Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, predsedavajuća, dragi gosti, ja ću danas govoriti isključivo na osnovu izveštaja koji su ovde pred nama. Oni jesu mnogobrojni i uglavnom su kao Potemkinova sela, prikazuju nerealnu sliku društva u kome živimo. Ipak i u takvim izveštajima mogu se naći podaci i informacije koje su više nego zabrinjavajuće.

Dakle, na osnovu tih izveštaja, ja ću navesti neke podatke, DRI je ustanovila da je 330 milijardi dinara pogrešno iskazano u bilansima stanja kontrolisanih institucija, 863 miliona dinara nepravilnosti kod prihoda, dati su popusti i rabati tamo gde nije bilo osnova za to i na taj način umanjen prihod, skoro dve milijarde dinara imamo nepravilnosti kod rashoda, jer su više isplaćene zarade i naknade, dodeljivani su novci na konkursima bez jasnih kriterijuma, potpisivani su ugovori za koje nije bilo osnova, 53 milijarde, ponoviću, 53 milijarde su ustanovljene nepravilnosti kod javnih nabavki. Šta se desilo na osnovu toga? Ništa.

Ne manje bitno utvrđene su i nepravilnosti u smislu rada organa koji treba da proizvedu neki boljitak u ovom društvu, pa tako na primer – zaštita kulturnih dobara nije na adekvatnom nivou i zbog toga se na primer u Beogradu ruše objekti koji bi trebalo da su pod zaštitom, planira se rušenje mostova koji treba da su pod zaštitom zato što je u Izveštaju DRI jasno navedeno da ova oblast nije dobro uređena. Nije dobro uređeno ni upravljanje kvalitetom vazduha i nepovoljno je poslovno okruženje i nedovoljna finansijska podrška za mala i srednja preduzeća, što zapravo ukazuje da je orijentacija Vlade na krupan kapital i strane investicije.

Fiskalni savet u svojim izveštajima takođe, gospodo, ima vrlo uznemirujuće podatke. Jedan zarez tri milijarde evra nije dokumentovano u izveštajima, dakle, potrošeno je bez adekvatne transparentnosti, bez toga da građani i mi narodni poslanici znamo na šta su te pare potrošene. Dakle, ponoviću, 1,3 milijarde evra.

Fiskalni savet kontinuirano navodi da sistem selekcije, sprovođenja i praćenja infrastrukturnih projekata nije dobar. Drugim rečima, ne postoji sistem pomoću kog biramo koje ćemo projekte realizovati, da li je za Srbiju bitnija škola u jednom mestu ili bolnica u drugom. Dakle, za to mora da postoji sistem i ne sme da bude volja jednog ili više pojedinaca.

Posebno zanimljive i uznemirujuće podatke u svojim izveštajima navodi Komisija za zaštitu konkurencije. Fokusiraću se samo na jedan, to je analiza tržišta udžbenika za osnovne škole. Komisija konstatuje da tržište udžbenika u Srbiji nije slobodno, da postoje dominantni igrači, 56,2% tržišta udžbenika drži „Klet“ sa svojim povezanim firmama. Čak se navodi, pazite ovo, da učesnici na tržištu konstatuju da pojedine velike izdavačke kuće preduzimaju nezakonite radnje, kako bi se njihovi udžbenici našli u programu. Dakle, to se konstatuje u državnom izveštaju i ništa se po tom pitanju ne radi.

Marže su ekstremno visoke, tako da u proseku proizvodna cena udžbenika iznosi svega 20%. Evo, da građani mogu da razumeju, ovo je ono što građani, odnosno roditelji plaćaju za udžbenike, a sam ovaj ovde deo je proizvodna cena udžbenika. Sve ovo je zarada izdavača i posrednika u tom lancu i deo poreza.

Dakle, ovo je katastrofalno, a nadležna ministarstva nisu reagovala na to, niti Ministarstvo prosvete, niti Ministarstvo trgovine koje ne bi smelo da dozvoli ovakve stvari na našem tržištu. Dakle, ovo je jedinstven slučaj da neko drugi bira na šta će potrošač da potroši pare bez prava na izbor za šta ćete svoj novac da utrošite.

Evo, tu je i gospodin Atlagić, sedam meseci mi imamo ovaj saziv, Odbor za obrazovanje nije smatrao da je potrebno da o ovome razgovaramo. Iako gospodin Atlagić u svojim obraćanjima na Odboru, istini za volju, osuđuje ovakve stvari, ipak nije smatrao za potrebno da treba da zakažemo javno slušanje ili posebnu sednicu Odbora na kojoj bismo raspravili zašto ovolike pare, a to su desetine miliona evra dajemo monopolistima na tržištu udžbenika.

Imamo i izveštaj Agencije za borbu protiv korupcije, u njemu ćete svašta naći. Međutim, mnogo je zanimljivije ono što nećete naći. Tako nećete naći da Vlada ne sarađuje sa Savetom za borbu protiv korupcije, nećete naći da se tom savetu ne omogućava da popuni svoje kapacitete, nećete naći da Tužilaštvo ne sarađuje sa Savetom za borbu protiv korupcije na adekvatan način, niti da je taj savet sistemski uključen u izradu propisa, kako bi se sprečila sistemska korupcija.

Tako dolazimo do zakona kao što je Zakon o linijskoj infrastrukturi, koji sistemski kreira prostor za korupciju i možda organizovani kriminal. Imate međudržavne sporazume koji su nedovoljno transparentni i sklonjeni od očiju javnosti a ne znamo sve klauzule.

U Izveštaju nećete naći ništa o privatizaciji Instituta „Jaroslav Černi“ koji je urađen suprotno interesima građana Republike Srbije i gde je prekršen čitav niz propisa u toj privatizaciji. Tako da su direktori koji su upravljali tim institutom delimično sebi prodali taj institut, a delimično je otišao u druge privatne ruke, pa je nešto što je od strateškog interesa za ovu državu, jedina institucija koja se bavi vodoprivredom i kvalitetom voda u zemlji, sada u privatnim rukama i bezbednost naših voda zavisi od privatnika.

Nećete naći ni da EU naglašava da je neophodno dalje raditi na unapređenju sistema za borbu protiv korupcije, za prevenciju korupcije i nećete naći da nam indeks korupcije od 2016. na ovamo kontinuirano pada, odnosno da smo sve lošiji u toj oblasti.

Dame i gospodo poslanici, kada čujemo sve ovo i vidimo ove podatke koji su, ponoviću, u izveštajima koji su danas pred nama i za koje ste svi vi, ili većina vas, glasali na odgovarajućim odborima, nije ni čudo što se smenjuju i sklanjaju tužioci koji su spremni da hapse zbog korupcije organizovanog kriminala. Hvala.

Hvala.

Samo da se zahvalim prethodnim govornicima što su potvrdili sve što sam rekao u svom obraćanju. Dakle, to možete jasno da vidite. Gospodinu Pejoviću koji je poslednji govorio samo da kažem, nisam rekao da Revizorska institucija nije uradila, nego da dalje nije urađeno. Žao mi je što ste osetili potrebu da se branite. Rekao sam da ste to našli u vašim izveštajima, ali se dalje ništa oko toga, negde uvek zapne u tužilaštvu i to sam u svom zaključku rekao.

Takođe, ne znam zašto me ovde kolege oslovljavaju sa bivša vlast. Molio bih u buduće, ako već hoćete tako, oslovljavajte me sa buduća vlast. Hvala.

Dobro veče.

Poštovani narodni poslanici, gospodo ministri, pomoćnici ministara, predsedniče Skupštine, ovih dana smo čuli ovde mnogo nekih komplikovanih reči, suficit, deficit, inflacija. Čuli smo od ministra objašnjenje šta je zlatno bilansno pravilo itd. Bojim se da nisu svi dobro razumeli. U prilog tome govori da su neki poslanici vladajuće većine juče u opravdavanju ovog budžeta brkali pojmove, kao što su npr. deficit i neto novčani tok itd. pa ću pokušati da pojasnim i onima koji za to treba da glasaju, a i onima koji ovo gledaju, dakle, građanima.

Zamislimo da je naša zemlja, naša država Srbija jedno domaćinstvo. To domaćinstvo prema ovom budžetu godišnje zarađuje recimo 100.000. Glava kuće odlučuje, namerno ne kažem domaćin, da umesto tih 100.000 zarađuje potroši 104.000, a već u tom trenutku duguje 55, 57 hiljada. Dakle, odlučuje se ne da štedi i vraća deo duga, nego da se još dodatno zaduži.

Dodatni problem u tome je što se zadužujemo kao arapski keš kredit i problem je što taj novac neće otići na obrazovanje naše dece, ili kulturu, ili nauku, već će otići većinskim ili jednim delom na izgradnju fudbalskog terena. Dakle, nosilac tog domaćinstva se odlučio, umesto da pojača sadnju u bašti, da seje kukuruz i pšenicu, da gaji finu englesku travu na fudbalskom terenu. Deci će dati šarene laže i na taj način ih privremeno umiriti.

Takođe, deo novca dogodine, figurativno govoreći, otići će na štetu koju je napravio čika Mića. Dodatno ćemo se zadužiti za rušenje Ćuprije, a za to smo mogli da napravimo četiri do pet bolnica. Ako se deca pak razbole, pa lečićemo ih sms porukama. To je, dakle, objašnjenje ovog budžeta na pravi način, da svi razumeju.

Zbog toga, Poslanička grupa Ujedinjeni i ja podnosim amandman da se malo napravi preraspodela, da se sa nekih pozicija skine, a na druge doda. Prva pozicija koju mislimo da treba skinuti iz ovog budžeta jeste nacionalni stadion koji košta 350, 360 miliona evra…

(Predsednik: Upravo ste iskoristili vreme poslaničke grupe.)

…dok se za nauku izdvaja minorno malo. Da bismo svi razumeli koliko je to minorno malo, kao i gospodin ministar Mali, ja sam se pripremio, evo na ovom grafikonu možete da vidite, ovo je nacionalni stadion, a ovo je nauka.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvažena predsedavajuća lepo je što se setili da ova Skupština treba da ima redovno zasedanje i lepo je što se setili da negde dva i po meseca od konstituisanja Srbija treba da ima Vladu. Tačno dva i po meseca je bilo potrebno da građani znaju šta je pred nama. Dakle, to je dokument od devet strana koji predstavlja Predlog izmena i dopuna zakona. Dakle, dva i po meseca je bilo potrebno da se tih devet strana sastavi.

Sa druge strane, šteta je što je ovo najglomaznija Vlada koju formiramo i naročito što to dolazi u vremenu krize, u vremenu kada svi apeluju na štednju, vi predlažete Vladu koja je bezmalo 20% veća, odnosno brojnija u odnosno na prethodnu. Efikasnost se ne može postići povećanjem broja ljudi u Vladi, već boljom organizacijom rada i boljom organizacijom resora.

Ovim trendom kako ste krenuli ubrzo ćete imati više članova Vlade nego narodnih poslanika, što možda za neke od stranaka manjih koje čine vladajuću koaliciju već slučaj da će imati više ministara i državnih sekretara nego što imaju poslanika u ovom domu. To svakako nije dobar put, ali se vidi da se razmišljalo o tome da se namire partijski interesi, da se odužimo saborcima koji su bili, borili se za to i da se oni nameste na određene pozicije, ne vodeći računa o troškovima koji padaju na teret građana. Iako ste ovde naveli da nema dodatnih troškova, ti ljudi će mora odnekud da primaju plate, da imaju kabinete, pomoćno osoblje, činovnike za javne nabavke, limuzine, vozače itd. Sve to neko treba da plati gospodo.

Moram da pohvalim iskreno to što je u ovom Predlogu odvojena nauka od prosvete, mislim da je to dobar iskorak, mislim da je to dobro. Nauka se dugi niz godina utapala u jedan veliki konglomerat ministarstva sa prosvetom i mislim da je to dobar korak i nemam problem sa tim da to pohvalim. Bilo bi bolje da je i visoko obrazovanje u tom delu, ali o tome ću govoriti kroz amandmane.

Predvideli ste i ministarstvo za javna ulaganja, kao neko ko se time bavi smatram da je dobro da se posveti pažnja boljem upravljanju projektima, boljem planiranju, kontroli i realizaciji utroška novca građana, ali se bojim da ovo nije najbolje rešenje, jer imate izrazito preplitanje nadležnosti između ovog predloženog ministarstva, između Ministarstva finansija koje ima sektor za kapitalne projekte, između ministarstva nadležnog za poslove građevine, infrastrukture itd. bojim se da ćemo imati rasuto to svuda po malo i da opet nećemo imati centralizovan sistem, centralizovanu metodologiju kako se projekti prate u ovoj zemlji i opet ćemo dolaziti do kašnjenja, probijanja rokova, većih budžeta itd.

Privredu ste iscepkali na nekoliko resora. Nema razloga da se iz privrede izvuku trgovina, turizam, to su sve grane privrede i to treba da bude jedno ministarstvo, dok sa druge strani zaštiti potrošača niste posvetili dužnu pažnju. Tu su svega dve reči u ovom zakonu, dok je zaštita potrošača jako bitna i štiti interese građana od trgovaca, velikih trgovinskih lanaca. Dakle, ovim opredeljenjem vi pokazujete da vam zaštita potrošača, odnosno građana nije prioritet.

Takođe, smatramo da mladi treba da dobiju poseban resor. Mladi su jako bitni u svakom društvu, a naročito u ovom našem. Spajanjem sa turizmom nema mnogo smisla, izuzev što mladi odlaze „Vizerom“ iz ove zemlje, ne vidim drugu spojnicu. Mislim da treba to ministarstvo odvojiti, posvetiti se brizi o mladima, sprečiti njihov odlazak iz zemlje i preduzeti sve druge mere da oni ovde što bolje žive. Za kraj, pošto smo to čuli juče od predlagača, zamolio bih da nam se dostavi plan Srbija 20-25 pošto je zvanično obrazloženo da je ova izmena Zakona o ministarstvima u funkciji toga da se realizuje plan Srbija 20-25, evo 2025. godine je iza ćoška, mi taj plan nismo videli, pa bih molio predlagača da nam do dana za glasanje dostavi taj plan kako bismo znali da se odredimo. Hvala.