, jer je država tolikim subvencijama ubila male privrednike koji su nastali raspadom "Koštane". Da li su vratili taj novac u budžet ili ne, to niko ne zna.
13/2 GD/LjL
Drugi slučaj je slučaj "Grunera" iz Vlasotinca, kada je komisija trebalo da utvrdi da se krši ugovor o subvencijama i da se ljudi otpuštaju a vaš ministar Basta je meni odgovorio da "Gruner" treba da vrati preko 400 hiljada evra u budžet. Da li je to uradio ili nije, takođe niko ne zna.
Zato je komisija sa ovakvim nadležnostima besmislena, a još besmislenije je da mi ovde biramo članove. Ili ćemo kao Narodna skupština da toj komisiji damo nadležnost da ima smisla, ili oni primaju platu o trošku građana potpuno bespotrebno. Hvala.
Zahvaljujem.
Obraćam se predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, predsedniku Vlade, Đuru Macutu i svim ministrima.
Bližimo se kraju i ove godine da sumiramo učinak vlasti na jugu Srbije kojeg se setite samo u kampanji a zaboravite čim se ugase svetla. Stvari stoje ovako.
Toplički okrug. Prvo je Vučić obećao toplički dodatak, pa ga je prekrstio u kosovski, što znači 10% povećanja za prosvetne i zdravstvene radnike u opštinama koje se nalaze blizu administrativne linije. Ni od jednog, ni od drugog, ništa. Gde su pare za prosvetne i zdravstvene radnike?
Blace. Vučić je obećao asfaltiranje dva putna pravca ka Čunguli i Popovi do nove godine. Nova godina će za neki dan, puteva nema. U realnosti, iz Blaga je otišlo sve što je moglo, čak i državne ustanove, katastar, poreska uprava, uprava prihoda, osnovni sud, EPS. Umesto puteva i vode, polako ali sigurno dobiće status mesne zajednice. Gde su pare za Blace?
Kuršumlija. Vučić obećao prugu do Merdara koja od 2022. godine ne radi, i to ne bilo kakvu, već neviđenu, najbržu. I jeste neviđena, jer još niko nije video da ste ašov jedan zaboli. Gde su pare za prugu?
4/2 JD/LjL
Prokuplje. Vučić obećao gas kako bi došli novi investitori, obećao obilaznicu oko Prokuplja, rekonstrukciju škole "9. maj". U realnosti, industrijska zona zvrji prazna, iako su u nju uloženi milioni. Od obilaznice dobili su poluprofil nekog poluautoputa a škola, najveća škola u Prokuplju, nema ni fiskulturnu salu a kamoli nove učionice. Gde su pare za Prokuplje?
Žitorađa. Vučić obećao bunare u selima Momčilovo i Dubovo, koja su gotovo potpuno izgorela u požarima. Obećao je i rekonstrukciju osnovne škole "Toplički heroji" do nove godine. U realnosti, Momčilovo i Dubovo još nemaju vodu a što se škole tiče, kad god pada kiša, deca prelaze na on lajn nastavu jer krov prokišnjava. Gde su pare za Žitorađu?
Što se Pirotskog okruga tiče, izdvojiću Belu Palanku, jer je ona baš žrtva vaše politike. Tamo je Glišić obećao 600 novih radnih mesta pred prepunom salom doma kulture, kada je svečano prevodio večitog predsednika opštine Gorana Miljkovića iz Tadićeve stranke u SNS. U realnosti, jedva da je otvoreno 80 radnih mesta, sada ih ima pedesetak, ni oni ne primaju platu redovno, ne dobacuju do minimalca, a pre dva meseca jedva smo ih spasili kolektivnog otkaza. Od svega, ostala je samo članska karta Goranu Miljkoviću, SNS, naravno, koja ga je i spasila krivičnih prijava.
Idemo do Nišavskog okruga, na primer do Svrljiga. Tamo je Vučić obećao nova radna mesta, završetak sportske hale, novu vodovodnu mrežu i put Labukovo-Radenkovac. U realnosti, otvoreno je nula radnih mesta, asfaltirano nula kilometara puta, hala još čeka radnike a Svrljig svakog leta umesto vode ima vanredne situacije zbog nestašice vode. Gde su pare za Svrljig?
Merošina. Obećao Vučić novu hladnjaču. Dok su čekali hladnjaču, ostali su bez Oblačinske višnje po kojoj je taj kraj bio i poznat. Niska cena, nesiguran otkup, višnje skoro i da nema. Logično, nema ni hladnjače. Gde su pare za Merošinu?
Niš. Grad koji bi morao da bude centar jugoistočne Srbije, grad čiji preporod obećavate celu deceniju. Obećavali ste najveći budžet ikad, novi stadion, fabrike, deponiju, razvijanje našeg turističkog bisera, naše Niške banje. U realnosti, grad koji prema priznanju Aleksandra Vučića 30 godina zaostaje za Beogradom i Novim Sadom, grad koji nema stadion da se igra prvenstvena utakmica, grad koji nema pristojnu halu da se igraju košarkaška prvenstva, gde tokom utakmice ili nestane struja ili ne radi ventilacija ili krov hale prokišnjava, čemu ste svi svedočili.
Niš je grad koji ima najmanji budžet po glavi stanovnika od svih velikih gradova a najveći kapitalni projekat iz gradskog budžeta je uređenje potoka. To je grad gde se na 2.000 ugašenih radnih mesta otvori 200, grad kome hoćete da oduzmete i ono što je sam stvorio, tradiciju, Prvu nišku gimnaziju "Stevan Sremac" a niste sposobni ni školsku zgradu da rekonstruišete. U Niškoj banji više ima pasa lutalica nego turista, a lekovita voda otiče u zemlju.
Gde su pare za Niš? Do Božića bih mogla da nabrajam šta ste sve obećali, a niste ispunili. Jasno je da će pre Deda Mraz ispuniti novogodišnju želju, nego Vučić dato obećanje.
Dosta je praznih obećanja. Vreme je za odgovore. Hoću da građani na jugu Srbije znaju gde su nestale pare namenjene za sve ovo što sam navela. Lagali ste i to nije novo, ali gde su pare? Hvala.
Član 27, jer ovde se Poslovnik selektivno primenjuje. Bili ste dužni da ne dozvolite da se relativizuje…
(Predsedavajuća: Izvinite, gospođo Milošević, bio je već član 27.)
Član 108, bili ste dužni da zaštitite Biljanu Đorđević, jer može da bude neko i Bizmark, nema prava da nikom preti klanjem.
Drugo, nikoga ja nisam gađala ni kamenicama, ni jajima. Treće, nijedna žena ne treba da bude napadnuta. Znate li koja je razlika? Što se sa ove strane čuje glas, dok kad je Peđi Mitroviću, poslaniku, razbijena glava niko od vas koji sedite tamo ni reč nije rekao. I ako je neko Bizmark, da li to znači da mogu da nas kolju ovde, da ne možemo kući da odemo odavde, da nas vaše obezbeđenje štiti od vaših kriminalaca? Jeste li vi normalni? Šta je sa vama? Hvala.
Nema govora na sednicama odbora.