Hvala, predsedavajući.

Poštovane građanke i građani Srbije, koleginice i kolege narodni poslanici, članovi Vlade, na dnevnom redu ovog zasedanja je, kao što smo čuli, Predlog zakona o finansijskoj podršci majkama i porodicama sa decom od 10 hiljada dinara za svako dete do 16 godina. Da li vi zaista mislite da je to dovoljno?

Ministar je juče ponovo pričao o tome kako rastu plate, da inflacija opada, a znamo da je jedino u Mađarskoj veća nego kod nas. Ali i da to ne kažemo, građani znaju, dobro znaju koliko teško žive i koliko su cene porasle. Dobro dođe 10 hiljada dinara, ali se brzo potroši i, što je najvažnije, ne rešava problem. Roditeljima treba obezbediti realno veće plate, sigurnost i uslove da dostojanstveno i bez straha mogu da odgajaju svoju decu, da ih prehrane, da im kupe knjige ili odeću.

Da stvarno brinete o deci i roditeljima, sistemski biste rešavali probleme i ispunili obećanje i stavili na dnevni red Skupštine Zakon o alimentacionom fondu, koji bi pružio sigurnost samohranim roditeljima i Zakon roditelj-negovatelj, koji bi olakšao život roditeljima koji 24 sata brinu o svojoj deci. Mi smo ove zakone odavno predložili. Predsednik Republike je rekao da će biti usvojeni, roditelji jedva čekaju da se to desi, ali vas to očigledno ne zanima.

Evo koristim ovu priliku da apelujem na vas, gospodine Orliću, da stavite ove zakone na dnevni red i da pokažemo da u ovakvoj Skupštini možemo da postignemo konsenzus oko nečega što je dobro za sve građane i što bi podržali svi, bez obzira na to za koga su glasali.

Obećavate da ćete od septembra uvesti skrining na spinalnu mišićnu atrofiju u svim porodilištima u zemlji, to je trebalo da se dogodi još u aprilu, i da ćete izdvojiti novac za lek protiv ove bolesti za petoro do osmoro dece godišnje. To je onaj lek koji košta oko dva miliona dolara, koji smo mi do sada plaćali SMS porukama. Vama se to nije dopalo, ali niste reagovali.

Dobro je što ste sada reagovali. I za malog Lava ste pre neki dan dali novac za ovaj lek. Ali, vama to nije mnogo važno, jer ste se vi tek sad setili to da uradite, a niste se setili 2020. godine, gde imamo jednu, mogu da kažem bizarnu fotografiju sa dva bilborda, gde ste platili vašu kampanju koja se zove "Za našu decu", a pored toga stoji bilbord i apel da spasimo život jedne devojčice, stoji apel "Za Sofijin prvi korak".

Obećavate sada i 30 miliona evra za inovativne lekove i za lečenje retkih bolesti. Kada biste lečili ovu decu od spinalne mišićne atrofije, to bi bilo još 16 miliona i sve ukupno 46 miliona evra koje ste se sad setili da date, ali vam nije bio problem da pre nekoliko godina opredelite 500 miliona evra za nacionalni stadion. Eto, toliko vi brinete o deci. Vama je važnija izgradnja stadiona nego lečenje dece.

Pitanje je da li biste i sada obećali novac za lečenje dece, povećali penzije, plate zdravstvenim i prosvetnim radnicima, da nismo imali dva najtragičnija događaja koja su u maju zadesila našu zemlju i kada smo shvatili da ovaj sistem apsolutno ne funkcioniše. Deca nisu broj. Deca su život i deca su budućnost.

Sve nas je manje. Mladi odlaze. Ove godine se za petinu manje đaka upisalo u srednju školu a na fakultetima ima praznih mesta koliko hoćete. Nekada je za ta mesta konkurisalo u proseku po tri studenta.

Obećavate i pomoć za peto i šesto dete. To je lepo, ali nemaju uslove ljudi ni za jedno ili dvoje dece, a kamoli petoro.

Srbija mora da menja sistem i da se uskladi sa razvijenim svetom. Zato je pravac za Srbiju pravac Evropa i rad na unapređenju sistema zdravstvene i socijalne zaštite za decu i njihove roditelje. Svet napreduje, razvija se. Ljudi normalno žive i rade, a mi slušamo iste prazne priče i obećanja već 11 godina.

Neverovatno je da sada, na kraju vaše vladavine, posle 11 godina, vi tražite još jedno poluvreme, kako kaže predsednik, jer niste stigli da uradite sve što ste hteli za građane ove zemlje i za zemlju samu, a sve čega ste se dohvatili ste upropastili i nije vam dosta i vi ste još, ali nećete moći.

Ljudi su se pokrenuli tražeći stabilnost, sigurnost i pre svega normalnost. Proces koji su građani pokrenuli više niko i ništa ne može da zaustavi. Hvala.

Poštovane kolege i koleginice poslanici, poštovani građani i građanke Srbije, moje prvo pitanje je za Ministarstvo finansija – kada će da pokrene postupak nadzora i zatvore one kladionice koje krše Zakon o igrama na sreću i nalaze se udaljenosti manjoj od 200 metara od škola u Beogradu?

Stranka slobode i pravde je 15. jula prošle godine predala gradonačelniku Beograda Aleksandru Šapiću i Upravi za igre na sreću pri Ministarstvu finansija dopis sa lokacijama kojima se nalaze ove kladionice. Zahtevali smo od nadležnog organa da se proveri, pokrene prekršajne postupke i naloži zatvaranje onih objekata koji krše zakon.

Godinu dana ništa nije urađeno, a mi imamo ogroman problem, jer zavisnost od kocke pogađa preko 300 hiljada ljudi u Srbiji, a najranjiviji su deca i tinejdžeri.

Iz Klinike za lečenje bolesti zavisnosti kažu da je svaki treći tinejdžer u Srbiji zavistan od kocke a najmlađi zavisnik ima samo sedam godina.

Veliki broj dece i mladih počinje da se klade tako što ulažu pare od užine, na velikom odmogu i idu u najbližu kladionicu, vrlo brzo postaju zavisnici, ulaze u probleme, dugove, prevare, krađe, drogu, kriminal, čitave porodice bivaju uništene.

Zato pitam Ministarstvo finansija - kada će nadležni organ da pokrene postupak nadzora kladionica koje krše Pravilnik o izgledu i sadržini postera sa obaveštenjem i upozorenjem o zabrani učestvovanja maloletnih lica u igrama na sreću? Zakon se ne poštuje, a broj kladionica je iz dana u dan sve veći.

Čim se oslobodi neki lokal u kome su bili neki korisni sadržaji za građane, u njemu se otvori kladionica ili automat klub i došli smo u situaciju da u blizini škole više ne možete da nađete knjižaru, koja je potrebna đacima, ali na svakom ćošku niču kladionice.

U mom komšiluku konkretno u radijusu manje od 200 metara nalazi se jedna osnovna škola i jedan gimnazija i ima sedam kladionica. Ovde je prekršen Zakon i o udaljenosti kladionice od škole, ali i o udaljenosti samih kladionica i automat klubova.

Zato postavljam i treće pitanje Ministarstvu finansija – kada će nadležni organ da pokrene postupak nadzora i zatvori one objekte u kojima se priređuju igre na sreću, a koje krše zakon u kome se kaže da udaljenost između kladionica, automat kluba i kladionice ili igračnice ne može biti manja od stotinu metara?

Zameraju nam da se bavimo merenjem udaljenosti, jer njih ne brine to što je u poslednjih 10 godina duplo više ljudi koji se klade, a u kladionicama i kockarnicama ostave preko 600 miliona evra godišnje, što je 250 evra godišnje po svakoj porodici.

Ukinuli su porez na dobitke, pa kockarnice i kladionice danas zarađuju više nego ikad. Umesto da naplate porez kao sve uređene evropske zemlje, dodatni novac u budžetu bio bi dovoljan i za lečenje dece u inostranstvu i za finansiranje alimentacionog fonda i za pomoć roditeljima dece sa smetnjama u razvoju i mnoge druge stvari koje su građanima potrebne. Ali ne, oni su ovim primerom pokazali da građani nisu važni, važan je samo interes moćnika bliskih vlasti.

U Srbiji obični ljudi jedva preživljavaju, imaju male plate, kupovna moć je sve manja, jer inflacija sve pojede, ne mogu da sastave kraj sa krajem, a vlast ih ubeđuje da plate i penzije stalno rastu i da su nikad veće. Ta ista vlast otima naše pare, davi se u korupciji i kriminalu, a živi na visokoj nozi.

Mi smo postali društvo u kome je instant zarada u redu, ne biraju se sredstva. U redu je i instant obrazovanje, jer što da učimo kada diploma može da se kupi i baš dobro dođe uz člansku kartu SNS da se instant i zaposli.

Zato ne čudi što u zemlji u kojoj sistem ne funkcioniše sve više ljudi, a posebno mladih posežu za kockanjem u nadi da će na lak i brz način doći do novca.

To je još jedan pokazatelj politike siromaštva i poremećenih vrednosti koju ova vlast promoviše.

Hvala potpredsednice, hvala kolegama poslanicama i poslanicima.

Dobar dan poštovani ministri, građani i građanke Srbije, prvi put pred poslanicima imamo Ugovor o kreditu za rušenje koji se uzima od Komercijalne banke u visini od 94 miliona evra, što je nešto više od, recimo, budžeta za grad Kragujevac.

Tražite od nas da ga usvojimo i da svi građani Srbije otplaćuju dug za rušenje Starog savskog mosta u Beogradu. U Savamali ste rušili džabe. Prelepe zgrade pod zaštitom države rušite svaki dan. Za to vam nisu potrebni krediti. Tu imate druge kombinacije.

Vi ste to lepo upakovali kao uklanjanje mosta i izgradnju novog kako bi ste nas optužili da smo mi protiv izgradnje mosta. I ja vam sada odmah kažem da mi nismo protiv izgradnje mosta i da smo sami gradili mostove, ali mi jesmo protiv rušenja, jer mostovi se ne ruše. I vi sada srušite most i u narednih ko zna koliko godina gradite novi.

Vama za rekonstrukciju jedne ulice treba tri godine i ja sada ne znam koliko će biti potrebno da se izgradi novi most. Pri tom, garancija na vaše građevinske radove je do 30 dana. Saobraćajni kolaps u Beogradu koji trenutno postoji biće nepodnošljiv, jer preko ovog mosta se odvija 14% saobraćaja. To će trpeti svi Beograđani, a srećni će biti naravno samo stanovnici elitnog naselja „Beograd na vodi“, jer njima most jedino smeta.

a most koji je simbol borbe protiv fašizma, Republički zavod za zaštitu spomenika dao je negativno mišljenje o rušenju. Vi to niste prihvatili, jer ste rekli da nije nadležan za Beograd, a sada je odjednom Republika nadležna da uzme kredit na teret svih građana Srbije da se plati rušenje ovog mosta.

Niste pitali građane, niste pitali eksperte, ne slušate javnost, nemate studiju izvodljivosti, ali vi biste da rušite. A, zašto da rušite ako može da ostane most da se izgradi novi, da ovaj bude pešačko biciklistički? Postoje nekoliko rešenja za to, bavili su se stručni ljudi time, pa se malo raspitajte.

Molim vas da prestanete da rušite, uništavate, okrećete kocke i pravite urbanistički haos, jer grad u kojem sam rođena ja više ne mogu da prepoznam. Hvala.